Претражи Живе Речи Утехе

У спомен на престављеног протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића, а поводом шестомесечног помена од његовог упокојења, доносимо прилог посвећен дивном проти који је неуморно служио Господу и своме роду, храбро и громогласно проповедајући реч љубави Божије. Вечан ти покој, достојан блаженства и вечног сећања, драги наш прото! Упокојио се у Господу протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић (1945-2020) Oтац Момо је носио страдање свог народа као свој крст! Отац Момо одиграо велику улогу у избору Митрополита Амфилохија за епископа! Прота Момчило је цео свој живот посветио Богу, његова свештеничка служба никад није била просечна! С тугом смо примили вијест да се упокојио велики пријатељ руског народа отац Момчило Кривокапић Братство Кривокапић је остало без свог поноса и дике Отац Момо нам је био примјер! Радио Светигора: Поводом упокојења светионика наше Цркве - оца Момчила Кривокапића Прота Момо се придружио вјечној литији! Прота Момо Кривокапић (1945-2020) – свештеник каквим смо хтјели да постанемо Помјани оче Момо Момчило Емисије у којима је гостовао блаженопочивши прота Момчило Кривокапић: Поводом упокојења проте Момчила Кровокапића - емисија “Хришћани говоре о Богу и животу” Отац Момо у последњем интервјуу: Свештеник је оруђе преко којег се преноси реч љубави Божије! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић у емисији "Питајте свештеника": Прославићемо Васкрс у храму свога срца у својим црквама или домовима! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић у емисији "Питајте свештеника": Господ је крајеугаони камен који држи Цркву у свим временима! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић у емисији "Питајте свештеника": Отворимо своје срце за ближње! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Народ се ослободио страха, штаб за литије је на небу! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Чувам православну традицију у Котору! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић гост емисије "У Жижи" Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Ко издржи до краја спасиће се! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Вјештина хришћанског живота је да будемо мудри као змије а безазлени као голубови! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Депресија је болест која се лечи молитвом Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Свједочећи вјеру ми смо на путу спасења! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Косовски завјет је душа душе Србинове! Одабрана предавања и беседе блаженопочившег проте Момчила Кривокапића: Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Вјеронаука највећа и најљепша наука о љубави међу људима! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Велики пост – путовање ка Васкрсу Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: О Светим Тајнама Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић о Митрополиту Амфилохију: Свима је био све, само да би кога придобио за Јеванђеље! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: О дубљем смислу рушења Његошеве капеле на Ловћену Из живота блаженопочившег протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића: Литургијски обиљежено полувјековно свештенослужење протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића Пола вијека свештеничке службе протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић пола века у служби Богу и народу Извор: Ризница литургијског богословља и живота

У спомен на новопрестављеног протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића доносимо прилог посвећен дивном проти који је неуморно служио Господу и своме роду, храбро и громогласно проповедајући реч љубави Божије. Вечан ти покој, достојан блаженства и вечног сећања, драги наш прото! Упокојио се у Господу протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић (1945-2020) Oтац Момо је носио страдање свог народа као свој крст! Отац Момо одиграо велику улогу у избору Митрополита Амфилохија за епископа! Прота Момчило је цео свој живот посветио Богу, његова свештеничка служба никад није била просечна! С тугом смо примили вијест да се упокојио велики пријатељ руског народа отац Момчило Кривокапић Братство Кривокапић је остало без свог поноса и дике Отац Момо нам је био примјер! Радио Светигора: Поводом упокојења светионика наше Цркве - оца Момчила Кривокапића Прота Момо се придружио вјечној литији! Прота Момо Кривокапић (1945-2020) – свештеник каквим смо хтјели да постанемо Помјани оче Момо Момчило Емисије у којима је гостовао блаженопочивши прота Момчило Кривокапић: Поводом упокојења проте Момчила Кровокапића - емисија “Хришћани говоре о Богу и животу” Отац Момо у последњем интервјуу: Свештеник је оруђе преко којег се преноси реч љубави Божије! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић у емисији "Питајте свештеника": Прославићемо Васкрс у храму свога срца у својим црквама или домовима! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић у емисији "Питајте свештеника": Господ је крајеугаони камен који држи Цркву у свим временима! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић у емисији "Питајте свештеника": Отворимо своје срце за ближње! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Народ се ослободио страха, штаб за литије је на небу! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Чувам православну традицију у Котору! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић гост емисије "У Жижи" Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Ко издржи до краја спасиће се! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Вјештина хришћанског живота је да будемо мудри као змије а безазлени као голубови! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Депресија је болест која се лечи молитвом Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Свједочећи вјеру ми смо на путу спасења! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Косовски завјет је душа душе Србинове! Одабрана предавања и беседе блаженопочившег проте Момчила Кривокапића: Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Вјеронаука највећа и најљепша наука о љубави међу људима! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Велики пост – путовање ка Васкрсу Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: О Светим Тајнама Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић о Митрополиту Амфилохију: Свима је био све, само да би кога придобио за Јеванђеље! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: О дубљем смислу рушења Његошеве капеле на Ловћену Из живота блаженопочившег протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића: Литургијски обиљежено полувјековно свештенослужење протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића Пола вијека свештеничке службе протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић пола века у служби Богу и народу Извор: Ризница литургијског богословља и живота

“Бог вам помогао и нико вам ништа не могао“ – говорио је отац Момо. Звучни запис емисије -Оче Момо помаже Бог. -Бог вам помогао и нико вам ништа не могао!!! Већ пуних седамнает година, очинским благословом пуним радости, снаге и љубави почињале су наше емисије “Питајте свештеника“ у којима је отац Момчило Кривокапић био драг домаћин, док су наши слушаоци често имали понеко питање “само за оца Мома“. Увијек је имао времена и снаге а највише љубави да свој свештенички опит подијели са слушаоцима нашег Радија посебно у овој емисији, да нас посавјетује, охрабри, развесели и насмије својим дивним, топлим, понекад и оштрим ријечима, али надасве душекорисним. Увијек је знао шта је коме потребно рећи, научен од свог Светог духовног оца Аве Јустина Поповића да свакој души треба прићи на голубијим ногама. О томе свједочи и неисцрпна ризница духовног блага коју нам је оставио у око 150 емисија “Питајте свештеника“ у којима нам је говорио о Богу и животу, као и великом броју интервјуа на разне теме. “Ако је Господ рекао: Без Мене не можете чинити ништа, а Свети апостол Павле каже: Све могу у Христу Исусу Који ми моћ даје, па ко сам ја ту. Моје је само да послушам. Нисмо ми своји, али слава Богу кад смоХристови. А кад смо Христови-скупо смо плаћени“- учио нас је отац Момо, никада не заборављајући ове ријечи, преносећи их и на све нас који смо у њему препознали духовног оца и пријатеља душе, радујући слушаоце ове емисије својим ведрим духом и поукама. Из његових ријечи, са његовог лица и примјера вјере, љубави, наде и снаге смо јасно учили шта је то Православље, радујући се што смо и ми имали благослов да живимо у вријеме оца Мома који је 50 пуних година, уз Митрополита Амфилохија, био стуб Цркве Христове у Црној Гори. Поводом упокојења блаженог спомена нашег оца Протојереја-ставрофора Момчила Кривопића, чија топла, снажна и мудра ријеч је обиљежила програм Радија “Светигора“ а посебно емисију “Питајте свештеника“ доносимо његово последње гостоовање у овој емисији на Цвјети 12. априла 2020. Године, као и дио из емисије коју смо са њим снимили Недјељу мироносица 2019. године. У својој последњој емисији “Питајте свештеника“ отац Момо је говорио о празнику Уласка Господа и Спаса нашег Исуса Христа у Јерусалим- Цвијети, а потом и о недјељи страдања Господњих поучавајући нас како да се припремимо да на најбољи начин дочекамо празник славног Христовог Васкрсења. Отац Момчило је говорио и о томе како да искористимо ово вријеме пандемије корона вируса на духовну корист и останемо присебни у свему томе. Са пуно снаге и оптимизма поручио је, овом приликом, да ћемо Васкрс прославити у храму свога срца, у својим црквама или домовима “Ситуација у којој се налазимо, изазвана корона вирусом је велика прилика да се још више зближимо у Христу и у молитви. Ако дође до депресије, најбољи лијек је молитва“-поручио је 12. априла отац Момчило. Оцу Мому дугујемо велику захвалност за очинску љубав, за тренутке радости које нам је пружио гостујући на таласима нашег Радија, посебно у емисији “Питајте свештеника“ коју је обиљежио својим мудрим ријечима пуним очинске љубави и бриге, громогласно свједочећи ријечи љубави Христа Бога нашега. Оставио нам је непроцјењиво богатство и ризницу духовних поука садржаних у око 150 емисија ,,Питајте свештеника” Радија ,,Светигора“ које дијелимо и са вама: http://arhiva.svetigora.com/node/315 http://arhiva.svetigora.com/node/425 http://arhiva.svetigora.com/node/726 http://arhiva.svetigora.com/node/763 http://arhiva.svetigora.com/node/1134 http://arhiva.svetigora.com/node/1330 http://arhiva.svetigora.com/node/1548 http://arhiva.svetigora.com/node/1664 http://arhiva.svetigora.com/node/1786 http://arhiva.svetigora.com/node/1851 http://arhiva.svetigora.com/node/2023 http://arhiva.svetigora.com/node/2141 http://arhiva.svetigora.com/node/2176 http://arhiva.svetigora.com/node/2176 http://arhiva.svetigora.com/node/2616 http://arhiva.svetigora.com/node/2771 http://arhiva.svetigora.com/node/2839 http://arhiva.svetigora.com/node/2973 http://arhiva.svetigora.com/node/3165 http://arhiva.svetigora.com/node/3288 http://arhiva.svetigora.com/node/3424 http://arhiva.svetigora.com/node/3615 http://arhiva.svetigora.com/node/3691 http://arhiva.svetigora.com/node/3799 http://arhiva.svetigora.com/node/3871 http://arhiva.svetigora.com/node/3985 http://arhiva.svetigora.com/node/4012 http://arhiva.svetigora.com/node/4517 http://arhiva.svetigora.com/node/4648 http://arhiva.svetigora.com/node/4716 http://arhiva.svetigora.com/node/4833 http://arhiva.svetigora.com/node/4930 http://arhiva.svetigora.com/node/5132 http://arhiva.svetigora.com/node/5174 http://arhiva.svetigora.com/node/5380 http://arhiva.svetigora.com/node/5591 http://arhiva.svetigora.com/node/5814 http://arhiva.svetigora.com/node/5937 http://arhiva.svetigora.com/node/6035 http://arhiva.svetigora.com/node/6144 http://arhiva.svetigora.com/node/6346 http://arhiva.svetigora.com/node/6441 http://arhiva.svetigora.com/node/6535 http://arhiva.svetigora.com/node/6677 http://arhiva.svetigora.com/node/6797 http://arhiva.svetigora.com/node/6884 http://arhiva.svetigora.com/node/6920 http://arhiva.svetigora.com/node/7054 http://arhiva.svetigora.com/node/7084 http://arhiva.svetigora.com/node/7222 http://arhiva.svetigora.com/node/7327 http://arhiva.svetigora.com/node/7458 http://arhiva.svetigora.com/node/7532 http://arhiva.svetigora.com/node/7600 http://arhiva.svetigora.com/node/7655 http://arhiva.svetigora.com/node/7902 http://arhiva.svetigora.com/node/7956 http://arhiva.svetigora.com/node/8236 http://arhiva.svetigora.com/node/8320 http://arhiva.svetigora.com/node/8633 http://arhiva.svetigora.com/node/8712 http://arhiva.svetigora.com/node/8835 http://arhiva.svetigora.com/node/8887 http://arhiva.svetigora.com/node/8936 http://arhiva.svetigora.com/node/8961 http://arhiva.svetigora.com/node/9016 http://arhiva.svetigora.com/node/9119 http://arhiva.svetigora.com/node/9208 http://arhiva.svetigora.com/node/9331 http://arhiva.svetigora.com/node/9405 http://arhiva.svetigora.com/node/9949 http://arhiva.svetigora.com/node/10083 http://arhiva.svetigora.com/node/10751 http://arhiva.svetigora.com/node/10980 http://arhiva.svetigora.com/node/11024 http://arhiva.svetigora.com/node/11313 http://arhiva.svetigora.com/node/11483 http://arhiva.svetigora.com/node/11666 http://arhiva.svetigora.com/node/11954 http://arhiva.svetigora.com/node/12254 http://arhiva.svetigora.com/node/12467 http://arhiva.svetigora.com/node/12665 http://arhiva.svetigora.com/node/12781 http://arhiva.svetigora.com/node/12917 http://arhiva.svetigora.com/node/13234 http://arhiva.svetigora.com/node/13485 http://arhiva.svetigora.com/node/13626 http://arhiva.svetigora.com/node/13831 http://arhiva.svetigora.com/node/14145 http://arhiva.svetigora.com/node/14465 http://arhiva.svetigora.com/node/14708 http://arhiva.svetigora.com/node/14931 http://arhiva.svetigora.com/node/15165 http://arhiva.svetigora.com/node/15510 http://arhiva.svetigora.com/node/15671 http://arhiva.svetigora.com/node/15869 http://arhiva.svetigora.com/node/16120 http://arhiva.svetigora.com/node/16384 http://arhiva.svetigora.com/node/16669 http://arhiva.svetigora.com/node/16915 http://arhiva.svetigora.com/node/17157 http://arhiva.svetigora.com/node/17244 http://arhiva.svetigora.com/node/17610 http://arhiva.svetigora.com/node/17756 http://arhiva.svetigora.com/node/17832 http://arhiva.svetigora.com/node/17750 http://arhiva.svetigora.com/node/18254 http://arhiva.svetigora.com/node/18343 http://arhiva.svetigora.com/node/18539 http://arhiva.svetigora.com/node/18947 http://arhiva.svetigora.com/node/19138 http://arhiva.svetigora.com/node/19417 http://arhiva.svetigora.com/node/19580 http://arhiva.svetigora.com/node/19859 http://arhiva.svetigora.com/node/20067 http://arhiva.svetigora.com/node/20271 http://arhiva.svetigora.com/node/20531 http://arhiva.svetigora.com/node/20709 http://arhiva.svetigora.com/node/20920 http://arhiva.svetigora.com/node/21108 http://arhiva.svetigora.com/node/21467 http://arhiva.svetigora.com/node/21668 http://arhiva.svetigora.com/node/21701 https://svetigora.com/pitajte-svestenika-3/ https://svetigora.com/pitajte-svestenika-9/ https://svetigora.com/pitajte-svestenika-8/ https://svetigora.com/pitajte-svestenika-15/ https://svetigora.com/pitajte-svestenika-20/ https://svetigora.com/pitajte-svestenika-26/ https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-protoj…/ https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-protoj…/ https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-protoj…/ https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-protoj…/ https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-ocem-m…/ https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-protoj…/ https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-ocem-m…/ https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-protoj…/ Блажен је пут којим данас идеш душо јер ти је припремљено мјесто покоја. Оче Момо Ваша очинска љубав научила нас је шта значе оне ријечи Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, немате много отаца. Вјечан Вам спомен драги оче Момо и хвала за све. Слободанка Грдинић Извор: Радио Светигора

Према сведочанству Његовог Високопреосвештентва Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског и игумана острошког Г. Амфилохија, новопрестављени протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић, дугогодишњи парох которски и први ректор обновљене Цетињске богословије, упокојио се са благим осмехом на лицу. У наставку доносимо сведочанство које је Митрополит данас поделио са верним народом у литургијској беседи на евхаристијском сабрању у доњем Острогу. "Ових дана се упокојио наш отац Момо Кривокапић. Сахранили смо га и опојали у Котору, сада у четвртак. Очевидно да је отац Момо један од тих свједока својим животом, својим срцем, умом, својом проповјеђу, својом вјерношчу Христу. Један од савремених свједока Живога Господа. Гледајући га упокојенога видио сам на његовом лику чудесни осмијех. Када га је задесио час смрти он се осмијехнуо и тај осмијех је зрачио са његовог лика. Када смо у цркви Покрова Пресвете Богородице у Шкаљарима поново скинули поклопац са њега да отпјевамо "Христос Воскресе", тај чудесни осмијех је био на лику упокојенога, заиста упокојенога оца Мома", посведочио је Митрополит црногорско-приморски. Видео запис целокупне беседе погледајте у наставку:

Учио нас је да су га кроз живот водиле оне Христове ријечи: Без Мене не можете чинити ништа и Све могу у Христу Господу Који ми моћ даје! Упокојио се у Господу отац, свештеник, из чијих ријечи, са чијег лица и примјера вјере, љубави, наде и снаге смо јасно учили шта је то Православље. Прилог Радио-Светигоре Овим поводом предлажемо да чујете интервју који смо снимили са њим 5. септембра 2019. године, уочи обиљежавања великог јубилеја 50 година његове свештеничке службе, који је обиљежио 7. септембра, на празник Светих апостола Вартоломеја и Тита Отац нам је тада причао о свом педесетогодишњем свештеничком труду на њиви Господњој, стању у нашој Митрополији у то вријеме. Оцу Мому дугујемо велику захвалност за очинску љубав, за тренутке радости које нам је пружио гостујући на таласима нашег Радија, посебно у емисији “Питајте свештеника“ коју је обиљежио својим мудрим ријечима пуним очинске љубави и бриге, громогласно свједочећи ријечи љубави Христа Бога нашега. Тужна вијест о упокојењу протојереја – ставрофора Момчила Кривокапића одјекнула је овог јутра у Српској Цркви као гром из ведра неба. Отац Момо је био синоним за правог и одважног свештеника. Он је био образац како свештеник треба да живи, да служи, бесједи. Његов изглед, стас и бритка ријеч уливали су велико поштовање чак и код не истомишљеника, а код православних хришћана та ријеч је била утјеха, снага и Благовијести. Неустрашив, храбар, сав предан служењу Богу и роду, остаће упамћен као најљепши бисер у низу свештенослужитеља ове светосавска Митрополије црногорско-приморске. Вјечан ти спомен драги оче и хвала за све. Припремила Слободанка Грдинић Извор: Радио Светигора

Поводом упокојења нашег драгог оца Момчила Кривокапића, из архиве Радија “Светигора“ доносимо емисију “Хришћани говоре о Богу и животу” у којој је гост монаха Арсенија (Јовановића) био отац Момо. Звучни запис беседе Ако је Господ рекао: Без Мене не можете чинити ништа, а Свети апостол Павле каже: Све могу у Христу Исусу Који ми моћ даје, па ко сам ја ту. Моје је само да послушам. Нисмо ми своји, али слава Богу кад смо Христови. А кад смо Христови-скупо смо плаћени- казао је том приликом, између осталог отац Момчило Кривокапић. Извор: Радио Светигора

Протојереј-ставрофор Момчило Раичевић, пензионисани свештеник, који се јутрос упокојио у Господу, данас је, по благослову Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, сахрањен у манастиру Дајбабе код Подгорице. Отац Момчило Раичевић рођен је 22.10.1933. године у Дубовику, општина Босанска Крупа. Завршио је Богословију Светог Саве у манастиру Раковици 1957. године а рукоположен је у чин свештеника 12. децембра 1958. од стране Епископа бањалучког (касније жичког) Василија Костића. Чином протопрезвитера га је одликовао викарни Епископ Никанор, по благослову Митрополита црногорско-приморског Данила, а правом ношења напрсног крста Митрополит Амфилохије 2006. г. Био је парох у Липнику у Босанској Крајини до 1964, затим у Подравској Слатини до 1974. године. Од 1974. године служи у Црној Гори, прво у Никшићу а од 1977. у Храму Светог Георгија под Горицом у Подгорици, све до пензионисања 2002. године. Био је дугогодишњи архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски и старјешина храма под Горицом. После цијелог радног вијека, отац Момо, као умировљени свештеник служио је у многобројним манастирима Митрополије, међу којима је и Ђелија Пиперска. Сестринство ове свете обитељи данас се опростило од оца Мома дирљивим сјећањем које преносимо у цјелости: Протојереј-ставрофор Момчило Раичевић рођен је 22. октобра 1933. године у Малом Дубовику, крај Босанске Крупе, у Босанској Крајини. Поријекло је сигурно утицало на његову будућу службу – његов отац Андрија био је свештеник, а мајка Вукосава свештеничка кћи. Више пута су се селили. Породица је била у Славонији када је почео Други свјетски рат. 1942. одведени су у логор у Цапрагу, а потом спроведени у Црну Гору, гдје остају до 1949. године. Затим се враћају у Босну. Тако је отац Момо основну школу завршио у Подгорици, а из Босне отишао у Београд, уписавши се на Богословију у Раковици. Оженио се супругом Даринком 1958. године и исте године био и рукоположен и упућен на служење у Босанској Крајини, у Подгрмечју. У његовим сјећањима и његовом срцу Крајина је добила посебно мјесто, не случајно – ондје гдје је рођен, и одакле је родом била и његова мајка, започео је свештеничку службу. Није било лако на првој парохији, у крају у коме су православни и послије рата много страдали од власти. По очевим ријечима: „Српска права су била незаштићена, а међу незаштићенима свештеник је био на првом мјесту. Подразумијева се – православни свештеник.“[1] Упркос тешкоћама, са чежњом ће се отац увијек сјећати тог периода и бити „послије толико година душом и мислима у Босни“. Један разлог је љубав према повјереној му свештеничкој служби, коју је схватио, како сам каже, са усхићењем. „Као дах свјежег ваздуха, највећи дар, поклон од Господа. Лет небом. Тај осјећај је немогуће ријечима описати.“ Други разлог је пажња, љубав са којом су га парохијани, Крајишници, дочекали: „Почео сам парохијску службу врло млад, у 24. години. Младост доноси неискуство, парохијани су то примијетили и односили се као према рођеном. Често су ме посјећивали, доносили воће, поврће и друге намирнице које су имали. Одвајали су, што би се рекло, од својих уста. То су Крајишници. Зато их цијелог живота носим у срцу. То њихова непосредност заслужује.“ Зато га је увијек срце бољело за Крајином – за напуштеним селима, за прогоњеним лијепим српским обичајима, за сузбијаним, гушеним идентитетом, за ишчезлим сјећањем на величанственог Творца величанствене творевине. Бол за Крајином био је бол за српским народом, због неправде коју су трпјели они који у времену атеистичког једновлашћа „одржаше хришћанске врлине“, чија је душа „велика као Грмеч и друге крајишке планине“. Већ 1964. морао је да напусти вољену Крајину и оде у Славонију на нову парохију, гдје ће служити десет година. Његов отац Андрија желио је, међутим, да се отац Момо са породицом врати на очевину – у Црну Гору, у Подгорицу, на породично имање. Супруга Даринка га је молила да то не чине, али је ипак одлучио да послуша оца, утолико прије што је осјетио и пријетеће јачање хрватског национализма. 1974. преселио се са супругом и четири кћери, а три године касније добио службу у Подгорици. Како свједочи, неколико година је био једини парох, јер је много свештеника страдало за вријеме, а и послије рата, од „народне власти“. Једне године на Васкршњој Литургији није било у храму никога ко би одговарао. Биле су то мукотрпне године за оца и његову породицу. Ако је у Крајини било тешко, овдје је било још теже – народ се отуђио од Бога, одрекао себе самога. Није прихватио новодошавшег свештеника, нити су га прихватили рођаци који су живјели у близини. Оскудица га је натјерала да се бави земљорадњом и сточарством. Трпио је неправду, омаловажавања. Трпјела су и дјеца, од којих је најмлађа кћер имала 10 година када су дошли у Подгорицу. За њих није било стипендија, ни других погодности које су остала вриједна дјеца имала током школовања. Оца и мајку бољела је неправда од које ни кћери нису поштеђене. Када је говорио о свом животу у Црној Гори, отац је имао обичај да каже да се никад није уклопио, да није разумио менталитет овдашњег народа, да га је неправда убијала. Тешко је подносио то безбожно вријеме, будући осјетљив, дружељубив, одан православљу и српству. Говорио је касније како је много пута пао, како је много пута, сломљен свакодневицом, дао лош примјер, недоличан свештеника, али и да Бог зна шта је претрпио – да му је срце било и од камена, сломило би се. „Желио сам да то буде другачије, да живот иде радосније. А ето, не дају неки људи. Вјерујем да ни они сами не знају зашто не дају.“ Али буре је пребродио захваљујући нади коју је неодступно чувао. „Надање је било спас. Јер је живот био испуњен тешкоћама. Потешкоће, боље рећи страдање, створене системом бјелосвјетских идеологија. Може се рећи људским глупостима… Надање је најљепши дар. Са том идејом многи су преживјели.“ Колика је била његова радост када је 90-их година почела духовна обнова у Црној Гори, када је народ почео да прилази Цркви, нарочито млади. Они који нису знали за Бога почели су да се крштавају, посте, причешћују. Не само да је сада имао ко да одговара на Литургији, већ је отац доживио, сузних очију, да Литургију пјева хор. Пред њим се одвијало чудо процвата Цркве. Зато му је испрва тешко пало оно што са собом носи одлазак у пензију – у својој 68. години. Али на свом слуги Бог је показао како све може да окрене на добро. Или, како је отац Момо имао обичај да каже: „Воли Бог слугу свог“. Женски манастири, оживјели у претходних петнаестак година углавном младим сестринствима, ријетко су имали свештенослужитеља и радо су примили умировљеног свештеника. Тако је после цијелог радног вијека, са скоро 70 година, отац Момо први пут дошао да служи у женском манастиру. Носио је са собом велико искуство, али и свијест да је ово ипак нешто ново и непознато. Као да је кренуо испочетка, као ђаче – обазриво, пажљиво је ушао кроз манастирску капију, а затим и у храм, осврћући се лијево-десно, пазећи да нешто не погријеши. Скрушено је ушао у нову заједницу, спреман да себе поништи и у свему се прилагоди жељама, потребама, навикама сестринства, да учи, чека, истрпи. Мало-помало није више имао „нерадног“ дана. Свједочио је сам да је више служио у манастирима, као већ умировљен свештеник, него током своје свештеничке службе. Био је позиван, потребан, поштован. Што смо га више познавали, више смо га и вољели. Човјек велике тјелесне снаге, а необично осјетљиве душе, такорећи пјесничке. Веома пажљив, префињен, осјетљив за особености монашког живота, сестре је волио и гледао као своје ћерке. Љубазан у односу са људима, трпељив, тачан – постао је драги, радо дочекивани члан заједнице. Подмладио се, заправо оживио радосно служећи Свету Литургију у манастирима током 18 година. А Литургију је волио и лијепо пјевао, из олтара пратио појање сестара у пијевници. Литургија је за њега била живот и жива. Отуда се често молио за „приспали народ“ и проузносио јектенију „разумимо једни друге“ умјесто „љубимо једни друге“. Збуњеним вјерницима објаснио је да ако не разумијемо једни друге, не можемо једни друге ни вољети. А српски народ редовно је помињао уз изабрани народ, Израиљ. За дјецу која су долазила на Литургију отац Момо је био једини свештеник кога су познавали, па су мислила да је заиста и једини – када би дошао други свештеник помало зачуђено би примијетили како се отац Момо нешто промијенио. Били смо свједоци: Господ је наградио трпљење свога слуге и поново му дао да осјети усхићење у служењу бар приближно оном које је имао на почетку. Написао је отац замишљен над својим животом: „Е, када ћемо се смјестити? Смјештају нас стално и никад да нас смјесте… Мора да су нешто изгубили, па не знају да нађу и наше и њихово мјесто. Своје мјесто не држе у Божанској мјери… Изгубили су Онога који одређује праву мјеру. Па одредише неку своју „људску“ мјеру… Стално измишљају некакве мјере, а те мјере одведоше свијет у зло. Мјесто правог Мјеритеља, измишљају некакве идеологије, по својој мјери, и стално упадају у веће зло. Научи их, велики Мјеритељу, просвијетли очи ума њихова да виде праву мјеру и мјесто. Тада ћемо бити смјештени сви на своје мјесто, и ми и они који нам нуде своје мјере.“ Вјерујемо да је отац Момо свима истински све опростио, и да је добри Бог примио његово покајање. Да нас радосно благосиља из наручја Оца нашег Небеског и да са херувимима и серафимима славослови Господа коме је вјерно служио. Нека буде вјечно сјећање на нашег оца Мома. Сестринство манастира Ћелија Пиперска Извор: Митрополија црногорско-приморска

Данас, на празник преноса моштију Светог Апостола Андреја, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са Владиком ремезијанским Стефаном, уз саслужење многобројног свештенства и вјерног народа служио је Свету архијерејску литургију у цркви Светог Николе у Котору, поводом 50 година свештеничке службе архијерејског намјесника бококоторског, протојереја-ставрофора Момчила Кривокапића. Епископ Стефан ремезијански је након прочитаног Светог Јеванђеља о позивању Апостола, у надахнутој бесједи нагласио да је сваки хришћанин призван на апостолску службу од тренутка свога крштења, „Црква се највише радује када има Божије угоднике, када има служитеље који достојно служе у храму Божијем“, рекао је. Нагласио је да је наш данашњи свечар отац Момчило Кривокапић неко ко је сав свој живот посветио служби Богу. „Његова служба никад није била просечна, увијек је била изнад очекивања. Кад сам био млад, када сам први пут видио оца момчила, помислио сам да је тако морао изгледати Свети кнез Лазар косовски“, присјетио се Владика Стефан. „Сви ми овдје окупљени, свједочимо да је отац Момчило прије свега био све оно што је данас написано у апостолу“, рекао је. Пожелио је оцу Момчилу да обилази своја чада по свим крајевима наше Цркве и да их и даље учи и поучава како да доживе ово што је он доживио. Нека да Бог да буде и даље слуга Христов и да и даље оправдава овај крст који носи, да и даље умножава таланте које му је Господ дао“, пожелио је Владика, нагласивши да је отац Момо човјек Јеванђеља, те му припада да се помене и поздрави баш након његовог читања. „Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашeга који је на небесима“, ријечима Господњим, након завршетка службе, почео је своју бесједу Митрополит Амфилохије. Он је појаснио да се ове ријечи односе на све Христове следбенике свих времена, да нас оне чине дјецом свјетлости и да нас оне раздвајају од таме. „Ми данас обиљежавамо 50 година свештенослужења нашег оца Момчила Кривокапића који се већ толико година труди да испуни ове Христове ријечи и његово лице се свијетли све ове године пред људима и својим добрим дјелима, ријечима и животом свједочи ове ријечи“, поздравивши оца Момчила, рекао је Митрополит. Подсјетио је на тешкоћу времена у коме је млади отац Момчило дошао на парохију. Сјетио се Светога мученика Владике Јоаникија и многих пострадалих свештеника, сјетио се рушења ловћенске капеле. Митрополит је указао да је отац Момчило светионик Цркве Христове, да је један од најзаслужнијих за спасавање Његоша, за спасавање Ловћена, те га је одликовао златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца. Након Митрополита Амфилохија, протојереј ставрофор Обрен јовановић, у име свештенства Митрополије, захвалио се оцу момчилу за његов труд и подвиг на њиви Господњој. „Хвала Вам што сте у најтежим временима на својим младим, али снажним плећима, понијели Христов крст. Хвала Вам што сте од мало квасца изњедрули мноштво апостола који данас проповиједају у име Христово. Хвала Вам што сте са Вашим малобројним саборцима у оно вријеме сачували образ свештенички, а тиме сачували и образ Црхве Божије. Хвала Вам што сте нама, младим свештеницима, увијек били узор како свештеник треба да изгледа, како треба да проповиједа, како треба да води народ Божији“, рекао је. Отац Обрен се захвалио и попадији Смиљки, која је дијелила са оцем Момчилом ово тешко бреме, нагласивши су највећа награда здрава и лијепа дјеца. У име свештенства Митрополије црногорско-приморске, отац Обрен је уручио оцу Момчилу крст, поручивши му да краси његове старе, али још увијек духом младе груди. Оцу Момчилу је уручена златна грамата од ЦО Корор, као захвалност за његову бескомпромисну борбу да окупи у јединство которски народ у окриље Свете Цркве. Након поздрава, честитки и уручених поклона, отац Момчило се обратио окупљенима захваљујући свима на лијепим ријечима и одликовањима. „Истина је да сам свој крст понио, господ ми је дао снагу. Увијек сам се водио јеванђелским ријечима да без Господа не можемо чинити ништа, мој пут је био и још увијек је онај који Апостол павле напомиње да све може у Христу Исусу који му моћ даје. То су биле моје водиље и то ће бити мој пут у даљем животу“, изрекао је, помоливши се да наредна два последња дана његове парохијске службе протекну мирно и на понос Цркве, братства Кривокапића и своје породице. У току Свете службе Божије, појао је хор „Јединство“ из котора, а заједничарење је настављено уз трпезу љубави у част Светога Апостола Андреја и данашњег свечара, оца Момчила Кривокапића. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Дана, 7. септембра, навршава се 50 година свештеничке службе архијерејског намјесника бококоторског и пароха которског, протопрезвитера-ставрофора оца Момчила Кривокапића. Повезана вест: Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић пола века у служби Богу и народу Отац Момчило Кривокапић рођен је 1945. у Херцег Новом, у свештеничкој породици. Његовог оца, који је био парох у Бијелој, са још неколицином свештеника Мирополије црногорско-приморске, протјерују са парохија, а у своју епархију их прима тадашњи Епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ. Отац момчило од своје друге године дјетињство проводи одрастајући уз благородно и сталожено становништво околине Добоја. Од најранијег дјетињства, учећи се Јеванђељу, знао је да ће кренути очевим стопама. Са 14 година, 1. септембра 1959. године, одлази из родитељског дома, као ђак Београдске богословије. Пред крај свог средњошколског школовања, упознаје своју будућу супругу, ћерку чувеног професора доктора Лазара Милина. Након завршене средње богословске школе, уписује Православни богословски факултет у Београду. 1967. године. На самом почетку студија, умире му отац у својој 53. години, а бригу о његовом даљем школовању преузима блаженопочивши Владика сава Шумадијски, који га прихвата као свог сина. У току студија, 1967. године, добија позив за одслужење војног рока. Декан му излази у сусрет и он у септембру полаже читаву трећу годину, одлази у војску, а 1969. године, паралелно са завршетком војног рока, приводи крају и своје студије теологије. Добија стипендију за наставак школовања на Оксфорду. У исто то вријеме, добија позив од старога протојереја Богобоја из Котора да дође и да га наследи на његовој парохији. На чуђење својих професора, млади Момчило осјећа призвање и без дилеме прихвата позив. Иако је све друго што му се нудило било звучније, логичније и примамљивије, он је дубиоко био сигуран да је то једина исправна одлука. У одлуци да прихвати позив оца Богобоја, подржао га је и Свети Јустин Ћелијски, код кога је отац Момчило као студент често у манастир Ћелије одлазио. Тако, умјесто да постане доктор психологије на Оксфорду, отац Момчило са својом супругом, бира тежи пут и долази у Котор, да буде нешто много више, да у овим најтежим временима за нашу Цркву, узме Христов Крст и буде буде Његов апостол. У то богоборно вријеме, кад се по његовом свједочењу, раније сазријевало, млади свештеник Момчило са нашом Црквом пролази голготу комунизма. Отац Момо на сваком кораку свједочи да је спреман да и животом брани Ријеч Светог Јеванђеља и као први ректор Цетињске богословије из периода обновљеног рада од 1992. године. Спремност да ризикује, да све жртвује и да увијек на прво мјесто стави служење Богу и народу, препознала је, не само његова паства, већ Бока Которска и цијела Црна Гора, а и шире, те он постаје један од најсјајнијих светионика наше цијеле Цркве. Дана, 7. септембра, те 1969. године, на Светој литургији на којој је рукоположен, нови млади двадесетчетворогодишњи парох надахнуто бесједи и улива наду многобројним вјерницима који су се тада окупили у которском храму, што без престанка чини већ пола вијека. На многаја и благаја љета, високопречасни оче Момо! Тијана Лекић Извор: Митрополија црногорско-приморска