Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'народне'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Све је крајње једноставно: ритуал је појава која човековом животу истовремено даје религиозну конотацију и не обавезује га ни на шта. Дакле, народ воли, негује и поштује имиџ. И шта? Нисмо ми то смислили – није на нама да то укидамо, тако је од мог деде и прадеде, и, уопште, све ово постоји с разлогом. Народна предања се лако и чврсто преплићу са црквеним традицијама, и као резултат добијамо не само фолклор, већ и парацрквени фолклор - саставни део вере, који се доживљава, пре свега, као традиција. Тако у свести људи вера постепено почиње да се доживљава као део народне традиције, дајући предању извесну духовну тежину. Споља, све ово изгледа изузетно пристојно: у недељу човек увек иде у цркву, на празнике не ради никакав посао, уочи Рождества Христовог не једе и не пије до увече, причешћује се сваког поста и суботом за помен стално посећује гробље. С друге стране, тешко је не приметити чудну неравнотежу у таквој народној побожности: савестан, на први поглед, хришћанин сматра да су породична окупљања око кутије и дванаест великопосних јела важнија од вечерње литургије, види страшан грех у коришћењу маказа или бријању недељом, сматра да се, без обзира на квалитет исповести, тежину грехова и степен покајања, мора обавезно причестити, јер „рећи ћу ти шта људи говоре“, а неки чак и себе сматрају паметнијима од свештеника, јер оно што свештеник каже не одговара чињеници која је „од мог деде и прадеде“. Међутим, ово није најгора ствар. Најгоре је што најревносније обављање обреда и најревноснија оданост традицијама, односно спољашње манифестације религиозности на народни начин, ни најмање не обавезују човека да живи од вере. Да би се поступило „како се тражи“, у складу са црквено-народним предањима и обичајима наших дедова и прадедова, нису потребни ни духовни живот, ни борба са страстима, ни чистота срца. Једноставно речено, пузање испод икона на верским поворкама, одбијање јабука пред Преображење и настојање да се зарони испод Јеванђеља на молитви није у супротности са сујевером, свађом, зловољом или преваром. Напротив: строго поштовање обичаја помаже успављивању савести. Колико пута сам се лично сусрео са овим! „Моја баба је била таква верница, „пре покрова“ није ни воду пила“, а поклон је што њени сусељани памте старичину мрзовољност и десет година после њене смрти. Или разговарате, на пример, са особом која сваки пут падне на колена и остане тако док не заврше са певањем, шта год да јој кажете. И тако он, угледавши познаника, изненада прекида разговор и врло озбиљним погледом се окреће ка њему: „Слушај, Иване, реци Петру да ме увредио. А фраза „Шта сам криво рекла“ са усана неке особе, чија је непримерена истинитост изазвала свађу или довела до непријатељства, упркос томе што са сваког богојављања носи кући десет литара свете воде, класични је пара-црквени ритуализам... Међутим, све ово нису само примери свођења православља на испразни ритуализам. Ово је илустрација разлога за овај феномен. Зато се православље у народној свести своди на обреде, јер њихово поштовање не захтева никакав напор од човека. Зато је обредно веровање толико жилаво да позива да се без икаквог напора сматра верником, а та могућност је за многе примамљива. И тако ће увек бити, бар докле год верујемо да је свака црквеност добра и свака вера боља од невере. Управо у одбацивању ове предрасуде лежи одговор на вечито питање „Шта да се ради?“. Морамо да престанемо да охрабрујемо одлазак у цркву ради одласка у цркву. Чини нам се да је боље живети потпуно секуларно, не радити на црквене празнике, него живети на исти начин, али радити на празнике. Мислимо да је причешћивање два пута годишње, уз исповедање само „грешник сам, кајем се“ боље него да се уопште не причестиш. Претпостављамо да је наш пост „до прве звезде“ угодан Богу. Он је преко пророка Исаије рекао нешто сасвим друго: „Што ће ми мноштво жртава ваших? вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом тријему? Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.“ (Ис. 1:11-15). Ево одговора на наша питања: права црквеност подразумева активно преображавање човека. Ако су сви наши напори усмерени само на обављање ритуала и посматрање онога што људи говоре, а изнутра се не мењамо ни на који начин, онда је наша вера сујетна, наша љубомора бесмислена и наши напори бескорисни. протојереј Владимир Пучков https://pravlife.org/ru
  2. Хуманитарни омладински клуб „Млади за Космет“ из Подгорице почео је божићну акцију прикупљања помоћи за Народне кухиње на Косову и Метохији и манастир Дубоки поток. “Покрећемо Божићну акцију са циљем да прикупимо 10.000 евра”, саопштили су “Млади за Космет”, позвавши све људе добре воље и племенитог срца да у складу са могућностима дају свој допринос. Народне кухиње које води ДО ,,Мајка девет Југовића”, а које функционишу под Епархијом рашко-призренском и косовском-метохијском, хране више од 2.000 људи и има их шест широм Космета. Осим основних потреба које обезбјеђују најугроженијима, реализују и друге пројекте важне за опстанак нашег народа. Растом цијена намирница и онако тешка ситуација за Народне кухиње на Косову и Метохији додатно је отежана, па им је неопходна помоћ за нормалан рад. Манастир Дубоки поток налази се у близини Зубиног Потока. Потиче из 14. вијека, а након што је неко вријеме био напуштен, обновили су га монаси из Црне Реке. Вјековима је био средиште духовног живота у Ибарском Колашину. Сачињавају га црква Ваведења Свете Богородице и обновљени конак из 19. вијека. Цркву Свете Богородице вјерни народ зове и ,,Црква Свете руке” прозвана по руци Св. Никите која се чува у манастиру. Начин уплате: Хуманитарни омладински клуб Жиро рачун 510-93398-79 (ЦКБ) Paypal сервис: [email protected] Сврха уплате: Донација https://mitropolija.com/2022/11/03/bozicna-akcija-za-narodne-kuhinje-na-kim-i-manastir-duboki-potok-ukljuci-se-i-doniraj/
  3. У четвртак, 21. јула, у свечаној сали хотела “Пљевља”, а у организацији Рудника угља АД Пљевља, одржано је прво донаторско вече поводом отварања прве Народне кухиње у овој општини. Идеја о отварању Народне кухиње у Пљевљима покренута је и организује се под покровитељством Епархије милешевске, уз благослов Епископа милешевског Атанасија. На велико задовољство организатора, али и свих присутних донатора, прикупљено је 25.050€ и 360$, што су, подсетићемо, уз износ од 35.000€ који је определила компанија Рудник угља АД Пљевља и истовјетан износ који је предвиђен буџетом Општине Пљевља за ову годину, свакако, значајна новчана средства која ће омогућити рад НВО „Народна кухиња Пљевља“. Присутнима су се обратили Епископ милешевски г. Атанасије, предсједник Меџлиса исламске заједнице Пљевља главни имам Ферид Османагић и извршни директор Рудника угља Пљевља, који је истовремено и предсједник Организационог одбора за отварање народне кухиње Милан Лекић, док је програм водио Рајко Палибрк. Његово преосвештенство Епископ милешевски господин Атанасије је на почетку све присутне поздравио, благословио рад и у пригодној беседи, између осталог, рекао: – Идеја око које смо се вечерас окупили сигурно је од Бога инспирисана, и ако је остваримо највише ћемо обрадовати нашег Творца који жели да сви будемо Његова деца, и има добру намеру, једнако према свима нама. Сва добра која примамо, материјална добра, добро здравље, умствена чула, примамо од Бога, нашег Творца. Али, Он је то тако распоредио, намерно, по свом мудром промислу, да негде мањка, а негде преизобилује, и то баш зато да би нас упутио да видимо у другоме оно што Бог жели, свога брата и своју сестру, и да се види да смо међусобно зависни, једни од других. Није Бог неправедан у тој расподели добара, способности, потенцијала људског бића и материјалних добара. Његов промисао је премудар, да нас упућује једне на друге, да бисмо ми, спори у разумевању и увиђању, због своје себичности, увидели да зависимо једни од других. – Бог жели да будемо Његови сарадници, пре свега у уређивању овога света. Тако да смо ми вечерас овде сабрани, сигурно у Божијем промислу по Божијој вољи, да боље организујемо наш живот, да она добра која нам је Бог дао употребимо у заједници. Пред нама је вечерас велики задатак да започнемо једну хуману, човекољубиву активност помагања онима који у нечему мањкају, у неким материјалним добрима или неким другим, у сваком случају, да се боље организујемо. – Овде смо сви заједно, сви делимо овај исти географски простор. Творац нам је поверио да овај простор ми организујемо као Његови сарадници. Бог може све сам али неће. Он жели да будемо Његови сарадници, Он жели, инсистира на томе. Ово дело које је пред нама представља посебну радост зато што ћемо показати нашем Творцу, главном Управитељу и Уредитељу света и историје, да без обзира на то колико се у нечему разликујемо, ипак има нешто, и то најплеменитије, у чему се слажемо. А то је заиста најхуманије, најљудскије, да тако организујемо и уредимо наш живот, да помажемо једни другима, да заједно, као што Господ и тражи, носимо бреме живота, и радост живота. Да заједно будемо учесници и суделатељи овога живота. – Благодаримо свима вама који сте овде вечерас око те заједничке идеје сабрани, и позивам вас да сви истрајемо у томе. Призивам благослов Светога Саве и свих светитеља наше Српске православне цркве, рекао је Епископ Атанасије на крају. . . . . Народна кухиња формирана је након низа активности Одбора за организацију народне кухиње, у саставу Милан Лекић, Мерсудин Халиловић, Предраг Цвијовић, Тамара Бајовић и др Дарио Вранеш, који су се, у међувремену, упознали са искуствима у функционисању народних кухиња широм Црне Горе и, након више покушаја, успели да обезбеде адекватне просторије за њен рад. “Народна кухиња Пљевља” регистрована је као невладина организација која ће имати само један циљ пред собом: да, уз помоћ свих добронамерних људи великог срца и уз максимално професионалан приступ и ентузијазам њених оснивача Милана Потпаре, Марка Гачевића и Радослава Зечевића, младих људи који су се својевољно подухватили овог захтевног, али, истовремено, изузетно племенитог посла, омогући свим грађанима Пљеваља који се налазе на ивици егзистенције бесплатну и квалитетну исхрану на дневном нивоу, чиме би се учинило све да се искорени глад у пљеваљској општини. Подсетимо, вредном донацијом Рудника угља обезбеђено је 35.000€ за отварање и рад народне кухиње, док је Општина Пљевља, буџетом за ову годину определила истоветан износ. Међутим, имајући у виду да неколико стотина Пљевљака представља потенцијалне кориснике услуга народне кухиње, Рудник угља је, као друштвено-одговорна компанија, одлучио да организовањем донаторске вечери, окупи на једном мјесту све људе добре воље, како из Пљеваља, тако и широм Црне Горе и региона, и да заједничким снагама, сви заједно, искажемо племенитост, саосећање и, преко потребну, одговорност за економски најугроженије грађане Пљеваља, без обзира на веру, нацију или било које друго опредељење. https://mitropolija.com/2022/07/23/pljevlja-odrzano-donatorsko-vece-za-prikupljanje-sredstava-za-pomoc-radu-narodne-kuhinje/
  4. Vaše je samo ono što date 02.06.2021.T. Ostojić - Vesti Lična arhiva Porodica Maksimović iz Koretista Mi, ovdašnji Srbi, najčešće citiramo reči svetog vladike Nikolaja Velimirovića, koji je na samrti rekao: “Sad znam da je moje samo ono što sam dao”, priča nam Slobodan Drašković iz Gold Kousta. Ove reči vladike Nikolaja su ih, kaže, i podstakle da osnuju udruženje “Srbi iz Kvinslenda”, kako bi okupili sve ljude koji su radi da daju dobrovoljne priloge za Narodne kuhinje Organizacije majka devet Jugovića sa Kosova i Metohije. – Još od 2017. godine prikupljamo novac za narodne kuhinje – priča nam jedan od inicijatora osnivanja udruženja Srba Lalić. – Zato smo i razmišljali kako da im najbolje pomognemo i zato smo i rešili da formiramo udruženje koje bi se bavilo donacijama, i gde bi ljudi koji zaista i pomažu naše na KiM, znali gde tačno i za šta ide novac. Sem toga, kako ističe Lalić, želeli su da se ne ograniče samo na Gold Koust, nego da njihovo udruženje okupi sve Srbe iz Kvinslenda. – Želja nam je da nas bude što više, da se priljuče naši ljudi iz NSW, Viktorije, iz cele Australije. Bilo bi dobro kada bi se ovakva udruženja formirala i u drugim državama Australije, pa i da se takmičimo međusobno ko je od nas sakupio više pomoći za KiM – kaže Srba. Lična arhiva Denići iz Vrbovca ‘ Članovi ovog udruženja su za sada Srba i njegova supruga Nada Lalić, zatim Slobodanovi sinovi Predrag i Luka Drašković, pa Boris Dobrenov i supruga Bosiljka Stričević Dobrenov, Zoran Uzelac, i predsednik udruženja Duško Hajlaz. I dok je Predrag sekretar, Srba je blagajnik. – Ja sam to i do sada u crkvi radio, tako da ljudi imaju poverenja u mene, pa su me zbog toga izabrali. Istina, bio sam i inicijator udruženja, ali je oko samog osnivanja najviše uradio Slobodan. Moje su želje bile, a njegovo delo – naglašava Srba. Članstvo je, kako ističe Slobodan, otvoreno i ne obavezuje. Sve je na dobrovoljnoj bazi. – Bitno je da ljudi imaju broj računa i da znaju gde novac ide. Jednom godišnje će svi koji budu donirali novac dobiti priznanicu koliko su dali, a imaće i podatak o tome gde, kada i koliko je novca, i na šta je otišlo na KiM. Najbolje je kada date a da vas malo “zaboli”. Ako date višak, onda ništa niste uradili. Ako neko hoće nešto da ima mora i da daje. Jer ono što niste dali poješće se i sve će otići. A ovo što ste dali tamo nekome, to je vaše, taj neko zna da ste vi to dali – iskreno će Slobodan. Udruženje ni do sada nije postavljalo pitanje kako novac raspodeljuju na Kosmetu. – Mi novac šaljemo Narodnim kuhinjama Majka devet Jugovića. Naše je da njima pomognemo, a oni posle, u svom dvorištu, raspoređuju onako kako misle da treba. Nikada im se nećemo mešati u raspodelu, oni znaju bolje, bolje poznaju situaciju na terenu, da li je neko gladan, žedan, bolestan, ili su mu potrebne knjige za decu – naglašava Slobodan Drašković. Pomoć u svakom obliku Srba Lalić kaže da je poslednja zahvalnica do sada stigla od organizacije “Majka devet Jugovića” za uplatu od blizu 4.000 evra. – Prva stvar su narodne kuhinje na KiM, ali su nam poslali i podatke o utrošku novca i za druge stvari: za građevinski materijal, ili belu tehniku ljudima koji su povratnici na Kosmet, i useljavaju se u kuće – ističe Lalić. Tako je značajnu pomoć u građevinskom materijalu dobila porodica Denić iz Vrbovca, a Maksimovići iz Koretišta dobili su nov šporet i frižider.
  5. У петак увече група младих људи окупљења око народне иницијативе, „Нема предаје Косова и Метохије”, кренула је у обилазак централних београдских улица да би у разговору са интерно расељеним лицима из Трећег света, који тренутно бораве у Србији, поделила памфлет на српском, енглеском и арапском језику, на којем је писало: „Због учесталих болесних напада на српске жене и девојке, забрањено вам је кретање ван мигрантских центара од 22 часова до 6 часова ујутру. И кретање више од три особе у групи током дана. Напади на наше грађане вам неће проћи некажњено.” На простору од Зеленог венца до аутобуске станице ова група младића је срела више мигрантских група, са којима је разговарала и којима је уручила споменути памфлет. „Ми знамо да сте овде у Србији на пропутовању ка ЕУ и да не желите се да дуже задржавате у нашој земљи. Док сте овде не дирајте наше жене, нашу децу и грађане и нико ни вас неће дирати. Уколико неког нападните, ми ћемо одговорити. Ми нисмо држава, ни полиција, ми смо народ. И наш одговор ће бити жесток. Наше патроле ће од сада повремено патролирати Београдом, тамо где ви будети и реаговати ако буде насиље са ваше стране. Не дирајте нико и у миру можете да наставите свој пут. Као што ми у вашој држави морамо да поштујемо ваше законе и обичаје, поштујте и ви наше или ћете се суочити са одговором који бисте и ви дали нама у вашој земљи када би вас ми малтртирали. Раширите ову нашу поруку и својим сународницима. Желимо вам све најбоље и срећан пут”, казао би неко из народне иницијативе, „Нема предаје Косова и Метохије” приликом сусрета са мигрантима. Након патроле, ексклузивно за Србин.инфо, у име народне иницијативе „Нема предаје Косова и Метохије” и њихових пријатаља, Дамњан Кнежевић је изјавио: „Ми смо данас братски прошетали улицама Београда. Хтели смо да видимо каква је ситуацију у граду пошто је било много проблема како у београду тако и у другим местима у Србији везано са мигрантима. Ми нисмо овде дошли како би радили кампању против миграната, већ против мигрантског насиља. Нико нема право да изазива насиље у нашим градовима и у нашој земљи. И оно што смо обећали мигрантима у непосредном контакту са њима је то да ћемо ми ове вечери, и свих наредних вечери, бити на овим улицима, ппоручивши им да им се не исплати да праве глупости – да дирају наше жене, децу и људе – јер ми ћемо одговорити. Ми нисмо Влада, нити смо полиција. Одговорићемо народски, а то никоме не иде у прилог. Надам се да ће они схватити поруку, да ће бити мање проблема у наредном периоду и да ће органи реда радити свој посао. Али, ако они не могу или неће да раде посао за који су плаћени, ми нећемо седети скрштених руку, него ћемо бранити овај град, нашу земљу и наше грађане“. А шта се све збивало током патроле народне иницијативе, „Нема предаје Косова и Метохије”, погледајте у видео прилогу горе. Србин.инфо
  6. Поштоване колегинице, колеге и синдикални саборци. Дана 30. марта 2019. године, навршиле су се пуне четири године од кад смо добили репрезентативни синдикат, Војни синдикат Србије. Наш синдикат, основали смо и регистровали по закону, са циљем унапређења наших услова рада и материјалног статуса. Ништа више од тога не тражимо ни данас. Закон о раду јасно каже да је право запослених да преко синдиката преговарају о закључењу колективног уговора, тачније да са послодавцем преговарамо о томе под којим ћемо условима радити. Закон каже и да су учесници колективног уговора дужни да преговарају. Закон каже и да је послодавац дужан да консултује репрезентативни синдикат кад израђује прописе који се тичу права из радног односа. Закон каже и много тога другог али, у пракси се показало да наш послодавац оличен у министру одбране на очигледно дрзак, безобзиран и безобразан начин, потпуно игнорише сва наша права и грубо крши законе на штету нас и наших породица. Не треба нама нико да говори, а понајмање министар, какво је данас стање у војсци, у каквим условима и околностима радимо, колико тешко и лоше живе наше породице, колико смо понижени. И даље је приоритетан задатак метла и кошење траве, и даље нам је плата за око 35% испод законског минимума, и даље немамо исхрану у току рада и регрес, и даље лечење и партиципацију плаћамо двоструко више од осталих грађана, превоз на посао и са посла нам се плаћа онолико колико министар сматра да је довољно, и даље идемо голи и боси, и даље без накнаде радимо прековремено више него је то дозвољено законом, и даље радимо послове више радних места без накнаде, и даље немамо адекватну заштитну опрему, а оној коју имамо ресурси су одавно истекли, и даље је нас 19000 стамбено незбринуто, и даље су војници у робовласничком положају, и даље нас свакодневно напуштају колеге којих је у задње 4 године из наше војске отишло преко 4000, итд. итд. Овако можемо у недоглед. Свакодневно слушамо лажи и пропаганду министра одбране о никад бољем стању у војсци, а кад смо против тих лажи подигли свој глас, прогласили су нас државним непријатељима, нас који смо крварили за ову земљу док су они профитирали и дезертирали. Наше представнике најпре су покушали су да поткупе и ућуткају, а када им то није успело почели су да им прете и да их прогањају, шиканирају и малтретирају. Потсећамо вас да је министар Вулин, председнику нашег синдиката који је до јуче важио за једног од најбољих старешина у војсци, који је војну школу завршио као први у класи, дао отказ, иако међународне конвенције и Закон о раду кажу да председник синдиката не може бити позван на дисциплинску одговорност нити може добити отказ са рада. Сада је на реду за „одстрел“ генерални секретар, а после тогаи сви ви који тражите и браните своја законом гарантована права. Браћо и сестре, српска војско, никад у нашој историји нисмо били понижени, деморалисани и разочарани као данас. Никад српски војник није трпео оне који су тлачили наш народ, ко год он био. Дужност државе је да нас и наше породице обезбеди у сваком смислу, а наша дужност и посао је да за ту државу дамо и живот ако је потребно. Зато браћо и сестре, нека се свако од нас запита да ли је спреман да изврши своју дужност. Где смо сад кад су нас они који себе називају државом, прогласили државним непријатељима. Замислите тај апсурд. Нека се свако од нас запита да ли ће да настави да ћути и трпи или ће стати у строј испред свог народа и уз свог комшију, пријатеља, рођака, децу и гласно и јасно рећи НЕ, зулуму и тиранији која нас је задесила и која прети да нам потпуно уништи државу и будућност нас и наше деце. Нека се свако од нас запита шта га чека сутра и где нам је част на коју волимо да се позивамо. Да ли смо достојни части, униформе и храбрости наших предака. Они који нису спремни и на најмању жртву за Србију, њену децу и њену светлу будућност, нису достојни ни нас ни униформе српског војника. Зато браћо и сестре, у наредним данима, кад Србија и народ позову, да сви будемо са њима јер нас на то обавезује наша историја, војничка част и заклетва. То дугујемо будућности наше деце и Србије којој служимо. Позивамо све чланове Војног синдиката Србије, и остале професионалне припаднике војске, да се у што већем броју активно укључе у свенародне протесте јер је то наше уставно и законско право. То је законит и достојанствен начин да кажемо да смо незадовољни и да хоћемо да нас и наша права поштују. Позивамо све колеге и колегинице који учествују на протестима да се јаве нашим представницима, како би смо координирали заједничке активности на протестима, спровели их организовано и безбедно и како то доликује нашој професији. Живела слободна Србија.
  7. У четвртак 22. фебруара 2018. године почела је са радом и освештана “Пекара Народне кухиње” при Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Ова пекара је отворена са надом да ће њеним пословањем успјети да помогне рад Народне кухиње, Добротворног Фонда Митрополије Црногорско–Приморске „Човјекољубље“, као и остале хуманитарне дјелатности Митрополије Поводом године дана од освећења „Пекаре Народне кухиње“ гост у нашем студију је био свештеник Миомир Вулевић, управник Народне кухиње. Звучни запис разговора Извор: Радио Светигора
  8. У селу Прековцу, у општини Ново Брдо, отворена је фарма за узгој свиња за потребе народних кухиња Епархије рашко-призренске Мајка девет Југовића. Фарму је 27. априла 2018. године отворио Епископ рашко-призренски Теодосије. Изградњу фарме која је од посебног значаја за одрживост рада епархијских народних кухиња финансирала је добротворна организација Солидарност за Косово коју води Арно Гујон. Укупна донација износи 150.000 евра. Иначе ову организацију подржава редовно око 12 хиљада добротвора из Француске који нису заборавили Србе на Косову и Метохији и редовно им помажу. Од 2012. године Епархијска организација Мајка девет Југовића остварила је више самоодрживих пројеката у области пољопривреде и сточарства. Отворене су четири фарме, млекара, фабрика за пастеризацију воћа и поврћа и монтирано је на десетине пластеника широм Косова и Метохије. Запослени у овој епархијској организацији обрађују 36 хектара земљишта, а у току су преговори да се узме у закуп још 4 хектара. Тренутно је 58 радника запослено у народним кухињама Епархије рашко-призренске. Како расту потребе за прехраном најугроженијег становништва Мајка девет Југовића из године у годину развија своје капацитете и запошљава нове раднике. Поред фарме коза, оваца, бикова и крава, ово је пета фарма која ће значајно допринети производњи хране и запослењу једног броја Срба који ће овде бити запослени. Од хране која преостане купују се дрва и плаћа електрична енергија, одржавају возила за превоз хране. Епископ Теодосије је уручио захвалницу и Удружењу грађана „Србско сабрање Баштионик“ из Бања Луке, за делатну љубав према Светој Цркви и за несебичну помоћ указану Народним кухињама Епархије рашкопризренске на Косову и Метохији. Извор: Епархија рашко-призренска Косово и Метохија |
  9. У селу Прековцу, у општини Ново Брдо, отворена је фарма за узгој свиња за потребе народних кухиња Епархије рашко-призренске Мајка девет Југовића. Фарму је 27. априла 2018. године отворио Епископ рашко-призренски Теодосије. Изградњу фарме која је од посебног значаја за одрживост рада епархијских народних кухиња финансирала је добротворна организација Солидарност за Косово коју води Арно Гујон. Укупна донација износи 150.000 евра. Иначе ову организацију подржава редовно око 12 хиљада добротвора из Француске који нису заборавили Србе на Косову и Метохији и редовно им помажу. Од 2012. године Епархијска организација Мајка девет Југовића остварила је више самоодрживих пројеката у области пољопривреде и сточарства. Отворене су четири фарме, млекара, фабрика за пастеризацију воћа и поврћа и монтирано је на десетине пластеника широм Косова и Метохије. Запослени у овој епархијској организацији обрађују 36 хектара земљишта, а у току су преговори да се узме у закуп још 4 хектара. Тренутно је 58 радника запослено у народним кухињама Епархије рашко-призренске. Како расту потребе за прехраном најугроженијег становништва Мајка девет Југовића из године у годину развија своје капацитете и запошљава нове раднике. Поред фарме коза, оваца, бикова и крава, ово је пета фарма која ће значајно допринети производњи хране и запослењу једног броја Срба који ће овде бити запослени. Од хране која преостане купују се дрва и плаћа електрична енергија, одржавају возила за превоз хране. Епископ Теодосије је уручио захвалницу и Удружењу грађана „Србско сабрање Баштионик“ из Бања Луке, за делатну љубав према Светој Цркви и за несебичну помоћ указану Народним кухињама Епархије рашкопризренске на Косову и Метохији. Извор: Епархија рашко-призренска Косово и Метохија | View full Странице
  10. Наиме, Републичка дирекција за робне резерве је поклонила Верском добротворном старатељству за потребе Црквене кухиње, 175 тона брашна, 3.000 литара јестивог уља и 9 тона месних нарезака. Предузеће Милшпед је пружило комплетну логистичку подршку око транспорта намирница из магацина дирекције у Новом Пазару до Смедерева где се налазе производни капацитети фирме Исхрана АД која врши услужно печење хлеба и транспорт до Црквене кухиње у Београду без икакве надокнаде. Исхрана АД годинама уназад, свакодневно донира и 70 векни хлеба за потребе Црквене кухиње. Истичемо и то да је предузеће Милшпед потпуно бесплатно испоручило 16 медицинских кревета и 5 душека Одељењу продужене неге Здравственог центра у Зајечару. Тим лепим поводом у Патријаршији српској у Београду уприличен је пригодан пријем код Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја коме су присуствовали гђа Зорица Анђелковић, вршилац дужности директора Републичке дирекције за робне резерве; г. Небојша Иковић, власник предузећа Милшпед доо; јереј Владимир Марковић, генерални секретар ВДС-а; ђакон Бранислав Јоцић, службеник ВДС-а; као и ђакон Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Током пријема гостима су уручене грамате за показану љубав према Мајци Цркви, нарочито исказану према особљу и корисницима услуга Црквене кухиње Верског добротворног старатељства. Уз грамату добртовирма су уручене и иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице, заштитнице Верског добротворног старатељства. Током топлог и срдачног разговора патријарх Иринеј осврнуо на значај ових донација на сузбијању сиромаштва и глади у Београду и пожелео добро здравље и успеха благословивши даљи рад друштвено одговорних предузећа. Извор: Српска Православна Црква
  11. Пример сарадње Цркве, државних институција и приватног сектора у интересу народа и то његовог најсиромашнијег слоја у главном граду показали су Републичка дирекција за робне резерве, Милшпед доо из Београда, Исхрана АД из Смедерева (познатија под брендом „Хлеб и кифле“) и Верско добротворно старатељство Архиепископије београдско-карловачке. Наиме, Републичка дирекција за робне резерве је поклонила Верском добротворном старатељству за потребе Црквене кухиње, 175 тона брашна, 3.000 литара јестивог уља и 9 тона месних нарезака. Предузеће Милшпед је пружило комплетну логистичку подршку око транспорта намирница из магацина дирекције у Новом Пазару до Смедерева где се налазе производни капацитети фирме Исхрана АД која врши услужно печење хлеба и транспорт до Црквене кухиње у Београду без икакве надокнаде. Исхрана АД годинама уназад, свакодневно донира и 70 векни хлеба за потребе Црквене кухиње. Истичемо и то да је предузеће Милшпед потпуно бесплатно испоручило 16 медицинских кревета и 5 душека Одељењу продужене неге Здравственог центра у Зајечару. Тим лепим поводом у Патријаршији српској у Београду уприличен је пригодан пријем код Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја коме су присуствовали гђа Зорица Анђелковић, вршилац дужности директора Републичке дирекције за робне резерве; г. Небојша Иковић, власник предузећа Милшпед доо; јереј Владимир Марковић, генерални секретар ВДС-а; ђакон Бранислав Јоцић, службеник ВДС-а; као и ђакон Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Током пријема гостима су уручене грамате за показану љубав према Мајци Цркви, нарочито исказану према особљу и корисницима услуга Црквене кухиње Верског добротворног старатељства. Уз грамату добртовирма су уручене и иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице, заштитнице Верског добротворног старатељства. Током топлог и срдачног разговора патријарх Иринеј осврнуо на значај ових донација на сузбијању сиромаштва и глади у Београду и пожелео добро здравље и успеха благословивши даљи рад друштвено одговорних предузећа. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  12. У просторијама Факултета Политичких наука у Подгорици, у петак 22. децембра са почетком у 19 часова одржано је хуманитарно вече које је баш као и претходних година имало за циљ да прикупљеним средствима током те вечери пружи финансијску помоћ онима којима је то највише и потребно. Програм хуманитарне вечери, који је одржан у сали А, отворили су модератори ове вечери: Николина Миљић и Лука Јанковић. Они су овом приликом пожељели свима топлу добродолицу захваливши свима приустнима на великом одзиву којим су у сваком смислу уприличили ово традиционално хуманитарно вече. Улаз је био слободан, премда су организатори позвали све посјетиоце да у складу са својим могућностима, оставе новчани прилог. У прилог томе ишла је и чињеница да су пред сами улаз у амфитеатар посјетиоци могли видјети и купити изложене сувенире на штандовима са ауторским ликовним и ручним радовима талентованих студенткиња ФПН-а: Ивоне Ђукић и Мехдине Сутковић. Овога пута сав прикупљни новац усмјерен је Народној кухињи Митрополије црногорско-приморске при Саборном храму Христовог Васкрсења која већ годинама уназад брине о најпотребитијим породицама на територији Подгорице – чак њих 230. Када су у питању идеја, организација, концепција и координација, све је то покренула и организовала студенткиња Николина Миљић уз подршку Вијећа студената ФПН-а. На хуманитарној вечери поред бројних гостију, студената и људи добре воље присуствовали су проф. др Гордана Ђуровић, проф. др Велимир Ракочевић – декан Правног Факултета у Подгорици, бројни уважени професори ФПН-а као и Владимир Милуновић, координатор Добротворног фонда “Човјекољубље“ Митрополије црногорско-примоске. Он се послије уводног слова модератора обратио свима присутнима испред те организације захваливши на овој акцији карактеришући је дивним гестом и знаком пажње. Оно што га је посебно обрадовало, како и сам каже, јесте да једна оваква иницијатива долази управо од младих људи – студената који свакако припадају оном дијелу популације који и сам још увијек зависи од другог. “То дијељење својег мало, чини овакво дјело готово светим.“ – закључио је он. Такође, у даљем обраћању он је навео и то да свакако у пракси друштвене заједнице постоји обавеза помагања угроженима како би се у нама остварила што чистија идеја човјека. На крају свог обраћања подвукао је и битност мисије Цркве Христове, указујући на оно што је и чини и одликује: “Што се тиче хуманитарне дјелатности Цркве, о томе је тешко говорити, јер је хуманост и човјекољубље у темељу њене мисије. Будући да говорим испред Народне кухиње, поменуо бих то да већ осам година њени запослени свакодневно припремају главни оброк за бројне угрожене породице, као и да на многе друге начине помаже потребитим појединцима и породицама. Тренутно има 230 корисника, а њихово интересовање расте из дана у дан, тако да нам ваша подршка много значи и поред бројних похвала.“ – истакао је он. По завршеном поздравном слову господин Владимир Милуновић је уручио захвалницу студенту-повјеренику Александру Шипчићу који је ово признање примио испред студената ФПН-а. Током ове вечери, студенти, уважени гости, сви људи добре воље имали су прилику да уживају у хумору сјајних глумаца/ица: Љубице Вукчевић, Луке Пејовића, Лазара Таловића, Угљеше Турковића, те Драгане Роћеновић и Невене Ивановић. Такође за музички угођај вечери побринули су се солисткиње Јована Дамјановић и Слађана Шћепановић као и гитариста Матија Миљанић. У разговору са координаторком и организаторком ове вечери Николином Миљић, сазнали смо и шта је мотивисало да покрене једну овакву акцију и да је усмјери баш Народној кухињи Митрополије црногорско-приморске: “Сама идеја да створимо хуманитарно вече стара је двије године. Негдје смо прошле године на сједници вијећа студената размишљали на који начин би могли да спојимо и лијепо и корисно и просто одлучили да направимо једно овакво хуманитарно вече ФПН-а. Током ове вечери сами сте се могли увјерити да имамо прегршт таленотваних студената на факултету. Нажалост, ситуација код нас је таква да постоји мноштво организација и појединаца којима би наша помоћ била потребна и увијек је тешко одлучити се коме би та средства била у овом тренутку најпотребнија. Па ипак, за сами крај ове године одлучили смо се да овог пута то буде Народна кухиња при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици будући да се она финансира из добровољних прилога, а храни преко 250 породица са територије Подгорице и преко 150 породица са Цетиња, стога смо ријешени да поштедимо бриге о бар једном оброку дневно све те породице“, закључила је студенткиња Николина Миљић. Такође у даљем разговору и координатор Добротворног фонда “Човјекољубље“ Митрополије црногорско-приморске Владимир Милуновић дао је коментар и свој осврт на ово вече : “Ово је једна акција која дјелује врло охрабрујуће и која показује зрелост и одговорност студената овог факултета, јер по ријечима Марка Миљанова: „Ко и мала добра чини, он ће и велика кад могне“, подјсетио је он. У даљем казивању Владимир је навео да ће Народна кухиња у овом празничном периоду интензивирати посјету и помоћ корисницима, нарочито дјеци, те да ће ова средства усмјерити на куповину божићних поклона за најмлађе. (Борис Мусић, Митрополија црногорско-приморска)
  13. У просторијама Факултета Политичких наука у Подгорици, у петак 22. децембра са почетком у 19 часова одржано је хуманитарно вече које је баш као и претходних година имало за циљ да прикупљеним средствима током те вечери пружи финансијску помоћ онима којима је то највише и потребно. Програм хуманитарне вечери, који је одржан у сали А, отворили су модератори ове вечери: Николина Миљић и Лука Јанковић. Они су овом приликом пожељели свима топлу добродолицу захваливши свима приустнима на великом одзиву којим су у сваком смислу уприличили ово традиционално хуманитарно вече. Улаз је био слободан, премда су организатори позвали све посјетиоце да у складу са својим могућностима, оставе новчани прилог. У прилог томе ишла је и чињеница да су пред сами улаз у амфитеатар посјетиоци могли видјети и купити изложене сувенире на штандовима са ауторским ликовним и ручним радовима талентованих студенткиња ФПН-а: Ивоне Ђукић и Мехдине Сутковић. Овога пута сав прикупљни новац усмјерен је Народној кухињи Митрополије црногорско-приморске при Саборном храму Христовог Васкрсења која већ годинама уназад брине о најпотребитијим породицама на територији Подгорице – чак њих 230. Када су у питању идеја, организација, концепција и координација, све је то покренула и организовала студенткиња Николина Миљић уз подршку Вијећа студената ФПН-а. На хуманитарној вечери поред бројних гостију, студената и људи добре воље присуствовали су проф. др Гордана Ђуровић, проф. др Велимир Ракочевић – декан Правног Факултета у Подгорици, бројни уважени професори ФПН-а као и Владимир Милуновић, координатор Добротворног фонда “Човјекољубље“ Митрополије црногорско-примоске. Он се послије уводног слова модератора обратио свима присутнима испред те организације захваливши на овој акцији карактеришући је дивним гестом и знаком пажње. Оно што га је посебно обрадовало, како и сам каже, јесте да једна оваква иницијатива долази управо од младих људи – студената који свакако припадају оном дијелу популације који и сам још увијек зависи од другог. “То дијељење својег мало, чини овакво дјело готово светим.“ – закључио је он. Такође, у даљем обраћању он је навео и то да свакако у пракси друштвене заједнице постоји обавеза помагања угроженима како би се у нама остварила што чистија идеја човјека. На крају свог обраћања подвукао је и битност мисије Цркве Христове, указујући на оно што је и чини и одликује: “Што се тиче хуманитарне дјелатности Цркве, о томе је тешко говорити, јер је хуманост и човјекољубље у темељу њене мисије. Будући да говорим испред Народне кухиње, поменуо бих то да већ осам година њени запослени свакодневно припремају главни оброк за бројне угрожене породице, као и да на многе друге начине помаже потребитим појединцима и породицама. Тренутно има 230 корисника, а њихово интересовање расте из дана у дан, тако да нам ваша подршка много значи и поред бројних похвала.“ – истакао је он. По завршеном поздравном слову господин Владимир Милуновић је уручио захвалницу студенту-повјеренику Александру Шипчићу који је ово признање примио испред студената ФПН-а. Током ове вечери, студенти, уважени гости, сви људи добре воље имали су прилику да уживају у хумору сјајних глумаца/ица: Љубице Вукчевић, Луке Пејовића, Лазара Таловића, Угљеше Турковића, те Драгане Роћеновић и Невене Ивановић. Такође за музички угођај вечери побринули су се солисткиње Јована Дамјановић и Слађана Шћепановић као и гитариста Матија Миљанић. У разговору са координаторком и организаторком ове вечери Николином Миљић, сазнали смо и шта је мотивисало да покрене једну овакву акцију и да је усмјери баш Народној кухињи Митрополије црногорско-приморске: “Сама идеја да створимо хуманитарно вече стара је двије године. Негдје смо прошле године на сједници вијећа студената размишљали на који начин би могли да спојимо и лијепо и корисно и просто одлучили да направимо једно овакво хуманитарно вече ФПН-а. Током ове вечери сами сте се могли увјерити да имамо прегршт таленотваних студената на факултету. Нажалост, ситуација код нас је таква да постоји мноштво организација и појединаца којима би наша помоћ била потребна и увијек је тешко одлучити се коме би та средства била у овом тренутку најпотребнија. Па ипак, за сами крај ове године одлучили смо се да овог пута то буде Народна кухиња при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици будући да се она финансира из добровољних прилога, а храни преко 250 породица са територије Подгорице и преко 150 породица са Цетиња, стога смо ријешени да поштедимо бриге о бар једном оброку дневно све те породице“, закључила је студенткиња Николина Миљић. Такође у даљем разговору и координатор Добротворног фонда “Човјекољубље“ Митрополије црногорско-приморске Владимир Милуновић дао је коментар и свој осврт на ово вече : “Ово је једна акција која дјелује врло охрабрујуће и која показује зрелост и одговорност студената овог факултета, јер по ријечима Марка Миљанова: „Ко и мала добра чини, он ће и велика кад могне“, подјсетио је он. У даљем казивању Владимир је навео да ће Народна кухиња у овом празничном периоду интензивирати посјету и помоћ корисницима, нарочито дјеци, те да ће ова средства усмјерити на куповину божићних поклона за најмлађе. (Борис Мусић, Митрополија црногорско-приморска) View full Странице
×
×
  • Креирај ново...