Претражи Живе Речи Утехе

Као што сам наслов каже, Фјодор се повуко. Завршио је такмичарску каријеру победом на противником из С.А.Д. током меча у Јапану. Крај такмичарске каријере је обележио у Рингу са Руском и Српском заставом и изјавом са се захваљује за љубав и подршку "клањам се свима који су се молили за мене у Русији и другим православним земљама Србији и Грчкој, па и овде у Јапану". Обележио је историју ММА као једна од најбољих бораца у историји овог спорта, пореклом је из Луганске области, па се верује да је пореклом Србин из Славено Србије, као и остали Руси који тврде да су у највећем броју, пошли за Славеносрбију из Далмације, Боке, Херцеговине... вероватно колко сам схватио током прогонства канонског Митрополита Далматинског Симеона Кончаревића који је основао Славено Србију унутар Руске империје. извор слике Сваки борац на улазак пред меч има неку песму која се пусти као подршка, он је између осталих, тражио да се пуштају песме Св.Владике Николаја Велимировића пре него почне меч. То сма лично гледао, али ову са Христе Боже нисам гледао па не знам дал је монтажа, али ми делује да није: Ово су делови неких од бољих борби и победа којих је имао, видео је направио неки његов фан:

Код споменика народног хероја Милана Тепића, у истоименој улици у Београду, данас је одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 27 годишњице од смрти народног хероја Милана Тепића. Венац је положила делегација Министарства одбране и Војске Србије, а церемонију полагања венаца и одавања почасти предводио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић. Венце су положили чланови породице, представници удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани. Милан Тепић је рођен у месту Комленац код Козарске Дубице, 1957. године, а погинуо је у Беденику код Нове Раче, 29. септембра 1991. године не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. Мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе. Споменик Милану Тепићу откривен је 29.9.2017. године на 26. годишњицу од смрти народног хероја. Председништво СФРЈ је 19. новембра 1991. године постхумно одликовало мајора Милана Тепића „за изванредан подвиг у борби против непријатеља приликом њиховог напада на касарну ЈНА у Бјеловару“ Орденом народног хероја Југославије и прогласило народним херојем Југославије.

Државна церемонија поводом обележавања 73. годишњице од пробоја Сремског фронта одржана је данас у Адашевцима код Шида. Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић предводио је државну церемонију поводом обележавања 73. годишњице од пробоја Сремског фронта. Том приликом Станковић је истакао да је Србија одувек била на правој страни, па тако и у Другом светском рату управо борећи се против идеологије нацизма и фашизма, саопштено је данас из ресорног министарства. "Захваљујући њиховим жртвама ми смо остали слободни и поносни ван свих блоковских подела хладноратовског размимоилажења", навео је државни секретар. Поручио је да морамо следити пут наших предака тако што ћемо у миру сачувати нашу независност, јачајући економију, војску и културу. "Негујмо и унапређујмо међунационалну и верску толеранцију јер само тако можемо ојачати Србију", додао је Станковић нагласивши да смо управо то дужни свим прецима који су животе дали за нашу слободу. Након церемоније полагања венаца и одавања државних и војних почасти уприличен је пригодан уметнички програм. Церемонији су поред представника Владе и Војске Србије, присуствовали преживели учесници ове велике битке, дипломатски представници земаља чије су трупе учествовале у борбама на Сремском фронту, представници Општине Шид, СУБНОР-а, удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани. Пуних 175 дана, од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године вођена је битка у којој је са обе стране учествовало око 250.000 војника. Уз јединице Југословенске армије, учествовале су и трупе Црвене и бугарске Народне армије, као и Бригада "Италија". У тешким и крвавим борбама, на снегу и ветру, погинуло је око 13.500 југословенских војника, углавном младића из Србије и Црне Горе, 1.100 припадника Црвене армије, 630 припадника бугарске Народне армије и 163 Италијана из састава југословенских јединица. У њихову част данас су положени венци. Историјске поуке су драгоцене које носи Сремски фронт, а историјске жртве и њихова имена су уграђени у сваки педаљ овог комплекса. Пробој Сремског фронта означио је и окончање Другог светског рата на територији Србије и управо због тога се сваке године обележава 12. април, велики и значајан датум за народ на овом подручју. На страни непријатеља погинуло је око 30.000 војника. Пробој Сремског фронта означио је окончање Другог светског рата на територији Републике Србије.

На аеродрому „Лађевци” код Краљева данас је свечано обележено десет година од формирања 98. ваздухопловне бригаде. Дану јединице присуствовали су министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић са члановима колегијума, некадашњи команданти бригаде и јединица које су данас у њеном саставу, припадници Министарства одбране и Војске Србије, представници локалне самоуправе, Српске православне цркве, МУП-а и многобројни гости и пријатељи јединице. Честитајући празник припадницима 98. ваздухопловне бригаде у име председника Републике Србије и врховног команданта Александра Вучића, министар одбране Александар Вулин захвалио им је што су часно служили и служе отаџбини. - Ниједна јединица у српској Војсци не траје само онолико колико носи једно име. Све српске јединице су ткане у једну, у Српску војску и наша вековна непрекинута традиција бораца за слободу уткана је у сваку од наших јединица. Зато вам ја данас не честитам јубилеј једне деценије, већ вам се захваљујем на вековном трајању и способности да се борите за слободу - рекао је министар одбране и додао да ниједна јединица у историји Српске војске, нити је Српска војска икада учинила ишта због чега би могли или морали да се стидимо. Он је истакао да је српска војска часно проносила славу свог оружја и свог имена, а да би се суштина народа кога је бранила и због кога је постојала и постоји, могла сабрати у једној јединој речи - слобода. - Слобода изнад свега, слобода као разлог постојања, слобода због које сте и ви данас овде, слобода због које сте заслужили и примили орден. Слобода у временима која су иза нас, у временима ратова и сукоба, у којима су велики и моћни мислили да од нашег народа и нашег имена могу да направе оно што мисле да је наша истина, у временима у којима је било страшно постојати али у којима сте показали да не постоји задатак који не можете испунити, да не постоји противник нити непријатељ који не може после борбе са вама да погне главу у немом поштовању ваше храбрости и вашег знања. Управо зато, рекао је министар Вулин, ја вам данас честитам векове трајања и непрекинуте борбе за слободу. - Ако на овом нашем парчету земље, кога волимо и зовемо својом отаџбином, икада може бити трајног мира, биће га зато што је наша Војска довољно храбра и довољно снажна, обучена и опремљена да ником не падне на памет да покуша да узнемири наш начин живота, да промени наше постојање и угрози будућност наше деце. Ако на овом парчету земље, кога толико волимо и кога зовемо својом, икада може бити трајног и дуготрајног мира, онда ће га бити зато што Војска Србије испуњава своје задатке и према будућности и успомени прошлости. Ако на овом парчету земље, кога толико волимо и зовемо својим, икада може бити трајног мира онда ће га бити зато што што сте опремљени и обучени, зато што сте спремни и зато што ником неће пасти на памет да се са српском војском на било који начин сукоби - рекао је министар одбране Александар Вулин и додао да, захваљујући нашој војсци спремној за борбу имамо право да се радујемо миру. - Захваљујући вама и сваком дану који проведете у Војсци Србије, у коме постанете обученији и опремљенији, можемо да се надамо да ће нам деца корачати под слободним небом а не небом о коме одлучују и на коме владају велики и моћни, небом које припада нама зато што смо рођени под њим и зато што живимо и трајемо под њим. Не небом које морамо да бранимо као 1999. године, у време страшне НАТО агресије, већ по коме лете наши авиони. Небом слободним, под којим корачају наша деца, неуплашена од звука бомби и слика разарања и уништавања. Захваљујући вама и вашој способности да претрајете и да се борите против надмоћних, снажних и богатих али не и борбенијих, данас можемо да кажемо да смо изборили своје право да сами одлучујемо о себи, па и право да будемо војно неутрални, а војну неутралност ће велики и моћни поштовати само онолико колико ми будемо били и велики и моћни и обучени и опремљени и, изнад свега - колико будемо волели своју земљу, рекао је министар одбране и поручио да никада више у Србији неће бити оних који ће њоме владати а стидети се своје армије или да неће бити поносни на сваког од припадника, у прошлости, "баш као што се радују вашој будућности и будућности ваше деце". Командант 98. ваздухопловне бригаде, пуковник Дејан Васиљевић, подсетио је на богато историјско наслеђе јединице и сумирао њене резултате рада. - Пре 68 година формиран је 198. ваздухопловни ловачки пук, чије светле традиције достојно настављамо, а ту је и низ јединица које су, иако су се преселиле у историју, остале трајно надахнуће генерацијама српских ваздухопловних витезова - рекао је командант и додао да је јединица увек имала савремену ваздухопловну технику и високе борбене могућности, да је увек красила висока стручна и борбена оспособљеност као и снажан колективни дух и несаломив борбени морал. Говорећи о 1999. години, пуковник Васиљевић је подсетио на херојство пилота, техничара и целокупног састава 98. ловачко-бомбардерског авијацијског пука, које је омогућило да, као јединица у ваздухопловству, имају највише борбених летова. - Све то нас надахњује да и данас, као високостручни, с богатом традицијом и огромним борбеним искуством и моралом, будемо челични бедем одбране слободе наше отаџбине. Данас, као и увек до сада, делимо судбину и економски тренутак свога народа и државе. Објективно тешки услови и ограничења у којима смо радили протеклих година нису умањили наш допринос укупној моћи Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, одржали смо способност ватрене подршке снагама Копнене војске, достојно представљали земљу у иностранству и били активни учесници сваке акције помоћи цивилном становништву угроженом елементарним непогодама- истакао је командант 98. ваздухопловне бригаде и потврдио да на данашњи дан јединица бележи највећу исправност борбене технике од формирања бригаде, за што су, како је рекао, заслужни сви који стоје у свечаном строју. Поводом десет година постојања, председник Републике Србије и врховни командант Александар Вучић одликовао је јединицу Орденом за заслуге и безбедност трећег степена. Министар одбране Александар Вулин одликовање је уручио команданту 98. ваздухопловне бригаде, пуковнику Дејану Васиљевићу. Свечаност је употпунио дефиле јединица 98. ваздухопловне бригаде, награђени су и похваљени најуспешнији припадници а одата је и почаст погинулим и преминулим припадницима јединице. Гости су на крају данашње свечаности били у прилици да погледају и изложбу средстава ратне технике. Дан 98. ваздухопловне бригаде обележава се у знак сећања на 28. новембар 1949. године, када је формиран 98. ловачко-бомбардерски авијацијски пук, јединица са најдужом традицијом од свих које су ушле у састав данашње бригаде и најстарија формирана јединица у некадашњем РВ и ПВО.

Припадници 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства данас су обележили 55. годину постојања и свој дан, у знак сећања на 24. новембар 1962. године, када је у бившој Југословенској народној армији формирана прва јединица наоружана ракетним системом. Свечаности у београдској касарни „Бањица“ су присуствовали представници организационих целина Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије, команданти јединица и директори војних установа, породице погинулих припадника 250. ракетне бригаде, претходни команданти и пензионисани припадници јединице и представници државних органа и локалне самоуправе. Посебне речи добродошлице упућене су гостима из Републике Бугарске, представницима команде Ратног ваздухопловства и Прве ракетне бригаде Прве Бугарске армије, колегама с којима припадници 250. ракетне бригаде од 2010. године реализују заједничку вежбу на полигону „Шабла“ на Црном мору. Заступник команданта 250. ракетне бригаде пуковник Милан Поповић подсетио је да је на данашњи дан 1962. године, одлуком врховног команданта, формирана прва противаздушна јединица на нашим просторима – 250. ракетни пук ПВО. – Основни задатак који је био пред том јединицом био је одбрана стратегијског објекта Београд. Одлуком државног и војног руководства јединица је опремљена ракетним системом „дрина“, једним од најсавременијих система тог времена, рекао је пуковник Поповић и подсетио на даљи историјат развоја ракетних јединица у бившој војсци, уз напомену да је бригада 2007. године добила данашњу организацијску структуру. Он је нагласио да бригада у свом саставу има јединице наоружане ракетним системима „нева“ и „куб“, а да су припадници јединице одувек били свесни да убрзани развој ваздухопловних средстава захтева максималну обученост и увежбаност. – Обука у условима приближним ратним дошла је до изражаја 1999. године када су, свих 78 дана НАТО агресије на нашу земљу, ракетне јединице водиле херојску борбу против вишеструко надмоћнијег непријатеља, испољавајући високу обученост, максимално пожртвовање и борбени морал – рекао је пуковник Поповић и додао да је у тој неравноправној борби 28 припадника бригаде положило своје животе на олтар отаџбине. Заступник команданта бригаде је истакао и да је јединица у периоду између две прославе извршавала бројне задатке у домену контроле и заштите ваздушног простора Републике Србије. – Уз остале активности које смо успешно реализовали морам посебно да истакнем реализацију бојног гађања циљева на полигону „Шабла“ у Републици Бугарској, где су припадници 250. бригаде још једном потврдили висок професионализам и стручност, истакао је он и посебно подвукао да је ове године израђен и усвојен на надлежним нивоима веома значајан документ под називом „Студија концепта развоја рода АРЈ за ПВД“, у ком се планира опремање рода савременим борбеним системима различитих картеристика и борбених могућности, са циљем стварања још ефикаснијег и отпорнијег система за контролу и заштиту нашег ваздушног простора. На данашњој свечаности, уз пригодан поклон, из јединице је испраћен бивши командант, садашњи заменик команданта РВ и ПВО, бригадни генерал Сава Миленковић, коме је заступник команданта бригаде пожелео много успеха на новој дужности. Захваљујући на честиткама генерал Миленковић је истакао да му је била част и велико задовољство што је имао прилику да буде командант славне јединице и потврдио да је свој посао обављао најбоље што је умео уз подршку свих сарадника, како би „заједно одржали углед велики углед који 250.ракетна бригада ужива у Војсци Србије“. Након свечаности и дефилеа јединица, одата је пошта и положено цвеће на спомен обележје погинулим припадницима јединице. За поднете жртве и допринос у одбрани земље 250. ракетна бригада за ПВД је одликована орденом Народног хероја – највећим ратним признањем, а 2004. године Граматом патријарха Павла.

Медија центар „Одбрана" је у Дому Војске Србије обележио крсну славу – Светог краља Милутина, у присуству великог броја гостију. Свету архијерејску Литургију, у параклису посвећеном том светитељу, служио је Епископ моравички Антоније Пантелић, викарни епископ Патријарха српског Иринеја, који је пристутнима пренео поздраве Његове Светости. У беседи након Литургије, он је, честитајући славу домаћинима, говорио о житију краља Милутина, његовог брата Драгутина и мајке Јелене, и том приликом подсетио да је Свети Краљ, по обећању, за живота подигао више манастира и цркава него што је провео година на српском престолу, и да је подизао болнице и храмове и чинио доброчинство према убогима. Помогао је да се сагради око 40 цркава по Србији, Светој Гори и Јерусалиму. Његова мајка Јелена Анжујска, у част чијег доласка и венчања са краљем Урошем Српским су у Ибарској долинини, где су се сватови сусрели, засађени јорговани, (па се и данас та долина зове Долина јоргована), остаће запамћена у српском народу, између осталог, и по томе што је саградила и прву женску школу и била велика мајка многим српским девојкама. На крају своје беседе Епископ моравички Антоније је истакао: – Знамо колико је велики завет и обавеза служити Богу, али колика је и радост служити своме отачаству. То највише зна наша војска. Колико љубави уграђује да би постојао мир на земљи, да би постојала љубав међу људима. Да би сачувала државни суверенитет и интегритет, Војска јако много чини. Док ми мирно одмарамо, наша војска не спава. Наша војска чини то што чини нашу државу државом и благодарећи духу армије и благодарећи љубављу официра повратила се и вера у војска, повратила се вера народа у војску, али повратила се и та христољубива вера, јер видимо да се многи храмови, многе капеле, молитвени домови у касарнама подижу, да имамо војне свештенике. И све то нас подсећа на веру краља Милутина, на веру наших предака – светога Стефана Немање, светога цара Душана и многих наших великих српских вођа, који су учинили да наша земља и наши људи живе данас срећно на нашој земљи. Свечаност, којој су, осим запослених у Медија центру „Одбрана", присуствовали пријатељи установе и гости из јавног живота, на светој Архијерејској литургији за певницом су увеличали „Србски православни појци“, док је током трајања славске трпезе наступила и Етно- група „Вез“. Овогодишњи кум славе Медија центре „Одбрана“, потпуковник Борко Лепојевић, симболично је, у присуству директора те установе, пуковника Севице Карапанџина, предао део славског колача наредном домаћину, заставнику Небојши Милетићу. „Одбрана”, чије је седиште у београдском Дому Војске Србије, Светог Краља Милутина обележава као своју крсну славу од прошле године. View full Странице

У петак 27. октобра 2017. хиљаде верника молило се на Литургији поводом светковања празника Светог Димитрија Новог, покровитеља Букурешта и Патријаршијске саборне цркве. Његова Светост патријарх руски Кирил началствовао је празничном божанском Литургијом уз саслужење румунског патријарха Данила, архиепископа албанског Анастасија и митрополита Чешких земаља и Словачке Растислава. После прочитаног јеванђеља, патријарх Кирил се обратио присутним верницима на Гори Патријаршије и притом истакао да је њихова побожност сведок кога да румунско православље данас напредује. Нека Господ, ходатајством преподобних Серафима Саровског и Димитрија Бесарабијског, штити румунску земљу и њен благочестиви народа од свих зала. Нека се овај народ испуни даровима Духа Светог. Нека се ревносно бори за веру једанпут предану светима (Јуда 1,3), и нека очува верност Једној, Светој, Саборној и Апостолској Православној Цркви, коју сви њени прогонитељи нису превладали, рекао је на крају своје проповеди Свјатјејши Кирил. После проповеди, Његово Преосвештенство Варлаам, епископ плоештански, викарни епископ румунског патријарха и секретар Светог Синода, прочитао је свечани спомен документ Светог Архијерејског Синода издатог у спомен на блаженопоч. патријарха Јустинијана и бранитеље Православља у време комунизма. Посебан тренутак за време Божанске Литургије била је заупокојена јектенија за покој душа свих бранитеља православне вере у свим бившим комунистичким земљама и који су као такви скончали у Господу. "Вјечнаја памјат" је отпевано на румунском, црквенослованском и албанском језику. Патријарх Данило је одликовао патријарашким крстом неколико лица која су страдала у комунистичким затворима и исповедала Христа током атеистичког режима, што је највише одликовање Румунске Патријаршије. Његово Блаженство је истакао да им је уручен патријаршијски крст зато што су у изузетно тешким временима носили Христов крст у тамници, док су други исповедали своју веру по цену свог живота. На крају Божанске Литургије патријарх Кирил је захвалио патријарху Данилу на позиву да учествује на прославама којима је прослављен св. Димитрије Нови. Свјатјејши Кирил је говорио о исповедницима у време комунизма, истакавши да су они пример за савремено друштво. Од њих смо научили да будемо верни Христу, и не издајемо свога Спаситеља, да будемо заједно са Христом у време радости, али и током невоља, да увек призивамо Његово Свето Име. Руски патријарх је указао на чињеницу да се данас људи одводе од Бога не физичком силом, као што је био случај током прогона. Данашње методе су агилније и боље погађајусвоју мету. Данас нико не присиљава хришћанина да негира Цркву или Христа, али постоје многи напори и средства која се користе како би се Црква сматрала тек делом националне традиције, нека врста фолклора, те би тако верници могли заборавити на Христа и Цркву. Данас бити сведок Христа није мање компликовано него током прогона, јер се човек може одвојити од Бога не само силом, већ и различитим искушењима, усмеравајући пажњу на земљу уместо у небеса, казао је сверуски патријарх на крају свога обраћања. Свјатјејши Кирил је подарио румунском патријарху архијерејски жезал и панагију с ликом Исуса Христа. Заузврат, патријарх Данило је захвалио патријарху Кирилу на духовној радости која је настала доношењем честица моштију св. Серафима Саровскога, на саслуживању Божанске литургије и на разговорима о мисији Православне Цркве у данашњем свету. Патријарх Данило је са своје стране подарио руском патријарху икону Светог Димитрија Новог са опточеном честицом његових светих моштију. Ми смо уверени да само подршка светих представља ону моћ која нам помаже да превазиђемо свако искушење, да прођемо кроз тешкоће, али и да осетимо радост хришћанства и припремимо се у овоме свету како бисмо стекли мир, радост и весеље у Царству Свете Тројице, напоменуоје патријарх Румунске Православне Цркве. Поред тога, Његово Блаженство Данило упутио је патријарху Кирилу позив за учешће у освећењу иконостаса Националне катедрале, која се очекује у блиској будућности. Патријарх Данило је подарио и својем сабрату архиепископу албанском Анастасију икону светог Димитрија Новог и изразио захвалност, али и охрабрење, јер је током комунизма Албанија била једина држава у Европи која је себе прогласила за атеистичку, у којој је свака религија била укинута, свештеници били побијени и било која верска манифестација била забрањена. Икону св. Димитрија Новог добио је и митрополит Чешких земаља и Словачке Растислав. Превод са енглеског: протођакон Радомир Ракић Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Слава параклиса Светог Луке Симферопољског при Војномедицинској академији у Београду молитвено је прослављена 9. јуна 2017. године светом Литургијом коју су служили Епископи брегалнички Марко и изабрани нишки Арсеније. Преосвећенoj господи Епископима саслуживали су протојереј Небојша Тополић, јереји Зоран Керезовић и Василије Војводић, јерођакон Силуан и ђакон Ненад Ристић. Домаћин славе параклиса, уједно и Војномедицинске академије, био је заменик начелника ВМА пуковник проф. др Драган Динчић. Светој Литургији и славском обреду присуствовао је велики број запослених, начелник Војномедицинске академије проф. др Мирослав Вукосављевић, званичници војних и државних структура: др Марко Николић из Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, дипломата г. Тома Ђурин, привредник г. Ненад Поповић - ктитор, свештенство, монаштво, као и они који се лече у овој установи. У параклису Светог Луке Симферопољског редовно се служи света Литургија од Лазареве суботе - 11. априла 2009. године, када је прослављена крсна слава тадашњег Патријарха српског Павла који се налазио на лечењу у Војномедицинској академији. У параклису се чува икона са моштима Светог Луке Симферопољског, донешена из Русије као дар и благослов Патријарха московског и све Русије Кирила. Одлуком Министарства одбране од 6. маја 2017. године слава параклиса је и слава Војномедицинске академије. Житије светитеља Луке, Архиепископа симферопољског и кримског Архиепископ Лука, у световном животу Валентин Феликсович Војно-Јасенецки, рођен је у Керчи 27. априла 1877. године у породици апотекара. Био је знаменити руски хирург и архијереј који је цео свој живот посветио служби Богу и људима и својим изузетним подвизима остао да сија и после свог живота као најсветлији пример професионалнизма и духовне постојаности и данашњем нараштају. Светитељ Лука се упокојио 11. јуна 1961. године и сахрањен је на градском гробљу у Симферопољу. Године 1966. године Свети Синод Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије донео је одлуку о убрајању архиепископа Луке у свете, као светитеља и исповедника вере. Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве је 2000. године убројао Архиепископа кримског и симферопољског Луку међу Руске новомученике и исповеднике. Празнује се 29. маја/11.јуна. http://www.spc.rs/sr/slava_vojnomedicinske_akademije_u_beogradu_0 http://www.vma.mod.gov.rs/sr/vesti/obelezena-slava-vma