Претражи Живе Речи Утехе

24. марта 1999. године у 19:50, дејством крстарећим ракетама по инсталацијама ВОЈИН на Копаонику и дејством ловачке авијације по циљевима на Космету и широм Србије, започела је агресија земаља чланица НАТО пакта на тадашњу СРЈ. Током 78 дана бомбардовања у склопу операције "Савезничка сила", како је гласило званично име које је подједнако бесмислено као и имена које је америчка и српска власт сервирала својим јавностима (у Америци су је звали "Племенити наковањ", а нама је сервирано име "Милосрдни анђео"), погинуло је преко 2500 људи (припадника војске, МУП-а и цивила), а рањено је преко 5000 људи. НАТО авијација је за 78 дана извршила 26100 авио полетања испаливши 415000 пројектила различите врсте и намене укупне масе преко 22000 тона, које су нанеле поред људских жртава и велике материјалне губитке. Највећи удар је примила стратегијска групација нашег РВ и ПВО, где дејство на поменути вид наше војске није престајало свих 78 дана агресије. Наша ловачка авијација је извршила 12 борбених летова. Три ради маневра, а девет (седам појединачно и два у пару) ради супростављању непријатељским авионима. Изгубљено је 6 авиона МиГ-29 и један је тешко оштећен. Два пилота су погинула. Ловачко-бомбардерска авијација је дејствовала у склопу ваздушне подршке јединицама Треће армије на Космету је извела укупно 24 лета успешно извршивши дејства по 11 објеката ОВК. Један пилот је погинуо и један авион је изгубљен. Хеликоптерске јединице и транспортна авијација су за време трајања агресије извршили 179 летова превожења рањених и превожења материјалних средстава. У склопу те бројке извршено је 6 летова у циљу спасавања наших оборених пилота и пет летова у циљу проналажења непријатељских летача. Ова групација нашег РВ и ПВО није имала губитке у људству и техници. Јединице ВОЈИН (Ваздушно осматрање јављање и навођење), иако су претрпеле први удар, тактичким маневрима током свих 78 дана некако су успевале да прикупљају информације о покрету непријатељских летелица. Извршиле су и командним јединицама РВ предале око 35000 информација о покрету НАТО авиона. Имале су губитке у људству и техници. Јединице ПВО у склопу стратегијске групације (јер је вршено ПВО дејство и из састава копнене војске на терену) укупно су извршиле 555 ватрених дејстава. При томе су испалиле 363 ракетна пројектила различитих намена и преко 100000 противваздушне муниције различитог калибра. Својим дејством су уништиле 2 авиона, 27 беспилотних летелица и 45 крстарећих ракета. Поред тога, погодиле су и оштетиле још 36 авиона и два хеликоптера НАТО пакта. Имали су људских и материјалних губитака... Тактичким маневром јединица РВ и ПВО на терену и постављањем лажних мета, избегнути су још већи губици... Укупно је погинуло 39 припадника стратегијске групације РВ и ПВО и (2+3) припадника овог вида у склопу КОВ, односно припадника КОВ у саставу нашег вида. На овој теми желим, не улазећи у политичку димензију бомбардовања (да ли је могло да се избегне, да ли се требало супроставити или не или већ шта је о овој теми писано или се пише на овом и многим другим форумима), да се подсетимо свих погинулих припадника РВ и ПВО, који су своје животе дали током 78 дана агресије НАТО пакта на нашу земљу...

Generale, nek je tvojoj majci hvala Песма која Србима тера сузе на очи, а коју изводи хор „Косовски божури“ посвећена је официру српске полиције Вељку Раденовићу. Командовао је Посебном јединицом полиције у Призрену све до повлачења српских снага 1999. године. Прославио се ослобађањем Ораховца 1998. године када су шиптарски терористи неколико дана држали Ораховчане као таоце. Својом храброшћу лично се истакао у одбрани и ослобађању талаца од шиптарских терориста. Колико је овај човек био храбар највише илуструје чињеница да, као дијабетичар, није смео да се излаже стресним ситуацијама, али се на то није обазирао. Знао је да у један џеп стави инсулин, а у други чоколаду и каже својим момцима: „За мном браћо!“ Учествовао је у отаџбинском рату за Републику Српску, а бранио је свој народ и у Крајини. Иако нижи по чину, његово јунаштво, које је исказивао у борбама, га је у народу подигло на пиједестал највећих легенди модерног доба Србије. Није имао чин генерала, али су га и саборци, као и народ који је ослобађао, сматрали ђенералом, и тако су га звали. Њему у част композитор из Ораховца Гаврило Кујунџић је написао и компоновао песму „Ђенерале“. Преминуо је 29. септембра 2012. у Крушевцу у 57. години живота. На нашу срамоту, није испраћен уз највише државне почасти, али је зато остао заувек запамћен у народној песми „Ђенерале, ђенерале“.

Сечењем славског колача и благосиљањем жита у ЦО РВ и ПВО 27. јануара 2019. године обележена је крсна слава ЦО РВ и ПВО свети Сава. Осим команданта ЦО РВ и ПВО пп Антанасијевића Саше обалежавању крсне славе присустовали су војни свештеници отац Стеван Стевановић и отац Предраг Докић, претходни команданти ЦО РВ и ПВО, команданти јединица са аеродрома Батајница, припадници ЦО РВ и ПВО са децом, дечији црквени хор цркве Светог Ђорђа на Чукарици под управом Ирине Војводић, војници на служењу војног рока и остали гости. Светковину су увеличала деца професионалних припадника ЦО РВ и ПВО, након чега су им додељени пакетићи. Ана ДРАКУЛ, Саша АНТАНАСИЈЕВИЋ View full Странице

Србија наставља са модернизацијом и опремањем РВ и ПВО Година за нама је она у којој су Ратно ваздухопловство и ПВО спасени од пропадања и уништења. То је година у којој смо повратили поверење читаве нације и наше војске у РВ и ПВО, изјавио је министар одбране Александар Вулин поводом Дана РВ и ПВО. „Година која је пред нама ће бити година наставка модернизације и опремања и у којој ћемо после више деценија имати 14 авиона МиГ- 29, у којој ћемо добити нове хеликоптере Ми-17, нове борбене хеликоптере Ми-35, сјајне хеликоптере Х-145. Биће то година у којој ћемо моћи да кажемо да смо у регионалном смислу, вероватно, најспособније ваздухопловство и противваздухопловна одбрана. Наравно, изнад свега су људи, они који чине РВ и ПВО, они због којих је све ово могуће. Ми се поносимо њиховом храброшћу, обученошћу, посвећеношу и у години која је пред нама радићемо на томе да материјални положај не само наших пилота, припадника ПВО, већ и летачког и земаљског особља буде далеко бољи и да им живот буде бар мало лакши и једноставнији и да не брину о материјалним проблемима, а свакако да имају разлога да буду задовољни и војском и односом према њима, односом државе и читаве нације“, нагласио је министар Вулин. Он је подсетио да су сви били поносни када је небом над Србијом на вежби „Век победника“ после много година летело осам авиона МиГ-29. „Идућа година ће бити година даљег обнављања, у којој ћемо сами чувати наше небо, своју земљу и у којој ћемо наставити да модернизујемо и опремамо наше ваздухопловство и ПВО“, поручио је министар Вулин. Подсећајући на историјски значај празника, командант РВ и ПВО генерал-мајор Душко Жарковић истакао је да се данас у свим јединицама, а вечерас и у Команди РВ и ПВО, обележава Дан РВ и ПВО. Према његовим речима, припадници РВ и ПВО у наредну годину улазе са великим очекивањима када је реч о опремању и усавршавању кадра који ће бити спреман и способан да прихвати нову технику, а самим тим да унапреди и оперативне способности ваздухопловства. Изасланик председника Републике Србије и врховног команданта Војске Србије министар одбране Александар Вулин, у присуству начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковника Милана Мојсиловића, поводом Дана РВ и ПВО уручио је медаље за изузетне заслуге и постигнуте резултате у области одбране и безбедности Србије и медаље за ревносну службу припадницима Министарства одбране и Војске Србије. https://rs.sputniknews.com/politika/201812241118284652-srbija-pvo-rv/

Дуже од века живи војно ваздухопловство Србије. Родило се међу петнаест првих у свету, крштено је у балканским ратовима, стасало је у Великом рату, надаље се развијало и расло. Данас, поносни на прошлост, окренути садашњости, загледани у будућност припадници РВ и ПВО Србије, верни својој професији и позиву, својој држави и народу, стамено стоје на бранику Отаџбине, вредно стреме новим прегнућима, летећи на крилима традиција, знања, искуства, снажног патриотизма и морала. Навршава се 106. годишњица од рођења српског војног ваздухопловства, од оног зимског дана 24. децембра 1912. године, када је војвода Радомир Путник издао историјску наредбу да се формира Ваздухопловна команда у Нишу. Легендарни војвода је за команданта ваздухопловства поставио мајора Косту Милетића, првог српског аеронаута – пилота балона, првог стручњака за ваздухопловну технику, организацију, метерорологију и голубију пошту. У састав Ваздухопловне команде ушло је аеропланско одељење, балонска чета, водонична централа и голубија пошта - сви елементи који су у то време чинили ваздухопловство, не само у нас, него у свету. Тај историјски чин одиграо се у јеку Првог балканског рата, а врло брзо је српско војно ваздухопловство ангажовано у операцијама код Скадра почетком 1913. године. Од тих дана траје преко век дуга епопеја српских ваздухопловаца, њихово прекаљивање у борбама од Цера, Колубаре, Дрине, Албаније, Крфа, Солуна, Кајмакчалана, Београда, Страцина до НАТО агресије и данашњих дана. Поносни на тај непрекидни лет дужи од века, српски ваздухопловци прослављају данашњи празник одлучни да га наставе и од њега не одступе. Знају да нема слободе, мира, спокојства, просперитета ни будућности без слободног неба Отаџбине, и зато себе не жале на том светом задатку. Богатство ваздухопловних традиција у Србији илуструју чињенице, које с усхићењем износимо. Ове године навршило се: - 174 године од “Воздухопловиа” Матије Бана (1844); - 134 године од прве ваздухопловне књиге „Шетња по облацима“ профосора Ђорђа Станојевића (1884); - 125 године од првог акта којим је у формацији српске војске било предвиђено увођење ваздухопловних јединица (1893); - 116 година од како је школован први српски аеронаут, капетан Коста Милетић (1902); - 110 година од формирања станица голубије поште (1908); - 109 година од набавке првих ваздухоплова - балона за српску војску (1909); - 106 године од школовања прве класе од шест српских војних пилота и формирања Ваздухопловне команде, прве ваздухопловне јединице српске војске и прве употребе ваздухопловства у ратним дејствима (1912); - 97 година од настанка домаће ваздухопловне индустрије (1921); - 99 година од формирања првих ваздухопловних школа (1919); - преко 80 година од формирања првих научних установа које су се бавиле научноистраживачким радом из области ваздухопловне технике; - 77 година од Априлског рата (1941); - 73 године од ослобођења земље од фашизма (1945); - 27 година од почетка крвавог распада југословенске државе (1991); - 19 година од злочиначке НАТО агресије (1999); - 12 година од како је Србија поново постала самостална држава (2006). У ових 106 година прохујало је осам ратова у којима се РВ и ПВО исказало на посебан начин, и по нечем остало забележено у историји. - У првом балканском рату српско ваздухопловство је створено, полетели су срспки војни авиони, и одмах ангажовани у дејствима на фронту стичући прва борбена искуства. - У другом балканском рату на борбеним задацима летели су срспку војни авиони и балони, сагледана су техничка ограничења у вези са могућношћу употребе ваздухопловства и њихове тактике. - У првом светском рату српско војно ваздухопловство од скромних снага на почетку, израсло је у снажну групацију која је дала видан допринос пробоју Солунског фронта, ослобођењу Србије и југословенских територија, а било је и основа за изградњу ваздухопловства Краљевине Југославије. - У априлском рату 1941. године југословенско ваздухопловство је упркос херојском отпору, разбијено и уништено. - У народноослободилачком рату 1941-1945. године, ваздухопловство је васкрсло као феникс, да би до краја рата израсло у снажну оперативну ваздушну силу јачине око 400 авиона и 10.000 људи. - У рату 1991/92. године на тлу распадајуће СФРЈ РВ и ПВО је сачувало оперативну борбену способност и војничко достојанство, а дало је и крупан допринос спасавању избеглица из сецесионистичких република и биолошком опстанку српског народа. - У злочиначкој агресији НАТО снага 1999. године РВ и ПВО је пружило одлучан и снажан отпор агресору и сачувало своје виталне капацитете, исказујући на делу снажну војну вештину и несаломив борбени морал. - После више од једног века постојања, РВ и ПВО се данас налази пред новим изазовима свог техничко-технолошког, организационог и кадровског ревитализовања. Сво време, од првих ваздухопловних идеја, до данашњих дана, наша војна ваздухопловна мисао се развијала, расла и ширила. Настало је више ваздухопловних научних дисциплина са богатим опусом теоријских радова и практичних искустава и конкретних техничко-технолошких оригиналних решења и достигнућа. Ваздухопловна теоријска мисао, уз мања заостајања у неким периодима, углавном је ишла у корак са временом, а техничко-технолошки развој у области ваздухопловства био је често “замајац” техничко-технолошког развоја земље. Не сме се заборавити чињеница да је Југославија пре 94 године имала властиту ваздухопловну индустрију и да је једна од ретких земаља у свету, и данас, која је имала сопствене конструкције и сопствену производњу ваздухоплова. У својој историји наше ваздухопловство је имало бројне тешкоће али и блиставе тренутке. По формирању 1912. године било је међу првих 15 у свету и првих пет која су ангажована у ратним дејствима. Након успона домаће ваздухопловне индустрије и унапређења организације и формације почетком тридесетих године XX века, било међу најснажнијим ваздухопловствима у Европи. После другог светског рата било је међу првима у Европи, јаче од ваздухопловстава балканских и суседних земаља. Почетком шездесетих заблистали су на европском небу бисери наших конструктора и ваздухопловне индустрије - “галеб”, “јастреб”, “орао”. Крајем осамдесетих, до катаклизме распада СФРЈ, РВ и ПВО је била респективна ваздухопловна сила са три оперативне групације - Корпуса РВ и ПВО, разуђеним школским системом, научно-истраживачким и развојним установама, ремонтним заводима и пратећом ваздухопловном индустријом, снажним материјално-техничким и људским потенцијалом, и са високим угледом у свету. Но, имало је и падове и ломове, које је увек пребродило. Тако је 1915. године српско ваздухопловство практично остало без авиона и пилота, али је врло брзо, уз помоћ савезника, али првенствено огромним залагањем наших кадрова, израсло у снажну ваздухопловну силу. Крајем тридесетих закаснило је у техничкој модернизацији и усаглашавању доктрине и система обуке и командовања са захтевима савременог рата, што је скупо плаћено тешким поразом у априлском рату 1941. године. Протекле две и по деценије, услед врло тешке материјалне ситуације и других проблема, стагнирало је, али и сачувало снагу и енергију за нова прегнућа. Увек је ваздухопловство предњачило по прогресивним идејама и није робовало догматизму, тако је и данас. У 2018. години набавком нове ваздухопловне технике, у првом реду хеликоптера и борбених авиона, почиње нови историјски циклус прогресивног развоја РВ и ПВО. У измењеној војно-политичкој и геостратегијској ситуацији, нужно је војно-теоријски рад у вези са РВ и ПВО, усмерити у правцу дефинисања валидних доктринарних ставова у војној доктрини. Садашња епоха захтева да РВ и ПВО има јасне теоријске ставове у улози, намени и задацима, упркос чињеници да су материјални услови ограничавајући фактор, јер ће то омогућити да се по мери јачања материјалне основе РВ и ПВО брзо прилагођава ситуацији и у модернизацији брзо надокнађује пропуштено. Никако се не сме дозволити да РВ и ПВО изгуби свој идентитет, свој блистави карактер и висок интелектуални и морални интегритет. У историји многих земаља давно је превазиђена дилема око самосталности видова војске, па и у нас. Доктринарне ставове у војној стратегији или доктрини РВ и ПВО нужно је дефинисати у складу са критеријума науке и најбољим светским решењима примењивим на наше услове. РВ и ПВО мора имати место које му у савременим условима и припада, и ту се не сме постављати питање - да ли нам треба или не. Нема модерне војске данас без модерног ваздухопловства и модерне противваздушне одбране. У складу са тим не би требало ни да се поставља питање материјалних и људских ресурса и финансијских издвајања. У новим условима неопходно је редефинисати улогу, намену и задатке РВ и ПВО, уз ослобађање од неких стереотипа и шаблона, не само када је у питању терминологија, већ суштина функционисања свих подсистема. На теоријском раду и осмишљавању свих тих питања нужно је, поред војних стручњака ангажовати и умне људе из друштва који су кадри да својим знањем, искуством, инвентивношћу и креативношћу, ентузијазмом и професионалним способностима допринесу да се ти проблеми реше на опште задовољство. РВ и ПВО у XXI веку мора летети на крилима памети, знања, нових технологија и савремених техничких, организацијских и кадровских решења. То је пут, као и пре стотину и шест година за смеле, одважне и инвентивне људе, који се не плаше пораза, који свесно иду у ризик јер знају да ће га савладати и елиминисати, који прихватају новине и уважавају постигнућа других, који се боре и не предају. Богате традиције нашег војног ваздухопловства поштују се, негују и оплемењују у командама, јединицама и установама РВ и ПВО, али и ангажовањем бројне популације ваздухопловних ветерана, који су читав свој живот уградили у изградњу и развој вида, пригрлили његова достигнућа као своја, и данас с љубављу и поштовањем обележавају овај велики празник. Срећан празник - Дан РВ и ПВО! Мр Златомир Грујић

Поводом Дана рода авијације, командант Ратног ваздухопловства и ПВО бригадни генерал Душко Жарковић примио је данас делегацију тог рода Војске Србије. Поводом 2. августа — Дана рода авијације, командант Ратног ваздухопловства и ПВО бригадни генерал Душко Жарковић примио је данас у Дому ваздухопловства у Земуну делегацију тог рода, коју је предводио пуковник Александар Бјелић, начелник штаба Команде Ратног ваздухопловства и ПВО. Генерал Жарковић је припадницима рода авијације честитао празник и одао им признање на резултатима постигнутим од претходног празника до данас. У разговору је нарочито истакнут значај формирања стабилне кадровске базе за даљи развој рода, важност квалитетне обуке и безбедности летења. Дан рода авијације Војска Србије прославља 2. августа у спомен на исти датум 1893. године, када је ступила на снагу Уредба о устројству целокупне војске, којом је било предвиђено да свака дивизија по могућности у свом саставу има по једно балонско одељење. То је први документ који је предвиђао постојање ваздухопловних јединица у српској војсци.

Генерал-мајор Ранко Живак предао је данас дужност команданта Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране бригадном генералу Душку Жарковићу, у присуству министра одбране Александра Вулина и начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића. Поводом одласка у заслужену пензију, генерал Диковић уручио је Плакету Војске Србије генералу Живаку. Како је истакао министар Вулин, обраћајући се генералу Живаку, иза таквих официра увек остане поштовање људи са којима су радили. - Остане поштовање, љубав, захвалност људи са којима сте делили хлеб, свађали се, мирили и делили уверење да ова земља мора бити боља, сачувана и одбрањена. Зато данас можете да будете поносни и када будете сумирали оно што сте радили можете да будете поносни на живот, каријеру и Вид који је далеко бољи него каквог сте га затекли примањем на дужност команданта РВиПВО. Захвалио бих вам на годинама службе, на упорности и храбрости, рекао је министар одбране. Генерал Жарковић има све разлоге да буде задовољан, додао је министар одбране, јер ће почетак његовог мандата бити почетак значајног осавремењавања нашег Вида. - Од вас много очекујемо - да дате све од себе, да учините све што је у вашој моћи па и више од тога, да Вид буде бољи него кад сте га преузели. Надамо се да ћете све оно што сте до сад радили радити и надаље, још јаче и још боље. Размишљајте да оставите траг иза себе док сте овде. Надам се да ћете и ви завршити своју каријеру поносни и усправног чела, рекао је министар Вулин и поручио свим припадницима Војске Србије да се наша војска развија, јача и „да земља коју чувамо и бранимо има разлога да буде сигурна, мирна и спокојна докле год има овакву војску“. Генерал Диковић говорио је о каријерама двојице генерала, њиховом професионализму, посвећености, пожртвованости, као и о сарадњи са њима. - Генерал Живак имао је сјајан однос према људима, од њега сам и ја много научио, посебно како и на који начин остати стабилан у свим ситуацијама. Дивио сам се његовој упорности, јер оно што је замислио то је и остварио. Захвалио бих му на свему што је као командант учинио и пожелео да ужива у заслуженој пензији. Генералу Жарковићу поручио бих да настави тамо где је претходни командант стао, да оствари своје амбиције и жеље, да чува људе, јер људи су нам најважнији, а ако га људи буду следили – успео је. Ја сам сигуран да хоће, закључио је начелник Генералштаба.Сећајући се својих почетака на дужности команданта РВиПВО, генерал Живак је истакао да му није било нимало лако, али је истакао да је то био његов избор, одлука, прилика и велики изазов да се у тешким временима ухвати у коштац са тим, заједно са најближим сарадницима. - Моји мотиви ових девет година да као командант будем на висини задатка били су осећај одговорности, жеља да будућим генерацијама сачувамо и предамо РВиПВО у бољем стању него када смо га затекли и наша славна традиција и историја оличена у људима који су најтежим тренуцима увек били на висини задатка, рекао је генерал Живак и поручио генералу Жарковићу много успеха на месту команданта РВиПВО. Генерал Жарковић нагласио је да ће као нови командант РВиПВО од сваког припадника тражити одговорност и максималну посвећеност обавезама, како би ефикасност, ефективност и безбедност извршавања задатака била на потребном нивоу. - Сигуран сам да РВиПВО поседује способност за супротстављање савременим претњама за безбедност те да ћемо заједничким радом допринети решавању свих постављених задатака, свесни традиције, али усмерени ка будућности, поручио је генерал Жарковић.

Председник Републике Србије и врховни командант Војске Србије Александар Вучић донео је указ о постављењу бригадног генерала Душка Жарковића на нову дужност команданта Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране. На основу члана 112. став 2. Устава Републике Србије и члана 17. тачка 9. Закона о Војсци Србије, председник Републике Србије и врховни командант Војске Србије Александар Вучић донео је указ о постављењу бригадног генерала Душка Жарковића на нову дужност команданта Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране. Бригадни генерал Душко Жарковић, рођен је у Бенковцу 26. јануара 1968. године. Након ВА АРЈ ПВО, завршио је Генералштабну школу, а 2006. године завршио је и Генералштабно усавршавање. Обављао је дужност начелника Управе за оперативне послове Генералштаба Војске Србије, заменика команданта Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране и команданта 250. ракетне бригаде, као и дужност начелника штаба Команде Ваздухопловства и противваздухопловне одбране и помоћника команданта Ваздухопловства и ПВО за операције. Више пута је одликован и награђиван. Генерал Жарковић је 35-и по реду Командант нашег РВ и ПВО од оснивања 24. децембра 1912. године и трећи на тој дужности без летачког звања (Армијски ђенерал Радисав Станојловић, 1923-1930, инжињеријски официр и Генерал-потпуковник мр Славко Бига, 1998-1999, официр АРЈ ПВО). Из Кабинета Председника Републике нису саопштени разлози за смену досадашњег команданта, генерал мајора Ранка Живака. ВС/Поуке

Пред стројем свих припадника 204. ваздухопловне бригаде и члановима породица настрадалих у НАТО агресији, данас је на аеродрому Батајница служен парастос и помен свим настрадалим друговима и колегама. Крај места где се некада поносно уздизала зграда команде која је уништена у бомбардовању 1999. године, данас стоји споменик "Нико није рекао нећу". Спомен обележје подигнуто у знак сећања на све жртве НАТО агресије-припаднике јединица батајничког аеродрома. Достојанствено и мирно како и приличи, пред стројем официра, подофицира и војника; пилота, инжењера и техничара; у присуству чланова породица настрадалих, служен је помен за све колеге настрадале у рату 1999. године. Парастос су служили архијерејски намесник старопазовачки Миле Јокић и војни свештеник 204. ваздухопловне бригаде капетан Предраг Докић, те помоћник војног свештеника, заставник Синиша Трбојевић. У борбеним задацима у току НАТО агресије из састава јединица батајничког аеродрома, погинули су пилоти Зоран Радосављевић и Миленко Павловић. У молитви су поменути и пилоти оборени у току рата, Слободан Перић настрадао у саобраћајној несрећи 2010. године и Иљо Аризанов, који је преминуо 2011. године од срчаног удара. По речима јереја Предрага Докића, 24. март као Дан сећања постаје и црквени празник-црвено слово као сећање на наше мученике и Хероје! View full Странице

Министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, са сарадницима, обишли су данас дежурну јединицу у систему снага противваздухопловне одбране у саставу Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије. Након обиласка, министар Вулин је истакао да Војска Србије дежура сваког дана и да је наше небо безбедно, баш као што је безбедно и наше копно. - Војска Србије, без обзира на празнике или било који дан, је увек спремна да сачува наш суверенитет и да гарантује безбедност сваког грађанина наше земље. Након дугог низа година, Војска Србије напредује и материјално, у смислу положаја својих припадника, али и технички. Не само да смо набавили нове „мигове“, не само што ћемо набавити нове хеликоптере, већ радимо на развијању наше протвваздухопловне заштите. Тако после дугог низа година, вршимо модернизацију наших ПВО система „КУБ“, за које очекујемо да ће модернизовани ускоро ући у наше наоружање, али најважније од свега је то што ћемо модернизацију извршити домаћом памети, домаћим знањем, што су носиоци модернизације ВТИ, Југоимпорт, Електронски факултет из Ниша и захваљујући томе што раде наши инжињери, наша памет, много је јефтиније и све је баш онако како ми желимо – нагласио је министар Вулин. Према речима министра одбране свако улагање у Војску Србије на крају се покаже као улагање у домаће знање и домаћу памет. Говорећи о данашњем обиласку генерал Диковић је истакао да је данас проверен рад једне од јединица која је у систему дежурства и ПВО Војске Србије. - Проверили смо способност те јединице и исправност технике и могу да закључим да је техника исправна, да су посаде и послуге обучене за поступање у различитим ситуацијама и њихов рад бих оценио као врло добро. Са војницима смо обавили разговор о стању, задовољству, условима живота и рада, њиховим размишљањима о могућностима побољшања статуса, стандарда, исправности технике, средстава и опреме и приметно је једно велико задовољстви и мотивација свих припадника, од војника до официра, која је производ бриге, која је испољена нешто интензивније у последње време и надамо се да ће се тако и наставити – нагласио је генерал Диковић додајући да није реч само о задовољству због бриге о статусу и стандарду, већ и бриге због технике. Према његовим речима, повећана је исправност технике, има више средстава за одржавање и када се то споји, са статусом и стандардом, онда је резултат задовољна јединица и задовољан војник. - То је наш циљ коме ћемо и у наредном периоду тежити и наша је жеља да сваки припадник војске буде изузетно задовољан и мотивосан и то је један од услова да ће успешно извршити задатак – истакао је начелник Генералштаба. Данашњем обиласку су присуствовали и командант РВиПВО генерал-мајор Ранко Живак и командант 250. ракетне бригаде пуковник Тиосав Јанковић, који је, током данашњег обиласка, министра одбране и начелника Генералштаба информисао о задацима, намени и саставу дежурне ракетне батерије у систему ПВО.

Првог српског просветитеља и Архиепископа наше цркве, прославили су и припадници Центра за обуку РВ и ПВО на аеродрому Батајница. Прослава Светог Саве на батајничком аеродрому почела је литургијским сабрањем у капели Светог Илије у присуству припадника Центра и њихових породица. Началствовао је архимандрит Стефан (Стокић), а саслуживали су војни свештеници, отац Стеван Стевановић из Команде за обуку (КзО) и отац Предраг Докић, војни свештеник 204. ваздухопловне бригаде са аеродрома Батајница. Потом су домаћини позвали госте у простор аеродромског ресторана на трпезу љубави. Ту је пресечен славски колач и благосиљано жито. Након обреда беседу је одржао архимадрит Стефан (Стокић). Осим домаћина славе потпуковника Саше Антанасијевића команданта ЦО РВ и ПВО, обележавању крсне славе присуствовали су и бригадни генерал Дејан Јанковић, начелник штаба КзО, пуковник у пензији мр Златомир Грујић, председник Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), претходни команданти ЦО РВ и ПВО, команданти јединица са аеродрома Батајница, припадници ЦО РВ и ПВО са породицама и децом, Дечији хор цркве Светог Ђорђа на Чукарици под управом Ирине Војводић, војници на служењу војног рока и остали гости. Светковину су увеличала деца професионалних припадника ЦО РВ и ПВО. Уз ликовне радове посвећене Светом Сави и рецитујући и певајући песме посвећене овом угоднику Божијем, деца су додатно оплеменила ову прославу. По обичају, свој деци су након програма подељени пакетићи. Саша АНТАНАСИЈЕВИЋ, Милан РАКИЋ фото: Саша АНТАНАСИЈЕВИЋ, Војислав СТОЈАНОВИЋ View full Странице

ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ У ВЕКОВНОМ ЛЕТУ Преко једног века живи војно ваздухопловство Србије. Настало међу 15 првих у свету, крштено у ратним дејствима исто међу првима, развијајући се достизало је успоне и падове, увек је било на понос и дику рода свога. Тако је и данас, када хвата залет за нова прегнућа у будућности, летећи на крилима традиција, знања, искуства, снажног патриотизма и морала. Навршава се 105. годишњица од рођења српског војног ваздухопловства, од оног зимског дана када је војвода Радомир Путник издао историјску наредбу да се формира Ваздухопловна команда. Тај историјски чин одиграо се 24. децембра у Нишу. Легендарни војвода је за команданта ваздухопловства поставио мајора Косту Милетића, првог српског аеронаута – пилота балона, првог стручњака за ваздухопловну технику, организацију, метерорологију и голубију пошту. У састав Ваздухопловне команде ушло је Аеропланско одељење, балонска чета, водонична централа и голубија пошта. Дакле, сви елементи који су у то време чинили ваздухопловство, не само у нас, него у свету. Тај историјски чин одиграо се у јеку Првог балканског рата, а врло брзо је српско војно ваздухопловство стављено на пробу у операцијама код Скадра почетком 1913. године. Од тих дана траје преко век дуга епопеја српских ваздухопловаца, њихово прекаљивање у борбама од Цера, Колубаре, Дрине, Албаније, Крфа, Солуна, Кајмакчалана, Београда, Страцина до НАТО агресије и данашњих дана. Поносни на тај непрекидни лет, српски ваздухопловци прослављају данашњи празник одлучни да га наставе и од њега не одступе. Знају да нема слободе, мира, спокојства, просперитета ни будућности без слободног неба Отаџбине, и зато себе не жале на том светом задатку. Прошло је 173 година од “Воздухопловиа” Матије Бана (1844), 124 године од првог акта којим је у формацији српске војске било предвиђено увођење ваздухопловних јединица (1893), 115 година од како је школован први српски аеронаут, капетан Коста Милетић (1902), 109 година од формирања станица голубије поште (1908), 108 година од набавке првих ваздухоплова - балона за српску војску (1909), 105 године од школовања прве класе од шест српских војних пилота и формирања Ваздухопловне команде, прве ваздухопловне јединице српске војске и прве употребе ваздухопловства у ратним дејствима (1912), 96 година од настанка домаће ваздухопловне индустрије (1921), 98 година од формирања првих ваздухопловних школа (1919) и преко 80 година од формирања првих научних установа које су се бавиле научноистраживачким радом из области ваздухопловне технике. У ових 105 година прошло је осам ратова у којима се ваздухопловство исказало на специфичан начин, и по нечем остало забележено у историји. - У првом балканском рату створено је српско ваздухопловство и стечена прва борбена искуства. - У другом балканском рату сагледана су техничка ограничења у вези са могућношћу употребе ваздухопловства и њихове тактике. - У првом светском рату српско војно ваздухопловство од скромних снага на почетку, израсло је у снажну групацију која је дала видан допринос пробоју Солунског фронта, ослобођењу Србије и југословенских територија, а било је и основа за изградњу ваздухопловства Краљевине Југославије. - У априлском рату 1941. године југословенско ваздухопловство је упркос херојском отпору, разбијено и уништено. - У народноослободилачком рату 1941-1945. године, ваздухопловство је васкрсло као феникс, да би до краја рата израсло у снажну оперативну ваздушну силу јачине око 400 авиона и 10000 људи. - У рату 1991/92. године на тлу распадајуће СФРЈ РВ и ПВО је сачувало оперативну борбену способност и војничко достојанство, а дало је и крупан допринос спасавању избеглица из сецесионистичких република и биолошком опстанку српског народа. - У злочиначкој агресији НАТО снага 1999. године РВ и ПВО је пружило одлучан и снажан отпор агресору и сачувало своје виталне капацитете, исказујући на делу снажну војну вештину и несаломив борбени морал. - После више од једног века постојања, РВ и ПВО се данас налази пред новим изазовима свог техничко-технолошког, организационог и кадровског ревитализовања. Сво време, од првих ваздухопловних идеја, до данашњих дана, наша војна ваздухопловна мисао се развијала, расла и ширила. Настало је више ваздухопловних научних дисциплина са богатим опусом теоријских радова и практичних искустава и конкретних техничко-технолошких оригиналних решења и достигнућа. Ваздухопловна теоријска мисао, уз мања заостајања у неким периодима, углавном је ишла у корак са временом, а техничко-технолошки развој у области ваздухопловства био је често “замајац” техничко-технолошког развоја земље. Не сме се заборавити чињеница да је Југославија пре 93 године имала властиту ваздухопловну индустрију и да је једна од ретких земаља у свету, и данас, која је имала сопствене конструкције и сопствену производњу ваздухоплова. Наше ваздухопловство је у више прилика имало своје блиставе тренутке. Тако је по формирању 1912. године било међу првих 15 у свету и првих пет која су ангажована у ратним дејствима. Након успона домаће ваздухопловне индустрије и унапређења организације и формације 1929/30. године, наше ваздухопловство је било међу четири најснажнија ваздухопловства у Европи. После другог светског рата, такође је било међу првих неколико у Европи и далеко јаче од ваздухопловстава балканских и суседних земаља. Почетком шездесетих заблистали су на европском небу бисери наших конструктора и ваздухопловне индустрије - “галеб”, “јастреб”, “орао”. Крајем осамдесетих, до катаклизме распада СФРЈ, РВ и ПВО је била респективна ваздухопловна сила са три оперативне групације - Корпуса РВ и ПВО, разуђеним школским системом, научно-истраживачким и развојним установама, ремонтним заводима и пратећом ваздухопловном индустријом, снажним материјално-техничким и људским потенцијалом, и са високим угледом у свету. Но, имало је и падове и ломове, које је увек пребродило. Тако је 1915. године српско ваздухопловство практично остало без авиона и пилота, али је врло брзо, уз помоћ савезника, али првенствено огромним залагањем наших кадрова, израсло у снажну ваздухопловну силу. Крајем тридесетих закаснило је у техничкој модернизацији и усаглашавању доктрине и система обуке и командовања са захтевима савременог рата, што је скупо плаћено тешким поразом у априлском рату 1941. године. Протекле две и по деценије, услед врло тешке материјалне ситуације и других проблема, стагнирало је, али и сачувало снагу и енергију за нова прегнућа. Увек је ваздухопловство предњачило по прогресивним идејама и није робовало догматизму, тако је и данас. У 2017. години набавком нове ваздухопловне технике, у првом реду хеликоптера и борбених авиона, почиње нови историјски циклус прогресивног развоја РВ и ПВО. У измењеној војно-политичкој и геостратегијској ситуацији, нужно је војно-теоријски рад у вези са РВ и ПВО, усмерити у правцу дефинисања валидних доктринарних ставова у војној доктрини. Садашња епоха захтева да РВ и ПВО има јасне теоријске ставове у улози, намени и задацима, упркос чињеници да су материјални услови ограничавајући фактор, јер ће то омогућити да се по мери јачања материјалне основе РВ и ПВО брзо прилагођава ситуацији и у модернизацији брзо надокнађује пропуштено. Никако се не сме дозволити да РВ и ПВО изгуби свој идентитет, свој блистави карактер и висок интелектуални и морални интегритет. У историји многих земаља давно је превазиђена дилема око самосталности видова војске, па и у нас. Доктринарне ставове у војној стратегији или доктрини РВ и ПВО нужно је дефинисати у складу са критеријума науке и најбољим светским решењима примењивим на наше услове. РВ и ПВО мора имати место које му у савременим условима и припада, и ту се не сме постављати питање - да ли нам треба или не. Нема модерне војске данас без модерног ваздухопловства и модерне противваздушне одбране. У новим условима неопходно је редефинисати улогу, намену и задатке РВ и ПВО, уз ослобађање од неких стереотипа и шаблона, не само када је у питању терминологија, већ суштина функционисања свих подсистема. На теоријском раду и осмишљавању свих тих питања нужно је, поред војних стручњака ангажовати и умне људе из друштва који су кадри да својим знањем, искуством, инвентивношћу и креативношћу, ентузијазмом и професионалним способностима допринесу да се ти проблеми реше на опште задовољство. РВ и ПВО у XXI веку мора летети на крилима знања, памети, нових технологија и савремених техничких, организацијских и кадровских решења. То је пут, као и пре стотину и пет година за смеле, одважне и инвентивне људе, који се не плаше пораза, који свесно иду у ризик јер знају да ће га елиминисати, који прихватају новине и уважавају постигнућа других. Срећан празник - Дан РВ и ПВО! Мр Златомир Грујић

Свечана академија поводом Дана Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране одржана је вечерас у Дому ваздухопловства у Земуну, у присуству изасланика председника Републике Србије Николе Селаковића, министра одбране Александра Вулина, министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића, начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића, припадника Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда, локалних самоуправа, верских заједница и бројних гостију. Изасланик председника Србије Никола Селаковић изјавио је да је обнова нашег Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране први и сигуран прави симптом обнове Војске Србије, обнове економије Србије и обнове Србије уопште. - Херојском одбраном 1999. године у НАТО агресији, РВ и ПВО тадашње Војске Југославије, чију традицију баштини данашња Војска Србије, постављене су међе које сведоче са једне стране херојство наших пилота и наших ракеташа и са друге стране значај Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране у савременом начину ратовања. Стога је јачање овог вида наше војске, који данас обележава 105 година постојања, од кључног значаја и за јачање Војске уопште и сигуран знак враћања наше војске на сцену овога дела Европе као најјаче, најреспектабилније војне силе која никоме не прети, која никога не угрожава, већ која брани врхунске вредности наше државе и нашег народа. То су наша слобода, наша сувереност, наша независност и наша војна неутралност као врхунска вредност политике Србије у регионалним и међународним оквирима, истакао је Селаковић. Према његовим речима, доласком Александра Вучића прво на место министра одбране, затим председника Владе а потом на место председника Републике Србије, стицали су се а онда су се и стекли услови да дође и до обнове наше војске. - Таква наша војска јесте гарант мира, стабилности, независности и неутралности Србије и српског народа. Само таква она заслужује пуно поштовање и са пуним правом представља једну од институција које имају највише поверење међу нашим грађанима и свим људима у Србији, рекао је Селаковић и у име председника Републике Србије честитао дан РВ и ПВО његовим припадницима и прву стопетогодишњицу постојања. Министар Вулин честитао је празник свим припадницима РВ и ПВО и захвалио им у име Министарства одбране и свих грађана Србије на храбрости, пожртвовању и верности Србији. - Само најсавременије и најмоћније земље имају и моћно ваздухопловство и противваздухопловну одбрану. Чак и неке земље које су далеко богатије од нас допуштају да њихово небо за новац чувају неке друге војске, али Србија никада неће допустити да њено небо ни за новац ни за политику чува било ко други. Зато имамо наше Ратно ваздухопловство и противваздухопловну одбрану. Ова година је била година обнове, година у којој се, могу да кажем, пропадање које је трајало све до 2012. године најзад зауставило и да смо почели да обнављамо нашу авијацију, баш као што ћемо наставити да обнављамо у идућој години и нашу авијацију, али и наше противваздухопловне снаге, рекао је министар Вулин. Он је истакао да је Србија земља која се поноси својим људима, Србија се поноси сваким својим војником а свакако се поноси и сваким припадником нашег ваздухопловства. - Године НАТО агресије, године ратова, пропадања су оставиле дубоке трагове и на овај вид. Коначно можемо да кажемо да идемо напред и коначно можемо да кажемо да техника али и људи све боље стоје у нашој војсци. Наша војска и сваки њен припадник осећају и веће поштовање своје земље, осећа колико је цењен, осећа да му се и материјални положај поправља, а наша техника постаје најмодернија и може да се носи са било којом другом земљом у окружењу. Врховни командант Војске Србије Александар Вучић био је јасан – хоћу јаку и задовољну војску. Наша војска је јака, а верујем да ће бити и задовољна и да ће сваким даном бити задовољнија. Србија је на своју војску поносна, закључио је министар одбране. Генерал Диковић одао је признање свим припадницима РВ и ПВО за све што су остварили у овој години, што су доказали да су достојни наследници славних предака који су се потврђивали у ослободилачким ратовима. - Достојни су следбеници и заштитници нашег ваздушног простора данас. Одајем признање што су својим радом и професионалним односом завредили да данас наш вид буде више уважен, више савремен. Захвалио бих свима који су одлучили и подржали опремање и развој у складу са нашим потребама и нашим захтевима и ова година, 105. година од оснивања, јесте прекретница у том смислу и надамо се да ће наше Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана у наредних неколико година бити моћно и јако. Поручио бих свим припадницима да још јаче, дисциплинованије и стрпљивије, како то рече Војвода Путник издавајући задатке нареднику Михајлу Петровићу давне 1912. године, извршавају све задатке, нагласио је генерал Диковић. Командант РВ и ПВО генерал-мајор Ранко Живак рекао је да тај вид данас пролази кроз важну фазу своје стабилизације и развоја која ће засигурно остати забележена златним словима у историји РВ и ПВО. - После више од две и по деценије стагнације, пропадања и борбе за опстанак стекли су се услови за наставак опремања вида савременијим борбеним системима, који ће уз делимичну модернизацију постојећих система, ефикаснији систем одржавања и целовит систем обуке одржати и унапредити наше способности за извршавање нашег примарног задатка, а то је контрола и заштита суверенитета ваздушног простора Србије. Желим да истакнем да је у овом тренутку небо изнад Србије безбедно и да РВ и ПВО улаже максималне напоре којим се обезбеђује контрола и заштита суверенитета ваздушног простора. Опремање новим и савременијим борбеним системима је усмерено искључиво на подизање способности за извршавање наведеног задатка, односно на спречавање угрожавања безбедности, из ваздушног простора, наших грађана, институција и објеката на територији Републике Србије, поручио је генерал Живак. Одлуком команданта РВиПВО, за дугогодишњу и успешну сарадњу додељена је Плакета РВиПВО Граду Београду. Плакета је уручена заменику градоначелника Београда Андреју Младеновићу. У вечерашњем културно-уметничком програму учествовали су Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“, Хор „Краљица Марија“, глумци Небојша Дугалић и Момир Брадић и солисти Тања Андријић, Војислав Спасић и Никола Јевтић. Дан РВиПВО обележава се у знак сећања на 24. децембар 1912. године када је, на основу Одлуке српског Војног министарства и Главног Ђенералштаба, војвода Радомир Путник донео Решење о формирању Ваздухопловне команде са седиштем у Нишу. Дан РВ и ПВО обележен је данас и у Команди 250. ракетне бригаде за ПВД и 126. бригаде ВОЈИН у касарни „Бањица“ у присуству команданта РВ и ПВО генерал- мајора Ранка Живака, у 204. ваздухопловној бригади на аеродрому Батајница, којој је присуствовао заменик команданта РВ и ПВО бригадни генерал Сава Миленковић, 98. ваздухопловној бригади у Краљеву у присуству пуковника Горана Милошевића, као и у јединицама у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.

Благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ моравички Антоније, викар Патријарха српског, обавио је у понедељак 20. новембра 2017. године чин великог освећења новоуређеног параклиса посвећеног Светом архистратигу Михаилу, смештеног у згради Команде РВ и ПВО Војске Србије у Земуну. Благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ моравички Антоније, викар Патријарха српског, обавио је у понедељак 20. новембра 2017. године чин великог освећења новоуређеног параклиса посвећеног Светом архистратигу Михаилу, смештеног у згради Команде РВ и ПВО Војске Србије у Земуну. Преосвећеном Владици Антонију су саслуживали протојереј-ставрофор Божо Бакајлић - архијерејски намесник земунско-новобеоградски, протонамесник Слађан Влајић - главни војни свештеник у Восјци Србије, јереј Анђелко Додер, протођакон Стевица Рапајић и ђакон Зоран Николић. Након освећења параклиса, служена је Света Литургија. У пригодној беседи, Владика Антоније је говорио о мисији коју обављају ваздухопловне снаге Србије, упоредивши њихов задатак са службом анђела. ”Као што анђели чувају људе на земљи, тако и припадници ваздухопловних снага Србије чувају српско небо, а самим тим и све људе који живе у нашој земљи”, нагласио је владика. Управо због тога, по речима Епископа Антонија, није нимало случајно да новоуређени параклис у згради Команде ваздухопловства Србије у Земуну буде посвећен небеским силама и Светом архистратигу Божијем Михаилу. фото: Саша Милутиновић ФБ, Vujičić Hadži Marko FB, Antonije Pantelic FB View full Странице

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић присуствовао је данас на аеродрому Батајница свечаном испраћају припадника Војске Србије у мултинационалну операцију Уједињених нација на Кипру (UNFICYP). Свечаности су присуствовали и командант Ратног ваздухопловства и ПВО генерал-мајор Ранко Живак са сарадницима, представници Здружене оперативне команде Генералштаба Војске Србије, команданти јединица РВ и ПВО, представници локалне самоуправе, цркве, чланови породица, пријатељи и родбина припадника контингента. Генерал Диковић је поручио да се одласком стрељачког вода наставља 61 годину дуга традиција нашег учешћа у мировним мисијама и да је Војска Србије данас у свету позната као поуздан партнер који професионално извршава своје задатке. – Данас су наши припадници присутни у десет мировних мисија у којима заједно са колегама из других војски бране и чувају мир у свету. То је важан задатак посебно због чињенице да данас и наша земља чини напоре да обезбеди себи бољу будућност, и, у сложеним безбедносним условима, даје пун допринос светској безбедности – рекао је начелник Генералштаба Војске Србије и додао да живимо у времену у ком се звецка оружјем у име мира, а да је на многим тачкама света безбедност људи угрожена. Он је појаснио да "срећом" то није случај у Србији, у којој је стање безбедности стабилно, „јер нам је Војска јака и кадра да одговори изазовима“ и грађанима Републике Србије обезбеди потребну безбедност и предуслове за развој. – Држава је јака онолико колико је јак систем који је брани а посебно колико је јака њена војска, као стожер. Ми улазимо у завршну фазу опремања нашег Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране и подизања њихове способности на жељени ниво и ево бројимо дане до реализације тог великог пројекта који ће умногоме унапредити наше способности, рекао је генерал Диковић и додао да су у току преговори са „нашим пријатељима“ о набавци савремених средстава и опреме, пре свега за јачање способности ракетних јединица, како би са Ратним ваздухопловством били оспособљени да бране небо изнад Републике Србије. Начелник Генералштаба је истакао да Министарство одбране чини све да се у најскорије време осети видно побољшање и ојачају способности Војске Србије, што је циљ постављен пре неколико година. Пожелевши срећу припадницима који вечерас крећу у мировну операцију на Кипар начелник Генералштаба им је поручио да им је задатак да обезбеђују мир који је постигнут пре скоро 50 година и да не сумња да ће га успешно извршити и беспрекорно представљати Војску Србије. – Ако будете извршавали задатке најмање као што их извршавате у вашим јединицама мисија ће сигурно успети. Ту пре свега мислим на одговорност, самоконтролу и висок ниво реда и дисциплине. Сигуран сам да ће састав који је предамном беспрекорно извршити сваки постављени задатак, да сви предуслови за то постоје, а даље је све на вама, рекао је генерал Диковић и поручио припадницима да чувају један другог и воде рачуна о својим колегама. За крај је поручио родбини и пријатељима припадника да буду сигурни да су њихови ближњи добро припремљени за мировну мисију, да знају шта треба да раде и на који начин да извршавају задатке. Заставу Републике Србије генерал Диковић предао је командиру стрељачког вода капетану Александру Милосављевићу. Припадници стрељачког вода 204. ваздухопловне бригаде, њих 37, одлазе у мисију очувања мира на Кипру на шест месеци. С њима ће у ротацији бити и два посматрача и шест припадника патроле.