Претражи Живе Речи Утехе

Поводом објаве чланка медијске куће N1 под насловом „Београђанка оптужује владику Јована Ћулибрка да ју је претукао“, аутора Јелене Зорић, објављеног 10. маја 2021. године на интернет порталу именоване медијске куће, истичемо следеће: Епархија славонска и Епископ Пакрачко-славонски Јован Ћулибрк с резигнацијом негирају наводе и изјављују да ће поводом истих поднети тужбу за кривично дело против части и угледа (сходно члану 170 КЗ Републике Србије). Свесни времена у ком живимо и осуђујући сваки вид насиља, посебно над женама, не можемо да дозволимо искоришћавање оправданог сентимента према злостављању жена и да дозволимо злоупотребу медијског простора пласирањем лажи и позивањем на јавни линч. Извор View full Странице

Поводом планске, координисане и клеветничке медијске кампање аутошовинистичких медија и група на друштвеним мрежама против Епархије бачке и Преосвећеног епископа бачког г. Иринеја, обавештавамо јавност да се Преосвећени владика Иринеј, као грађанин који спада у групу људи старијих од 65 година, налази у прописаној изолацији, односно да борави у свом дому у Новом Саду, одакле прати и свакодневна богослужења преко епархијског радија Беседа, а куда му свештеници и ђакони доносе свето Причешће кад год се служи света Литургија. Владика Иринеј обавља све редовне активности и црквене послове, али, поштујући у свему мере које је прописала Влада Републике Србије, не излази из свога дома. У њему се моли и ради и, као члан Светог Архијерејског Синода, у сталном је контакту са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем, другим члановима Светог Синода и осталим епархијским архијерејима Српске Православне Цркве, свештенством Епархије бачке и повереним му епархиотима. Клевете и увреде које горепоменути медији са сорошевског и ко зна још чијег платног списка, као и злонамерне групе и појединци, износе на рачун владике Иринеја, оптужујући га да се ,,сакрио у Владичански двор, а вернике изложио ризику од заразе”, представљају до сада невиђени говор мржње, позив на верску нетрпељивост и дискриминацију и директно се супротстављају уставним одредбама наше државе којима су загарантована права на слободу вере, као и сва друга фундаментална људска права. Поред овога, мрзитељи Цркве Божје и клеветници Епископа бачког г. Иринеја повређују мере одређене одлуком о проглашењу ванредног стања и друге важеће и обавезујуће мере јер преко друштвених мрежа изазивају панику и позивају на непоштовање мере изолације, односно самоизолације. Очекујемо да надлежни државни органи у овом случају брзо реагују јер последице оваквих напада и харанги у време трајања ванредног стања могу бити велике. Уосталом, када би Епископ бачки г. Иринеј послушао оне који га нападају и отишао у свети храм, исти би га први пријавили за кршење мере изолације у ванредном стању и тражили његово хапшење. Врхунац лицемерја оваквог, тобоже независног новинарства, чији центар није без разлога инсталиран усред Српске Атине, састоји се у томе што они који нападају епископе и противзаконито износе њихове личне податке у јавност јер су у такозваној ризичној групи, а свештенике и вернике Српске Православне Цркве за некакво ширење заразе јер се окупљају на молитву и причешћују се, на оба ока жмуре и остају безгласни када се њихов учитељ и промотер назовинезависног истраживачког новинарства шетка по новосадским продавницама без маске и рукавица и тиме угрожава и себе и друге. Разуме се да и неодговорни појединци са богословским академским звањима, али без реалног литургијског осећања и учешћа у црквеном животу, наносе велику штету, најпре себи, а онда и другима. Без обзира на то да ли су у питању поједини професори или неко други, њихове нецрквене и јеретичке ставове непријатељи Цркве користе за нападе на јединство Цркве и за збуњивање верног народа. О текстовима и изјавама неодговорних назовитеолога требало би да се посебно огласе и надлежне црквене институције. Јер, ако неко јавно тврди да је Причешће ризик по здравље, за њега не би смело бити места у црквеној просвети јер, будући да је незнавен, не може бити учитељ другима, а по канонској акривији такав би морао и да буде искључен из црквене заједнице. У новосадским храмовима је служена Литургија на исти начин као што је служена у свим црквама у Србији, уз поштовање прописа о максималном броју верника у затвореном простору и о размаку међу њима на отвореном, као и висок степен поштовања свих других прописаних превентивних мера, али је неко ипак одлучио да је ово погодан тренутак да се на овај начин нападне Епархија бачка и њен надлежни архијереј. Да ли је повод за напад намера Епископа бачког г. Иринеја да својим примером покаже верницима да треба поштовати све мере које је прописала Влада Србије и да нема разлога за конфронтацију са државним властима, или је у питању још једна у низу наручених медијских кампања због његовог става по другим важним канонским питањима свеукупног Православља, или је ствар локалног политичког карактера и недостатка морала и савести у душама наручилаца, уредника и аутора ових клеветничких текстова, коментара и твитова, или је, на крају, у питању обољење од вируса мржње, показаће време. До тада, Епископ бачки и његово свештенство и верни народ ће се молити за спасење свега света и да нам причешћивање светим Тајнама буде на исцељење душе и тела и на заједницу Светога Духа. Ко има уши да чује, нека чује, а ко нема, нека слуша, гледа и чита сорошевске медије! По народној мудрости, свака птица своме јату лети. Из Канцеларије Епископа бачког Извор: Инфо-служба Епархије бачке View full Странице

Ових дана, када не можемо стићи да прочитамо све реакције политичара и медија у Србији и Црној Гори на изјаву Митрополита Амфилохија у којој је изразио велику забринутост и бојазан да пут којим се покушава ријешити питање Косова и Метохије није добар, публициста и бивши градоначелник Цетиња Јован Маркуш дао је оригиналан осврт, не ријечима већ фотографијама, а оне говоре више од хиљаду ријечи. Вјерујем да ће, сви они који се одваже и потрче да осуде и баце камен на Митрополита, прво погледати ове фотографије и на тренутак застати и покушати да разумију крст косовско – метохијски на који се добровољно разапиње и митрополит Амфилохије још од својих студенских дана. Сигурно да Митрополит није једини који је везан за Косово и Метохију, али да је само ових неколико мјесеци његовог боравка на Косову и Метохији, када су настале ове фотографије (фотограф Живота Ћирић, 1999. година), довољноје за поштовање. Сигуран сам да, ко год има и мало страха Божијег, не може остати равнодушан. А историја, чији смо и ми дио, даће суд о свачијим дјелима, јер по оној Његошевој „Покољења дјела суде, што је чије дају свјема„. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице