Претражи Живе Речи Утехе

Главни културно-уметнички догађаји којима ће бити крунисана овогодишња манифестација "Дани српске културе у Италији", биће приређени у Удинама, Трсту, Вићенци и провинцији - од 23. до 25. јуна 2023. Манифестација је постала традиционални догађај Савеза Срба у Италији - одржава се шесту годину за редом, а овогодишња је започела 27. маја 2023. У петак 23. јуна у Удинама, са почетком у 20:00ч, адреса: Sala Squerzi, via Santo Stefano 5 У суботу 24. јуна у Вићенци, са почетком у 20:00ч, адреса: Teatro Comunale, Viale Mazzini 39 (sala del Ridotto) И у недељу 25. јуна у Трсту, са почетком у 19:00ч, адреса: Сала Ристо Шкуљевић, via Genova 12 Почасни гост из Србије биће песник, писац и aкадемик МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, вокални солиста Павлина Радовановић, и композитор Гаврило Кујунџић, из Ораховца са Косова и Метохије У склопу ове три вечери такође ће учествовати уметници из наше дијаспоре: Скулптор Јелена Васиљев из Милана, вокални солиста Јулија Лазић из Тијена, ученици српске допунске школе из Удина, Вићенце, и околних градова, хор Српске православне цркве Светог Спиридона из Трста и фолклорне и певачке групе „Слога“ из Вићенце и Басана дел Грапе и „Понтес – Мостови“ из Трста. Програм Дана српске културе у Италији обухвата разне манифестације организоване од стране удружења која су чланови Савеза, спортске догађаје и богат културно уметнички програм са учесницима из Италије и гостима из Србије. Извор: Савез Срба у Италији

На Светој Литургији у београдској Саборној цркви, коју је 25. септембра 2022. године служио протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић архијерејски намесник београдски први, у молитвеном присуству архимандрита Нектарија изабраног викарног Епископа јегарског, уз саслужење братства овог храма и учешће великог броја верника, свечано је у заслужену мировину испраћен старешина поменуте светиње, високопречасни протојереј-ставрофор Петар Лукић, свештеник који неуморно служи Господу и својој пастви преко пола века, најпре деценију у Бијељини, а онда пуних четрдесет година у престоници Србије. Место настојатеља Саборне цркве сада, по благослову Патријарха српског г. Порфирија, преузима викарни Епископ г. Нектарије. Заслуге оца Петра у укупном животу Српске православне цркве далеко су, и давно, превазишле оквире богослужбене праксе. Подсетићемо да је прота Петар старешина Саборне цркве четири пуне деценије, заслужан за њену рестаурацију, као и за организовање великих и многобројних догађаја на овом светом и историјском месту, попут интронизација патријараха и архијереја, посета страних и домаћих државних и црквених делегација, концерата духовне музике и сл. Затим, прота је учинио много у управљању, већ 18 година, хором Саборне цркве, Првим београдским певачким друштвом, најстаријом таквом институцијом код нас. Организатор је чувених традиционалних новогодишњих концерата Саборног храма у Народном позоришту у Београду. Немерљиве су његове заслуге у руковођењу Православним Пастирско-саветодавним центром Архиепископије београдско-карловачке, пуних 25 година. У свим поменутим мисионарским делатностима прота Петар Лукић, добитник многих награда и признања различитих институција, успео је да, као чврста и сигурна спона, повеже духовно-културно-уметнички, научни и просветни, туристички и спортски свет, у једну, врхунску мисију - проповедати Христа Господа свом душом и снагом, целом свету. На пригодној свечаности која је приређена у недељу, 25. септембра 2022. године, након Свете Литургије у Саборној цркви, о. Владимир Вукашиновић је истакао да свештеник, вршећи своју свету службу, никад не одлази у пензију, већ му се само смањују одређене дужности и обавезе, те да се у овом времену посвећује личном духовном напредовању, јер је дотадашње служење било посвећено верном народу. Прота Петар се захвалио свима, архијереју г. Нектарију, свештеницима, свим парохијанима Саборног храма, својим духовним чадима, посебно породици. Епископ г. Нектарије је овом приликом даровао оцу Петру икону Светог Георгија, да крили њега и породицу, указавши да ће наставити тај велики труд који је досад улагао прота Лукић. Прво београдско певачко друштво отпевало је "Многаја љета". Сабрање се наставило послужењем за верујући народ у порти Саборног храма. Радио Слово љубве емитоваће звучне записе са свечаног испраћаја проте Петра Лукића у заслужену мировину у понедељак, 26. септембра, у емисији "Епархија инфо", од 12 часова. Извор: Радио Слово љубве

Јуче је у храму Вазнесења Господњег у Сувом Пољу обиљежена црквена слава поводом чега је свету архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ зворничко- тузлански Господин Фотије. Епископу су саслуживали игуман манастира Часнога Крста, архимандрит Нектарије Тешић и архијерејски намјесник угљевичко-јањски, протојереј Александар Тешић као и многи вјерни народ. Кум данашњег прослављања овог великог Господњег празника је Раденко Шарчевић из Равног Поља, ученик седмог разреда основне школе у нашем селу, док се за идућу годину јавио да кумује Миле Шарчевић. Овим се кумство наставило са сина на оца. Вазнесење Господње је круна хришћанских празника јер нам показује где је наша истинска отаџбина. Чули смо из данашњег читања светог Јеванђеља и апостола да Христос одлази на небеса да припреми место за своје ученике и за све хришћане који се удостоје Царства небеског. Овај празник нам указује да се отргнемо од земље, што свакако није лако јер нас земља вуче себи силом гравитације,вуче нас ка гробу. А знамо да гроб није наша последња реланост, него пролаз ка Васкрсењу и Вазнесењу на небеса. Нажалост многи од нас не размишљају своме крају и свеопштем Суду Божијем који нас све чека. Тада ће једни бити удостојени места које нам је Господ припремио на небесима а други ће бити извргнути са сатаном у огњено језеру тј. Пакао. Зато нас Црква непрестано опомиње да будемо духовно будни и да мислимо на своје спасење. Ових дана излазимо из пандемије изазване овим несретним вирусом. Неки говоре да ће се поново појавити у истом или другачијем облику. У сваком случају, држимо се своје Цркве и Светог Причешћа. Не дозволите да вас неко одврати од Причешћа. Онај ко вас одврати од Причешћа одвратио вас је од Бога и спасења – поучио је вјерни народ у својој бесједи Епископ Фотије. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Дана 15. децембра 2019. године, у двадесет шесту недељу по Духовима Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин посетио је гружанско село Кнић и служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог пророка Илије. Владики су саслуживали: архимандрит Сава (Илић), архијерејски намесник гружански протојереј-ставрофор Милосав Живановић, надлежни парох протојереј Драган Вучићевић, протонамесник Александар Тодоровић, јереј Милан Шишовић, протођакон Александар Грујовић, као и верни народ који је молитвено учествовао у овом светом сабрању. Епископ је беседио о јеванђелској причи која говори о богаташу који размишљаше како да сабере летину у житнице своје због великог рода, а притом je занемариo спасење душе своје. Владика је указао црквеној заједници на пролазност овога нашега живота, све бриге и болести, како телесне тако и душевне, које човек задобија одбацивши небеска блага и живот вечни са Господом нашим. Јер, каква је корист човеку ако цео свет задобије а души својој науди? Његово Преосвештенство је још нагласио да не бринемо за материјална добра. Погледајмо само птице небеске које Господ храни и брине се о њима. Шта ћемо тек рећи за човека који је круна Његовог стварања? Стога, треба да бринемо због онога што душу уништава, непријатеља рода људског, који још у овом нашем пролазном животу одваја човека од небеског богатства бацајући га у смрт вечну. Имамо примере светитеља који су задобили небеска блага и вечна блаженства, који су својим животом нама дали пример да се и ми угледамо на њих као најсветлије звезде које победише свет и трулежност његову. Верни који су на овај дан учествовали у светотајинству Цркве наставили су прославу са трпезом љубави која је припремљена у парохијској сали книћанског храма. Извор: Епархија жичка

Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије служио је Свету архијерејску литургију данас, 08. августа, када наша Света црква молитвено прославља Преподобномученицу Параскеву Римљанку у храму, посвећеном овој дивној угодници Божијој, у селу Буновићи, надомак Мориња. И ове године Преподномученица Параскева призвала је велики број завјетних јој Бокеља, али не само Бокеља већ и вјерника широм васељене. И ове године, на Буновићима су се сусрели, православни Срби и Руси, којима од 2013. године, своје несебично гостопримство указује сестринство ове свете обитељи, наше драге сестре из Русије, које су своје молитвено тиховање пронашле управо под сводовима овог манастира. Да подсјетимо да је Храм Преподобномученице Параскеве до 2005. године био парохијски храм, те је 2005. Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије поставио темеље за изградњу конака и оснивање монашке обитељи. Конаци су освећени 2012. године, а следеће године су дошле монахиње које се од тог дана подвизавају на Буновићима. И баш када је ово село почело да изумире, када је спало само на једну старицу, Господ је, Духом Светим дошапнуо Митрополиту Амфилохију и ту је основан манастир. И село је поново почело да живи. Данашњем сабрању претходило је вечерње богослужење које је служено у навечерје овог празника, а служили су их пароси околних парохија, парох бијељско-крушевички отац Предраг Видаковић, парох рисански отац Момчило Глоговац, парох кумборски отац Гојко Мрачевић, парох јошички отац Небојша Вуловић и парох морињски отац Шпиро Живковић. Након вечерњег богослужења, уследила је академија у амфитеатра манастира, које су својом игром, плесом и појањем увечали Донски козаци, који су нам дошли из Москве. На сам дан манастирске славе, сестринство и народ су са радошћу дочекали владику Методија, ком је ово први пут да као архијереј Цркве Божије посјети овај храм. На крају Свете литургије, учињена је литија око храма, пререзан је славски колач и благословљено славско жито. На самом крају вјерницима се обратио надахнутом бесједом Преосвећени владика Методије, који је свима присутнима честитао славу и благословио сабрање. Владика је истакао да су људи од вајкада стремили овом храму и скупљали се око имена Господњег. „И скупљао се народ вјерни око храма који је посвећен Његовом имену и онима који су ишли и ходили Његовим путем. И сви људи који су живјели на овом простору имали су за узор Свету Параскеву коју су у свом животу подражавали и ишли и знали су шта је основно и главно у људском животу“, казао је владика Методије. По његовим ријечима у животу сваког од нас је најважније „изградити и одржавати однос са Господом. „Али кроз тај однос, Господ нас позива да изградимо однос са свим људима и свом творевином Божијом. Круна нашег односа са људима је међусобно праштање које нас доводи до оног најсавршенијег а то је Свето причешће.“ Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије је истакао да нам о томе свједочи и данашње Свето јеванђеље, да ко има љубави, томе ће се сви гријеси опростити. Колико будемо имали љубави према Богу и својим ближњем, толико ћемо успоставити онај исконски и истинити однос са Богом и свом творевином Његовом. Након Свете литургије у манастирској гостопримници уприличена је трпеза љубави, коју су спремиле сестре ове свете обитељи, уз помоћ људи добре воље. Нека би нам жртва и страдање Преподобномученице Параскеве, али и подвиг сестара који се подвизавају на Буновићима и својом молитвом подражавају вјеру ове дивне угоднице Божије, као и надахнуто слово Истине, владике Методија, био светионик, који ће нам освјетљивати онај прави пут, којим су одвајкада ходили босоноги Бокељи, предавајући, сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Дана 5. јула 2019. године, када наша Света Црква прославља успомену на преподобну мати Анастасију, мајку Светога Саве, верници у селу Копљари код Аранђеловца, прославили су своју храмовну славу дочекавши свога Архијереја у порти храма. Његовом Преосвештенству Епископу шумадијском Господину Јовану су саслуживали: архијерејски намесник орашачки протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, архијерејски намесник опленачки протојереј-ставpофор Миладин Михаиловић, протојереј Миливоје Старовлах, протонамесник Александар Миловановић, протођакон Иван Гашић и ђакони Стеван Илић и Александар Бабић. http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Juli2019/kopljari05072019.mp3 По прочитаном Светом Јеванђељу, Епископ је присутне вернике поучио беседом. Епископ Јован је своју проповед започео честитањем празника и храмовне славе подсетивши да је човеку најпотребнији Бог, јер је човек круна Божијег стварања. “Требамо бити благодарни Господу, али не, ми не само да нисмо благодарни, већ смо Господа Христа и разапели. Човек је желео да буде као Бог. Нису човеку довољна добра којима нас Бог обасипа, већ уместо да будемо благодарни, ми се дижемо против Бога. Света Литургија на којој смо окупљени је заправо благодарност, захвалност Богу и из благодарности узносимо принос Богу. Ако у нашим срцима нема Бога, онда смо отворили врата нашега срца за онога другог, за ђавола. Господ нам куца на врата наших срца и на нама је одлука да ли ћемо их ми отворити за Бога”. Епископ Јован нас је подсетио да је данас дан када прослављамо успомену на мајку најлепшег детета међу нама и мајку највећег нашег учитеља Светога Саве. “Богу требамо бити благодарни јер су они наши преци. Мајка Светога Саве, преподобна Анастасија, треба да буде светли пример свим мајкама, како се треба владати и понашати и како треба своју децу васпитавати и којим их путем треба водити”, истакао је Владика Јован. Епископ је још навео да смо сви ми примери једни другима и да зато морамо обратити пажњу на свој живот и да се морамо волети међусобно, јер онај ко каже да воли Бога кога не види, а не воли брата који кога види, тај не говори истину. “Да бисмо били истински срећни, требамо да се молимо за срећу свих, а не само за своју срећу”, поучио је шумадијски Архипастир. Извор: Епархија шумадијска

“Живот у Цркви је круна нашега живота. У Цркви се сусрећемо са Господом и наше биће је усмерено ка Царству Божјем. Ту смо једни другима браћа и сестре, баш онако како треба бити у свакодневном животу” - рекао је Владика Херувим. У недељу, дана 30. јуна, када Црква слави свете мученике Мануила, Савела и Исмаила, светим Сабрањем у храму Благовести Господњих у Вери началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Архипастиру су саслуживали протојереј-ставрофор Душан Колунџић, парох у пензији, протојереј-ставрофор Милорад Лазаревић, парох верски, протојереј-ставрофор Чедо Лукић, парох боровски и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља. Владика Херувим је после заамвоне молитве изговорио следећу беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји и децо Божја, нека је наздравље и на спасење данашња света Литургија у храму Благовести Господњих. Сабрали смо се на молитву Господу и да принесемо Жртву од свих и за све. Радујем се што са вама могу да делим радост данашњег дана и што можемо да се поучимо Јеванђељем које је Извор Живота. У данашњем светом Јеванђељу по Матеју могли смо да чујемо о позвању Петра и Андреја да буду апостоли и проповедници Христовог Јеванђеља. Позив који је Господ упутио овој двојици апостола односи се и на све нас. Сви смо позвани да будемо носиоци Тајни, носиоци Јеванђеља. Требамо у срцу и души да носимо Јеванђеље, да га проносимо овим светом. Јеванђеље треба да буде темељ нашега живота и наше вере. Тај позив није актуелан само у апостолском периоду, када се Јеванђеље ширило у много горе време, док су хришћани били гоњени. Хришћани су знали да једино кроз жртвену љубав могу да пронесу Тајну Христовог учења које нас овенчава венцем вечне славе и узводи у Царство Божје. Апостоли су нама као пастирима, али и вама као верном народу, оставили у наслеђе да носимо Крст и да проповедамо Јеванђеље. Темељ Јеванђеља налази се у Васкрсењу као печату који је испуњење светог Јеванђеља. Веома је битно то на који начин тумачимо Свето Писмо и на који начин се Свето Писмо може утемељити у биће нашег народа. То можемо да испунимо кроз свету Литургију, јер пуноћа Јеванђеља се налази у Цркви Божјој. У Цркви Реч Божја задобија место у људском срцу, учи нас врлинском начину живота и упућује на онај уски пут који води у Царство Божје. Све нас у овоме свету упућује на широки пут који нема подвига нити циља. Једино је Црква та која позива да ходимо оним путем којим су ходили светитељи Божји који су проносили Христово Јеванђеље по целом свету. Свети апостол Петар и Андреј су тако били проповедници не једнога места, него целих народа. Речи Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа су биле пронесене устима светих апостола где год дише људска душа. Нема лепше Тајне, драга браћо и сестре, од Тајне нашега живота у Цркви Божјој. Живот у Цркви је круна нашега живота. У Цркви се сусрећемо са Господом и наше биће је усмерено ка Царству Божјем. Ту смо једни другима браћа и сестре, баш онако како треба бити у свакодневном животу. Најлеши Извор са којега се напајамо је света Чаша у којој се налази Тело и Крв Господња. Ту се сједињујемо са Господом, примамо најлепши Дар који је Господ оставио човеку како би био сједињен са Њим. Ако будемо овако чинили знаћемо да нисмо у старозаветном закону који смо чули у Светом апостолу, него да смо испуњени новозаветним законом који се испуњава у Светом Духу. Новозаветни закон нам је дат да ми као пастири не будемо сами себи довољни, и да живимо по закону који смо сами себи прописали. Закон треба да буде омеђен благодаћу Светога Духа. То је закон који не наређује, који има жртвену љубав, закон који воли и прашта. На то смо браћо и сестре позвани. У данашњем Апостолу свети апостол Павле нас поучава управо томе. Поучава нас закону праштања и љубави. Не смемо да живимо у старозаветном закону где је било око за око, зуб за зуб. Требамо бити омеђени законом љубави који превазилази све законе које човек сам себи намеће. Нажалост, тај људски закон у већини постаје мерило којим човек све мери. Не можемо се узидићи изнад закона Божјег. Не можемо ми бити ти који постављамо мерила како неко треба да се понаша. Можемо следити само онај закон који је Господ прописао, а то је закон љубави. То је закон који зна како се воли, који зна и да куди и да прашта, али исто тако који зна како се упућује на пут покајања. Ако се ми уздигнемо изнад тога и поставимо свој закон као мерило, онда се ту губе све оне лепоте Јеванђеља и Цркве Божје које нас уче другачијем закону и љубави него што је овоземаљска. Свети апостол Павле нас је упутио на то да требамо бити носиоци закона љубави, праштања и покајања. Период и којем се налазимо је период Петровског поста који нас упућује на то да животом у Цркви Божјој требамо сабирати врлине које нас воде у Вечни Живот. Нека је благословен данашњи дан и свето Сабрање у Вери, нека се ваше молитве умноже и да овај храм отпочне са својом обновом. Жеља ваших срца је сигурно та да се више усмеримо ка обнови светог храма који треба да буде понос и дика овог места али и целе Епархије. Као народ Божји позвани смо да украшавамо свети храм. На првом месту ми пастири. Требамо да се бринемо о светом храму, то нам је задатак и пастирска обавеза. Исто тако, ви као народ да нам помогнете у томе да обновимо овај свети храм, да он добије своју лепоту. Нека сте благословени од сада и кроз сву вечност! Амин. Извор: Епархија осечкопољска и барањска