Претражи Живе Речи Утехе

Ништа и нико нас не може одвојити од љубави Божије. Бог нас воли вечно, непроменљиво и неопозиво. Ништа не мења његову љубав према нама. Ниједан грех, ниједна грешка, једино ако га се свесно одрекнемо. Он нас и даље воли али ми штетимо сами себи јер не примамо Његову слатку љубав. Али, ово је самоизгнанство а не Божја казна. Питање је како се може доживети ова љубав. Сваку љубав, било да је божанска или људска, небеска или земаљска, да бисмо је доживели морамо да желимо и да будемо спремни да волимо и да будемо вољени. Неко би се запитао, има ли људи који не желе да их други воле? Не, али сигурно постоје душе које не могу да поднесу љубав, јер нису научиле да управљају њом. Плаше се давања и интимности, додира и прилажења, дељења и дружења. Почињеш да волиш када дозволш љубави да те освоји. Кад престанеш да анализираш и почнеш да живиш. Не волимо умом, већ срцем. Ово је основа вере у Бога. Да бисте веровали, морате се заљубити, односно примити је. Има душа које се боје љубави, јер у љубави не контролишеш ти, већ те контролише само дело љубави, уђеш у њен облак и она те однесе где хоће, и то те плаши. Бојиш се љубави јер она има крст и жртву, бол и празнину, нагост и давање. Многи од нас се ослањају на усамљеност и порицање љубави, свесно или несвесно. Ако ово важи за људску љубав, исто важи и за наш однос са Богом. Не дозвољавамо да нас победи својом љубављу, да нас испуни даром Своје Благодати. О, Христе, како си сладак и пун светлости! Не, ми не желимо да останемо у маничној љубави према Богу. Уместо тога, желимо да задржимо контролу. Како? Бићете изненађени оним што ћу вам рећи, али то је истина, - кроз наше "врлине". Својим вежбањем и индивидуалном борбом, својим постом и молитвама, ми несвесно покушавамо да контролишемо Божију љубав и своје спасење, тако да то буде наше достигнуће, а не дар од Бога. Не знамо за однос љубави и жртве, где ништа себично не посредује осим саме љубави. За нас је све у животу зарађено и плаћено, али никада није понуђено или донирано. Дакле, у нашем духовном животу желимо да добијемо битку са Богом, упадајући у Његово Царство на кочијама наших достигнућа, као освајачи раја. Али рај се не осваја већ дарује. o. Хараламбос Пападопулос http://plibyos.blogspot.com

Погледај око себе. Шта се дешава? Страх покреће људе. Страх држи човекову душу у жилавим шапама. Особа поражена страхом престаје да буде личност, престаје да осећа саосећање и љубав. Може се само плашити и паничити. Сетимо се речи једне од прича, које данас, када страх освоји све већи број људских срца, попримају ново значење. «Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати» (Приче 10.24). Ко се плаши? Нечастиви. Онај у коме обитаво зло, он се плаши да га не задеси узајамно зло. То се, иначе, увек дешава. А праведник? Не плаши се и не паничи, јер је под заштитом Господњом и благослов Божији почива на свим његовим пословима. Шта следи из ових речи? Страх је судбина злих. Страх је знак да јеванђелске заповести и вредности нису постале темељ и средиште живота, а Господ није постао њихов Господар. Спаситељ много пута понавља: «Не бој се!» Колико људи чује овај позив? Можда неко мисли, да jе ово речено пре две хиљаде година потпуно другим људима. Али не. Ово се сада говори сваком од нас. Јеванђеље је жива књига, све речи у њему живе данас, а не јуче или сутра, намењене су онима који их слушају. Ако се човек не ослободи јарма страха, очекује га потпуно уништење. Страх пресеца пут ка спасењу, трезвености, убија наду. Страх је лош саветник. Служи злу и никад не даје добре савете. Страх рађа панику. А паника је стварно убија људи. Занемаривање ближњег, одсутство милости и немање воље за помоћ другима последице су паничног расположења. Особа која живи у страху дрхти само за своју кожу и постепено се претвара у звер. Страх оштећује душу и из ње изгони све Божанско, остаје само оно земаљско. Али сетимо се шта нам Христос каже: «Не бој се, само веруј» (Мар. 5:36). Хришћанство је нада у Бога и у Богу. Ово је потпуно поверење у Њега, ово је спознаја да нам се ништа неће десити без Његове воље. А ако хришћанин треба да говори о страху, онда о «страху Божијем», страху да ће остати без Бога, страху од удаљавања од Господа због своjих грехова, злоће, бојажљивости и неповерења у Њега. Све док је Бог с нама, једноставно се не можемо да плашимо. https://pravlife.org/sr/content/danas-strah-osvaja-choveka