Претражи Живе Речи Утехе

АРХИМАНДРИТ Јована Радосављевића који је био на служби у Епархији врањској, преминуо је од последица коронавируса у Новом Саду где се лечио више недеља. Архимандрит Јован је рођен 1927. године и један је од ученика владике Николаја Велимировића. Милисав (касније Јован) био је Николајев ученик све док нацисти нису заробили владику и пребацили га у логор Дахау. Замонашио се 1950. године у манастиру Рача, а касније је прешао Призрен, након што је за епископа рашко-призренског постављен Павле каснији Патријарх Српске православне цркве. Управо га је Патријарх Павле охрабрио да заврши богословију, а затим и Православни богословски факултет. Његово име се помињало као име великодостојника који је требало да извуче једну од три коверте у којој се налази име новог патријарха Српске православне цркве. Последњих година које је провео у врањској Епархији уживао је велико поштовање верника и свештенства. https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/984764/preminuo-arhimandrit-jovan-radisavljevic-izgubio-bitku-virusom-korona

Духовник и оснивач Средњеуралског женског манастира, схиигуман Сергиј, нашао се у центру пажње након тврдњи да је Ковид-19 – „псеудопандемија“ Схиигуман Сергиј (Фото: РИА Новости) (РИА Новости, 3. 7. 2020) Схиигуман Сергиј (Николај Романов) изјавио је да не намерава да напусти Средњеуралски женски манастир, чији је он оснивач, након што га је црквени суд рашчинио. „Молим све православне да устану у одбрану манастира. Ја нећу напустити манастир“, – рекао је свештеник у видео – обраћању које је објавио на Јутјубу. Како је раније рекао новинарима председник Одељења за односе Цркве за друштвом и медијима Екатеринбургшке епархије протојереј Максим Мињајло, Средњеуралски манастир ће бити враћен под управу монахиње Варваре, настојатељице обитељи која је напустила манастир. Сам Сергиј, који се налази у Средњеуралском манастиру, крши акт надлежног епископа да без писаног благослова не напушта територију Јовано-Богословског манастира, што је, између осталог, послужило као повод и предмет поступка против њега и његовог рашчињења. Духовник и оснивач Средњеуралског женског манастира, схиигуман Сергиј, нашао се у центру пажње након својих тврдњи да је Ковид-19 – „псеудопандемија“, која има за циљ да се Руси ставе у „сатанини електронски логор“, „безаконо натерају на самоизолацију“ и да их лише „слободе и рада“. Епархија га је лишила права да проповеда, али овај клирик то није послушао и наставио је да у проповедима позива паству да изађе на улице и протестује. Црквени суд га је због тога рашчинио. Настојатељица манастира, монахиња Варвара, напустила је манастир скупа са сестринством, јер није делила позицију оца Сергија. Наслов и опрема: Стање ствари View full Странице

Викар патријарха Иринеја заражен вирусом корона Владика је према наводима појединих медија хоспитализован у Земунској болници, а претходног дана, како се наводи, у Храму Светог Саве тестирано је више од двадесет људи који су запослени при Храму Владика Српске православне цркве, викар патријарха Иринеја, заражен је вирусом корона, потврђено је Танјуг у круговима СПЦ Према сазнањима Танјуга,патријарх Иринеј је тестиран на Ковид 19 и његов налаз је негативан. Владика је према наводима појединих медија хоспитализован у Земунској болници, а претходног дана, како се наводи, у Храму Светог Саве тестирано је више од двадесет људи који су запослени при Храму. Патријархов викар је наводно имао све симптоме корона вируса и сам се јавио надлежнима. Владика је у недељу у Храму Светог Саве служио васкршњу литургију којој је присуствао мањи број верника који су се тог дана и причестили. Викар патријарха Иринеја заражен вирусом корона | Друштво | Novosti.rs WWW.NOVOSTI.RS Владика је према наводима појединих медија хоспитализован у Земунској болници, а претходног дана, како се наводи, у Храму Светог Саве тестирано је више од...

Др Владимир Латиновић, удостојивши српску теолошку сцену, написа текст Од хране до лека: Ефекти причешћа на телесно здравље. Уследила је полемика са о. Слободаном Лукићем, овде и овде. Не знам нешто више о ВЛ јер његов докторат није публикован, мада је 2014 помпезно најављено да ће га Брил штампати 2015, а данас смо 2020, тако да је ВЛ докторант по правилима која важе где сам ја докторирао. ВЛ је изразио жељу: „Редакција, наравно, може да настави да објављује овакве одговоре. Ја на њих убудуће нећу одговарати и нећу се даље „ћерати“ све док не видим одговор који је теолошки промишљен, поткрепљен аргументима из Светога Писма и других релевантних извора и, пре свега, логички утемељен. И уколико ме неко суочи са бољим аргументима и изворима од ових мојих, радо ћу признати да сам погрешио.“ – коју ћу му драге воље услишити, јер сам и сам писао на ову тему: 01, 02, 03, 04. Латиновићев текст није безинтересан, што и он сам тврди, тако да иако се слажем да се преко причешћа може пренети зараза или болест, базе за наше тврдње су сасвим другачије, а тотално му је неутемељено да Писма и Предање негирају причешће као телесни лек, јер оно може бити, како мислим, али не и нужно, и телесни лек. Ту је ВЛ од Лукића тражио да му покаже одакле се појавило погрешно учење да је причешће телесни лек, тј. где је прочитао догму о томе да се зараза не може пренети причешћем, иако је сам порадио на томе у кратким цртама. Тако да је чудан његов захтев. Но да видимо Латиновићеву аргументацију. 1) „У Новом Завету нема ни помена о исцељујућим дејствима причешћа. Христос није користио причешће да би исцељивао болесне“. Ово је бесмислено. Сам он је то причешће, и што би, поред себе живога правио некакво причешће? Друго, тајна евхаристије је установљена кад су га ухапсили, па свакако није било времена да би је он употребљавао. „Савле није прогледао и постао Павле под дејством причешћа и није васкрсао мртвог младића који је пао са прозора причешћем, иако му је оно било одмах ту при руци (Дела 20, 7-12)“. Не даје се причешће некрштеном. Савле је морао бити најпре крштен, како и видимо из Дела. Младић је погинуо, како су неки мислили, а Павле је рекао да је само кататоничан (мада је ово можда по: Није умрла, спава). Било би сулудо гурати некоме хлеб у уста а овај не може да гута. Још у душник да му угураш па да га дотучеш. ВЛ неопрезно наведе управо текст који је против њега, јер читамо у 11-12: „Онда изиђе горе па, преломивши хлеб и причестивши се, дуго говораше све до зоре, и тако отиде. А младића доведоше живог“. Овде имамо идеју чудотворења по причешћу. Добро пак вели Латиновић да НЗ сматра оним преко се чега достиже живот вечни, а ту бих скренуо пажњу да је то управо идеја спасења, односно телесног здравља, јер се васкрсло тело доживљава као тело, иако духовно. Пише даље: „Нигде ни речи о телесним дејствима осим у случајевима када злоупотреба причешћа у сврху опијања узрокује болест и слабост… То је, у изузетно натегнутом смислу, уједно и најближи пример исцелитељског дејства причешћа који се може наћи у Новом Завету, јер ако причешће може изазивати (телесну) болест могло би, барем теоретски, да има и супротан ефекат“. То није натегнут смисао, јер предозирање или погрешна употреба лека може довести до болести и смрти. Сада долазимо и до недемонстриране тезе ВЛ да се у хришћанству развило погрешно учење о причешћу као леку. Као једини аргумент је употребљавао: То ја тако сматрам, али то није аргумент. Сасвим потписујем пак његову тврдњу: „Не сматрам да сам (и поред доктората на тему евхаристије) најстручнији да пишем о тој теми“, и ваљало је да послуша тај савет разума. Прво што се да запазити је да аутор не види никакву continuatio између СЗ типа пасхалног јагњета и НЗ стварности тог јагњета. Ис Хс је пасхално јагње. А оно се конзумирало у знак спасења од буквалне, телесне смрти. Леп текст о симболу и реалности, односно значењу избављења преко Јагњета имамо у Јована Благојевића. Зато НЗ слика Ис као Спаситеља човека, а тада још нисмо имали идеју подвојености на душу и тело, осим у минорним јеврејским круговима (нпр. у есена, како сведочи Јосиф Флавије), је укорењена у вековном јудејском предању. Знак доласка Царства Небеског су била и исцелења која је Месија вршио (Мт 12, 28). Он је био лекар, иако нигде није назван као таквим, осим у народу. Наиме, индиректно је сам себе назвао лекаром (ἰατρός) у Лк 4, 23: „Свакако ћете ми рећи ову пословицу: Лекару, излечи се сам“. Лекаром су га сматрали у народу јер је и лечио, али и код противника, тако да не користи случајно овај апелатив. Опет га налазимо у Матеја и Марка, где о себи говори као о лекару (Мт 9, 12; Mк 2, 17; Лк 5, 31), а поготово Лука 5, 43-4 сугерише о њему као правом Лекару: „И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; и приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене“. Ако је, дакле, Ис био и Лекар, што је несумњиво на основи НЗ текстова, тада Латиновићу не преостаје друго него да докаже да у причешћу није Ис, и да нам објасни како је то наједанпут субапостолским оцима, а затим и апологетима пало на памет да измисле тезу о причешћу као и леку! Плашим се да када бисмо следили његову логику, онда бисмо поништили и све одлуке васионских сабора, јер би оне биле накнадне измишљотине Отаца које немају директног упоришта у Писмима. Међутим то није тако, јер рефлексије и св. Игњатија, као и наведеног Кипријана, не висе у ваздуху. Но, јасно је да је Латиновић и изнад васионских сабора, када се бласфемично изражава на рачун св. Августина и не прихвата осуду пелагијанаца за јерес на Ефеском сабору. Мој магистарски се тицао Августина и пелагијанаца, и ове јефтине бљувотине на његов рачун су сасвим депласиране. Како је ВЛ „просвећен“ научник, скрећем му пажњу да је Јасперс убројао Августина у геније људског рода, док је Јулијан предат забораву, а нема га ни у теологији, за разлику од осуђених Евагрија, Теодора, Оригена итд. Да се вратим на тему. Ис се не јавља само у НЗ као лекар. Имамо схватање Хр као „лекара телесног и душевног“ у креду Игњатијевом (Еф 7, 1-2), што је почетак 2. века, али и у хетеродоксним списима као што су Дела Јованова 108, или Дела Томина 156. Та функција Хр се проширила и на његове ученике, тако да су они сада лекари, а Талмуд забрањује по цену смрти да се иде код хришћана на исцелење. Ми смо негде у доба медицине која није одвојена од религије, култа Асклепија, а имамо и чувене лекаре као Галена и Сорана, Хипократа… Ис је постао компетативан. Јустин ће рећи да је Логос постао човек „да би учествујући у нашим немоћима, могао да их излечи“ (Друга Апологија, 23, 4). За Иринеја је Ис добри лекар који покушава да излечи болесни људски род (Против јереси, 3, 5, 2; 4, 22, 7). Слику Бога Лекара има и Тертулијан (Против Маркиона, 1, 22; 3, 17). Ис као Лекар је највише потенциран у александријском озрачју (Климент, Педагог, 1, 83, 2-3). Климент у полемици са гностицима наглашава да Ис лечи тело и душу, лечи парализованог, васкрсава Лазара (Педагог, 1, 6, 1-4; Стромата, 3, 15, 104, 4). Ориген ће наставити да развија идеју Ис Лекара у многим списима, а назива га лекаром тела и душа у Омилија на Луку, 13, 2-3; Омилији на Јеремију, 18, 5. Не бих наводио многобројне друге списе Отаца, који показују бесмисленом Латиновићеву тезу да се изнебуха појавила идеја Ис као лекара, односно причешћа као медикамента. Ако зажели, могу га упутити на друге текстове. Имамо сасвим јасну линију отаца која води „крају петог и до средине шестог века, у време кад је вера у телесну лековитост причешћа била већ чврсто установљена“. И ВЛ мисли да је то случајно, односно накарадно учење које се ваља истранчити из Цркве. Просто је невероватно шарлатанство у коме Латиновић жели да нам представи ране западне оце као помало ретардиране, па да су они унели неку забуну, односно измислили да причешће може да лечи и тело, али не штеди ни источне. Човек је сума Отаца! Још само да му видимо објављени докторат, као и Перишићеву фамозну библиографију у најави од преко 10 година. У науци ова претенциозност није пожељна, дисквалификује те. 2) Латиновићу не недостаје само вера (то не тврдим, мада је јасно, али би било превише лично па то остављам Вишој инстанци), него научничка акрив(б)ија. Учење Цркве о Ис као Лекару је несумњиво, а не „неопрезно“ или погрешно, како би хтео ВЛ. Само неко ко није стекао употребу разума би пак тврдио да је причешће (Ис Хс) лек по себи. Није, али може да буде. Да је тако, онда нико не би умро од хришћана. Дакле, причешће није лек за телесну бесмртност, јесте за следећу фазу у којој ћемо се наћи, али се не може негирати и да је и телесни лек, само зато што умиремо. Наиме, користимо и друге лекове, они нам помажу, оздрављамо, али не можемо да живимо вечно. То не значи да ови лекови нису лекови. Јесу, али привремени. Тако и причешће може да буде привремени лек за неку болест, али је првенствено лек бесмртности. И то јасно пише у Јеванђељу, што потврђује и Латиновић. Тако се Лекар душа и тела, ваља узети у ширем контексту, и укључити и божански промисао, који би требало да нам даје оно што је на нашу корист, иако тога нисмо свесни, али и не даје нам. Верник, који се нада да је сједињен са Лекаром зато може мислити и да му је телесно здравље од Лекара. Ако је код Старих важила: У здравом телу здрав дух, овде би било: У здравом духу зраво тело, мада не и нужно. Промисао онемогућује нужност као и магијски приступ. 3) Иако су депласиране Латиновићеве теолошке тврдње око причешћа, добре су ове око могућности заразе. Добре су по себи, јер их и ја делим, али су нажалост интересне, јер се јављају у време када се напада Синод као затуцан и реакционаран, а без да се осврне на друге владике које спроводе једнаку праксу. И још Латиновић, са безбедне дистанце, штити неисповеднике који су у мишијим рупама. Пише: „Али овога пута, на молбу пријатеља и под теретом савести, желео бих да напишем нешто у вези са схватањем причешћа, тј. његовог дејства на оне које га примају. Разлог је горући: епидемија коронавируса који угрожава људске животе, те реакције односно нереакције одређених црквених великодостојника (укључујући и оне највише), које више припадају неком прошлом времену, него овом савременом у коме живимо“. Нека ми допусти Латиновић, али ја му у савест ни најмање не верујем, јер му је отрована молбом пријатеља. Да је текст био написан само са гледа епидемиологије, разумео бих га, али је написан у секташком духу, где се Оци представљају некаквим будалама и онима који немају везе са Писмима, а онда и Синод следбеником таквог мрачњаштва, тако да је текст до дна компромитован и нема никакве везе са науком. Рим 28.03.2020 Зоран Ђуровић

КОРОНА И ДОЛАЗАК АНТИХРИСТА!!! Многи повезују пандемију са описаним догађајима у Светом Писму, те предвиђају устоличење Антихриста, жигосање знаком звери и скори Други долазак Господа Исуса Христа. Говорећи о последњим временима, Христос је рекао: „А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам!” (Мт.24,36) Сваки онај који сматра да су последња времена управо сад пред нама, нека прочита ову реченицу колико год пута је потребно да би најзад схватио: ти то не знаш и ти то не можеш знати. Теби то није откривено. О дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац. Тек кад Христос други пут дође знаћемо да смо живели у последњем времену света којег познајемо. Тек онда ћемо заиста знати да почиње Преображен Свет. До тад, језик за зубе и смирење у срце. Уместо да се радујемо Богу, ближњима и животу, многи улазе у разна теоретисања, страхују од предстојећих ужасних временâ, и уместо да свуда виде прилику да се пројаве као људи, они свуда виде нељуде и Сатанине сужње. Скоро две хиљаде година, колико хришћанство постоји, многи би наслућивали последња времена кад год би се дешавала нека радикална промена у свету. Већ је прва генерација хришћана сматрала да је њихов први прогонитељ, Нерон, управо тај Антихрист. Па би титулу „пребацивали“ наредним прогонитељима. Године 999. западни хришћани су, тумачећи буквално неке библијске цитате, сматрали да ће баш 1000. године Христос доћи други пут, те су многи занемарили пољопривредне и друге послове (зашто би радили кад им ускоро неће бити потребна ни храна, ни новац?). И тако је 1000. година упамћена по великој глади. Током индустријске револуције многи конзервативни хришћани су у променама видели знаке последњих времена, неки Руси су након Октобарске револуције сматрали како се Антихрист устоличио, а светски ратови су донели сличне слутње. Скоро свака већа историјска промена је доносила ново тумачење Светог Писма и ново предвиђање краја. То је секташки, а не православни начин тумачења Христових речи. Главни начин манипулисања је страх и то секте одлично знају. Секте упру прстом у „непријатеље“ и убеде нас да смо „само с њима безбедни“, јер код њих је спас. Црква то не ради. Ако и критички тумачи знаке времена (што је њена одговорност да чини!), она никога не демонизује, не прети страхом од Антихриста или глобалних завера. Црква не призива страхом, него љубављу. Хришћанин, на крају крајева, нема потребе да се плаши. Ако смо узели свој Крст, изнећемо га до краја, ма какво време дошло. Ако дође Антихрист, он није и не може бити већи од Христа. Ако дође велика туга, ми смо со свету, сведоци и служитељи Радости Неисказане, Живота над Животима. Чему фрка? Бићемо људи какви смо одувек призвани да будемо и ништа и нико то не може променити. Нарочито у овим временима, кад свуда владају паника и немир, последње што хришћани треба да раде јесте да „доливају уље на ватру“, да причају о томе како сад следе и остали јахачи апокалипсе, итд. Ми смо и као хришћани призвани да критички и трезвено тумачимо стварност. Не морамо сви имати идентичне идеје, ни схватања (уколико се то не тиче суштине наше вере). Али у савременим искушењима многи, у жељи да разбуде успаване, буду сувише гласни и сувише панични, преувеличавајући опасност или је сасвим измишљајући. И уместо да неког покрену на делање у љубави, још више га удаље од људи и света. Замислите да је Христос дошао међу болесне телом и болесне душом, и да им је говорио како ће свет патити у агонији, и како морају да се причувају, да не би отишли у пакао. Али он је болесне лечио, прилазио им, помагао, тешио, опраштао, подизао с постеље и подизао са дна живота у греху. Волео их је. Да, некад је у тој љубави и указивао на опасности, јер смо сви одговорне личности. То је све што и ми треба да чинимо. Да друге волимо, у љубави им помажемо, доносимо им Радост, а опомене изричемо опрезно, ретко и веома пажљиво, само да бисмо разбудили успаване. Никад да бисмо их гурали у панику. Не паничимо. Христос је међу нама. (Марко Радаковић)

Политичари из Италијe, а потом и из других земаља, учинили су све супротно савету др Абду Шаркавија, како би изазивањем панике бацили у други план низ питања ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Северна Италија – област са највећом концентрацијом Кинеза у овом делу Европе. Што на “бело“, што на “црно“, има их око 70.000. Авионске линије према Кини и натраг нарочито су биле пребукиране крајем 2019, јер су се у кратком руку славиле и кинеска и светска Нова година. После масовног повратка Кинеза на север Италије, један пацијент са респираторним проблемима примљене је у болницу, и то на одељење са старим и болесним особама. Ускоро, цело одељење је заражено, а пацијенти су масовно умирали. Тада је откривена зараза корона вирусом. Још није било панике, јер је тај вирус 100 пута слабији од “обичног“ грипа. Од њега умиру хиљаде, а од “обичног“ стотине хиљада људи годишње. Међутим, ускоро се показало да корона, за разлику од “обичног“ грипа, убија на само један начин: циљајући плућа. Спасоносно решење, док вирус не прође, је примена респиратора. Али, испоставило се да у целој Италији има свега 700 респиратора. Број оболелих у овој регији, познатој по високом броју старијих особа, брзо је премашио 700. Италијани су се тада обратили за помоћ земљама Европске уније. Нису је добили. Онда су хтели да поруче респираторе, заштитне маске и осталу опрему, у фабрикама. Тада се открило да у целој Европској унији не постоји таква фабрика. Све су измештене у Кину, Индонезију, Вијетнам и остале далекоистичне земље. Само једна фабрика у Немачкој прави комплетна заштитна одела, али, на тражење Италијана, Немци су одговорили негативно. Епидемија још није проглашавана, да не би пропала зимска сезона у Алпима. Не само италијанским, већ и француским и аустријским. Велики број Италијана одлази на скијање управо у ове земље. Тако се вирус проширио и у Француски и Аустрију. Онда је проглашена не само епидемија, већ и пандемија. И за епидемију, и за пандемију, цифре су биле исувише ниске, а опасност исувише мала, већ у поређењу са “обичним“ грипом. Светски стручњак за епидемије, др Абду Шаркави, упозоравао је: “Далеко смо од решавања стања са Ковидом-19. Приближиће се у ваш град, болницу, пријатеља или чак и члана породице који су вам близу. Очекујте то. Престаните чекати да будете даље изненађени. Чињеница је да сам вирус неће изазвати много штете када дође. Али наше понашање и став ‘бори се за себе изнад свега’ би се могао показати катастрофалним.“ Политичари из Италија, а потом и из других земаља, учинили су све супротно савету др Шаркавија, како би изазивањем панике бацили у други план низ питања. Прво, показало се да је Европска унија, као “држава без граница“, само утопија. Границе су ту где су и биле, јаче него икада. Солидарност практично не постоји. Друго, индустрија Европске уније толико је уништена, да не само што више не прави, или скоро не прави, на пример телевизоре, већ се не производе ни стратешки важни производи. Треће, драма лекара који су доведени пред свршен чин, тј. принуђени да бирају ког пацијента ће прикључити на кисеоник. До данас није објављено колико Кинеза су прикључивали и да ли су их уопште прикључивали. Четврто, продужење туристичке сезоне по сваку цену, итд. Себично понашање одговорних, како је прогнозирао др Шаркави, изазваће огромну економску штету и увешће свет у нову економску кризу. Српски политичари уложили су, и још улажу, огроман труд да не заостану за својим колегама из Европске уније. Штавише, они су их и претекли, извођењем војске са дугим цевима на улице, проглашавањем ванредног стања, полицијског часа и, специјално, кућних карантина за пензионере. Пошто је корона вирус за Србију “увозна роба“, решење је било у тестирању свих који улазе у земљу. То су можда могле да учине, на пример, војне санитетске екипе. Уместо тога, на граничне прелазе постављен је по један лекар, који је само записивао имена и упућивао путнике где да се јаве. Чекање на границама одмах се протегло до девет сати. Разлог што није уведено тестирање на границама је очигледно тај што држава нема довољно опреме за узимање брисева и испитивање толико великог броја узорака. Зато, с друге стране, има довољно средстава за изазивање панике, која ће, као и у европском случају, покрити све што треба. Како су лекари увек учили, и још уче, вируси се преносе у затвореном простору, па се препоручује боравак напољу. Обратно, алергије, попут полена или амброзије, долазе до изражаја на отвореном, па се у тим случајевима препоручује боравак унутра. Паника је све окренула наглавачке. Ако држава заиста буде инсистирлаа на кућним карантинима за пензионере, они ће ускоро почети масовно да умиру. Људе у тим годинама у животу одржава управо кретање. Најновија вест су наши несрећни суграђани који широм ЕУ раде на црно. Изгледа да их има око 60.000. Туристичке виза на 90 дана су им истекле. Ако остану тамо, ризикују трајну забрану уласка. Овамо не могу – држава им је управо забранила повратак. Она иста држава која их је натерала до просјачког штапа и принудила да иду где год, трбухом за крухом. Кажу да није важно што је власт прекршила једно 5-6 закона увођењем ванредног стања и полицијског часа. У закону пише да се за епидемије проглашава ванредна ситуација, а не ванреднос стање, док термин полицијски час и не постоји у нашем законодавству. У пракси, није постојао још од времена Озне, 1945. године. Код бројке од 40 оболелих, без умрлих, нема услова ни за увођење ванредне ситуације, а камоли ванредног стања, које се граничи са ратним стањем. Међутим, то није важно само за љубитеље лика и дела Ј. Б. Тита и његове пароле: “Не држите се закона као пијан плота“. Иначе је итекако важно. У корист домаћих власти, пак, иде факат да су све почели политичари ЕУ. Тако, они ће гледати њих и када се ово почне приводити крају, вероватно почетком априла. Нових корона вируса – вируса који са животиња прелазе на људе – увек ће бити. Опет, вероватно, највише из Кине, јер је Кина, због комунистичког система, земља са најсиромашнијом популацијом у појасу умерене климе. Тамошња сиротиња је принуђена да једе све и свашта, чиме се повећава вероватноћа за стварање корона вируса. Колико се, међутим, може видети на Интернету, симпатије према Кини обратно су пропорцијалне опасностима које отуда долазе. Од економских – уништавање домаће привреде због увоза неоцарињене кинеске робе – до стварања и ширења вируса. То не чуди, због огромне количине комунистичке пропаганде којој је овај народ изложен већ 80 година. Корона вирус: Како и зашто? | Pogledi WWW.POGLEDI.RS

Господе Исусе Христе, Боже наш, Први Лекару душе и тела, Који си нас ради постао човек, да би исцелио човека од грехопада Адамовог; Који ниси презрео неизлечиво болесних десет губаваца, него си их очистио спаситељном Својом благодаћу; Који си као Богочовек проживео на земљи, чинећи добро и враћајући здравље и исцељујући сваку немоћ и болест у народу; Ти си чинио добро и враћао здравље раслабљеним, слепим, много сагрешившим, гневнима и злонамернима телесно и душевно, и телу и разуму. Прими благонаклоно нашу молитву и помози да се савлада смртоносни вирус, који има облик коронавируса и који сеје страх, или смрт, међу немоћнима и незаслужено страдајућим, да се изагна. И ако зарад многих наших грехова допушташ такво искушење, молимо Те као милостив да га одагнаш од нас и од целе васељене. А ако си због испитивања наше вере попустио његову силу, прекрати напетост над немоћнима, његове заразе широких размера. Ако нам је он дат од злодејства непријатељског или од немара лакомислених људи, порази његову силу као Свесилан Бог. Сачувај омладину и укрепи немоћне; и оне који су у старости, лечи од проклетог вируса и ослобађај свих тескоба срца; и у замену за то – даруј нам добро здравље, олакшање и великодушност, молитвама Пресвете Владичице наше Богородице и свих Твојих Светих. Амин! View full Странице