Претражи Живе Речи Утехе

На Свету Гору се може ући само бродом, из пристаништа која се налазе у месту Уранополис и Јерисос. Пристаниште Јерисос великим делом године није у функцији због лоших временских услова за пловидбу. Због тога се углавном на Свету Гору улази из места Уранополис, које је на самој граници са Светом Гором. Да би се ушло на Свету Гору, потребно је да унапред добијете благослов за посету и боравак у манастиру и након тога да обезбедите посебну дозволу за боравак на Светој Гори - ДИАМОНИТИРИОН (ΔΙAΜΟΝΗΤΉΡΙΟN). 1. ОБЕЗБЕДИТЕ БЛАГОСЛОВ, ДОЗВОЛУ ЗА ПОСЕТУ МАНАСТИРУ И РЕЗЕРВАЦИЈУ СМЕШТАЈА. Манастир Хиландар можете контактирати на тел. број +302377023797. Због посебног режима живота у манастиру, богослужења и великог броја обавеза, ретка је прилика да ће вам неко одговорити на позив. Време у којем се неко може јавити је ујутро од 8:30-9:30 часова и од 11:00-12:00 часова. Много поузданији начин је да се пошаље факс манастиру који је стално укључен: 302377023494, и насловити допис: БЛАГОСЛОВ ЗА ПОСЕТУ ХИЛАНДАРА - ОЦУ СИМЕОНУ, јер је отац Симеон Хиландарац задужен за посете манастиру. У факсу треба навести осим молбе за благослов за посету и следеће податке: 1. Име и презиме 2. Број пасоша 3. Занимање 4. Тачан датум уласка на Свету Гору 5. Ваш телефон за контакт 6. Молба да вас манастир најави за улазак у Свету Гору за наведени датум Најава је неопходна због ограничених смештајних услова. Пребивање и камповање ван манастира нису дозвољени. За појединце се одобрава углавном једно ноћење (за продужење боравка треба се обратити о. Симеону), док се за посете група одобрава искључиво једно ноћење. За посету групе манастиру потребно је јавити се неколико месеци унапред због праворемене резервације места. По пријему ваше молбе, манастир ће вас обавестити да ли је у могућности да вас прими. 2. ОБЕЗБЕДИТЕ ДОЗВОЛУ ЗА УЛАЗАК НА СВЕТУ ГОРЕ (ДИАМОНИТИРИОН) Да би сте добили диамонитирион, потребно је да будете најављени манастиру за долазак на Свету Гору, а онда, по договору, манастир може да вас најави за улазак. У том случају дозволу подижете (и плаћате) у Поклоничкој канцеларији Свете епистасије Свете Горе у Уранополису (The Holy Executive of the Holy Mount Athos Pilgrim's Bureau, 630 75 Ouranopolis), тел: +302377071422 који се налази на самом почетку места, са десне стране уз велики јавни паркинг са наплатом (где такође можете и оставити возило током боравка на Светој Гори). Диамонитирион издаје Свештена епистасија Свете Горе (извршни орган Свештене општине – институционализоване заједнице свих 20 светогорских манастира) преко своје поклоничке канцеларије у Солуну (The Holy Executive of the Holy Mount Athos Pilgrims' Bureau, 109 Еgnatia Str., 546 22 Thessaloniki, Greece), тел.. +30 2310 252578, факс +30 2310 222424 која ради од понедељка до суботе од 09 до 13 часова (по локалном времену). Уколико вас манастир није најавио, потребно је да контактирате или посетите канцеларију у Солуну. Након одобрења из канцеларије у Солуну, дозвола за улазак вас чека у поклоничкој канцеларији у Уранополису (ради сваког дана пре поласка брода). Подижете је пре куповине карата за брод. 3. УПУТСТВО ЗА ПУТ До места Уранополис на Халкидикију одакле испловљава брод за Свету Гору, може се стићи на више начина.Може се доћи својим аутомобилом (за двојицу у аутомобилу није скупље од превоза аутобусом, у оба правца до Уранополиса (Београд-Уранополис-Београд има око 1600 км). Може се доћи авионом до Солуна, па од Солуна аутобусом до Уранополиса. Може се доћи и аутобусом до Солуна, након тога таксијем до аутобуске станице за Уранополис (такси кошта око 10€). Аутобуска станица се на грчком зове КТЕЛ ХАЛКИДИКИС (ΚΤΕΛ ΧAΛΚΙΔΙΚΗΣ http://www.ktel-chalkidikis.gr/index.php?act=viewCat&catId=1042 . Ако се аутобусом креће из Београда увече, а желите да уђете ујутро на Свету Гору, онда је неопходно да се у Солун стигне пре 6:00 ч ујутро (по локалном времену), да би се таксијем могло стићи на аутобус за Уранополис који креће у 6:15 ч, јер тај аутобус стиже у 8:00 ч у Уранополис. У том случају има довољно времена да се у Поклоничкој канцеларији подигне диамонитирион и да се купи карта за брод. Аутобуска карта Солун-Уранополис кошта око 11 €. Аутобуси који саобраћају од Београда до Солуна су: 1. ALAMANIS TOURS (Београд-Солун [понедељак, среда, петак] у 18:00 h из Београда; Солун-Београд [уторак, четвртак, субота] у 21:00 из Солуна) Контакт: Београд +38111 2446022, факс и тел. +38111 3445100, мобилни +38163 8139726; Ниш +38118 25-75-81, 52-18-04 http://alamanis.com/cenovnik.html 2. SIAMOS TOURS (Београд-Солун [уторак, петак] у 17:30 h из Београда; Солун-Београд [среда, субота] у 20:00 из Солуна) тел: 011 7614362, 7614363, моб. 064 850215 , http://www.siamostours.gr/serbia/index.htm Аутобусом или колима је могуће доћи и претходног дана и преноћити у неком од хотела у Уранополису, па ујутру ући одморан на Свету Гору. Карта за брод који иде за Свету Гору се не може купити на броду, него се продаје у билетарници компаније Аgioreitikes grammes у самој луци. Од Уранополиса до Јовањице карта кошта око 5,5 €. На брод се може ући само уз ДИАМОНИТИРИОН, карту и уредне путне исправе. Цена боравишне дозволе ДИАМОНИТИРИОН је 25 € за одрасле, док је за студенте и ђаке 10 € (зато је за њих неопходно да напишу своје занимање у подацима које шаљу факсом), за монахе и свештена лица је бесплатан, али се мора узети. Карта се купује до места ЈОВАЊИЦА (исто се изговара и на грчком), тако се зове хиландарско пристаниште где се искрцавају поклоници за Хиландар. То је прво по реду пристаниште где брод пристаје. На пристаништу Јовањица, редовни брод увек чека превоз до манастира који је бесплатан. Од Јовањице до манастира Хиландара има 10 км. Чим се стигне у манастир, гости се послуже у гостопријемници, добије се смештај од монаха који су за то задужени и упозна се са правилом понашања у манастиру и временом богослужења. Ноћење је за посетиоце бесплатно, такође и храна. Посетиоци могу учествовати на свим богослужењима, исповедити се и причестити, целивати мошти светих, обедовати у трпезарији Св. краља Милутина, видети манастирску ризницу (музеј), прошетати до пирга (куле) Краља Милутина, такође и до Старог манастира Св Василија (Хрусија), на обали који је удаљен пола сата (око 2,8 км) хода од Хиландара. Такође могу посетити подрум вина у манастиру, као и манастирску књижару на самом улазу. За све додатне информације, недоумице и савете треба питати гостопримца по доласку у манастир. Инфорамције о посети Хиландару можете добити и преко ''Задужбине Светог манастира Хиландара'' Булевар војводе Мишића 71, 11040 Београд, Тел:++381 (0)11 3692004, 3690602, факс: 3690792, http://www.hilandar.org упутство саставио јеромонах Доситеј Хиландарац

Одлазак на Васкршњу Литургију уз дозволу за кретање на www.euprava.gov.rs (Вест која се појавила на друштвеним мрежама и коју вам неизмењену у целости преносим.) __________________________________ Upuststvo o popunjavanju za dozvolu! 1. Udjite u link koji vam je poslat! ( https://euprava.gov.rs/dozvolakretanja ) 2.Kada ste usli na vrh stranice odaberete tip FIZICKO LICE! 3.Unesite svoje podatke u odredjena polja. 4.Pri dnu stranice gde vam pise “Razlog zbog koga je potrebno da vam se izda dozvola”-Klikni te OSTALO. 5.Kada ste kliknuli na OSTALO unesite opet sve potrebne podatke,a u polje gde vam pise OSTALO navedite sledece:Ime Hrama,Datum odlaska u Hram,Vreme odlaska I dolaska do Kuce. 6.Klikni te na kvadratic kako bih ste potvrdili da pristajete na obradu podataka o licnosti. 7.Popunite kvadratic NISAM ROBOT! 8.POSALJITE! ЗА СВЕ НЕ ЈАСНОЋЕ ПОЗВАТИ АДМИНИСТРАТОРА УДРУЖЕЊА "СВЕТИ САВА Нови Сад" Реља 061 304 8 308 U obrazloženju treba navesti: Дозвола ми је потребна ради остварења уставног права на слободу вероисповести (учешће у богослужењу) које се према члану 202 Устава РС не може ограничити у ванредном стању, па се сходно томе Уредба о мерама за време ванредног стања не односи на богослужења, што је потврдила и Влада доношењем необавезујућег Закључка бр. 43/2020-13. __________________________ Браћо и сестре, ево како је и обећано. Попуните по упутствима и пошаљите. Одговор за 2 дана. Пример попуњавања електронског захтева за дозволу за кретање лица из верских разлога у току забране кретања – Стање ствари STANJESTVARI.COM Предлажемо да електронским путем поднесете захтев за добијање дозволе за кретање из верских разлога...

Преминула је др Олга Драшко – жртва рата и свједок ужаса који су се догађали на простору Херцеговине током деведесетих година када је у БиХ вођен крвави рат Она је одведена у мају 1992. године са радног мјеста у Дому здравља Чапљина, а потом спроведена до концентрационог логора за Србе – Дретељ 1, који су основале и контролисале јединице ХОС-а одане Блажу Краљевићу а који је признавао само власти Алије Изетбеговића ушавши у сукоб са ХВО-ом. Ту је провела три мјесеца и преживјела стравичну психо-физичку тортуру од својих мучитеља који су над њом извршили силовање стотине пута. Чак су и представници међународне заједнице у Стоцу, прећуткивали да је она заробљена у том казамату. Њен супруг адвокат Лазар Драшко који је преминуо 2017.године водио је надљудску борбу како би је извукао из тог пакла и на срећу успио је у томе. 18. августа 1992. године, др Олга Драшко је у групи од 245 логораша размијењена у Стоцу. Касније је Олга Драшко свједочила на судовима у БиХ и иностранству против злочинаца који су окрвавили руке и савијест својим монструозним радњама у логорима за Србе. Посљедице мучења су биле огромне и она је дуго била на лијечењу. У својим свједочењима, Олга Драшко причала је да су злочинци радили све оно што човјек не може ни да замисли да једно људско биће може да уради другом. Казивала је да су их злочинци тукли чиме су стизали, што су имали при руци…летвама, чизмама, ножевима. Испричала је да су по тијелима заточеника резали крстове, те скидали скалпове ножевима са главе. Жена мученица и херој. Жена која је на својим нејаким плећима носила претешко бреме страхоте која јој се десила , али и храбрости да стане и исприча јасно и јавно све што јој се дешавало. Разговор који смо водиле у марту 2012. године оставио је неизбрисив траг . Тиха жена која без осцилација говори о ужасу који се дешавао у Дретељу, крвницима који су се иживљавали, мученицима попут ње који су призивали смрт…. И свака реченица изговорена је мирно, као да је причала о неком другом, а не о себи, свом животу чији ток су промијенили злотвори. Кажњени нису, али- вјерујемо у Божји суд који ће, надамо се , то све уредити како треба. Олга је у том разговору тада рекла да сви носимо своје бреме на различите начине. Битно је остати уздигнуте главе и ићи кроз живот часно, а како ће неко тумачити и коментарисати оно што је пакао нечијег живота ствар је личне савјести- рекла је тада Олга. За нас који вјерујемо у Бога и апсолутну правду ова храбра жена, српска хероина, коначно је пронашла свој мир и блажени спокој. Наша људска дужност је да јој овим текстом одамо посљедњу почаст и да је не заборавимо, као ни остале српске жртве. ВЈЕЧНИ МИР ЗА СРПСКУ ХЕРОИНУ ДР ОЛГУ ДРАШКО: Одлазак свједока ужаса логора Дретељ SLOBODNAHERCEGOVINA.COM Преминула је др Олга Драшко – жртва рата и свједок ужаса који су се догађали на простору Херцеговине током деведесетих година када је у БиХ вођен крвави рат Она је...

16.02.2019 У Подгорици је вечерас одржан други протест под слоганом „97.000 одупри се“ на којем је, по процјени организатора, учествовало око десет хиљада људи. Протест је почео минутом ћутања за све жртве режима последњих тридесетих година. Глумац Славиша Грубиша казао је да по први пут у животу нема трему, јер никада није био сигурнији у ријечи које треба да изговори и да је убијеђен да се слобода не продаје у ковертама и да нема цијену. Он је прочитао иницијалне захтјеве организатора протеста: „Захтијевамо да врховни државни тужилац Ивица Станковић, специјални тужилац Миливоје Катнић и директор Агенције за спречавање корупције Сретен Радњић, хитно поднесу оставке. Захтијевамо оставку предсједника Владе Душка Марковића и хитну и неопозиву оставку предсједника државе Мила Ђукановића.“ Некадашњи политичар и један од организатора протеста Џемал Перовић поручио је да у Демократској партији социјалиста (ДПС) нема здравог ткива. „Пошто смо себи поставили величанствен циљ, да ослободимо Црну Гору од њих и започнемо корјените промјене система, нема разлике међу нама вечерас, ни на наредним окупљањима. Разлике ћемо артикулисати онда када будемо градили демократске институције система, којих у Црној Гори нема“, поручио је Перовић. Колона грађана је затим кренула у „шетњу против режима“. Грађани су симболично продефиловали Улицом слободе, Булеваром Светог Петра Цетињског поред Скупштине, Централне банке и Предсједништва и скренули у Улицу Јована Томашевића, гдје се налази сједиште Демократске партије социјалиста (ДПС). Пролазећи поред Скупштине и зграде предсједника, грађани у колони су скандирали: „Оставке!“, „Мило лажове!“ и „Мило лопове!“. Испред централе ДПС-а окупљени су узвикивали „ДПС лопови!“. На протесту су били и лидери и функционери опозиционих политичких партија, представници невладиног сектора и грађански активисти… Протести ће се, како су саопштили организатори, одржавати сваке суботе на истом мјесту. https://rs.sputniknews.com/regioni/201902161118881240-podgorica-protest/

16. фебруар 2019 Више хиљада присталица опозиције сукобило се данас са полицијом на антивладиним протестима у Тирани тражећи оставку премијера Едија Раме и ванредне изборе. Демонстранти су пробили кордон полиције и покушали да упадну у канцеларију премијера. Том приликом металним шипкама су развалили врата на згради владе и бацали молотовљеве коктеле. Уништили две велике уметничке инсталације испред зграде, али нису успели да уђу унутра, преноси АП. Једна група демонстраната протестовала је против намере владе да изгради обилазницу око Тиране, а међу њима су били станари којима је предвиђено рушење кућа. Полиција је испалила сузавац како би потиснула демонстранте, а према подацима министарства здравља повређено је 15 особа, међу којима седам полицајаца. Председник Албаније Иљир Мета позвао је раније данас демонстранте на уздржаност, а на смиривање тензија позвали су и европски званичници. http://www.novosti.rs/вести/планета.479.html:777797-TRAZE-ODLAZAK-EDIJA-RAME-Sukobi-na-protestima-u-Tirani-FOTO

Дешава ли вам се да одете у госте и да вас нуде мрсном храном? Мени се једном десило да будем позвана у госте и било још пар људи. Домаћица поставила вечеру и ја одбила. Она из фрижидера извадила туњевину и дала ми. А и десило ми се да ми једна жена каже да је њој много тешко што ја понекад постим кад су њеној деци рођендани ко да сам ја дошла зато што сам из глади побегла. Још ме питала по чему сам ја напреднија од ње зато што се причешћујем. Једном сам била на Младенцима где је био мрсни ручак и ја нисам хтела да једем. Како се ви сналазите у таквим ситуацијама?

Кад се душе селе, плаче се данима, годинама, деценијама. Кад се људи селе, плаће се вијековима, генерацијама. То знају Војвођани са коријенима у Лици и Херцеговини, Србијанци и Крајишници рођени у Франкфурту, знају то сви рођени и живствујући тамо гдје им нису коријени. Када Херцеговину саму оставе људи попут преосвештеног владике Григорија, народу се нешто стисне од губитка, као од зиме, као од неизвјесности или најаве рата. Није опраштање посао за свакога. Неспремнима попут мене, поготово. Нађе се понеко и да ликује над болом заједнице. Рекао би владика, оним старим језиком, његошевским: „Ма пусти их, немој се препуцават’ ш њима, праштај им и моли за њих“. Тако то буде, лав устане и крене некуда а миш изађе из рупе, почне ликовати и викати како га је он лично, главом и мусавом њушкицом, отјерао. Литургија тог јутра је била попут узнесења. Скупило се свијета, не само православног већ и католичког, муслиманског, чак и атеистичког. Нису хтјели пропустити тих неколико ријечи владикиних пред одлазак. Свијетло, сунчево, божанствено, обасјавало је у незавршеном храму преосвештеног владику Григорија, по мени скоро па светог владику Атанасија, новог владику и присутно свештенство. Ноге најстаријих су стајале два сата као и ноге најмлађих, уморних и слабих као да није било. Знало је то свијета да то није обичан одлазак ни опроштај, да не одлази ни обичан човјек ни обичан владика.

Интервју Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја за Политику -Ваша Светости, изјавили сте да ће ускоро СПЦ званично огласити о томе шта мисли о Косову и Метохији и будућности српског народа. Стиче се утисак да СПЦ сувише чека. Да ли сам у праву? Пре свега желео бих да укажем на једну забуну којoj у јавном животу подлежу многи, али не и православни верници. Наиме, по аналогији са претходним периодом, многи од Синода, Сабора, од Патријарха, као најважнијих органа Цркве, очекују да о неком политичком питању дају свој суд или своје мишљење, па да тог суда треба да се држе сви чланови Цркве. То је потпуно погрешно и у исто време нереално. Синод и Сабор нису никакав Централни комитет партије који прописују опште обавезујуће политичке ставове. То није посао Цркве. Црква се бави вечним питањима: спасењем човека и света, вером у Господа Исуса Христа, у Јеванђеље. Црква води човека ка Царству Небеском. На том путу указује на вечне вредности... Једно од таквих питања, којима се бави Црква је, на пример, питање светиње живота; неповредивости светиње живота од зачећа до смрти. То је питање вере о којем сви верници треба да имају исти став, исто мишљење. О Косову и Метохији Црква говори једно исто од Косовског боја и Светог Кнеза Лазара до данашњег дана. Српска Црква никада није одступила са Косова и Метохије. Никада. Увек је била тамо са верним народом. Било српске државе на Косову и Метохији или не. Тако је и данас. Широм Старе Србије служи се Божанска служба. Поју и славе Господа нашег монаси и монахиње, свештенство са верним народом. Није им лако, далеко од тога, али поју и моле се Васкрслом Господу. О актуелним питањима, опстанка државе на том најсветијем делу наше територије, ја сам, не једном говорио у јавности. И пре него што је председник позвао на дијалог о том питању, апеловао сам да нико не сме да се сагласи са отуђењем Косова и Метохије. Ако неко нешто силом узме, то се може вратити, надамо се мирним путем, али ако нешто поклоните другом, то не можете тражити назад. То није више ваше. Тако је и са Косовом и Метохијом. Какав јаснији и конкретнији став Српске Цркве је потребан? Или можда речи патријарха српског нису довољно званичне? -Епископ бачки Иринеј је наговестио да би за СПЦ та “црвена линија” била Бриселски споразум, док су митрополит Амфилохије и више владика потписали “Апел о одбрани Косова и Метохије”, залажући се за замрзнути конфликт. Хоће ли СПЦ успети да, без подела, формулише заједнички став о Косову? Нема битне разлике у ономе што каже један или други владика. Нема, као што рекох, битне разлике у томе шта Црква о Косову и Метохији говори и за шта се залаже од Светог Кнеза Лазара до данас. Црква се не сврстава уз политичке странке и њихова документа. Црква може и хоће да подржи државу, односно државне органе када види да се труде да заштите по народ пресудне интересе, а председник и други државни органи, у погледу очувања Косова и Метохије воде велику, тешку и праведну борбу. То лично видим и знам. -Рекли сте да се посебно уздате у помоћ Русије и Руске Православне Цркве у очувању Косова. Да ли сте о томе детаљније разговарали са руским патријархом Кирилом? Крајем прошле године био сам у Москви на једној важној прослави сестринске Руске Цркве. Имао сам прилику да о Косову и Метохији разговарам са Патријархом Кирилом, али и са председником Путином и дугим одговорним личностима. Руска Црква је кроз претходне векове, али и последњих пар деценија наших страдања и искушења била са нама. Сетимо се да је у јеку бомбардовања, 1999. године, у Србију дошао блажене успомене Патријарх Алексије II да пружи помоћ и изрази љубав руског народа и Цркве. Руска држава тада није пратила Руску Цркву, али данас је ситуација другачија. Руска држава ће бити уз нас онолико колико ми будемо спремни да штитимо сопствене интересе. Молим се Господу да нас укрепи на том путу. -Поменули сте да Вам не смета што Србију сматрају “малом Русијом” и да Вам је и драго што нас тако зову. Али, стратешко опредељење Србије је улазак у ЕУ. Како мислите да ће Брисел, а нарочито Вашингтон, прихватити “мале Русе”? Како год се ми поставили поједине западне силе ће нас сматрати „малим Русима“. То и не зависи толико од нас. Ми смо Словени, православни, као и браћа Руси. Језици су нам слични, култура утемељена на истим вредностима. Такође поштујем и стратешко опредељење наше државе за интеграцију у заједницу европских народа. Српски народ је стари европски народ, са древном државом. Европа није само на западу. Европски народи живе од Атланског до Тихог океана и сви ти народи су животно заинтересовани да живе мирно и да међусобно сарађују. Када би самостално одлучивали то би се могло и остварити. Верујем да је тако. -Какво је Ваше мишљење о нацрту новог устава СПЦ и да ли ће се он наћи на дневном реду Сабора? Медији су спекулисали да се противите новом начину избора патријарха гласањем епископа. Може ли такав избор створити интересне савезе у епископату? Када Ви као новинар препознајете да постоје медијске спекулације, како ја да назовем тај манир новинара да приписују појединцима, па и мени, много тога што нисам рекао? Велики труд је уложила комисија за нови устав Цркве. Текст ће се свакако наћи на дневном реду Сабора. То је радни документ. Предвиђено је да епископи дају своје мишљење о појединачним решењима, примедбе и сугестије. Када све буде усаглашено, Сабор ће усвојити нови Устав. Да ли ће то бити на предстојећем заседању, видећемо. Заиста би било некоректно према браћи архијерејима да се ја о појединим предложеним решењима изјашњавам преко новина. -Хоће ли се по том нацрту, после Мајског сабора, СПЦ звати – Српска Православна Црква – Пећка патријаршија? Одувек се звала, зове се и зваће се. Пећки патријарашки престо историјско је, актуелно и вечно седиште Српске Православне Цркве. Стога друго, историјско име Српске православне цркве било је и јесте Пећка Патријаршија. -Колико Вас је изненадила одлука Бугарске Православне Цркве да заступа интересе непризнате Македонске цркве и видите ли у тој одлуци политичке упливе? Околности су такве да мало шта човека данас може да изненади. Искрено, не видим никакву могућност да Бугарска православна црква може на било који начин да помогне расколничкој јерархији у Скопљу. Они, евентуално, могу да помогну сами себи уколико би се вратили на Нишки споразум из 2002. године. Али, треба имати у виду да се ситуација од 2002. године до данас битно променила. На том подручју, које као што видимо још увек нема ни признато име, постоји канонска Православна Црква, преко Српске Цркве у јединству са васељенским православљем. То је аутономна Охридска Архиепископија, са поглаваром, епископима, свештенством, верним народом. Упркос томе што су страдали, хапшени, прогањани, остали су верни јединству Православне Цркве. То су чињенице које не занемарујемо. -Зашто СПЦ није осудило понашање неколико свештеника који су учествовали у трговини наркотицима? Критичари СПЦ сматрају да епископи и свештенство не деле судбину сиромашног народа. Како оцењујете те критике? Згрожен сам поступцима тих свештеника. У исто време их и најискреније жалим. То је заиста трагично. Са једне стране Црква лечи у својим камповима и објектима на стотине младића и девојака, који су жртве дрога, који су отровани дрогама. Црква се труди да их излечи и изведе на прави пут. Многима од њих Црква помаже и после изласка из кампова, налази им запослење, брине за њих. Али са друге стране, имамо двојицу који шверцују дрогу. Једно је сигурно: када државни суд донесе своју пресуду, следи и праведна пресуда црквеног суда. То је правило. Не верујем да ће та двојица остати свештеници. -Хоћете ли се срести са новим командантом НАТО базе Бондстил Ником Дучићем? Ако се то којим случајем догоди, шта бисте му рекли? Чујем да је рекао да је поносан на своје српско и православно порекло. То је веома лепо. Са друге стране он је амерички војник, официр. Довољно је да поступа по савести. Ни једном војнику није лако када стигне наредба, а он треба да је изврши. У НАТО агресији учествовао је извесни пуковник Карамарковић, маринац. Има и другачијих примера. Одликовали смо, недавно, господина Рицудиса, брата Грка који је одбио да учествује у агресији на православну браћу, због чега је касније претрпео многе невоље. -Који су највећи проблеми нашег друштва и каква је Ваша порука верницима и грађанима поводом великог хришћанског празника Васкрса? Неколико последњих година, можда и дуже, Црква у својим најважнијим документима, посланицама које упућује вернима о Божићу и Васкрсу, упорно и доследно указује на проблем наталитета. Много више Срба умре него што се рађа. Када додамо и оне младе људе, који су духовни, интелектуални и биолошки потенцијал, а одлазе да траже срећу у Западној Европи и прекоморским земљама, видимо да смо у опасности да нам се држава испразни. То је највећи српски проблем. На срећу, тргли смо се. Наша држава је недавно донела значајне мере које треба да охрабре младе да заснивају породице, рађају децу. Свако добронамеран се радује таквом прегнућу. Опстаће наш народ! Васкрсење Христово, празник је живота, празник победе живота над смрћу, над свим невољама и искушењима. Жив је Бог наш, Њему треба да се окренемо, Њега да сретнемо у срцима својим! Нека наша вера и живот буду делатни. Волимо се и помажимо једни другима. У сусрету са васкрслим Господом, у Његовом загрљају, све невоље и искушења лако ћемо савладати! Христос васкрсе – Ваистину васкрсе! Александар Апостоловски Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Одлазак истинске мајке У уторак сахрањена грачаничка игуманија Ефросинија била је монахиња која је готово читав живот провела служећи у овом манастиру Аутор: Живојин Ракочевићуторак, 06.03.2018. у 22:00 Владика рашко-призренски Теодосије са свештенством и бројним монаштвом служио опело (Фото Горан Андрејевић) Игуманија Ефросимија са патријархом Павлом (Фото Архива манастира Грачаница) Владика рашко-призренски Теодосије са свештенством и бројним монаштвом служио опело (Фото Горан Андрејевић) Игуманија Ефросимија са патријархом Павлом (Фото Архива манастира Грачаница) На манастирском гробљу у Грачаници сахрањена је игуманија Ефросинија, монахиња која је готово читав свој живот провела служећи у овом манастиру. Неколико стотина мештана, пријатеља и родбине присуствовало је опелу у грачаничкој цркви. – Одрастао сам овде, играли смо се жмурке и досађивали, а она, мати Ефросинија, била је блага и смејала се нашим несташлуцима. Љутила се кад прескачемо зид. Откако знам за себе, знам и њу, и сви ми који живимо овде – каже Рале Здравковић, чија се кућа налази у непосредној близини манастирске порте. Игуманија Ефросинија дошла је у Грачаницу 1948. године као млада двадесетогодишња искушеница Маријана Јеремић из околине Чачка и сав свој дуги живот посветила служењу Богу, цркви и своме народу. – За њу се може с правом рећи да је била велика подвижница Христове љубави, јер је од младости себе обећала Господу и цео свој живот је посветила њему – рекао је владика рашко-призренски Теодосије, који је са свештенством и бројним монаштвом из разних епархија Српске православне цркве служио опело. – Мати Ефросинија је имала милостиво срце, свакога да дочека и утеши, а њене сестре сведоче о њеној неизмерној благости и љубави – рекао је владика Теодосије. – Ко хоће много, неће дуго – често је понављала проницљива и бистра старица која је седамдесет година бринула о Грачаници. Раскошни храм, монументалне фреске, светску препознатљивост, историјски значај, пратила је глад, дроњци на калуђерицама, босе ноге, одузето имање, спавање у приземном собичку, забрана одласка у башту, понижење на различитим нивоима и потпуна изолованост. У најлепшој српској цркви унутрашњи живот био је сведен на егзистенцијални минимум. Конаке је запосела војска, полиција, општина, локални сељаци заузели су њиве. Изгледало је да је само питање тренутка када ће манастир остати пуст. Међутим, рад, молитва и грчевита борба за елементарне потребе победили су намеру комунистичких власти да Грачаницу претворе у музеј. Потпуно остављена од народа, одвојена од света групица младих монахиња преживела је захваљујући ропском трпљењу, раду и чврстој вери. Њима је било потребно мало и то мало победило је оне које су желели да преузму све или да манастир прилагоде „новој реалности, идеологији и стању на терену”. – Бог нам је помогао, све нам је дао, а и тукле смо се за своје предвођене нашом храбром игуманијом Татијаном – говорила је мати Ефросинија. Почетком деведесетих она наслеђује стару игуманију, наставља се период делимичног опоравка, враћа се део земље, долазе младе монахиње и верници. Заједно с њима, на врата мати Ефросиније куцају нови невољници. – Унутар вртлога који нас је задесио тих година, избеглиштва из Крајине и Босне и Херцеговине, немаштине и сталних инфлација, владавине криминалних кланова и експанзије турбо-фолка, родио се на Универзитету у Приштини један тихи покрет студената без чланских књижица неке политичке странке – подсећа архимандрит Евсевије (Меанџија) и додаје да су ти млади људи, међу којима је и он, поверовали у Бога и истинске вредности, па су многи отишли у манастире. – Најближа нам је била Грачаница и тамо смо сваке године са великом радошћу ишли да помажемо сестре приликом брања грожђа. А сама прослава Видовдана није могла да прође без присуства патријарха Павла, али ни без помоћи студената на манастирским послушањима под мајчинским покровитељством игуманије Ефросиније, која нас је волела као своју децу. Затим стиже бомбардовање, а игуманија и сестринство 1999. године преживљавају већину невоља свог народа. Бомбе падају близу манастира, долази Кфор и живот постаје обележен пратњом и оклопним транспортерима. У манастир се пресељава седиште епархије из Призрена, стижу дипломате, генерали, избеглице, новинари... За све њих сестринство и игуманија имају топлу реч и кров обезбеђују кров над главом. Исто је било и у погрому 17. марта 2004. године. – Сви овде могу да стану. Има места – говорила је тада, а у Грачаници није било ниједног кревета, ниједног собичка где нису били протерани Срби из Обилића, Косова Поља, Липљана, Приштине... Јуче су се окупили многи од њих да испрате део љубави која их је седамдесет година дочекивала иза ових зидова. Окупили су се да поздраве истинску мајку. View full Странице

Познати певач изворне музике Предраг Цуне Гојковић преминуо је у 85. години Био је српски певач народних песама, староградских, севдалинки, забавних и мексиканских песама.Предраг Гојковић Цуне је рођен 1932. године.Цуне је кренуо у први разред основне школе 1939. године, у основној школи "Војислав Илић". Средњу школу је завршио у Осмој мушкој гимназији на Црвеном крсту у Београду, где се дружио и ишао у школу са касније прослављеним глумцима Велимиром Батом Живојиновићем и Данилом Батом Стојковићем.Након гимназије, студирао на Трговачкој академији, али га певање одвлачи од студија, тако да никад није дипломирао. Надимак "Цуне" је добио, како је сам објаснио у емисији "Балканском улицом" Радио-телевизије Србије, по мајчином дозивању "Оди да те мајка цуне" (љуби). (РТС)