Претражи Живе Речи Утехе

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, Нишка црквена певачка дружина „Бранко“ је боравила у периоду од 18. до 21. октобра 2019. године у Минску. Разлог посете нишког хора белоруској престоници било је учешће на фестивалу духовне хорске музике „Државни глас“, које се одржава у манастиру Свете Јелисавете, у организацији обитељи манастира. Позив за учешће на фестивалу стигао је од уметничког директора фестивала монахиње Јулијаније (Денисове), надалеко познатог диригента и композитора духовне музике. Програм сачињен од наступа пет хорова из Русије, Белорусије и Србије, затворио је хор „Бранко“, као једини представник српске културе на фестивалу. Хор се представио композицијама српских аутора духовне музике деветнаестог века, попут Корнелија Станковића и Стевана Стојановића Мокрањца, док су се на програму нашла и дела византијске и светогорске музичке традиције, као и дела руске хорске литературе. Са посебним одушевљењем и аплаузом публика је поздравила извођење Херувимске песме младог нишког композитора Андреја Цинцаревића, члана Нишке црквене певачке дружине „Бранко“. На крају концерта, публици и певачима обратила се мати Јулијанија, која је истакла своје одушевљење духовним и уметничким богатством српске музичке баштине и захвалила се нишком хору и диригенту гђи Сари Цинцаревић на уложеном труду при упознавању белоруске публике са делима српских композитора. У недељу 18. по Духовима, 20. октобра 2019. године, у централном манастирском храму посвећеном икони Мајке Божије „Державнаја“ свету Литургију је служило свештенство Митрополије минске (Белоруска Православна Црква Руске Патријаршије) и протојереји-ставрофори Милутин Тимотијевић и Бранислав Цинцаревић из Епархије нишке. На Литургији појао је хор „Бранко“. По завршетку Литургије, монаштву и присутном верном народу обратио се протојереј Андреј Лемешонок, духовник и један од оснивача манастира, подсетивши у својој беседи на лепоту православне вере. Такође, поздравио је свештенство и хор из Србије и заблагодарио на братској љубави. Протојереј Андреј Лемешонок харизматична је личност која у манастиру Свете Јелисавете окупља велики број верника, старајући се о духовном животу монаштва и мирјана. Један је од најпознатијих и најактивнијих духовника у Белорусији и аутор бројних духовних књига и беседа. Протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић захвалио се домаћинима на указаном гостопримству и хришћанској љубави. Певачи нишког хора, вођени гостопримством двеју монахиња српског порекла које живе у манастиру Свете Јелисавете, монахиње Ефросиније и монахиње Нине, имали су прилику да обиђу целокупан манастирски комплекс и манастирско подворје, да се упознају са начином монашког живљења у овој обитељи, као и да се прошетају централним улицама и трговима Минска. Манастир Свете Јелисавете Фјодоровне женски је општежитељни манастир, основан 1996. године. Данас броји преко 130 сестара, девет храмова, два подворја, двадесетак манастирских радионица и продавница, девет хорова. Преко две хиљаде људи свакодневно ради на манастирским поседима. Мисија Свето-јелисаветског манастира распрострањена је, како по Белорусији, тако и по читавом свету. Извор: Инфо-служба СПЦ

Епископ белоградчишки Г. Г. Поликарп, викар Патријарха бугарског служио је у уторак, 29. октобра 2019. године Свету архијерејску Литургију у Храму Свете Недеље у Софији уз саслужење софијских свештеника, као и свештеника из Православних Епархија нишке, тимочке и Митрополије београдско-карловачке. Овом приликом обављен је свечани чин пресвлачења моштију Светог краља Милутина, које почивају у овом Светом храму, у нове одежде које је даривала Православна Епархија нишка. Управа Саборне цркве у Нишу организовала је поклоничко путовање у Софију, па је поред свештенства нишке Епархије овом светом чину присуствовало и мноштво верног народа из наше богомспасаване Епархије. Извор: Радио Глас

Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније посетио је 4. јула 2019. године верни народ у селима куршумлијског краја која се налазе уз саму административну линију са Косовом и Метохијом. У пратњи Епископа били су протојереји Братислав Вукићевић, архијерејски намесник алексиначки, и Душко Капларевић, архијерејски намесник косанички; јереј Братислав Пешић, парох рачански; протонамесник Александар Кузмановић, парох каонички; јереј Слободан Илић, парох куршумлијски; г. Миливоје Илић и г. Славиша Богдановић из Великог Шиљеговца и г. Драган Николић из Каоника. Пошто је помоћ, у виду основних намирница, кућне хемије, гардеробе и дечјих играчака, коју су прикупили црквене општине Велики Шиљеговац, Каоник и Ђунис, пристигла у храм Свете Тројице у Куршумлији, кренуло се пут села Рача. У храму Светог Илије Епископа и свештенство дочекао је председник Црквене општине Рача г. Драган Рајковић. Том приликом уручена је помоћ породици Маљевић, која има троје деце, породици Зувић са шесторо малишана и породици Ђурић у Малој Косаници. Затим, Преосвећени Владика је посетио храм Светог Николе у Мердару где га је дочекао велики број верника. Изнад Мердара налази се село Матарова, где на самој административној линији обитава благочестива породица Вујовић, која има четворо деце. Преко њихове ограде пружа се диван поглед према Подујеву. Напоследку помоћ је уручена петочланој породици Рашковић из Свињишта и двема породицама Стевановић из Зебнице, који имају седморо деце. Епископ нишки г. Арсеније је захвалио свима који су учествовали у хуманитарној акцији и позвао све људе добре воље да и даље помажу свој народ који живи у тешким животним условима. Извор: Српска Православна Црква

Из штампе је изашао дванаести број пете серије часописа Глас Епархије нишке. Први број овог гласила штампан је 1899. године и сматра се епархијским часописом са најдужом традицијом излажења, али са честим прекидима континуитета у његовом објављивању. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, часопис излази квартално. Једино Својим славним Васкрсењем чудесни Господ нас је ослободио бесмислености, јер ни на небу ни под небом нема веће бесмислице од овог света без васкрсења, и нема већег очајања од овог живота без бесмртности. И ни у једном свету нема несрећнијег бића од човека који не верује у васкрсење мртвих, читамо у делу богословља, речи Преподобног Јустина Ћелијског, на почетkу часописа Глас Епархије нишке. Тема овог броја Васкрсење Христово. Глас Епархије нишке се једнако обраћа свима: православним и другим хришћанским верницима, академским личностима, интелигенцији, катихетама и другим просветним радницима, студентима, ученицима и онима који желе да се упознају са актуелним животом Цркве, као и свима који су жедни и гладни Речи Божје. Међу богословским темама су: Посланица епископу јерусалимском Макарију, Светог равноапостолног цара Константина Великог; Осуђени на бесмртност, Преподобног Јустина Ћелијског; Извор бескрајне Силе која спасава, протојереја Светислава Петровића; Беседа на натпис Дела Апостолских, Светог Јована Златоуста и Говор разним језицима, епископа Јована (Илића), преузето из Прегледа Епархије нишке за 1936. годину. Богословској теми припада и веома занимљив текст Сунчице Денић, професорке на Педагошком факултету у Врању, на тему симбола духовног подвига у биљном и животињском свету: Срна у изгубљеном рају оца Јустина и јасика монахиње Стефане: ... И данас је отворено питање, колико и шта могу симболи срна и јасика да значе нашем осећању и нашем разуму. И јасика и срна, али и цвеће. травке и биље, за које се везују отац Јустин и монахиња Стефана, знаци су својеврсног начина постојања. Духовно нас поучавају архимандрит Рафаил, игуман манастира Височка Ржана (разговор је водио јеромонах Нектарије (Ђурић) и старац Јустин из манастира Петру Вода у Румунији (са румунског је превела Данијела Станковић). На савремене теме из живота Цркве читамо текст Ми верујемо да је Исус Христос васкрсао, протојереја Андреја Ткачова (са руског превео лазар Поповић) и текст Смемо ли се надати спасењу свих?, Митрополита Калиста Вера (приредио и превео Ивица Живковић), из којег доносимо кратак део: "Има питања на која ни у којој мери на нашем садашњем ступњу знања не можемо д ати договор, а опет, колико год да нема одговора, не можемо избећи да та питања постављамо. Гледајући из прага смрти, ми питамо: како може душа постојати без тела? Каква је природа наше обестеловљене свести између нашег сада постојећег тела духовног (1. Кор 15.44) које ће праведни примити у будућем веку? најзад, не и најмање важно, питамо: Смемо ли се надати спасењу свих?" Из живота Цркве је свакако вредан пажње текст Законодавство цара Константина против корупције (Милица Станковић, проф. Правно-пословне школе у Нишу). Посебан значај редакција коју чине протојереј Дејан Јовановић, јеромонах Нектарије (Ђурић) и ђакон Далибор Мидић, посвећује објављивању архивске грађе и историјских чланака, које доприносе ближем упознавању богатог наслеђа ових крајева. Хришћански живот тако доноси Сећање на Проту Драгутина Ђорђевића Моравског Вук Караџића (1907-1999) које потписује Милош Павловић и текст о манастиру Светог Романа у Ђунису. Из прошлости су публикована два изузетна текста: Црква Светог Мине у Штави, протојереја Тихомира Танасијевића, Манастир Светог Јована Богослова у Поганову, Јелена и Мара - велике српске задужбинарке и текстови о латинским црквама у Епархији нишкој: латинска црква у Горњем Матејевцу, Орљану, Прокупљу и у Глашинцу. Поводом стогодишњице упокојења Горан Ћирић надахнуто пише о Јеромонаху Ксенофонту Живковићу (1880-1919) хиландарском монаху и протоепистату првом званичнику монашке државе Свете Горе, рођеном у пиротском пазару, под световним именом Коста, Кона Ђорђевић. Значајан део сваког броја Гласа Епархије нишке посвећен је верској настави. Разматрају се актуелни проблеми у верској настави и искуства вероучитеља у раду са школском децом, о чему говори презвитер Владимир Стевановић: "Господ је рекао: пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско". То спомињући треба увек да се присетимо - чисто срце и искрена жеља јесте оно што Господ очекује од нас. Када узмемо у разматрање да тога највише налазимо у дечјим срцима, уочићемо да је вероучитељ, већ онај који освећује њихове душе, освешћујући их и упућујући их на прави пут, пут љубави и васкрсења. У томе је лепота вероучитељског позива, да у младим душама, тек поораним њивама Господњим, засеје семе љубави, оно које се сеје као љубав према Богу, а рађа и развија животом који плодове љубави доноси и усмерава у свим рпавцима њиховог битисања. Та лепота је и главна сличност вероучитељског позива са свештеничким..." (Катихетска служба је припрема за свештеника, разговор водио Ивица Живковић) У истом делу часописа који је врхунски приређен и одштампан, је и текст Алексеја Алексејевича Заварина: Сви смо били наши - Једно сведочанство о верској настави у старом Нишу. У најновијем броју на две стране је објављен текст о активностима младих на Радио Гласу Епархије нишке који у сарадњи са Катихетским одбором Епархије, почев од 6. новембра 2018. године реализује емисију Млади у сусрет Христу. Приказима духовне литературе је посвећена значајна пажња те исцрпно читамо приказ Tематског зборника о православном монаштву , издавач: Центар за црквене студије Ниш 2019. Службени део часописа садржи изводе из летописа Епархије, попис служби и канонских посета Епископа нишког г. Арсенија чије уводно слово читамо на почетку часописа Глас Епархије Нишке који се обраћа вернима са Вером у Васкрслог Христа, вером апостола, вером отаца, вером мученика Цркве Божј, поздрављајући најрадоснијим поздравом Христос васкрсе! Уредник часописа теолог др Ивица Живковић Извор: Српска Православна Црква

У четвртак 29. новембра 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније је у пратњи презвитера Владимира Марковића, секретара Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке, протојереја Далибора Стефановића, архијерејског намесника јабланичког, јереја Бобана Вуковића, пароха медвеђског и јереја Драгана Илића, пароха сијаринскобањског, посетио општину Медвеђа. Циљ ове посете је наставак помоћи вишедетним породицама у овој општини, која је започета пре неколико месеци. Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја, ВДС из Београда је обезбедио вредну хуманитарну помоћ, у виду хране, одеће, средстава за хигијену и школског прибора. Епископ нишки са пратњом је најпре посетио ОШ „Владимир Ковачевић“ у селу Леце и том у приликом ученицима уручио школски прибор. Након школе, Епископ је посетио деветочлану породицу Леповић, којој је уручио вредну помоћ. Из села Леце делегација се упутила у село Газдаре где је обишла радове на храму Светог Пантелејмона и уручила помоћ осмочланој породици Милановић. Помоћ је уручена и деветочланој породици Нешковић, десеточланој породици Андрејевић, шесточланој породици Миленковић, четворочланој породици Ристић и једанаесточланој породици Милић из Медвеђе. Потом је владика Арсеније посетио породицу Зорана Димитријевића у селу Маћедонце која има петоро деце. Посебна пажња посвећена је породици Милене Перовић, самохране мајке шесторо деце, која је пре неколико дана без основа била ухапшена од стране косовске полиције. Извор: Епархија нишка

Православна Епархија нишка имаће свој штанд на 63. Међународном београдском сајму књига у хали 4, где ће представити своја издања, као и издања и производе манастира из Епархије нишке. Поводом Сајма књига, из штампе су ових дана изашла нова издања: Свети Јован Златоусти, Дела. Том VII; Архимандрит Кипријан (Керн): Мемоари. Сећања на Митрополита Антонија (Храповицког) и Епископа Гаврила (Чепура); Костас В. Карастатис: Константин Велики. Осуде и истина; Митрополит месогејски и лавреотикијски Николај (Хаџиниколау): Тамо где се Бог не види, као и Нотни зборник, оца Бојана Крстића. Промоција Сабраних дела Светог Јована Златоуста заказана је за петак, 26. октобар, када ће на штанду Епархије бити и Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније. Извор: Радио Глас

У повести о овој светињи, на званичној интернет страници Епархије нишке, поред осталог стоји да Предејанска црква, грађена од 1869. до 1871. године, лежи на десној страни обале реке Мораве, у подножју села Предејана, на лепој узвишици, изнад државног друма Ниш- Скопље: "Покретач идеје за градњу храма био је Петар Љубеновић са породицом, мајстор зидар био је Китан Дебарлија са својим друштвом, а по завршетку градње позван је тадашњи Владика Пајсије да дође и изврши освећење храма. Владика даде свој благослов проти архимадриту Данилу и он изврши освећење храма уз учешће свештеника Петра Миленковића као и многобројног народа. Храм би посвећен Св. архангелу Гаврилу", каже се у историјату светиње. Извор: Епархија нишка