Претражи Живе Речи Утехе

У понедељак, 28. августа, на празник Успења Пресвете Богородице, на Светој Гори је отворен нови грузијски скит. Ново свето пребивалиште је трећи грузијски скит на Светој Гори, саопштава Служба за односе с јавношћу Грузијске патријаршије. Према светогорском статуту, на Светој Гори постоји 20 главних манастира, а сви остали скитови и келије зависе од једног од њих. Нова грузијска насеобина је под ингеренцијом Велике Лавре. Један грузијски скит зависи од манастира Симонопетре, а други од Ватопеда. Нови скит је основан иницијативом и непосредним залагањем о. Илариона, грузијског монаха који се већ више од 20 година подвизава на Светој Гори, а уз финансијску помоћ грузијских вјерника. Године 2018. о. Иларион је постао први грузијски монах за 75 година који је пострижен у велику схиму на Светој Гори и то у манастиру Григоријат. Главну цркву је током свеноћног бденија за Успеније пресвете Богородице освештао Његово преосвештенство Епископ Никортсминдски Вахтанг из Грузијске цркве. Служено је на грузијском и грчком језику. Богослужењу је присуствовао и архимандрит Методије, настојатељ српског манастира Хиландара. Два монаха су званично наведена као чланови новог скита. Оснивач, о. Иларион, постављен је за старешину монашког конака. Манастир Иверон, један од 20 главних светогорских манастира, основали су грузијски монаси крајем 10. вијека, иако је на крају постао грчки манастир. https://mitropolija.com/2023/08/31/otvoren-novi-gruzijski-skit-na-svetoj-gori/

Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу традиционално организује Божићни циклус предавања који се одржавају у сали парохијског дома. Назив овогодишњег циклуса гласи „Бог је са нама и у нама“, а први предавач био је старешина поменуте Цркве, протојереј–ставрофор Милић Драговић, који је говорио на тему „Исус Христос је исти(нит) јуче, данас и сутра“. У попуњеној сали парохијског дома, отац Милић је предавање започео јеванђелским описом Христовог рођења уз напомену да нам информације о некој особи или нечему не гарантују познање истих, већ је потребно да имало личносно искуство које ће нас довести до познања. Познање Исуса Христа остварује се у Цркви кроз сједињење са Њим приступајући Светој Чаши, и у заједници љубави које имамо не само према хришћанима већ према сваком човеку као творевини Божијој. Дакле, Личност Исуса Христа нас води на Пут на коме треба да занемаримо овоземаљске димензије економског, социјалног, интелектуалног, националног категорисања која нас раздвајају; доводи нас Истини да нас Бог својом љубављу види онакви какви треба да будемо а не онакви какви јесмо; дарује нам Живот украшен боголиким елементом слободе који нам омогућава да пригрлимо Господа без икакве условљености. Отац Милић дефинише хришћанство као веру максималног човекољубља, не као религију, не као фојербаховску слику Бога какав је нама потребан, већ као директну личносну комуникацију Бога и човека. Наводи као пример Аврамово „да“ Богу приликом жртвовања, као искорак у једнобоштво када настаје права вера у живог Бога. У Аврамовом потомству рађа се Господ Исус Христос, од Богородице и Духа Светога, опет после једног личносног искуства и слободног пристанка заручнице Јосифове, Дјеве Марије. Човек као слободно биће који у својој слободи може и да негира Бога, наводи отац Милић, има у свом карактеру тежњу да укалупи друге људе, па и Бога. Слобода често буде претешка за људе, најбоље објашњено у „Великом Инквизитору“, из пера апостола православног реализма, па човек приступа Богу кроз робовски и најамнички однос, својеврсно тргујући са Њим. Истински приступ је синовски, љубавни приступ, на који нас наводи наш Господ, који љубав према тварном запечаћује страдањем на Крсту, касније Васкрсењем и превазилажењем смрти. Он нам доноси посебну димензију радости, живота, љубави и самопознања. На крају предавања, отац Милић се захвалио народу Божијем који је са пажњом слушао богонадахнуте речи нашег старешине, и најавио наставак предавања следеће седмице када ће бити речи о песницима боготражитељима. Ђакон Бојан Мијаиловић Извор: Епархија жичка

У Подгорици на Старом аеродрому почео је са радом Православни пастирско-савјетодавни центар Митрополије црногорско-приморске, прво духовно-терапеутско савјетовалиште код нас. Савјетовалиште је основано по узору на истоимени центар у Београду, који је, са благословом блаженопочившег Патријарха српског Павла, отворен 1997. године и биљежи запажене резултате у свом раду. Центар ће организовати терапијско-савјетодавне састанке како са појединцима тако и са породицама, а посебну пажњу посветиће дјеци којој је потребна помоћ због разних тегоба. Зато је и саставни дио рада овог центра, како је за Радио Светигору казао отац Блажо Божовић, парох подгорички, да у свој рад укључи што већи број психолога, психијатара, дефектолога… оних који желе да волонтерски помогну у превазилажењу психолошких и духовних тегоба свима којима је помоћ потребна. По потреби стручњаци ће вршити процјену, дијагностику и одређивати терапију, а сва помоћ је бесплатна. У раду Центра ће поред оца Блажа бити укључени свештеници о. Гојко Перовић, о. Јован Радовић и о. Мирчета Шљиванчанин. О начину рада Пастирског центра и заказивању термина, заинтересовани могу да се информишу путем мејла: [email protected] или телефонским позивом на број: 020/325-795. Православни пастирско-савјетодавни центар Митрополије црногорско-приморске (улица Змај Јовина бр. 39 – Стари аеродром) радиће сваког радног дана од 17-20 часова. https://mitropolija.com/2022/10/05/otvoren-pravoslavni-pastirsko-savjetodavni-centar-u-podgorici/

Са благословом Епископа жичког г. Јустина, синоћ је у Народном музеју у Краљеву отворен 31. Жички духовни сабор „Пребражење 2022“. На свечаном отварању беседили су градоначелник Краљева др Предраг Терзић и др Владимир Пиштало, директор Народне библиотеке Србије. Изложбу „Под златним и плавим небом: Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века“ отворила је мр Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја Србије. У музичком делу програма учествовао је Иван Трајковић, појац Епископа жичког г. Јустина. Жички духовни сабор „Преображење“ је значајна културна манифестација која за циљ има неговање, проучавање и афирмисање вредности наше националне културе. Народни музеј Краљево ове године организује и међународни научни скуп под називом „Публицистика у развоју друштва и државе II“ који ће трајати 17. и 18. августа. Круна дешавања је додела „Жичке хрисовуље“ песнику лауреату на 19. августа у трпезарији Манастира Жича. Добитник „Жичке хрисовуље“ за 2022. годину је песник Раде Танасијевић. Извор: Новости

На Валааму ће ускоро бити отворен нови центар за проблематичну децу и тинејџере. Центар се зове „Валаам. Острво открића“, саопштава прес-служба добротворне монашке фондације Светлост Валаамска, позивајући се на чланак РИА Новости. Програм је овог месеца добио подршку од Фонда за председничке пројекте — значајну подршку која ће омогућити да функционише. Предвиђене су петодневне до шестодневне креативне радионице на Валааму за 28 деце и тинејџера. Свака смена се састоји од излета до јединствених природних и културних места Валаама. Поред тога, креативне, медијске и истраживачке групе ће деловати под вођством стручњака са искуством у уметничкој и природној терапији. Планирани су и сусрети са познатим уметницима и музичарима. Прва радионица биће отворена 25. јула са децом из фондације „Мајчино срце” у оближњем Петрозаводску. „Програм ће помоћи деци да развију своје таленте и разумеју вредност поверења, љубави, поштовања једни према другима. Све је то неопходно за њихову социјализацију. Срећа је што имају такву прилику“, каже Татјана Смирнова, координаторка финдацике „ Мајчино срце”. Друга радионица биће отворена крајем августа, са децом из фондације Е. М. Примакова. Раније је у манастиру Валаам функционисао културно-образовни центар „Валаамска светлост“, који је дуги низ година водио архимандрит Методије, најближи помоћник и сарадник игумана манастира, који је прошле године преминуо. Нови духовно-образовни центар намењен је широј публици, и организује мајсторске курсеве, концерте и позоришне представе за децу и одрасле. https://mitropolija.com/2022/06/22/na-valaamu-otvoren-centar-za-tinejdzere-sa-problemima/

Дневни боравак за децу са сметњама у развоју отворен је при храму Светог Василија Великог у Маршићу, захваљујући сарадњи Удружења за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики и Школе за основно и средње образовање „Вукашин Марковић“. Боравак деце у овом простору је бесплатан, а предвиђено је да малишани за почетак у боравку буду пет дана у недељи, по четири сата дневно. У плану је да се организује и викенд боравка до 48 сати у континуитету. Дневни боравак се простире на око 400 квадратних метара, а опремљен је квалитетом и савременом опремом. Састоји се од три просторије за радно-окупационе активности, по два купатила, кухиње и просторије за одмор, чајне кухиње, канцеларије, оставе и просторије за рекреацију. “Често родитељи читав свој живот и животе друге деце у породици подређују детету са сметњама у развоју, што ни мало није лако и једноставно, умајући у виду о каквој се деци ради. У жељи да се укључимо и помогнемо дошло се на идеју да организујемо бесплатан дневни боравак за децу са сметњама у развоју, и тако преузмемо на себе део одговорности и терета родитеља деце са сметњама у развоју, али и да духовни и друштвени живот поменуте деце подигнемо на виши ниво”, кажу у Удружењу за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики. У раду са децом ће осим стручњака из области дефектологије, педагогије, психологије учествовати и свештеници. „План рада и ритам дана је осмислила дефектолог др Татјана Симић директорка школе за децу са сметњама у развоју „Вукашин Марковић“ из Крагујевца, са тимом стручних сарадника, а у реализацији програма учествује стручни кадар из области дефектологије, педагогије, психологије, али и свештенство. У боравку ће осим времена предвиђеног за радно-окупационе активности бити и времена за забаву и рекреацију, деца ће имати оброке, а предвиђен је и инклузивни програм са ученицима Основне школе „19. Октобар“ из Маршића, у чијој реализацији ће учествовати и запослени у поменутој школи, на челу са директорком и педагогом школе“, поручују из Удружења за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики. Наглашавају и да су им конкретни циљеви пружање помоћи деци и младима са сметњама у развоју, као и њиховим породицама, кроз организовање радионица и дневног боравка у просторијама парохијског дома, едукацију, рехабилитациони третман и рекреацију, оспособљавање за што самосталнији живот и рад, подстицање и развој литургијско-духовног живота, и остваривање других пројеката у циљу подизања квалитета живота и социјалне инклузије. „Удружење има активну подршку Градске управе за здравствену и социјалну заштиту Града Крагујевца, на челу са начелником Николом Рибарићем, школе за децу са сметњама у развоју „Вукашин Марковић“ и директорком Татјаном Симић, као и сарадњу са Основном школом „19. Октобар“ из Маршића и директорком Снежаном Рајевац и педагогом школе Горданом Рапајић, а сва поменута лица активно учествују у раду Удружења и реализацији програма. Овом приликом треба истаћи изузетно добар одазив како стручних радника, тако и свих осталих који имају желју и добру волју да волонтерски учествују у реализацији овог харитативног подухвата, као и активност наше дијаспоре у САД која се на иницијативу Марине Николић укључила у релизацију наше хуманитарне делатности. Ово је и одлична могућност да наше парохијане активно укључимо у харитативни рад, јер је једна од примарних мисија Цркве управо помоћ онима који не могу да се сами старају о себи, о чему налазимо сведочанства у Делима апостолским и Посланицама, као и записима из апостолског периода живота Цркве“, кажу у Удружењу за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики. https://www.infokg.rs/info/otvoren-dnevni-boravak-za-decu-sa-smetnjama-u-razvoju-u-marsicu-foto.html

У Москви је данас свечано отворен петодневни Међународни фестивал "Вера и слово". Фестивал се одржава сваке две године с Благословом Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Господина Кирила, а у организацији Синодалног одељења за црквене односе са друштвом и медијима. На почетку свечаног отварања Његово Високо Преосвештенство Архиепископ Обуховски Господин Јона одржао је молебан. Пожеливши у име организатора успешан рад, Владимир Легојда је званично отварио фестивал чија је тема "Дигитално окружење и Црква". На Фестивалу учествују представници 177 епархија Руске Православне Цркве, представници црквених медија и гости из Украјине, Белорусије, Молдавије, Србије, Грчке, Либанона, Црне Горе и Француске. По благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, посланство Српске Православне Цркве у раду Међународног фестивала ”Вера и слово” чине: протопрезвитер Никола Пејовић, главни и одговорни уредник радија ”Светигора”, протођакон др Дамјан Божић, главни и одговорни уредник новина Српске Патријаршије ”Православље” и гђа Мира Лолић Мочевић, вд главна и одговорна уредница ТВ Храм. Током трајања фестивала до 22. октобра биће одржано 20 панел дискусија на разноврсне сродне теме, док је вечерњи термин резервисан за пројекције играних, кратких и дугометражних документарних филмова. Извор: Телевизија Храм

Благодарећи Господу, уз подршку целокупне српске заједнице која се ујединила око пројекта од виталног значаја за њено духовно и национално биће у Аустралији и Новом Зеланду, 27. јануара 2021. године, на дан прослављања Светог Саве, првог Архиепископа и Просветитеља српског, отворен је Колеџ Светога Саве. Свету архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ г. Силуан уз саслуживање протојереја-ставрофора Миодрага Перића и Николе Билића, протонамесника Александра Милутиновића и ђакона Милоша. Одговарао је хор цркве Светог кнеза Лазара из Александрије. -Нека је срећна слава свима који прослављају Светог Саву широм континента и света, нашег апостола, онога који је повео наш народ за духовну руку за Господом Христом, и тиме нас повео путем који води у живот. Ми у Аустралији се данас посебно радујемо јер смо благословени да на данашњи дан служимо свету Литургију у храму нашега Колеџа, наше прве српске школе на Петом континенту, која је посвећена највећем просветитељу и учитељу рода нашег. Ово је историјски тренутак када се показују плодови стрпљивог, заједничког труда и рада многих. У смирењу, радости и љубави Христовој, са Небеском Србијом благодаримо Богу за ову школу где ће наша деца неговати своју веру, где ће неговати и учити свој језик и своје обичаје. Нека ово буде наш нови почетак, новог корачања, храброг корака на Петом континенту, ка отварању нових школа и ка постизању циљева који су за добро наше заједнице, поручио је владика Силуан. Након свете Литургије уследила је молитва за учитељице и ђаке на почетку школске године, као и чин ломљења славског колача. У 14 часова, почела је званична церемонија свечаног отварања уз присуство уваженe Гледис Береџиклијан, премијеркe Новог Јужног Велса, епископа Емилијана из Грчке Православне Архиепископије, свештенства, званица из политичког врха Новог Јужног Велса, представника амбасада Србије и Босне и Херцеговине, кумова Колеџа, родитеља и првих ђака. Након обраћања Епископа, уследили су говори г. Џефа Њукома, председника Удружења независних школа Новог Јужног Велса; г. Филипа Радока, градоначелника Хорнсбија; и на крају Премијерке која је похвалила пројекат српске заједнице и потом пресекла врпцу и званично отворила Колеџ Светог Саве. Уследио је обилазак школе и фотографисање са првом генерацијом ђака који су уписали Колеџ. ВИДЕО: https://www.facebook.com/stsavacollege/videos/vb.1055823611135729/418562442801448/?type=2&theater Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Поводом обележавања јубилеја – осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве, 2. новембра 2019. године, у Бачкој Паланци је отворен научни скуп под називом: „Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве“. Отварању симпосиона претходила је света Литургија у храму Покрова Пресвете Богородице, којом је началствовао протонамесник Игор Игњатов, парох при храму Светога Симеона Мироточивога у Ветернику. Евхаристијском сабрању присуствовали су учесници научног скупа. На крају Литургије служен је помен упокојеним архијерејима Епархије бачке. Звучни запис беседе презвитера Игора Игњатова У име Бачке епархије симпосион је отворио протојереј Бране Миловац, архијерејски намесник бачкопаланачки, који је пренео благослов Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина Иринеја, са напоменом да ће се владика Иринеј придружити учесницима скупа у недељу, 3. новембра. Звучни запис обраћања протопрезвитера Брана Миловца Плодоносан рад учесницима симпосиона пожелели су: др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницима, госпођица Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, господин Александар Борковић, заменик Општине Бачка Паланка и проф. др Светозар Бошков, управник Центра за историјска истраживања Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Звучни запис обраћања др Марка Николића Звучни запис обраћања Драгана Милошевића Звучни запис обраћања Александра Борковића Звучни запис обраћања др Светозара Бошкова Други дан симпосиона у Бачкој Паланци ће почети светом архијерејском Литургијом, коју ће, у храму Покрова Пресвете Богородице, служити Епископ бачки г. Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког г. Исихија и свештенства наше Епархије. По завршетку Литургије владика Иринеј ће поздравити присутне и благословиће наставак рада овог значајног симпосиона. У раду симпосиона учествују: протонамесник Игор Игњатов, ђакон Мирослав Николић, др Милан Бандобрански, др Предраг Вајагић, др Радован Пилиповић, г. Мирослав Илић, и многи други признати научници из области теологије, историје, уметности, архивистике и сродних научних дисциплина. Научни скуп је организован у сарадњи Епархије бачке (Црквена општина Бачка Паланка) и Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (Центар за историјска истраживања). Програм научног скупа /pdf/ Извор: Инфо-служба Епархије бачке

-Јасно је да је 2019. највећа годишњица српског народа, да је у њој осам векова Српске Православне Цркве, осам векова државности и осам векова почетка српске књижевности. Сматрам да је овај Сајам књига најприроднији и најискренији врхунац означавања ове велике вековне годишњице, рекао је Милован Витезовић проглашавајући Сајам књига 2019. отвореним. У недељу, 20. октобра 2019. године, фанфаре су означиле почетак 64. Београдског међународног сајма књига, најрепрезентативније и најпосећеније књижевне и уопште културне манифестације у овом делу Европе. Земља почасни гост ове године је Арапска Република Египат. Овогодишњи Сајам књига свечано је отворио српски писац и један од културних оријентира на овим просторима Милован Витезовић. Своју беседу започео је истином да „На почетку беше реч. И реч беше Бог“: „Овако Библија, која и именом означава књигу, књигу над књигама, у свом првом ретку упућује у тајну стварања и опстајања. Бог је човеку дао реч. Реч је човека упутила Богу. Речи је, сложене у мисли, требало памтити. Да се човек не заборави, али и да се Бог у људима не заборави. Тако су настале књиге, ризнице запамћених речи и великих разговора. Сваки народ има своју библију, свој еп, своју тору, свој куран, своју рамајану, своје саге, своје дајне… Да поменем најлепшу похвалу књизи: ‘Књига је вреднија од свих споменика, од свих гробница, урешених и осликаних стубова, јер она сама гради споменик у срцу оног који је чита’, пише у једном египатском натпису из времена Првог царства. Где смо ми ту? С Богом почињу ове књиге које се у грчком језику зову Номоканон, а ми ћемо их у језику нашем звати Законоправило. Ове књиге су биле помрачене облаком мудрости грчког језика и први пут се јављају у светлости језика нашег, записао је на самом почетку Законоправила, прве српске ауторске књиге, негдашњи српски принц Растко Немањић, потом у монашком образу светогорски инок, па архимандрит именом Сава. У српскословенском, односно старосрпском језику, у времену Законоправила, реч језик је имала двојако значење. Значила је и језик и народ. Сад наведено чујмо и овако: С Богом почињу ове књиге које се у грчком народу зову Номоканон, а ми ћемо их у народу нашем звати Законоправило. Ове књиге су биле помрачене облаком мудрости грчког народа и први пут се јављају у светлости народа нашег. Архимандрит Сава је, мислећи и на језик и на народ, Законоправило писао са великим наумима који ће се показати и историјским и судбинским и по наш језик и по његов српски народ. Он у наставку исте прве стране и упућује на то да ’сваки учитељ, епископ или презвитер или ко други ко има учитељски чин, ако не зна ове књиге ни себе не зна, а поникнувши у дубину ових Богом надахнутих књига видеће себе и друге и да друге по њима уче’. Законоправило је добило пуни значај 1219. године. Те, 1219. године, по одредбама Законоправила, прво је звонима на тек подигнутом манастиру Жича оглашена самосталност Српске православне архиепископије, а Сава Немањић хиротонисан за првог српског архиепископа. Потом је архиепископ Сава, уз бруј истих звона, васељенским царским венцем, послатим од цара Теодора Ласкариса, овенчао великог српског жупана Стефана за Краља Првовенчаног, који се заклео на Законоправилу. Хиротонисањем Архиепископа, и овенчањем Краља стекла се над нама озакоњена светска симфонија сагласности духовне и световне власти. Законоправило је правно утемељило српску Цркву, српску државу, и обликовало карактер народа. И утврдило највеће поштовање књиге, што се и на овом сајму може видети. Тиме смо ми, Срби, заувек уведени у ред историјских народа. И пре тога смо били Срби, јер од тада знамо да смо Срби. И свет то зна. Тим делом архиепископ Сава Немањић нам се посветио и означио нас заувек светосавским народом. Још за живота архиепископа Саве Немањића за њега се говорило да је свети човек. Не само у Србији, већ и у свету којим је ходио и бродио у ходочашћу или у дипломатском путу. Тако је, стигавши и до Египта 1235. године, био гост каирског султана који га је засуо свом пажњом, дајући му и пратње са којима је ишао по светим местима Египта и по Синају. ’Властела, то јест емири, видевши колику част султан указује Светоме, похиташе да дотакну неки руке, други мантију, говорећи да им овако драг хришћанин још никад није долазио и да је то уистину Божји човек.’ Био је то први сусрет српске и египатске културе. Током више од два века уздизане сасвим самосталне српске државе прво краљевине, потом царевине и, најзад, у силаску деспотовине, дизала се српска књижевност и преписивале књиге, до више од петнаест хиљада рукописа. Књиге нашег народа и у слави и у страдању делиле су његову историјску судбину. У слави славио се народ у књигама. У страдању прво су и брже страдавале књиге. Робовао је народ, робовале су и књиге. Селио се народ. Селиле су се и књиге. Било је тешко до опстанка народу. Књигама је било теже. Нестајале су или им се губио траг. Почетком 19. века Србија се поново обнављала. И поред историјских удеса и недаћа брзо смо се нашли у светској књижевности захваљујући народним песмама. Нашли смо се у часу када је са зачетком романтизма Гете увео и термин светска књижевност. Можда баш оном реченицом коју је исказао Вуку Караџићу кад му је овај захваљивао за све што чини за неписмени и прости српски народ: ’Зар је неписмен народ који пева као Хомер, а можда је и Хомер био народ!’ Век и по Србија се обнављала и новим писцима и новим књигама. А Народна библиотека је скупљала рукописне ’књиге староставне’. Онда је 1941. године Народна библиотека страдала попут легендарне Александријске библиотеке. Трећи рајх, склон паљевини књига, 6. априла тепихом запаљујућих бомби сравнио је Народну библиотеку. Тако смо остали без скупљене збирке средњевековних рукописа. У свету се, према истраживањима великог зналца старословенских рукописа Анатолија Турилова налази близу пет хиљада српских средњевековних рукописа. Каталог хиљаду истражених рукописа изложен је и на овом Сајму на штанду Чигоја штампе. Ми, писци Србије, заједно са свим научним и културним институцијама и друштвима, уз помоћ дипломатије, затражићемо повратак тих рукописа. Међутим, имајући у виду египатско и грчко искуство, како се светски значајна артефакта тешко враћају у матичну културу, тражићемо дигиталне копије са циљем да се оживе и истраже. Како смо ми, Срби у подухватима често народ напречац, ово неће бити напречац. Планирамо све на десет година, 2020 ‒ 2030. И да једном, у оквиру овог Сајма, приредимо велику изложбу старих рукописних књига, заузевши једну халу, макар је изградили за то. Из свега реченог, јасно је да је 2019. највећа годишњица српског народа, да је у њој осам векова Српске православне цркве, осам векова државности и осам векова почетка српске књижевности. Сматрам да је овај Сајам књига најприроднији и најискренији врхунац означавања ове велике вековне годишњице“, рекао је Милован Витезовић проглашавајући Сајам књига 2019. отвореним. У име земље почасног госта Сајма књига – Арапске Републике Египат – излагачима, гостима и посетиоцима обратио се др Хаитам ал Ај Али, председник Генералне египатске организације за књиге и директор великог Међународног сајма књига у Каиру. Изражавајући задовољство и захваљујући на части што учествује у овом изузетном културном догађају г. Ај Али је констатовао да је „књига пријатељ коме поверавамо наше тајне, предајемо нашу свест и осећања, пријатељ који нам пружа осећај задовољства. Књига је неко кога је људска цивилизација познавала од самих почетака историјског доба“. „Египат је био једна од најстаријих цивилизација која је познавала писану реч, док је данас, у савременом добу, носилац једног од најзначајнијих сајмова књига у свету и најзначајнијег на арапском подручју“, рекао је он. „Међународни сајам књига у Каиру, којим имам прилике да председавам и који је ове године прославио златни јубилеј преселивши се у нову цивилизацијску престоницу, током двонедељне изложбе посетило је више од три милиона људи а излагало је око 1200 излагача, који су имали прилике да присуствују и на око 1400 културних дешавања у оквиру самог Сајма“. „Стога је сајам књига један од најзначајнијих догађаја за љубитеље стваралаштва, књижевности, уметности, мира, доброте и љубави. Нека књига остане оно што нас спаја, од тренутка када упознајемо египатског писара и културу Винче, све до тренутка када Нагиб Махфуз са обале Нила дозива Иву Андрића на ћуприји Дрине или обали Саве. Од устава Константина Великог који позива на мир и толеранцију, па све до небеских књига сакупљених на египатском тлу, схватили смо да оно што нас све спаја, јесу љубав према доброти и толеранцији и љубав према стваралаштву у готово свим облицима његове уметности“, поручио је г. Ај Али. „Данас, Међународни сајам књига у Каиру упознаје културно и цивилизацијско наслеђе Међународног сајма књига у Београду, са својом јединственом природом и карактером, успостављајући оквире за сарадњу који су започети на прошлогодишњем скупу. Драго нам је што је Египат изабран за почасног госта овогодишњег сајма књига. Прошле године исцртали смо културну мапу, а плодови тог рада подржавају наше наде за реализацију постојаног и амбициозног културног развоја и заједничке светле будућности.“ „Наше културно наслеђе и уметничка садашњост заслужују све што је до сада учињено и што ће тек бити, а то је да ће Сајам књига, бити и остати скуп за љубитеље стваралаштва, уметности, мира и доброте. Уколико данас, из дубина прошлости наших народа, пренесемо поруку љубави и мира, онда се надамо и будућности која ће нас спајати у даљој сарадњи и пријатељству.“ На крају свог обраћања, др Хаитам ал Ај Али је пожелео да „књига буде путоказ за почетак сарадње, а књижевна размена нека буде ослонац за изградњу трајних мостова комуникације између два народа и њихових култура. Нашим пријатељима у Србији упућујемо топле поздраве са Нила, пирамида и тла Египта.За љубав и за мир.“ У свечаном програму отварања Сајма књига учествовали су водитељи, глумци Ненад Хаџи Маричић и Биљана Ђуровић, који су подсетили на књижевно-историјски и уметнички контекст у којем се овогодишњи сајам одржава, а својим гласовима догађај су увеличале првакиња Опере Народног позоришта Сања Керкез и извођач етно мелоса Катарина Гојковић. Под слоганом „Писмо=Глава“, Сајам књига одржава се на више од 30.000 м2 сајамског простора, уз учешће око 500 директних излагача, од којих око 60 иностраних, из двадесетак земаља са четири континента. Бројни инострани гости, писци, преводиоци и издавачи ће на овогодишњем Сајму књига учинити част организаторима и љубитељима књижевности у Србији. Гости овогодишњег сајма биће Дејвид Ван из САД, Нермин Јилдирим из Турске, Сергеј Шаргунов из Русије и Лаура Синтија Черњаускајте из Литваније. Током осам сајамских дана биће организовано чак 667 сајамских програма и промоција посвећених многим темама које су у најнепосреднијој вези са изазовима актуелног тренутка домаће издавачке продукције и значајним јубилејима. За четвртак 24. октобра планиран је традиционални Школски дан, намењен организованим посетама ученика, наставника, школских библиотекара, студената и професора. У оквиру 64. Међународног београдског сајма књига биће додељене и награде и оцењена годишња издавачка продукција у више категорија. Почев од 23. закључно са 27. октобром на Београдском сајму ће се одржати и Сајам образовања и наставних средстава (хале 2Б и 3А) и Сајам информисања, комуникација и маркетинга „Медиа маркет“ (хала 3). Радно време Сајма књига је: 20.10 (недеља), 25.10 (петак), 26.10 (субота) и 27.10 (недеља) – од 10 до 21 сат; 21.10 (понедељак), 22.10 (уторак), 23.10 (среда) и 24.10 (четвртак) – од 10 до 20 часова. Појединачна улазница кошта 250 динара; цена колективне улазнице током Школског дана, као и свих осталих дана трајања Сајма књига, износи 150 динара. Цена паркинга је 150 динара по започетом сату. Извор: Инфо-служба СПЦ

У Брчком је освештан и свечано отворен Културно – административни центар Патријарх српски Павле. Свечаности је, осим вјерног народа, присуствовао изасланик Патријарха српског Иринеја, Епископ Стефан, владика зворничко- тузлански Фотије, предсједница Српске Жељка Цвијановић, министри у Влади и остали званичници. Културно-административни центар Патријарх српски Павле, служиће духовном и културном уздизању српског народа Брчког и околине. Простор ће послужити саборовању не само Срба, већ и осталих народа овога краја, најавио је владика Фотије. – Као што су се данас овдје сабрали сви представници Српске, Дистрикта Брчко, градоначелник, представници других вјерских заједница, Исламске заједнице, Католичке цркве и других људи, то треба да буде дух овога центра, који ћемо ако Бог да да његујемо, и трудимо се да сви људи који дођу овдје, да су добро дошли – истакао је владика зворничко – тузлански Фотије. Објекат је настао као резултат заједничког рада институција Републике Српске, дистрикта Брчко, и вјерујућег народа, истакла је Жељка Цвијановић, предсједница Српске. Претходна републичка Влада је у завршне радове Центра уложила око 500.000 КМ, чиме је изградња, од општег интереса народа, коначно завршена. – Дубоко вјерујем да ће та улога бити свенародна, и да ће свако моћи да се идентификује са овим центром и да ће он моћи да се освједочи да служи својој сврси – рекла је Цвијановићева. Саборност у цркви и око ње је оно што нас је кроз историју одржало и снажило, и зато је овај објекат, његујући ту традицију на одређен начин будући духовни центар овог дијела Српске, каже градоначелник Брчког, Синиша Милић. – Поносан сам што носи назив Патријара српског Павла и несумњиво, Брчко је на путу да постане центар духовности под окриљем православне цркве за подручје Зворничко – тузланске епархије – наводи Милић. Зграда Културно – административног центра урађена је крајем прошле године, али се за њено отварање чекала прослава 800 – годишњице ауктокефалности СПЦ. Површина oвог центра је 2.000 квадратних метара и коштао је 1,8 милиона КМ. – Ради се о великим помоћима Влада Српске и Брчко дистрикта, а било је помоћи и оних који су били градитељи и вјерног народа – нагласио је протојереј ставрофор Небојша Драшкић у Брчком. За несебичан допринос у изградњи Центра, владика зворничко-тузлански господин Фотије орденом Светог краља Драгутина – Теоктиста одликовао је предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, предсједницу Српске Жељку Цвијановић и градоначелника Дистрикта Синишу Милића. Свечану академију отворио је академик Матија Бећковића који се у свом говору подсјетио на велика дјела блаженопочившег Патријарха српског Павла и Светог Саве, те подсјетио присутне шта су учинили да би српски народ данас био гдје јесте, што Срби треба да цијене и чувају. У програму свечане академије учествовали су хор „Србадија“ из Бијељине, фолклорни ансамбли СПКД „Просвјета“ Брчко и КУД „Илићка“, те пјевачке групе „Вијенац“ СПКД „Просвјета“ и „Босиљак“ КУД „Илићка“. Отварању центра и свечаној академији присуствовали су и министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић, министар енергетике и рударства Петар Ђокић, представници власти Брчко дистрикта, те представници Исламске заједнице и Католичке цркве у дистрикту. Организатор свечаности је Српска православна црква, Епархија зворничко-тузланска, Црквена општина Брчко. Извор: Епархија зворничко-тузланска

На видеосервису ради „канал „Московског сретењског манастира“ (канал московского Сретенского монастыря). На каналу се могу пратити видеозаписи о историји и данашњем раду ове обитељи, а и предавања, беседе, проповеди, богослужења и репортаже о званичним догађајима. У овом тренутку на каналу су постављена догађања почев од јесени 2018. на тему „Практични опит живота угледних пастира 19. и 20. века“, беседе о Псалтиру и многи други записи. http://www.youtube.com/c/Сретенскиймонастырь Извор: Српска Православна Црква

У манастиру Житомислић данас је прослављена манастирска слава Благовијести и отворен музеј у којем је изложена вриједна манастирска ризница враћена у ову светињу након 27 година, а чини је збирка икона и умјетнина која је међу три највеће у БиХ. Музеј је отворио директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је изградњу овог објекта у највећој мјери финансирала Влада Републике Српске, а помоћ је пружило и федерално Министарство културе. Давидовић је нагласио да је овај музеј оличје српског народа у Херцеговини, његове прошлости и будућности и да је његово отварање дио програма обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве. “Манастир је изгубио фреске, камену пластику, огромне умјетничке вриједности. Без обзира што је постављено оно што је прошлост, музеј у својој поставци гледа у будућност. Нисмо потенцирали количину зла која се обрушила на овај манастир у неколико стотина година”, навео је Давидовић и додао да су у музеју тек два капитела са сломљеним стубовима који симболизују разарање манастира. Он се присјетио да је 1993. године био у посјети манастиру Житомислић са тадашњим владиком захумско-херцеговачким Атанасијем. “Чинило ми се тада да нема шансе за човјека. Деструкција која је у БиХ од 1992. постојала водила је ка потпуном уништењу свега. Добро је ипак побиједило и видимо да излаза за човјека увијек има”, нагласио је Давидовић. Он је рекао да је Влада Републике Српске усвојила програм обиљежавања 800 година самосталности СПЦ-а, чији је акценат на чувању баштине Српске цркве и српског народа. Наглашава да ће у оквиру овог програма бити обиљежено 500 година горажданске штампарије, те отворено пет музеја СПЦ-а, од којих је први у Житомислићу. “Респектабилни људи су процијенили да СПЦ данас баштини мање од 10 одсто од онога што је кроз вијекове стварала, а ово што данас имамо у музеју је мање од 10 одсто онога што је манастир Житомислић имао”, навео је Давидовић. Игуман манастира Житомислић о. Данило истакао је да је славу манастира – Благовијести увеличало отварање музеја. “Колики је значај манастира Житомислић сви добро знате и осјећате. Манастир је, нажалост, имао своју тужну историју, али је увијек милошћу Божијом обновљен и сада је још љепши и отворен за свакога”, рекао је игуман Данило. Он је додао да је манастир обновљен и у духовном смислу, а да му је сада враћено и његово покретно културно насљеђе. “Ово је богата ризница манастира која, коначно, након 27 година, долази кући и први пут у историји улази у музеј, има своју поставку и биће доступна свима”, рекао је игуман Данило. Нагласио је да је отварање овог музеја од великог значаја за цијели Мостар и БиХ, јер је ријеч о значајној збирци икона, умјетнина и рукописних и рано писаних књига. “Све то говори да наш манастир и наш народ овдје живи вијековима и оставља за собом богат траг”, рекао је игуман Данило и додао да је поставку музеја урадила професор Љиљана Шево. Отац Данило је навео да су вриједну манастирску ризницу 1992. године спасиле монахиње овог манастира и пренијеле је у Србију, а иконе су потом рестауриране и враћене у Епархију. У музејској поставци налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека – дјела српских, итало-критских и руских аутора. Међу српским иконама најзначајније су “Житомислићке двери” које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, које су дјело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос, а која је једна од четири такве у свијету. Манастир Житомислић, осим икона, посједује и шест вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија – “Минеј за септембар”, датира из 14. вијека и писана је на кожи. У музеју ће бити постављена и збирка сребрних предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека. Литургију у манастиру Житомислић служио је Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије са свештенством Епархије. Слави манастира и отварању музеја присуствовали су представници вјерских заједница из Мостара, представници власти из херцеговачких општина, конзул Србије у Мостару и бројни вјерници и гости. Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм. Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини. Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао блаженопочивши Патријарх српски Павле. Проглашен је за национални споменик БиХ. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Данашњи 29. март ће за све припаднике војске и грађане исламске вероисповести остати упамћен по томе што је у оквиру ВМА отворен месџид. На тај начин ће од данас, како запослени, тако на првом месту и пацијенти - муслимани, имати одређено место за молитву. У присуству представника Министарства одбране и Војске Србије, руководства ВМА, представника војнодипломатског кора свих исламских земаља које имају амбасаде у Србији, те изасланика САД и Руске Федерације, амбасадора Републике Србије у Саудијској Арабији ЊЕ Мухамеда Јусуфспахића, војних свештеника Војске Србије, православног, римокатоличког и муфтије београдског и војног Мустафе еф Јусуфспахића, меџдис је Реису Исламске заједнице Србије Сеаду еф Насуфовићу на коришћење предао државни секретар у Министарству одбране Републике Србије Александар Живковић. Од 2013. године, када су на дужност у Војсци Србије примљени први свештеници (тада 10 - 8 православних, 1 римокатолик и 1 муслиман), ово је трећа муслиманска богомоља у нашој војсци. Прва је отворена 5. децембра 2013. године у бази 28. Механизованог батаљона Војске Србије у касарни "Рифат Бурџевић" у Новом Пазару. Неколико месеци касније, у марту 2014. године у касарни "Бањица", у седишту 126. бригаде ВОЈИН, отворен је други месџид и ево данас, на радост свих муслимана Србије и трећи на ВМА. Након свечаности отварања, тачно у подне клањан је џума-намаз. Реис Насуфовић је пре молитве са минбера одржао хутбу, а затим се верни народ помолио. У име Форума Поуке.орг и лично, свим колегама из Војске Србије исламске вероисповести и свим муслиманима Србије, нека је хаирли овај петак и овај молитвени скуп и ова богомоља којом муслимани Војске Србије на симболичан начин обележавају 1440. хиџретску годину. Живели! Милан РАКИЋ, Поуке.орг фото: мј Мустафа еф Јусуфспахић, главни војни имам, via ФБ

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, у Светосавском дому у Нишу 7. марта 2019. године отпочела је дводневна научна конференција „Православно монаштво“ у организацији Центра за црквене студије из Ниша. http://radioglas.rs/uploads/Audio/20190307-214426-93_87_9_176-765.mp3 http://radioglas.rs/uploads/Audio/20190307-214426-93_87_9_176-765.mp3 Научни скуп је благословио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, који је говорио о развоју монаштва у хришћанској Цркви, а нарочито у Србији, где „манастири нису празни, народ их посећује и долази да види један прави хришћански живот по Јеванђељу. Богу хвала, ми у својој историји имамо такве личности које су заиста били прави учитељи духовнога живота у своме народу, које народ памти и који се труди да се угледа на њихов живот". Уводну беседу произнео је Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, пожелевши свима добродошлицу на отварање симпосиона о православном монаштву „чији је повод велики јубилеј високопреподобног архимандрита Дионисија, духовника манастира Липовца, који ове године навршава пуних седам деценија монашког живота." Преосвећени Владика је говорио о монаштву као темељу Цркве. То се односи на молитвену службу монаха. Монах изражава своју љубав молитвом, а молитва је најпотпунији израз љубави. Скупу се затим обратио уважени духовник из Епархије нишке, настојатељ манастира Светог Романа Ђунишког, високопреподобни архимандрит Дамаскин, говорећи детаљније о значају монашке службе за живот Православне Цркве. Отварање научне конференције „Православно монаштво" заокружио је својим надахнутим излагањем оснивач и управник Центра за црквене студије проф. др Драгиша Бојовић, говорећи о зборнику радова са те конференције, изражавајући захвалност Његовој Светости Патријарху г. Иринеју и Његовом Преосвештенству Епископу г. Арсенију за благослов и искрену подршку за одржавање ове конференције. У уметничком делу вечери наступили су Дечје-омладински хор Црквено-певачке дружине Бранко из Ниша, под руководством гђе Јоване Микић, и студент Филозофског факултета у Нишу г. Немања Благојевић. Радни део конференције одржава се у петак, 8. марта 2019. године, у манастиру Светог Стефана у Липовцу. Извор: Српска Православна Црква

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије рекао је данас на отварању Шестог симпозијума „Теологија у јавној сфери“ у Требињу да је овај скуп плод слободе духа Српске и њеног црквеног живота. „Када сам дошао у Требиње, прије нешто мање од 20 година, први мој утисак је била слобода, која је била и озбиљна и одговорна, али тиме није будила ни радост ни смјелост. Мислим да је као плод тога и овај скуп растао из године у годину“, истакао је владика Димитрије, пожеливши учесницима добродошлицу. Он је рекао да је радостан јер се симпозијум одржава шести пут и што су се сви окупили да се поново нечему новом науче у слободи и одговорности, радости и љубави сусрета. У име Центра за филозофију и теологију, који је организатор овог скупа, присутне је поздравио Владан Перишић, који је навео да ће у наредна три дана бити приређена предавања из различитих области живота, те промоције теолошких књига и изложба фотографија. Перишић је истакао да овај симпозијум још једном доказује атмосферу сарадње између свих конфесија са којима се жели успоставити плодан дијалог, чиме се исповиједа заборављена истина да Црква не постоји да би другима доцирала о стварима у које се не разумије. „Учећи о тим стварима од оних који о њима много више знају, Црква развија однос узајамног повјерења да би у тренуцима трагања за егзистенцијалним ослонцем могла да упути ријечи о ономе што и јесте њена сврха – о смислу људске егзистенције у свијету у коме тај смисао све више измиче, али и да укаже људима на истинског Бога“, навео је Перишић. Он је рекао да тај Бог не представља свемогуће биће које служи да штити произвољна увјерења или националне митове умишљених вођа, већ Бога чија је природа доброта и милостивност према свим људима. Директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић пожелио је учесницима симпозијума успјешан рад, наводећи да Влада Републике Српске посредством овог органа већ шесту годину заредом помаже одржавање овог догађаја. „Иза овог догађаја стојимо чврсто и помагаћемо овакве сусрете и убудуће“, навео је Давидовић. Замјеник градоначелника Требиња Мирко Ћурић истакао је да се симпозијум „Теологија у јавној сфери“ сваке године ишчекује са великим интересовањем, будући да се на њему третирају најважнија животна питања и проблеми са којима се сусрећу људи. „Ни ове године неће бити другачије. То нам говоре теме које су, не само дубоко важне и актуелне, већ су истовремено знак да као друштво имамо потребу, снагу и довољно воље да отворимо сва питања – посебно она најболнија и најнепријатнија која би у свакодневном животу жељели да обиђемо или избјегнемо“, навео је Ћурић. У наставку симпозијума приређена је панел-дискусија „Црква и просвјетитељство: шта /ни/смо научили од Доситеја“, о којој су говорили Никола Грдинић и Ненад Ристовић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Владимир Симић са Филозофског факултета београдског Универзитета. Првог дана симпозијума представљена је и књига „Небески Јерусалим и секуларно царство: Огледи о цркви и секуларизму“, чији је аутор Александар Ђаковац са Православног богословског факултета Универзитета у Београду. За 17.30 часова предвиђена је панел-дискусија „Теологија-истина-помирење: појам мира у светим списима“, у оквиру које ће говорити Дарко Томашевић са Католичког богословског факултета Универзитета у Сарајеву, Владислав Топаловић са Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву и Зухдија Хасановић са Факултета исламских наука сарајевског Универзитета. У вечерњим часовима биће отворена изложба фотографија „Лично“ о потретима жртава рата, чији је аутор Велија Хасанбеговић. Панел-дискусије у оквиру овог скупа, који је и ове године окупио стручњаке из различитих области како теолошког, тако и друштвеног живота Балкана, одржавају се у Културном центру. Манифестација „Теологија у јавној сфери“ трајаће до 10. фебруара и представља својеврстан теолошки фестивал који укључује предавања, панел-дискусије, промоције књига, изложбе, радионице итд. и окупља професоре, умјетнике, стручњаке и културне раднике из региона, али и шире. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Отвoрен научни скуп „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019) - Историјско, богословско и културно наслеђе“ на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У част јубилеја осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019), под пуним покровитељством Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Православни богословски факултет Универзитета у Београду домаћин је, од 10. до 14. децембра 2018. године, међународног научног скупа посвећеног догађају самосталности и осмовековном доприносу Српске Православне Цркве историји, теологији и култури српског народа. У међународној научној манифестацији учествује више од стотину истакнутих иностраних и домаћих истраживача, чиме се објављује неподељена жеља колективне научне свести за актуалним значењима православног хришћанства у српском контексту и шире од тога. Опшириније на интернет страници научног скупа. Извор: Српска Православна Црква

Прво саопштење за медије Организационог одбора Међународног научног скупа „Свети Јован Златоусти данас“. Од 18. до 21. октобра 2018. године у Административном центру Владе Републике Српске у Источниом Сарајеву биће одржан Међународни научни симпосион на тему „Свети Јован Златоусти данас“. Организатори симпосиона су Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ и Митрополија дабробосанска. Најављен је долазак еминентних теолога, филозофа, стручњака за књижевне и културолошке аспекте личниости и дела Светог Јована Златоустог из Србије, Грчке, Хрватске, Бугарске, Шпаније, САД, Немачке. У току три дана одржавања симпосиона своје радове ће представити више од 20 учесника, а радни језици симпосиона јесу српски, енглески и грчки. У јеку немилих догађаја и кризе односа међу појединим Православним Црквама, одржавање овог научног скупа надилази само теолошки и локални значај и може имати улогу у проналажењу и учвршћивању међуправославног разумевања и јединства. Отварање симпосиона одржано је 18. октобра 2018. године у 18 часова. Радни део симппосиона подељен је у низ тематских сесија. Симпосион се забршава завршним предавањем у суботу, 20. октобра, а у недељу, 21. октобра 2018. године, заказана је света архијерејска Литургија којом ће се научни скуп претворити у литургијско славље. протојереј-ставрофор др Дарко Ђого, званични портпарол Међународног научног скупа „Свети Јован Златоусти данас“ Извор: Српска Православна Црква

Након њеног обраћања, Сабор је поздравио господин Рајко Радусиновић, предсједник ЦО Цетиње. Господин Радусиновић је поздравио представника дипломатског кора Руске амбасаде Кирила Крижу; секретара Секретаријата за културу, спорт и младе пријестонице Цетиње, Станка Марковића; директорку ОШ „Његош“ са Цетиња, Новку Милошевић; директорку ОШ „Ловћенски партизански одред“ са Цетиња, Сандру Бјеговић; као и директорку ЈПУ „Загорка Ивановић“ са Цетиња, Сенку Вуксановић и све присутне, госте и учеснике Сабора. Предсједник Црквене општине Цетиња је најавио и поздравно слово Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и Преосвећеног Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија. Митрополит Амфилохије је уживо преко видео-бима у своје име и у име Владике Кирила и Владике Методија, из далеке Јужне Америке, поздравио све сабране: Поздрављамо из Храма Светога Саве из Буенос Аиреса, из Аргентине наш деветнаести Дјечји сабор на Цетињу са оним поздравом који је поздрав тога сабора „Како је дивно кад браћа живе заједно“! Наша дјецо, наша браћо који сте на Цетињу, ми који смо овдје у Аргентини, ја као Митрополит црногорско-приморски и двојица наших епископа: нови Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички Кирило и наш нови владика диоклијски Методије, поздрављамо вас са радошћу желећи да се наша дјеца заједнички радују овом дивном сабрању на Цетињу и да заједно са нашим владиком Јоаникијем прославимо Христа Господа и све свете Његове. У исто вријеме да заблогадаримо и цариградском Патријарху који је ових дана, мога имењака, са којим сам се сретао у своје вријеме на светом острву Патмосу, старца Амфилохија прибројао лику светих. Старац Амфилохије Макрис је велики светитељ савремене Цркве Божије а у исто вријеме и велики љубитељ дјеце не само на Патмосу него широм свијета. Нека би његов благослов почивао на нашој дјеци сабраној на Цетињу код ћивота Светог Петра Цетињскога, испод Ловћена Светога Петра Другога Ловћенскога Тајновидца и Светога оца нашега Јоаникија свештеномученика и са њим пострадалих свих свештеномученика и новомученика наше Цркве и народа. Благослов из Буенос Аиреса свима вама! Нека би Господ укријепио и вас и нас, да у љубави Божијој прослављамо и овај данашњи дан и да се сретамо и на овом сабору и да се сретамо, ако Бог да, и убудуће на Дјечјим саборима и свим другим саборима у престоном граду Цетињу. Амин, Боже дај! Након Митрополитовог поздрава, Владика Јоаникије се обратио прије свега дјеци, говорећи им о смислу школе и школовања. Нагласио је да, осим значаја стицања нових знања, школовање посједује и друге веома битне димензије, као што су дружење, стасавање у заједници, сазревање… Својим архијерејским благословом Преосвећени владика Јоаникије отворио је деветнаести Православни дјечији сабор. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У име града Херцег Новог скуп је поздравила госпођа Данијела Ђуровић, потпредсједница Општине, док је свечано слово о старој топаљској општини изговорио др Горан Комар. Догађају је присуствовао конзул Републике Србије у Херцег Новом, господин Зоран Дојчиновић. На почетку вечери владику Методија и све присутне је поздравио архијерејски намјесник херцегновски протојереј-ставрофор Радомир Никчевић. Указујући на нераскидиву везу између духовности и културе, он је казао да је Српска црква вјековима била и остала једина институција континуитета а кроз свој континуитет сачувала је и оно најдрагоценије у култури српског народа – језик и писмо. „Српска црква ту улогу има и данас. Што је дубље упознајемо као чуварку историје и знања за будућа покољења, боље разазнајемо ствари око себе, то смо и свеснији свога идентитета. И све док и ми у Црној Гори носимо у себи осјећај недјељивог јединства српскога народа, поштовање и одговорност за српски језик и ћирилицу, биће овдје будућности за наш језик и за наш народ“, казао је прота Никчевић. Он је подсјетио да је „Трг од ћирилице” и настао као својеврсно средство самоодбране и нужно прибјежиште од неуких и идеологијом заслепљених људи који како је казао на „српско освештано писмо реагују као бик на црвени плашт“. „Не треба заборавити браћо и сестре да су и Архимеда, најумнијег човјека блиставог ума и великог знања убили неписмени римски војници“, закључио је архијерејски намјесник херцегновски. Преносећи благослов и поздраве Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, владика диоклијски господин Методије се захвалио организаторима на позиву и изразио радост поводом свог доласка на ово сабрање љубави према традицији, језику, писму и свеукупној култури српског народа. Цитирајући одломак из приче Данијела Дефоа „Робинзон Крусо” владика Методије је на почетку свог излагања на интересантан начин указао на важност традиције и памћења – својеврсног компаса у непрекидном трагању људске душе као безвремене категорије, за неком пустињом и пустоловином. „Славна прошлост се не заборавља и не препушта иновацијама и помодарству, него се чврсто држи традиције. Вриједности долазе из дубине, из ризнице великог блага. Континуитет који оплемењује, који надограђује, који сарађује, који је у вјечном дијалогу, у вјечној перформативности, попут иконе и молитве Бога љубави који од сваког дивљег предјела и дивљег човјека прави питоми врт и Сина славе. Позвање у племство духа, у духовну отмјеност, је позив који непрестано стоји пред нама“, казао је Епископ Методије. Он је подсјетио на савремену дефиницију језика као институције над институцијама и скренуо пажњу на то да се српски народ не би смо смио према језику односити немарно. „Ми данас својим језиком често говоримо као да је туђ. Тако онда нажалост буде и све друго туђе и отуђено, и историја, и култура и народ. И веза са другим народима у истом корјену и истом трајању и оном преплитању у истој мустри племенитости и узвишености. Примитивизам и снобизам, бесловесност, аљкавост, не смију бити дио нас! Тај одраз и последица историјске фрустрације гдје смо изгубили способност да јасно мислимо и да се течно изражавамо, по оној народној „Говори јасно да те цио свијет разумије”, како би се избјегли непотребни неспоразуми, нејасноће, сукоби, раздори и најважније – несвјесно осиромашивање, пад и потонуће у једну врсту самозаборава, у плитку свијест нације, управо запостављајући језичко наслеђе и језичко благо“, рекао је владика диоклијски. Закључујући да смо насљедници а не ствараоци нашег језика, он је рекао да се према језику требамо опходити као према колективном дару. „ Не да га нетакнутог вратимо и укопамо као талант, бећ да га умножимо у вјери и љубави међусобној. Ми смо само једна карика у ланцу, духовном и генетском, и ми не смијемо да изневјеримо Дух цјелине“, рекао је Преосвећени епископ диоклијски господин Методије. Данијела Ђуровић, потпредсједница Општине Херцег Нови се у свом обраћању осврнула на прославу великог јубилеја – 300 година оснивања Топаљске општине – комунитади, наводећи да је и тај историјски тренутак овога града био посвећен очувању идентитета кроз језик и писмо. „Управо је оснивање Топаљске општине један од историјских резултата наших предака у настојању да очувају сопствени језик и писмо – тада је херцегновски народ успио да од венецијанског дужда добије право на званичну употребу свог језика и ћирилице“, казала је госпођа Ђуровић. Она је укзала на несумњиво значај Трга од ћирилице у овом времену у којем је ћирилично писмо неправедно запостављено. „Неупитан је значај богатог ћириличног културног насљеђа нашег краја. Његово очување на плећима је нас, генерација које живе, раде и образују своје потомство у времену када је ћирилица само декларативно равноправно писмо, а дефакто маргинализована. Зато је потребно указатина важност њеног очувања – и то кроз јавну употребу и навике писања. С’ тим у вези, Трг од ћирилице има важну едукативну улогу“, закључила је потпредсједница Општине Херцег Нови, Данијела Ђуровић. Позивајући се на архивска документа и списе, др Горан Комар је указао на чињеницу да је народ херцегновског краја кроз вријеме итекако био свјестан свога идентитета и истрајан у намјери очувања истог. „Млетачки архив у граду Новом казује одговоре на три главна питања: ко, коме (се уручују признања, статус) и како? И овдје Слово (име слова) каже коме. И то, наредбом дужда за оснивање комунитади. Слово је назначено као словенско, онако како Венецијанац види житеље вањског динарског паса. Како? Per modum pacti – за заслуге у ратовима и непребројне жртве. Ова српска заједница је већ и меморандумима изјављеним током операција два велика рата 17. вијека указивала на импозантно наслијеђе своје православне Цркве у Боки. Још је пуно важније питање како је ова заједница, којим народним именом себе називала? Читави документациони корпус каже не само да се звала српском, јер је то напросто њезино једино име, већ и да се програмски означава српском. Српско слово, језик и Црква, српски народ“, рекао је Комар. Скрећући пажњу на погубан утицај партизма у Боки, он је закључио да савремена Бока не представља киновију. „Током рада у архиву научио сам да је стара Бока, која је држала до традицијских вриједности била ослобођена било каквог партизма. Та погубна појава која ће на концу великог, тристагодишњег развојног циклуса разорити Боку – Боку заједницу, пројављена је у часу смираја Млетачке Републике. Она је свој замах задобила током аустријске доминације, а врхунац побуђивањем унутрашњег расипа комунистичким покретом у Срба. Тај последњи удар Бока није преживјела. Она данас не представља киновију“, казао је др Горан Комар. Ово веома садржајно вече које је тематски било посвећено 300 годишњици Топаљске општине – „Топаљске комунитади“, зачетка херценовске градске самоуправе, употпунио је и наступ хора „Рождество” из Бијеле. У паузама између обраћања учесника, одломке из старих топаљских исправа произносила је Драгана Влаовић. Трг од ћирилице се наставља вечерас такође у порти Храма Светог Спаса на Топлој у 21 час. Организатори су најавили долазак умировљеног епископа захумско-херцеговачког господина Атанасија и историчара др Милоша Ковића. Гости ће говорити на тему религијских, културних и политичких аспеката европских покушаја „рјешавања” српског вјерског и националног питања. Оливера Балабан Извор: Митрополија црногорско-приморска