Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'нових'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Њеово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је јутрос Свету службу Божију у манастиру Подмаине у Будви. Пред почетак Литургије Владика је у чин расе и камилавке замонашио искушенике ове обитељи Андрију, Мирка, Вука, Слободана и Сашу, којима је дао монашка имена Корнилије, Тихик, Аристарх, Антипа и Аполос. Ви сте данас поставили добар темељ на који сада треба да се зида зграда и дом вашега спасења, рекао је Владика Јоаникије. “А тај дом се зида од светих врлина: од послушања, молитве, поста, смирења, стрпљења и свакога труда све дотле докле свој живот не принесете на жртву живу, благоухану Богу да се испуните Духа Светога. И са тим можемо рећи да постижете смисао духовнога живота”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да им даје имена по апостолима из седамдесеторице. “Нека Бог да.да се ви испуните ревности за славу Божју. и да узмете крст свој, као што је Господ рекао, и да идете за Њиме одричући се себе, свјетског начина размишљања, да испразните себе од свијета да бисте се могли испунити благодатима Духа Светога”, поручио је новим монасима Митрополит Јоаникије. Митрополит Јоаникије је такође пред почетак Литургије у првине монашког лика обукао послушнике подмаинске обитељи Павла и Јована. Након Литургије благосиљан је и преломљен славски колач поводом имендана угумана манастира јеромонаха Рафаила, јеромонаха Евстатија, јерођакона Јосифа, и монаха Романа и Герасима. У архипастирској бесједи Митрополит Јоаникије је рекао да се празници Господњи и Богородичини поздрављају по више дана. “Имамо претпарзнство, прије празника, када се унапријед радујемо. На празник је пуноћа славља, али ту пуноћу желимо да што мвише задржимо, да је што више осјећамо. И онда имамо дане попразнства и они се обиљежавају на такав начин што се у црквеним службама много тога односи, и послије празника, на сами овај догађај. Он, просто, превазилази значај времена, је3днога дана, било каквога ограничења”, објаснио је Митрополит Јоаникије. Додао је да се празник Успења Пресвете Богородице, заједно са Господњим празницима убраја у празнике нашега спасења. “Пресвета Богородица највише се помиње по томе што је Мајка Спаситеља нашега Исуса Христа. У томе је пуноћа њене службе, у томе је тајна њене службе. Али све што се односи на њу – све је узвишено, све је величанствено Њена чистота, њена кротост, њена смјерност су увијек биле оне врлине које је она најбоље постигла од свих људи на земљи. Њу Црква Божија прославља као чистију од серафима и неупоредиво славнују од херувима и од свих небеских сила бестјелесних”, рекао је он. Рекао је да је она ближа Престолу Божјем од свих других. “И од арханђела, и од пророка и од светитеља. Прије свега по томе што је Мајка Спаситеља нашега Исуса Христа, али и због укупнога њезинога живота, од почетка па до њене свеблажене кончине. Њено успеније, њену смрт, тјелесну, реалну смрт Црква просто не назива смрћу. Иако је била то реална смрт, она је смрћу својом вратила дуг којим нас је задужио све праотац Адам својим падом, својим гријехом, а смрт је последица гријеха. Међутим, она је прешла из смрти у живот. Њена смрт је уснуће, успење, прелазак у наручје свога Сина”, објаснио је Владика. Казао је да је Пресвета Богородица својом смрћу постала причасник Христове животворне смрти. “Она се удостојила такве смрти да је њезина смрт, као смрт Мајке Божије, била живоносна. Разликује се смрт Христова и смрт било кога другога. Христова смрт је животворна. А Пресвета Богородица се удостојила живоносне смрти, а после ње и многи други Божји угодници”, казао је Владика Јоаникије. Он је рекао да и данашња свечаност и догађаји на њој заиста представљају пуноћу празника Успења Пресвете Богородице.. “У Цркви је све динамично. Све се испуња Божијом благодаћу и милошћу и просвјетљује Божијом свјетлошћу. Апсолутно је, стога, погрешно што многи данас раде, а богме и од прошлих неколико вјекова: крсте своју дјецу и више их не доводе у цркву. Нити их уче вјери. То је таман као да човјек постави темеље своје куће, па их онако остави”, казао је Митрополит Јоаникије. https://mitropolija.com/2023/08/29/monasenje-i-arhijerejska-liturgija-u-manastiru-podmaine/
  2. Академија СПЦ за уметности и консервацију је обавестила све љубитеље црквене уметности да ће отварање Завршне изложбе студентских радова Академије бити у петак 16. јуна у 19 часова. На изложби ће бити приказани радови студената настали у протеклој академској години из области Црквених уметности и Обнове и чувања. Такође, Академија је известила о Конкурсу за упис на основне академске студије у школској 2023/24. години. Извор: Академија СПЦ
  3. Након летње паузе, од 14 септембра, на програм Телевизије Храм враћају се неке од емисија које сте пратили током 2020-21. године, а припремили смо и бројне нове садржаје. Сваког радног дана од 8 часова и 5 минута моћи ћете пратити „Живоносни источнк“, а у поподневном термину од 18 часова емисију „Разговорник“. Наше екипе током лета вредно су радиле и припремиле бројне документарне приче, репортаже и филмове које можете погледати у вечерњем термину, а препоручујемо и изузетан документари серијал којим испуњавамо једну од ваших жеља, изнешених у анкети коју смо спровели о гледаности нашег програма. Упознаћете „Православне светиње Руске православне цркве“ од нашег специјалног сарадника из Москве, који је уз подршку Срба који живе у Москви реализовао поменути серијал. Најгледаније емисије наше телевизије „Вести из цркве“ и „Одговор духовника“ нису имале времена за одмор, а настављамо и са емисијом „Врлинослов“ у којем Слободан Стојковић, аутор и водитељ , средом у 21:10 часова са свештенослужитељима из наше помесне цркве разговара на разне интересантне теме. Након летње паузе са вама су и неке од наше остале 33 емисије („БИТ“, “Гост уредник“, „Вера и здравље“, „Обећана земља“, „Лира“ ...). Припремили смо и нове серијале емисија „Псалитр“, „Срби светитељи“, „Православни појмовник“ , „Контрафакт“, „Изволте Србија“, „Златовез“, „Богословље у Срба“, „Библијска лествица“, „Срби сви и свуда“, „Веронаука у кући“, „Како сам упознао свог духовног оца“... И за наше најмлађе гледаоце имамо интересантне нове садржаје, а ту су и вероучитељи Дарко, Драган и Немања у истоименом серијалу, радним данима у 9,30, односно у 16 часова и 30 минута. И то није све. Доносимо и прегршт емисија које добијамо и размењујемо са нашим партнерским тв кућама, али о томе и опширније о појединчаним емисијама и серијалима моћи ћете ускоро да откријете више на сајту и у програму ТВ Храм. Извор: Телевизија Храм
  4. Наша млада и даровита уметница ђаконица Даница Црногорчевић умножавајући своје дарове узноси умилни славопој Господу, служећи тако Богу и роду. Недавно смо обрадовани новим песмама Данице Црногорчевић, наше најпопуларније младе уметнице која се успешно бави етно и духовном музиком, чинећи и на тај начин велики допринос нашој праведној борби за одбрану светиња. Након што је недавно објавила песму и спот “Православље Црном Гором блиста”, Даница је песму “Весели се, српски роде”, премијерно преставила на Видовдан након молебна у подгоричком Саборном храму Христовог васкрсења. Са великом радошћу сви ишчекујемо њен нови албум који ће се у предстојећем периоду појавити. Нашу сестру Даницу позвали смо да буде гост наше емисије "Живе речи", али из техничких разлога њено гостовање није било могуће реализовати уживо. И поред тога ми смо нашли начина да њено милозвучно појање украси и обогати нашу емисију у којој је гост био прота Милорад Голијан. Носите бремена један другога, реч је апостола Павла која одјекује вековима позивајући нас на делатну љубав и подвиг једних према другима, како бисмо испунили закон Христов и себе уградили у вечну заједницу са Господом. Следујући овим речима, а имајући у виду да се свако добро и богоугодно дело не завршава на доброј вољи и љубави, већ потребује и материјалну потпору, користимо прилику да у хришћанској љубави напоменемо ако је неко у могућности да помогне прилогом рад наше сестре којој предстоји снимање спотова за нове песме, може нас контактирати путем наше мејл адресе. У наставку доносимо неколико прилога који ће потврдити истинитост наших речи: Даница Црногорчевић у интервјуу за "Православље": Трудећи се у свом духовном, интелектуалном и моралном изграђивању, допринећемо прије свега себи, породици, Цркви и друштву! Ангелски глас наше сестре Данице Црногорчевић испунио радошћу и одушевљењем сабране на литији „Црква Света“ нова песма Данице Црногорчевић - спот је снимљен у острошкој светињи Ђаконица Даница Црногорчевић: Са љубављу певам Господу и своме роду! Нова песма Данице Црногорчевић: Православље Црном Гором блиста Даница Црногорчевић: Праве вриједности треба тражити најприје у молитви и литургијском начину живота!
  5. О Багрдану и Багрданцима и Сведочење и служење протојереја-ставрофора Љубисава Д. Поповића (1881-1966) На стогодишњицу повратка Светог владике Николаја и протојереја-ставрофора Љубисава Д. Поповића из црквено-дипломатске мисије у Лондону, у време Париске мировне конференције, у препуној сали јагодинске Гимназије 23. јануара 2020. године представљене су књиге О Багрдану и Багрданци и Сведочење и служење протојереја-ставрофора Љубисава Д. Поповића (1881-1966), штампане са благословом Епископа шумадијског г. Јована у издању издавачке куће Каленић. Прва књига дело је самог проте Љубисава, настала у његовим позним годинама у Багрдану, а другу књигу су аутори протонамесник Миломир Тодоровић и ђакон др Ивица Чаировић написали према белешкама, дневницима и записима проте Љубе, коју су упоредили са доступном архивском грађом. Књиге су представили: Епископ шумадијски г. Јован; др Милош Ковић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду; Немања Девић, истраживач-сарадник у Институту за савремену историју и аутори. Промоцији су присуствовали градоначелник Јагодине г. Ратко Стевановић; директор Гимназије Светозар Марковић у Јагодини, г. Мирослав Вељковић, потомци проте Љубисава Поповића и многи Багрданци и Јагодиници. Представљање књига је отворио Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован надахнутом беседом о служби свештенослужитеља и јеванђељским оквирима живота свештеника, у контексту описа живота проте Љубе и његовом служењу Богу и српском народу. Владика је истакао да нове књиге могу да буду показатељ како је српски свештеник у првој половини 20. века пролазио кроз разне недаће и сведочио Христа на најбољи могући начин, што и нама у 21. веку треба да буде показатељ и водич кроз живот. У беседи је Владика нагласио и то да је проти Љуби било корисно што је био сарадник Светог владике Николаја, који је био веома инспиративна личност. На крају епископ Јован је захвалио ауторима књига на мукотрпном и вишегодишњем раду и позвао да наставе своја истраживања. Проф. др Милош Ковић је на почетку свог излагања направио сиже најбитнијих догађаја које су преживеле генерације српског народа у периоду у којем је живео прота Љубисав Поповић, са посебним акцентом на падове који су обележили почетак (Српско-бугарски рат краља Милана) и крај (владавина комунистичког режима после Другог светског рата) временског оквира, којем су ове књиге и ограничене. Овде је посебно наглашен однос проте Љубе са митрополитом Димитиријем, потоњим Патријархом уједињене Српске Православне Цркве, Светим владиком Николајем, Светим Мардаријем, али и са Милутином Миланковићем. Прота Љуба је био и свештенослужитељ и учитељ, а та два занимања су спасила српски завет на прелазу 19. у 20. век. Прота је започео свој радни век као вероучитељ, а завршио га је као наставник руског језика у багрданској полугимназији. Проф. Ковић је напоменуо да је врло важно што су у књизи о проти Љубисаву донети примарни историјски извори, као и да су књиге настале на основу мемоарске и дневничке грађе али објективно писане, због поређења протиних списа са архивском грађом. На крају је и проф. Ковић захвалио ауторима и приређивачима на врло вредним књигама за Епархију шумадијску, али и за цео српски род у овим тешким временима препуним искушења на Косову и Метохији и Црној Гори, али и у свим српским земљама. Немања Девић као осведочени историчар-истраживач почео је своје излагање описом научне методологије коју су користили аутори, са посебним освртом на архивску грађу и историјско истраживање којим су они успели да опишу живот и дело проте Љубе Поповића. Образлажући вредност књига истакао је да је прота Љуба био и човек Цркве и свештеник који је радио у државној, краљевској управи, што му је омогућило да помогне и Цркви и свом народу у тренуцима када се заједно са свима провлачио кроз албанске гудуре и прошао албанску голготу, када је на Крфу, у Француској или у Лондону делио судбину избеглог српског народа, али и када је после Другог светског рата био учитељ, који се повукао у мировину и био у Народном фронту. Истакнуто је да свака српска кућа има неки ковчежић, неку шкрињицу, у којој се чува нека породична вредност, реликвија, књига, те да би сви требало да са тавана наших кућа спустимо те породичне шкриње и сачувамо од заборава приче о нашим прецима. Девић је на крају нагласио да овакве књиге треба да надахну све нас да мислимо о разлици између наследства и наслеђа, јер се Срби обично свађају и суде око наследства, али заборављају наслеђе својих праотаца, које је претежније за све нас од наследства које очекујемо. У име аутора, ђакон др Ивица Чаировић описао је како је прота Љубисав Поповић написао књигу О Багрдану и Багрданцима, а затим је захвалио потомцима проте Љубе – Душану и Мирјани Поповић, и Александру и Јадранки Петковић, који су имали поверења у свог пароха Миломира Тодоровића да му предају протине записе, мемоаре и дневнике, који су коришћени у писању повести о српском свештенику и учитељу у првој половини 20. века, сведоку стварања Краљевине СХС, а затим и Југославије, уједињењу Српске Православне Цркве, стварању гробаља после Првог светског рата свуда у Европи (Зејтинлик, Багрдан, Француска, …), обнављању многих српских средњовековних манастира између два светска рата, јер је био и начелник у министарствима правде и вера. Затим су објашњени и појмови из назива саме књиге служење и сведочење. Служење треба бити онако како је Христос служио својим ученицима – тако епископ служи својим свештеницима, а свештеници својим парохијанима, и из те синергије увек израста неко благословено дело. Сведочење је сведочење Христа, који је поднео жртву за све нас, кроз векове, до Свог Другог Доласка када ће бити препознати они који су умножили таланте и који су ишли уским Христовим путем. На крају су аутори захвалили Владики шумадијском Јовану што је благословио њихов труд и истраживање, а онда и епархијској издавачкој кући Каленић и протојереју-ставрофору др Зорану Крстићу и професору крагујевачке Богословије Негославу Јованчевићу, чијим залагањем су ове књиге и публиковане у током обележавања јубилеја 800 година аутокефалије и 100 година уједињења Српске Православне Цркве. Извор: Инфо-служба СПЦ
  6. Са званичне интернетр странице Цркве Ружице и Капеле Свете Петке на Калемегдану доносимо видео записе нових предавања која су одржана у овој београдској светињи. Вашој пажњи предочавамо предавањâ: протопрезвитера-ставрофора др Драгана Протића на тему: "Свети Сава - први српски архиепископ"; протопрезвитера-ставрофора др Драгана Милина на тему: "Модерно тумачење Библије"; протопрезвитера-ставрофора др Љубивоја Стојановића "Света Петка - служитељка благодати кроз векове". протопрезвитера-ставрофора др Предрага Пузовића на тему "Осам векова самосталности СПЦ".
  7. Јуче је на свечаној седници највишег законодавног тела Свете Горе, Дуплом сабору, Патријарх константинопољски Вартоломеј најавио је канонизацију четворице светогорских стараца. Реч је о старцу Јосифу Исихасти Спилеоту, старцу Јефрему Катунакијском, старцу Јерониму Симонопетритском и старцу Данилу Катунакијском. Извор: Светогорске стазе
  8. Недавне изјаве предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, да ће без обзира да ли се то некоме свеђало или не, његова администрација наставити рад на стварању самосталне Цркве Црне горе, може се разматрати као последњи напор да се спаси пропали пројекат стварања новог црногорског идентитета. Од момента отцјепљења Црне Горе од Србије путем фалсификованог референдума, па све до данас, нова нација „црногорци“ грађена искључиво на анти српској хистерији, слијепој вјери у европске интеграције, сталним нападима на СПЦ и оптужбама за одговорност за све могуће и немогуће неуспјехе Црне Горе, уласком у НАТО без воље народа, признањем независности Косова није успјела да заживи. Да је заиста тако свједочи чињеница да је ново настали црногорски идентитет био прихваћен само малим процентом стновништва и то искључиво том категоријом људи који су у свему томе видјели личну прије свега материјалну корист. Вјештачко прихватање наметнутих нових симбола, заставе, језика истовремено било је формално прихваћено и од стране националних мањина Хрвата, Бошњака, Албанаца, који су одувијек као и Срби у Црној Гори само по географском опредељењу мјеста живљења били Црногорци, а по своме идентитету остали носиоци свог изворног националног бића. Апсолутно идентично као и Срби који живе у Војводини, Крајини, Лици који се по територијалном називу те области гдје вјековима живи српски народ називају Војвођанима, Крајишницима, Личанима. Очигледно да фалсификовање историје, антисрпска пропаганда, притисци, условљавања нису дали очекивани резулта због чега се на директном удару и то веома суровом нашла Митрополија Црногорско-приморска. Препознавши СПЦ као главну препреку на путу к остварењу безумне идеје стварања новог идентитета путем којега би се остварили политичко-партијски интереси, политичка елита Црне Горе покренула је отворену борбу против Црногорско-приморске митрополије и њених вјерника, иницирањем закона о црквеној имовини на основу којег би сва црквена имовина у Црној Гори изграђена до 1918 била национализована и тим самим била одузета од СПЦ. Овакивм и сличним законима само би се озаконили и легализовали вишегодишњи напади и притисци на СПЦ и створили услови за отворено гоњење каноских православних вјерника. Да својим активностима власт у Црној Гори врши дискриминацију на религиозној основи са циљем подривања СПЦ, свједочи и отворена подршка расколника и лажнога свештеника Мираша као поглавару секташко-јеретичке организације у овој земљи. На основу поменутог закона расколници у Црној Гори почели би насилно да отимају црквену имовину СПЦ, што би изазавало отворене сукобе у црногорском друштву са катастрофалним последицама. Тешко је претпоставити какав би хаос настао и међубратски сукоби када би неко покушао да захвати светиње попут Острога, Режевића, Цетињског манастира које за сваког православног црногорца важе за зјенице сопственога ока. Политички режим у Црној Гори сматра да само тако то јесте стварањем аутокефалне црногорске цркве може остварити и идеја о новом савременом црногорском идентитету који нема ама баш ништа заједничко са српским етносом. Стратегија манипулације идентитетом врши се уз помоћ система забране изворног првобитног националног идентитета и вјештачког наметања нечега апсолутно новога што нема своју ни историјску, ни културну, па ни духовну основу. Циљ овакве политике састоји се у стварању таквог идентитета који би срушио и погазио све оно што је свето у црногорском народу ради наде на љепшу европску будућност са свим њеним савременим вриједностима. На тај начин стратегија манипулације усмјерена је на промјену суштинских елемената етничког идентитета који су управо препознатљива ознака за Православни народ у Црној Гори. У теорији све би то било врло једноставно и наизглед врло лако остварљиво. Међути господа црногорски политичари заборављају да је земља Црна Гора не само земља са великиом историјом и богатом хришћанском традицијом, већ да је то светосавска земља у којој још увијек живи народ који већински исповједа Православну вјеру. Да нема многовјековне историје, богатог културног и духовног наслијеђа које је запечаћено живим свједочанством многобројних цркава и манастира, па и у крајњем случају живога већинскога православног народа идеја независне црногорске цркве можда би и могла видјети свјетло дана. Стварање лажног идентитета и стварње неканоске цркве у народу чије је национално биће проткано светосавским идентитетом апсолутно је нереална мисија без обзира колико јака била пропагнада и намјера да се уз помоћ државних института она оствари. Етничко самопознање толико је велико у православном народу у Црној Гори да било какави покушаји манипулације имају само контраефекат и обавезују вјернике да се у својој борби за очување изворног идентитета и канонске цркве буду још радикалнији и одлучнији. Ту чињеницу треба да усвоје сви представници црногорске власти и да управо та чињеница буде полазна тачка унутрашње државне политике. Схватање фундаменталних основа и идентитета свога народа од стране власти треба да олакша црквено-државни дијапог и створи благопријатне услове за развој душтва, Сама идеја стварања аутокефалне црногорске Цркве кроз политику подривања канонске Црногорско-приморске митрополије осуђена је на пропаст јер нема утемељење у самоме народу. Деценијска пропаганда усмјерена на отуђивање црногорског друштва од српског националног бића која је била мотивисана политичким разлозима није донијела ништа друго до само већу подјелу и раздор црногорског друштва. Већ унапријед осуђени пројекат стварања аутокефалне Цркве у Црној Гори наишао је на осуду од стране осталих Помјесних Православних Цркава, прије свега најбројније Руске Православне Цркве која је својом синодском одлуком оштро осудила политику власти у Црној Гори и изразила своју бригу због тешког положаја православних вјерника у овој земљи. Историја свједочи да свако гоњење на Цркву, чинило је Цркву још јачом, а њене вјернике још више оданијим јевађељском завјету. Антицрквени закони, притисци на Цркву и вјернике у Црној Гори имају само један циљ, а то је последњи покушај да се спаси пропали пројекат стварања новог црногорског идентитета без српског етноса. Оваквом политиком власт у Црној Гори жели да обезбједи будућност својих партијских амбиција и одвуче пажњу народа од реалних проблема социјалног карактера који су изузетно присутни у овој земљи. Извор: ИН4С
  9. У Москви ће током 2019. г. бити изграђено 10 нових храмова у оквиру ”Програм 200”, извештава «Благаовест-Инфо», позивајући се на прес службу Владимира Ресина посланика Државне Думе овлашћеног за овај програм. ”Најважнији задатак програма у новој 2019.години је да се десет храмова стави у употребу, и да се започне изградња нових десет” – рекао је Ресин. По његовим речима, у Мосви се рестаурирају и два споменика од историјског значаја – Храм Рођења Богородице на Бутирској слободи, и Храм Животворне Тројице у 1. Рижској уличици. Програм изградње нових православних храмова у Москви (”Програм 200”) је активан у свим окрузима престонице, осим Централног, с обзиром да у центру има довољно храмова, појашњено је за РИА Новости у прес служби Сектора за економију Руске православне цркве. ”Новим рејонима Москве много недостају храмови. Често на 100-150 хиљада становника постоји један или два активна храма. Градимо храмове на местима где су најпотребнији народу. Центар града пре спада у пројекат рестаурације, док се на новим општинама граде храмови.” Програм се реализује добротворним прилозима. У сврху прикупљања средстава, направљен је хуманитарни Фонд за подржавање изградње храмова града Москве. 2019.г. је подигнуто 63 храма, док је још 28 објеката у изградњи, појаснили су за РИА Новости. Програм је покренуо Патријарх Кирил 2009. г. и у првој етапи се планира изградња 200 храмова у Москви, који би били свима доступни. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. Очекујем рецензију @Ћириличар и @Zoran Đurović Константин Бодин – први српски цар, 274 године пре цара Душана http://www.rasen.rs/2017/08/konstantin-bodin-prvi-srpski-car-274-godine-pre-cara-dusana/ Време у којем Срби играју значајнију улогу на историјској позорници најчешће се рачуна од година владавине Стефана Немање. Шта се дешавало пре овог периода? Ко су били српски владари и које су титуле носили? Постоје ли о њима писани подаци? Бодинов печат; Археолошки музеј у Истамбулу Историја средњовековне Србије за већину почиње Стефаном Немањом. О српским владарима и великашима који су ранијим вековима постављали темеље српској држави веома мало се зна ван уског круга историчара. Јавност је често окупирана данас популарним и потпуно ненаучним теоријама о Србима као „народу најстаријем“. Трагајући за наводном античком прошлошћу Срба, заборављамо на документоване личности из наше историје које су неоправдано запостављене. Мало ко је чуо за Јована Владимира, првог српског свеца, или Михајла, краља Дукље и првог српског краља. Међу заборављеним јунацима српске средњовековне историје је и његов син, Константин Бодин. Константин Бодин Један од најчешће навођених и тумачених писаца историје народа је Константин Порфирогенит, византијски цар из династије Македонаца, који је живео у десетом веку. Порфирогенит је написао важно дело, „Спис о народима“ или „О управљању царством“, у којем се, између осталих, помињу и Срби. Описујући догађаје који су предходили његовом рођењу, аутор са незадовољством истиче да: „Тамошња племена Хрвати и Срби и Захумљани и Травуњани и Конвљани и Дукљани и Пагани, одвојивши се од царства Ромеја, постадоше самостални и независни, не покоравајући се никоме. Ова племена, како кажу, немају архонте (тј. кнезове), већ само старце жупане, на исти начин као и остале Склавиније.“ Овај пасус Порфирогенитовог дела важан је за разумевање титула које су српски владари уживали у десетом веку. Привилегију старца или жупана носио је и Стефан Немања. То наводи на закључак да се све до краља Стефана Првовенчаног, владар Срба називао старцем или жупаном. Зетски краљ Михајло, отац Константина Бодина – ктиторски портрет из цркве Св.Михајла у Стону, XI век Међутим, новооткривени печат из истамбулског археолошког музеја сведочи да је Константин Бодин, српски владар из друге половине XI века, носио краљевску титулу. Бодин је био син првог српског краља – Михајла, па се намеће мишљење да је титулу задобио правом наследства. Међутим, овакве привилегије је могао да одреди само византијски цар и оне нису део наследне традиције. Како је онда овај српски владар постао краљ? Грб Војислављевића Михајло Војислављевић је крунисан 1077. године, за шта је добио потврду од папе Гргура VII. Средиште српске државе тада је било нешто јужније од простора на коме се касније уздигао Стефан Немања и његови наследници, у области Дукље или Зете. О његовом сину, Константину Бодину многи уважени хроничари XI и XII века су писали са посебним уважавањем. Ана Комнина, ћерка једног од највећих византијских царева Алексија I, уврстила је Бодина у своје хронике. Пишући о акцијама противника свога оца, Константина Мономахата, она каже да је он: „Бодина и Михајла, егзархе Далмата, учинио је својим пријатељима, помоћу писама и поклонима придобио њихову наклоност, отварајући тако себи многа врата.“ Константин Бодин Бодинов утицај и углед у царству можемо читати између наведених редова. Један од највећих царевих противника потрудио да задобије пријатељство српских владара. Хроничари са царског двора извештавају и о великој побуни против царске власти која је избила на простору данашње Македоније. На њено чело је стао Константин Бодин. „Прве године његовог царства народ Срба, крену да потпуно освоји Бугарску. . . Истакнутији људи бугарске замоле Михајла, који је био владар, да им помогне и с њима се удружи и да им свога сина да га прогласе царем Бугарске и да се тако ослободе превласти и окрутности Ромеја. Он им се радо одазове и сабравши 300 својих људи предаде их своме сину Константину, званом и Бодину и пошаље их у Бугарску. . . И наста страшна битка и још страшнији пораз Ромеја.“ Црква Светог Мартина у Шумету, Локрум – Бодинов поклон Дубровнику Након велике победе, Бодин је проглашен у Призрену за цара, под именом Петар III, у покушају да се обнови Самуилова држава која је срушена пола века раније. У почетку је имао успеха. Његова војска је освојила Скопље и Ниш. Међутим, показало се да побуњеници немају довољно снаге да се дуготрајно супростављају византијском цару. У бици код Пауна на Косову Бодин је поражен, заробљен и одведен, најпре у Цариград а потом у Антиохију. Међутим, успео је да се ослободи и врати у своју престоницу Скадар. Политику је ипак променио и византијском цару више није, макар јавно, одрицао послушност. Највећи непријатељ Византије у том периоду су били Нормани, предвођени неустрашивим Робертом Гвискардом. Алексије I Комнин је уврстио Бодинов одред у своју војску. Гласине о приступању Бодинових трупа, истих оних који су потукли Византинце у Бугарској, значиле су подизање морала византијској војсци и веће шансе у даљем ратовању. Као награду за верност и помоћ српске војске Константин Бодин је проглашен за краља. Овај податак нам потврђују и каснији догађаји. Почетком XIII века жупан Стефан Немањић и његов брат Сава траже краљевску круну од римског папе Хонорија III. Папа је прихватио њихов захтев па је средњиНемањин син постао Првовенчани краљ. У свом захтеву, Сава и Стефан Немањић истичу да им право на круну припада још од „првог отачаства краљевства“, која се зове „велико краљевство од прва“. Немањини синови, дакле, указују да је Србија већ била краљевина, те да је титула коју траже припадала њиховом претходнику – Константину Бодину. Печат српског владара из друге половине једанаестог века представља праву малу револуцију у откривању историје преднемањићких Срба. Оскудни писани подаци и непостојање споменика културе који би сведочили о поменутом периоду у великој мери су успоравали пут историјске науке. То, међутим, не значи да археолошка испитивања у будућности неће довести до нових сазнања која би могла да прошире интересовање за српску историју и у овом правцу. Историја нашег народа пре Стефана Немање мора и може бити проучавана и публикована озбиљније него данас. Подела Бодинове државе; фото: Википедија Колико је чврста граница између родоначелника династије Немањићаи његових предака показује чињеница да се чак и данас не може поуздано говорити о оцу Стефана Немање, из уџбеника свима познатог Завиде. Родослови Немањића започињу Немањом или ређе његовим оцем. Сви иза ове замишљене црте као да не постоје. Питање које понекад многима прође кроз главу налази се у наслову овог текста, и гласи „Постоји ли историја Срба пре Немањића?“ Примери као што је Константин Бодин дају одговор и показују континуирани правац напредовања српских владара. Титула коју је понео Бодин поново је припала Стефану Првовенчаном. Касније су исту титулу уживали краљеви Владислав,Урош, Драгутин, Милутин и други. На послетку, краљ Душан се 1346. године крунисао за цара. На путу од варварског племена Срба, како нас је Порфирогенит описао, па до царства које је закуцало на врата Цариграда, заслуге имају и данас помало митске личности као што је Константин Бодин. Заборављен и велики! Извор „Српски академски круг
  11. Сусрет са Црквама домаћинима (Цркве које су чланови КЕЦ-а у Србији ‒ укључујући Српску Православну Цркву и Цркве у Војводини, Реформатску хришћанску Цркву у Србији и Црној Гори, Словачку евангеличку Цркву аугсбуршке вероисповести у Србији и Евангеличку методистичку Цркву у Србији) оснажен је посетом делегата Генералне скупштине богослужењима тих Цркава и заједница у Новом Саду и околини. Православни верници из Цариграда, Русије, Грчке, Бугарске, Кипра, Албаније, Естоније, Финске и других земаља молитвено су учествовали у недељу, 3. јуна, у богослужењима у Саборном и Николајевском храму у Новом Саду, док су учесници Генералне скупштине Конференције европских Цркава који су римокатоличке вероисповести присуствовали служби у новосадској Катедрали, англиканци у капели у Мастер-центру, методисти у објекту у Улици Лукијана Мушицког 7, а за верујуће Реформатске Цркве служба је одржана у храму у Марадику, док су се верни Словачке евангеличке Цркве окупили у храму у Улици Јована Суботића. У послеподневним часовима, у Конгресној дворани Мастер-центра, гости и учесници Генералне скупштине водили су дебату о хришћанском присуству и сведочењу у европској будућности. Архиепископ кентерберијски Џастин Велби, бискуп Петра Босе-Хубер из Евангеличке Цркве у Немачкој и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије г. Зоран Ђорђевић, започели су дискусије усмерене на визију будућности и покретање дијалога између главних говорника и вођства КЕЦ-а, са нагласком на надахнуће за будући рад Конференције европских Цркава. Учесници Генералне скупштине Конференције европских Цркава учествовали су у литији која је почела код споменика Породица, где су се окупљенима обратили Петар Ђуђев, директор Историјског архива Новог Сада и свештеник Хеики Хутунен, генерални секретар КЕЦ-а. Господин Ђурђев је подсетио на неправедна и страшна страдања народа на територији северне Србије, док је отац Хеики истакао да је потребно продубљивати братске и мирнодопске везе између хришћана и делати у правцу изградње снажних духовних мостова. Литија је прошла испод Варадинског моста и завршила се непосредно код новог Жежељевог моста, где су, као знак наде, живота и љубави, засађена четири дрвета. Оба моста су уништена током НАТО бомбардовања Југославије 1999. године. Варадински мост је обновљен 2000. године, а нови Жежељев мост отворен је почетком ове године. Подсећамо да је лого Генералне скупштине Конференције европских Цркава визуелно осмишљен тако да је његов централни мотив мост, који символише мир и изграђивања нових веза између Балкана и остатка Европе. Током протеклих дана, на заседањима Генералне скупштине Конференције европских Цркава, разговарано је о правичности и гостољубљу, а осмог дана сесије ће бити посвећене теми сведочења. Од 9,45 часова, у Конгресној дворани Мастер-центра, Његово Високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије ће одржати излагање о томе на који начин хришћани данас сведоче и исповедају веру у Господа. Заседање Генералне скупштине Конференције европских Цркава је почело 31. маја у Новом Саду и биће завршено 6. јуна. Извор: Српска Православна Црква
  12. Седми дан заседања Генералне скупштине Конференције европских Цркава, 3. јун 2018. године, протекао је у знаку богослужењâ која су одржана у преподневним часовима у новосадским црквама и околини, као и у литији одржаној на Кеју. Сусрет са Црквама домаћинима (Цркве које су чланови КЕЦ-а у Србији ‒ укључујући Српску Православну Цркву и Цркве у Војводини, Реформатску хришћанску Цркву у Србији и Црној Гори, Словачку евангеличку Цркву аугсбуршке вероисповести у Србији и Евангеличку методистичку Цркву у Србији) оснажен је посетом делегата Генералне скупштине богослужењима тих Цркава и заједница у Новом Саду и околини. Православни верници из Цариграда, Русије, Грчке, Бугарске, Кипра, Албаније, Естоније, Финске и других земаља молитвено су учествовали у недељу, 3. јуна, у богослужењима у Саборном и Николајевском храму у Новом Саду, док су учесници Генералне скупштине Конференције европских Цркава који су римокатоличке вероисповести присуствовали служби у новосадској Катедрали, англиканци у капели у Мастер-центру, методисти у објекту у Улици Лукијана Мушицког 7, а за верујуће Реформатске Цркве служба је одржана у храму у Марадику, док су се верни Словачке евангеличке Цркве окупили у храму у Улици Јована Суботића. У послеподневним часовима, у Конгресној дворани Мастер-центра, гости и учесници Генералне скупштине водили су дебату о хришћанском присуству и сведочењу у европској будућности. Архиепископ кентерберијски Џастин Велби, бискуп Петра Босе-Хубер из Евангеличке Цркве у Немачкој и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије г. Зоран Ђорђевић, започели су дискусије усмерене на визију будућности и покретање дијалога између главних говорника и вођства КЕЦ-а, са нагласком на надахнуће за будући рад Конференције европских Цркава. Учесници Генералне скупштине Конференције европских Цркава учествовали су у литији која је почела код споменика Породица, где су се окупљенима обратили Петар Ђуђев, директор Историјског архива Новог Сада и свештеник Хеики Хутунен, генерални секретар КЕЦ-а. Господин Ђурђев је подсетио на неправедна и страшна страдања народа на територији северне Србије, док је отац Хеики истакао да је потребно продубљивати братске и мирнодопске везе између хришћана и делати у правцу изградње снажних духовних мостова. Литија је прошла испод Варадинског моста и завршила се непосредно код новог Жежељевог моста, где су, као знак наде, живота и љубави, засађена четири дрвета. Оба моста су уништена током НАТО бомбардовања Југославије 1999. године. Варадински мост је обновљен 2000. године, а нови Жежељев мост отворен је почетком ове године. Подсећамо да је лого Генералне скупштине Конференције европских Цркава визуелно осмишљен тако да је његов централни мотив мост, који символише мир и изграђивања нових веза између Балкана и остатка Европе. Током протеклих дана, на заседањима Генералне скупштине Конференције европских Цркава, разговарано је о правичности и гостољубљу, а осмог дана сесије ће бити посвећене теми сведочења. Од 9,45 часова, у Конгресној дворани Мастер-центра, Његово Високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије ће одржати излагање о томе на који начин хришћани данас сведоче и исповедају веру у Господа. Заседање Генералне скупштине Конференције европских Цркава је почело 31. маја у Новом Саду и биће завршено 6. јуна. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. „На састанку са министром Шојгуом започели смо разговоре о набавци новог наоружања од Руске Федерације, четири „Ми–17“ транспортна хеликоптера и четири „Ми-35“ борбена хеликоптера“, изјавио је министар одбране Александар Вулин који се данас састао са својим руским колегом Сергејом Шојгуом, у оквиру званичне посете Руској Федерацији током које ће учествовати на седмој Московској конференцији о међународној безбедности. „Такође, настављамо војно-техничку сарадњу даљим опремањем и модернизацијом МИГ-ова 29, затим тенкова „Т-72“ и борбених возила пешадије, као и одређених типова противваздушног наоружања. Наоружана Србија је мирољубива Србија и гарант мира на Балкану“, истакао је министар Вулин.Министар одбране је својим домаћинима пренео поруку председника Србије, Александра Вучића, да, док је он на челу државе, Србија никада неће учествовати у санкцијама и антируској хистерији. „Нико као Србија није свестан колико боле измишљене лажи и када политичари суде без и једног доказа. Наш одговор је да у томе нећемо учествовати. Све у свету може да се промени осим наших братских и пријатељских односа“, рекао је Вулин. Истакао је још једном да је Србија захвална због односа Русије према Косову и Метохији и очувању нашег територијалног суверенитета и интегритета и подршци свим битним спољно-политичким питањима. „Русија је увек уз нас, разуме и поштује наше интересе и у потпуности разуме и подржава нашу политику војне неутралности. Поруке министра Шојгуа су истоветне оним које је, у недавном разговору, председник Путин упутио председнику Вучићу – Руска Федерација тражи мир и договор, сматра да се Србија понаша одговорно као и да је насиље на КиМ апсолутно неприхватљиво.“Руски министар одбране, Сергеј Шојгу је рекао да су сусрети са српским министром одбране постали већ традиционални и да су данашњи разговори још један корак ка даљој сарадњи. Шојгу се присетио и своје последње посете Србији, 20. октобра прошле године: „Радо се сећам свечане прославе 73. годишњице ослобођења Београда. То је био важан догађај за мене и још једна потврда братских односа између наших земаља“, рекао је министар Шојгу.Саветник председника Александра Вучића, Драгутин Матановић, пренео је министру Шојгуу срдачне поздраве председника Србије и у његово име уручио поклон – икону из 18. века из манастира Соловјецки, а министар Вулин реплику Карађорђеве војводске заставе на којој је извезена порука: „Русија је заштитник православних Срба“.Министар Вулин се данас састао и са генералним секретаром Организације договора колективне безбедности (ОДКБ) генерал-пуковником Јуријом Хачатуровим. Разменили су мишљења и ставове о актуелним политичким дешавањима, као и о реализацији досадашњих активности и модалитетима за унапређење сарадње. Сагласили су се да је сарадња обострано корисна и усмерена ка интересима обе стране. Хачатуров је нагласио да ОДКБ подржава војну неутралност Србије. Министар одбране Србије имаће излагање на Трећем пленарном заседању првог дана Конференције, 4. априла.
  14. На почетку 2018. године у западној Уганди, у провинцији Ntungamo (градић Rubaare), становници тог места, њих око стотину одлучили су да приме Хришћанство. Послије дужег поучавања о основним истина хришћанске вјере, примили су свету тајну Крштења и тиме постали чланови Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Са благословом Митрополит Уганде Јована, а трудом оца Аристотела Асибебе, изграђен је привремени храм и поред њега је у плану да се гради школа и болница. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  15. Министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић су у пратњи државног секретара Александра Живковића и команданта РВиПВО генерал-мајора Ранка Живака присуствовали приказу узбуњивања дежурне јединице ловачке авијације у систему ПВО на Аеродрому „Батајница“. Министар одбране Александар Вулин рекао је да од времена НАТО агресије наше Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана никада нису били у бољем стању. - Никада нисмо имали већи број оспособљених ваздухоплова. Никада нисмо имали боље системе. Никада нисмо могли за себе да кажемо да смо у потпуности спремни да испунимо сваки задатак. Имамо довољно технике и довољно људи да наше небо буде сигурно, да буде заштићено сваког тренутка и да испуњавамо све своје обавезе. Тако ћемо наставити и у будућем периоду - истакао је министар одбране. Он је рекао да је тренутно у току, када је реч о Војнотехничком споразуму са Руском Федерацијом, друга фаза ремонтовања „мигова“. - Настављамо све по плану. Све се одвија у роковима и баш онако као што је договорено. Задовољни смо и техничким квалитетом свих радова на нашим ваздухопловима и управо тако ће се наставити. Ми се надамо да ћемо ову годину ''крунисати'' набавком шест нових вишенаменских хеликоптера Ми-17 и да ћемо на тај начин заокружити све што је потребно нашим ваздухопловним снагама – истакао је Вулин. Такође, министар Вулин је нагласио да ће се за смештај авиона и хеликоптера обезбедити одговарајућа инфраструктура, јер нова техника мора да буде збринута и чувана, како би још дуго могла да функционише. Командант РВиПВО генерал-мајор Ранко Живак рекао је да Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана има трајни задатак – 24 сата да штити и контролише суверенитет нашег ваздушног простора. То ради и током празника. - Данас смо имали прилику да присуствујемо провери дела снага које се налазе у дежурном систему. Поред авиона МиГ-29, ловачке авијације у систему сталног дежурства налазе се и снаге ваздушног осматрања, јављања и навођења, које будно прате шта се дешава у нашем ваздушном простору, као и ракетне јединице за ПВО. Наша обученост и исправност авиона је на високом нивоу и на основу тога поуздано контролишемо и штитимо наш ваздушни простор. И, наравно, наставићемо и даље да радимо на подизању те своје способности – истакао је генерал Живак. Пуковник Александар Пипоски, командир дежурне јединице на Аеродрому „Батајница“ рекао је да је данас дежурна јединица узбуњена и поступила по процедури до фазе полетања. - Приказали смо нашу спремност и брзину да реагујемо на узбуну. Дежурна јединица је стационирана овде на Аеродрому „Батајница“. У дежурству се налазе два авиона МиГ-29, пилоти и технички састав. Авиони су оспособљени за лет у свим метео-условима и у сваком тренутку могу да полете.
  16. На промоцији су говорили академици Владета Јеротић и Душан Ковачевић, Арно Гујон, Александра Нинковић Ташић и домаћин промоције Александар Гајшек. Млади Француз, Арно Гујон, ког сматрају једним од највећих српских добротвора, у аутобиографској причи објашњава зашто је заволео Србију и за 12 година прикупио скоро четири милона евра помоћи народу на Косову и Метохији. - Књига је доживела своје треће издање и никада не бих помислио да ће толико читалаца прихватити ово скромно сведочење. Централна нит ове књиге је да будућност зависи од нас, ако не можемо да је променимо у потпуности можемо свакако да утичемо на њу, рекао је Гујон. Александра Нинковић Ташић приредила је први пут у оквиру једне књиге аутобиографије два велика имена – Пупина и Тесле. Говорећи о књизи, она је истакла да и данас постоји нада да можемо бити бољи људи достојни оваквих предака као што су Пупин и Тесла. „Агапе антологија 4“ је књига у којој је академик Владета Јеротић изабрао 12 најбољих разговора из дванаестогодишњег серијала „Агапе“ који се емитује на ТВ Студију Б. Академик Душан Ковачевић, Арно Гујон и Александра Нинковић Ташић нагласили су на вечерашњој промоцији да им је изузетна част што су уврштени у књигу „Агапе антологија 4“. Академик Владета Јеротић рекао је да је био веома субјективан када је бирао којих 12 разговора да стави у књигу. Он је говорио о сваком избору појединачно, образлажући разлоге који су утицали на коначан избор. Домаћин вечери Александар Гајшек закључио је да „када нешто радимо, треба речима да буде тесно и да их буде мало, а делима широко и да их буде много“. - Свако од наших гостију, осим што је мајстор речи, њихова дела више говоре о њима, истакао је Гајшек. У уметничком делу програма учествовали су Хор „Мојсије Петровић“ и интерпретаторка џез и госпел музике Ива Икон.
  17. Издавачка кућа „Агапе књига“ представила је вечерас, у препуној Свечаној сали Дома Војске Србије, своја нова издања – аутобиографије Николе Тесле и Михајла Пупина које је приредила Александра Нинковић Ташић, „Сви моји путеви иду ка Србији“ Арноа Гујона и „Агапе антологија 4“ аутора Владете Јеротића и Александра Гајшека. На промоцији су говорили академици Владета Јеротић и Душан Ковачевић, Арно Гујон, Александра Нинковић Ташић и домаћин промоције Александар Гајшек. Млади Француз, Арно Гујон, ког сматрају једним од највећих српских добротвора, у аутобиографској причи објашњава зашто је заволео Србију и за 12 година прикупио скоро четири милона евра помоћи народу на Косову и Метохији. - Књига је доживела своје треће издање и никада не бих помислио да ће толико читалаца прихватити ово скромно сведочење. Централна нит ове књиге је да будућност зависи од нас, ако не можемо да је променимо у потпуности можемо свакако да утичемо на њу, рекао је Гујон. Александра Нинковић Ташић приредила је први пут у оквиру једне књиге аутобиографије два велика имена – Пупина и Тесле. Говорећи о књизи, она је истакла да и данас постоји нада да можемо бити бољи људи достојни оваквих предака као што су Пупин и Тесла. „Агапе антологија 4“ је књига у којој је академик Владета Јеротић изабрао 12 најбољих разговора из дванаестогодишњег серијала „Агапе“ који се емитује на ТВ Студију Б. Академик Душан Ковачевић, Арно Гујон и Александра Нинковић Ташић нагласили су на вечерашњој промоцији да им је изузетна част што су уврштени у књигу „Агапе антологија 4“. Академик Владета Јеротић рекао је да је био веома субјективан када је бирао којих 12 разговора да стави у књигу. Он је говорио о сваком избору појединачно, образлажући разлоге који су утицали на коначан избор. Домаћин вечери Александар Гајшек закључио је да „када нешто радимо, треба речима да буде тесно и да их буде мало, а делима широко и да их буде много“. - Свако од наших гостију, осим што је мајстор речи, њихова дела више говоре о њима, истакао је Гајшек. У уметничком делу програма учествовали су Хор „Мојсије Петровић“ и интерпретаторка џез и госпел музике Ива Икон. View full Странице
×
×
  • Креирај ново...