Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'мама'.
Found 4 results
-
Ја сам особа са аутизмом. И мама сам. Ако гуглате аутизам и мајчинство, наићи ћете на хиљаде чланака које говоре о томе како је бити мајка детета са аутизмом. Наћи ћете бројне студије и истраживања о томе како би неуротипични људи могли да се суоче са свим изазовима које доносе аутистична деца. Али готово ништа о томе како је бити мајка и имати аутизам. Како је бити особа са аутизмом и одгајати децу. Мало је ствари у животу које су изазовније и комплексније од мајчинства. Без обзира на то ко сте и какав живот водите, родитељство ће сигурно бити један од најтежих животних изазова. Јер деца, по природи ствари, пркосе свим очекивањима. Порођај је тежак и болан. Бебе не спавају, плачу и од нас траже понекад много више него што смо у стању да дамо. Наравно, мајчинство истовремено доноси и велику радост. Имам три сина – 22, 21 и 12 година. И родитељство је невероватно велики и важан део мог живота. А коментари других људи у мом животу умели су да буду врло сурови. Како користим свој аутизам и то што имам троје деце као изговор за све. Описивали су ме као чудакињу јер ми недостаје вештина да добро балансирам између мајчинства и посла. Питала сам се дуго да ли је то зато што сам особа са аутизмом или зато што је једноставно тешко бити све? И баш због те несигурности, нисам никад себе стављала на прво место. Синови су ми били цео свет, а то ми је, опет, донело друге проблеме. Мислим да је ово случај са многим аутистичним мајкама. Моја сестра, која такође има аутизам, исто је као и ја у потпуности, безрезервно посвећена својој ћерки и та посвећеност је гура и преко границе пуцања. Dugdale, Thompson и Freeth (2021) установили су да аутистичне мајке имају изузетно наглашене емоције и децу одгајају са интензивном љубављу и повезаношћу. Али, за мене, мајчинство је најбоље могуће искуство. Пре него што сам добила децу, нисам никад осећала да било где припадам. Свака моја интеракција и веза било које врсте са другим људима била је крхка. Увек сам се осећала скрајнуто и као “она која свима иде на живце”. Тако је бити аутистичан. Где год да сам се налазила улагала сам огроман напор да маскирам себе и не будем то што јесам. Борила сам се да припадам. И живела у страху да ће свако за кога се вежем нестати кад открије шта је испод те маске. Мајчинство је то променило. Кад сам добила децу, добила сам и мале људе који су ме тренутно заволели и волели су ме одувек, са свим мојим манама. И ја сам њих могла да волим целим својим бићем и слободно, без икаквих маски. Све то, повезало ме је са осталим сегментима друштва и мог живота. Научила сам да могу да седим са било којом мајком и разговарам о деци. Да коначно могу да се повежем са другим, неуротипичним људима. Јер већина нас има исте дилеме и страхове. Сви бескрајно волимо своју децу и уједно се бојимо да ли све радимо како треба. Упркос мом аутизму и свему што ме чини другачијом, мајчинство је онај део мог живота који је најјача веза са светом “нормалних”. Оно је учинило да се осећам прихваћено. Јер, иако је родитељство борба, знам да није борба само за мене, већ за сваког родитеља. Исто као што је и дар. Можда најнормалнија ствар коју сам у животу урадила је то што сам постала мајка. То је учинило да се осећам обичном, нормалном више него било шта друго што сам у животу постигла и урадила. Аутистичне мајке су мајке, као и све друге. То је оно у чему смо сасвим нормалне и обичне. https://zelenaucionica.com/kako-je-to-biti-autisticna-mama/
-
- аутистична
- бити
-
(и још 2 )
Таговано са:
-
Одговор Видовдана грчком калуђеру који је опседнут епископом Иринејом Буловићем Ваш проблем је што та самопрокламована власт патријарха Вартоломеја не вреди ни три метра около његове канцеларије, а камоли у целој Цркви. Српска црква није крива што то нико никад неће прихватити, ни у Атини, а камоли ван грчког говорног подручја. Надамо се да су мама и тетка, дечко и мачка добро. Максуз селам из Србистана од редакције сајта Видовдана! Драги и уважени оче архимандрите Романе, Веома нас је обрадовала чињеница да редовно пратите рад нашег сајта. Заиста нам је жао што се мучите с преводом, али у овом тренутку наше могућности не дозвољавају верзију сајта на грчком. Надамо се да ваши пријатељи, који говоре српски али мрзе Србе, барем знају да Вам преведу тачно и коректно. Пре свега, желимо да Вас утешимо и уверимо да Српска црква нема никакве намере да свргне Цркву Цариграда с било каквог привилегованог положаја. Потпуно напротив, Српска црква жели и покушава да сачува положај који је бивша Велика Христова Црква у Цариграду имала током последњих хиљаду година у Православној цркви. Историја је избрисала ту славну и мученичку Цркву, а у последње време тренутни патријарх Вартоломеј учинио је све да и те остатке првенства части и угледа уништи. Српска црква нема проблем са Црквом Цариграда, него Црква Цариграда има проблем да убеди Српску цркву да има неке привилегије власти о којима код нас нико никад ништа није чуо вековима. Сви напори Српске цркве иду ка томе да се односи унутар Православља врате на стање пре нечувених, неканонских и издајничких деловања патријарха Вартоломеја у Украјини. Нажалост, изгледи за такво решење су веома мали. Московити, како их Ви називате јасно су рекли да више никада неће пристати да турски патријарх из Истанбула, како они вас називају, икада више има било какву власт и привилегије. Укратко, покушали сте да узмете више него што вам припада, па сте изгубили и оно што сте имали. Иако смо због обе стране жалосни, и покушавамо да задржимо неутралан став, нажалост ми вам помоћи не можемо. Сами пали, сами се убили. Посебно морамо да нагласимо да српски народ и Српска црква највише воли грчки народ и Грчку цркву у целини (у свим њеним аутономним и аутокефалним црквеним организацијама). Управо та љубав нас обавезује да вам не помажемо у пропасти и срљању у амбис, у који вас је увео ваш Патријарх народа, како га називате. Српска црква није крива за његове наопаке процене и лоше одлуке у Украјини, када сте признали као православне свештенике људе који су сами себе рукоположили моштима светих. Српска црква али пре свега њена пуноћа – народ не прихвата ни никакве “икономије” према непокајаним расколницима и сличним парасинагогама. Познато Вам је да Српска црква у С. Македонији насупрот себе има потпуно канонску јерархију, и деценијама одбија да прихвати било какве икономије и компромисе који би подразумевали избегавање прихватања кривице за раскол и приношења покајања, и остаје при том ставу по сваку цену. Под притиском и државних власти, и “московита” и фанариота. То је некима у Вашој Цркви тешко да схватите, јер мислите да папски прерогативи које је сам себи доделио патријарх Вартоломеј могу да бришу и пишу векове историје и предања, и да принцип икономије може да се примењује као дресинг за салату, опционо и по укусу. То код нас тако не функционише нити може да прође, ми смо крвљу платили нашу православну веру. Ако нас историја и време већ сломе и натерају да прихватимо силу и безакоње, будите уверени да то сигурно неће бити неки неопапа из Истанбула. Ваш проблем је што та самопрокламована власт патријарха Вартоломеја не вреди ни три метра около његове канцеларије, а камоли у целој Цркви. Српска црква није крива што то нико никад неће прихватити, ни у Атини, а камоли ван грчког говорног подручја. Други велики проблем Цариграда јесте да генерално не познајете српску и словенску реалност. Све што сте хтели да урадите и остварите могли сте да сте имало познавали наш менталитет и верску праксу, али за то не кривимо Грке, него Словене који су вас погрешно наводили. На пример, Вама није јасно да Иринеј Бачки није митрополит, а има власт и верника више него 50 цариградских митрополита заједно. Срби никада нису трчали нити имали претензије за испразним титулама и умишљеним почастима које из њих произилазе. Зато ласкаве титуле које грчки митрополити и патријарси користе, код многих Срба су увек изазивали подсмех, иако смо се трудили да поштујемо историју и обичаје. Ипак, оног тренутка кад су неки Грци помислили да велике и звучне титуле значе и носе неку практичну и конкретну власт, наш подсмех је постао гласан смех који проузрокује једна добра комедија. Зато се Вама чини да смо ми незахвални и издајице Мајке, а заправо многима од нас је жао што Мајка не зна за стид, иако искрено морамо да признамо да вам се многи заиста смеју. Патријарх вашег народа је постао патријарх грчке комедије. Довољно је само видети шта вам на дневној бази ради украјински патријарх Филарет. Текст који критикујете има неке идеје и историјске податке, на које врло радо можете одговорити, а ми ћемо са радошћу објавити Ваш текст. Код нас нема цензуре и диктатуре, наш патријарх није Вартоломеј. Ипак, пријатељски Вас желимо упозорити да избегавате термине националисти, издајице, непојкајани расколници, јеретици итд јер код Срба такође изазивају подсмех будући да је генерални утисак да се ти термини односе искључиво на Вартоломеја и његову клику, па би се могло десити да Ваш текст буде несхваћен. Надамо се да су мама и тетка, дечко и мачка добро. Максуз селам из Србистана од редакције сајта Видовдана! Видовдан https://vidovdan.org/info/odgovor-vidovdana-grckom-kaludjeru-koji-je-opsednut-episkopom-irinejom-bulovicem/
-
„Мама и тата, ја нисам крива за то што је вама тако… Нисам крива што ви тако живите… тако једно с другим комуницирате… Нисам крива што немате храбрости и одлучности да нешто измените у свом животу… Ја за то нисам крива! Ви сами одбијате да будете одрасли. Ви сами бирате ту позицију, да су за то што вам се дешава криви сви, па и ја, само не ви. Ви сами сте на себе натоварили тако много да од тога падате на колена, умарате се, љутите. Ви сами сте себи изабрали такав живот – САМИ! Чак и тада – у мом детињству – вам је било лоше НЕ због мене. Да, свеједно сам се осећала кривом што вам је тешко – са собом, са животом, са мном. Осећала сам се кривом за вашу нервозу, љутњу, умор. Јако сам патила, али нисам знала како да вам помогнем да престанете бити такви – уморни, тешки, нервозни. Због тога сам плакала. Због тога сам се јако љутила на себе, што немам снаге да вам живот учиним лакшим и радоснијим. Јако сам желела да будем онаква каквом сте ме ви желели видети, да се пред комшијама не бисте стидели, да бисте се пред рођацима могли са мном хвалити, али нисам увек успевала и зато сам се још више љутила на себе, што не оправдавам ваше наде. Од детињства сам натоварила на себе кривицу за оно што се дешава с вама. Али уморила сам се и више нећу да узимам одговорност на себе за то што је вама лоше, зато што је то ваш избор, то је ваш живот, то је ваша одговорност. Ја нећу више да узимам на своја леђа оно што сте ви натоварили на себе. Ако немате снаге за нешто – снизите своје амбиције, апетите, нађите компромис међу вашим жељама и могућностима – то је ваш је задатак, да то урадите, а не мој. Не свиђа вам се живот – досадан вам је, тежак – то је ваш задатак, да свој живот учините интересантнијим и лакшим, и не на мој рачун, већ сами. Нисте задовољни са вашим односима – и шта, одрасли сте људи – решавајте то питање сами. И не вуците ме свако на своју страну, јер ја ћу вас, свеједно, волети једнако. Не свиђа вам се како и где ја живим – али, то је мој живот, а не ваш, и у свом животу ја доносим одлуке сама – и нисам обавезна да оправдавам ваша очекивања нити да достижем оно што нисте достигли ви. Мама/тата ја вас пуштам и ваш сопствени и самосталан живот – такав каквог га ви бирате сами за себе. А мени је време да живим свој живот, своја интересовања, да одлучујем онако како ЈА хоћу. До скорог виђења! Волим вас! Грлим! Ваша…“ https://poznajsebe.wordpress.com/2018/11/07/мама-и-тата-ја-ни-за-шта-нисам-крива/
-
Чола направи песму са следећим текстом: Ti nikad neces biti kao moja mati sto je bila, ocu mom, kraljica, sluskinja sve, al' nikada po svom Ti nikad neces znati ljubav dati kao sto je ona ocu mom dala sve sto imala je sve da sacuva dom Ref. Ne vjerujem ja u kipove ni takve k'o ti tipove kad ti jednom srce slome ne vjerujes nikome Ti nikad neces znati ljubav dati kao sto je ona ocu mom dala sve sto imala je sve da sacuva dom Ево и спот: https://youtu.be/Gxj_G6ExBTE Шта ви мислите о тексту?
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.