Претражи Живе Речи Утехе

Ученици београдских интернационалних школа, заједно са својим наставницима, још једном су пружили подршку својим угроженим вршњацима. Након што су исто урадили пред Божић, у децембру 2022. године, поново су се придружили добротворној акцији „Деца помажу деци“, коју је пре више година започела Њ.К.В. Принцеза Катарина, саопштено је из Белог двора. Овај пројекат прати визију Њеног Краљевског Височанства, да је од кључног значаја да се најмлађи у раном узрасту науче колико је важна радост давања. Деца се подстичу да своје поклоне донесу у Двор, а они ће бити предати њиховим угроженим вршњацима за предстојећи Васкрс. Ученици интернационалних школа у Београду су током едукативног обиласка имали прилику да сазнају много о историји Краљевске породице Србије и њеног дома, Дворског комплекса, а дочекала их је Њ.К.В. Принцеза Катарина, са којом је била и њена сестра, госпођа Бети Румелиотис. Њено Краљевско Височанство је провела време са децом, разговарала са њима о значају даривања, а ђаци су били веома узбуђени што су лично упознали праву принцезу. Ученици су донели поклоне у Двор, знајући да ће они бити уручени на традиционалним Васкршњим пријемима у Белом Двору, који ће ове године бити одржани на Велику среду, 12. априла 2023. Њихова Краљевска Височанства сваке године традиционално дочекују и обрадују преко хиљаду деце без родитељског старања, деце са посебним потребама и социјално угрожене деце на овим празничним пријемима. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина искрено захваљују на подршци ђацима и школама које су се великодушно придружиле иницијативи да обрадују угрожену децу: Немачкој школи у Београду, Британској интернационалној школи у Београду и Међународној школи „Руђер Бошковић“. „Чврсто верујем да деца треба да уче радост давања од малих ногу, као што су мене учили моји родитељи, који мени били одличан пример, а најбољи начин да то науче је кроз сопствено учешће. Чинећи то у раном узрасту, постаће добри људи када порасту. Веома сам поносна и захвална свој дивној деци из интернационалних школа у Београду, као и њиховим наставницима и школама, што су подржали наш добротворни пројекат „Деца помажу деци“. Иако су тако мала, ова деца су показала да имају свест и саосећање да помогну својим угроженим вршњацима и да им донесу најдрагоценији дар који могу да добију – сазнање да нису заборављени и да су вољени“, рекла је Њ.К.В. Принцеза Катарина. Извор: Краљевска породица Карађорђевић

Светски дан борбе против рака обележава се сваке године широм света 4. фебруара и тим поводом Њ.К.В. Принцеза Катарина Карађорђевић још једном шаље поруку подршке свима који се боре против ове болести и подсећа на суштински значај превентивних прегледа и поштовања савета стручњака, јер се ова тешка болест може избећи или излечити ако се на време открије, каже се у Саопштењу из Белог двора и наставља: Светски дан борбе против рака је глобална уједињена иницијатива коју води Унија за међународну контролу рака (UICC). Подизањем свести широм света, побољшањем образовања и обједињавањем личних, колективних и активности влада, ради се на остварењу главног мотива да сви треба да раде заједно како би се створио свет у ком ће милиони смртних случајева од рака бити избегнути, јер могу да се спрече, а лечење и нега једнаки за све. Тема овогодишњег обележавања Дана је „Попуните празнину у бризи“, са циљем да промовише напредак који у својим бројним облицима омогућава већем броју људи да траже и добију негу која им је потребна и коју заслужују. Како истичу здравствени стручњаци, активности у превенцији настанка карцинома су разноврсне и представљају кључни приступ у процесу њихове контроле. Процене сугеришу да се чак 40% малигнитета може избећи путем промене животних навика: престанком пушења, ограничавањем конзумације алкохола, избегавањем прекомерног излагања сунцу, одржавањем оптималне телесне тежине здравом храном и вежбањем, као и заштитом од инфекција које могу да доведу до развоја рака. Ако се болест ипак појави, њен исход се може побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајућу палијативну негу. Онколози истичу да рано откривање карцинома доприноси добром исходу болести, то јест превођење овог обољења у хроничну болест. Позивају на обављање редовних прегледа, а ако се уоче неки нови симптоми, на разговор са лекаром. „Колико год била тешка борба против рака, из ње се може изаћи као победник. Само они који су се сусрели са раком знају колико је тешко издржати ову битку – колико је одрицања, суза, храбрости потребно... али знају и да уз подршку својих најмилијих и уз адекватну медицинску помоћ могу да преброде то. Ова борба озбиљно утиче, и психички и физички, на људе који се боре са раком, али су свесни да морају да наставе своју борбу – зато хајде да им помогнемо, подржимо их, дамо им до знања да кроз све то не пролазе сами, уверимо их да имају коме да се обрате и да уз нашу помоћ и подршку могу да изгурају сваки дан који следи. На данашњи дан желим да изразим искрено дивљење и захвалност свим медицинским радницима у Србији на њиховом изузетном раду и доприносу у превенцији и лечењу ове опаке болести. Надам се да ћемо и убудуће сви заједно наставити да радимо на побољшању здравља и услова лечења наших грађана. Такође апелујем на све да се придржавају савета лекара, превентивно прегледају и одустану од лоших животних навика које угрожавају њихово здравље. Само тако можемо да сачувамо своје здравље, а самим тим и живот. Живот је највећи дар и морамо га чувати, како за себе тако и за оне који нас воле“, рекла је Њ.К.В. Принцеза Катарина. Њ.К.В. Принцеза Катарина и њена Фондација у Србији, у сарадњи са канцеларијама Хуманитарне организације Лајфлајн у Чикагу, Њујорку, Торонту, Лондону и Атини, чији је покровитељ Њено Краљевско Височанство, годинама помажу српским болницама обезбеђивањем медицинске опреме, као и подизањем свести о важности превенције, лечења и подршке оболелима од рака. Поред тога што Фондација Принцезе Катарине помаже клиничким центрима широм Србије, она организује и годишњу Конференцију српске медицинске дијаспоре, која велику пажњу посвећује темама из онкологије, промовишући идеју да су континуирана едукација и сарадња са водећим центрима за рак у иностранству од кључне важности за наше лекаре. Са истим циљем унапређења знања, Фондација је организовала и пет онколошких симпозијума. Први центар за палијативно збрињавање у Србији отворила је Њ.К.В. Принцеза Катарина 2013. године у Клиничком центру Ниш, захваљујући великодушној донацији др Илејн Лејкок. Такође, једна од најзначајнијих донација је мобилни мамограф, који је поклоњен Клиничком центру Ниш 2009. године, захваљујући великодушности Фондације Ставрос Ниархос. Од доласка у Србију, захваљујући овој мобилној јединици вредној 700.000 долара, прегледано је више од 160.000 жена. Извор: Фондација принцезе Катарине

Завршени су дугогодишњи рестаураторски радови у манастиру Свете Катарине, који су изведени под окриљем египатског Министарства за старине. Током пројекта уређена је територија око манастира, поправљени су путеви који воде ка манастиру и Мојсијевој гори, изграђена су већа паркинг места за аутобусе и постављен електронски безбедносни систем, преноси Ромфеа. Са рестаураторским радовима Министарство има за циљ да повећа број посетилаца те свете обитељи, саграђене на месту где је пророк Мојсије говорио Богу у несагоривој купини, у подножју Синајске горе, где је пророк примио Десет Божјих заповести. Изграђен између 548. и 565. године, манастир је најстарији дејствујући православни манастир на свету. На списак светског културног наслеђа Унеска унет је 2002. године. Према Унесковом сајту „његови зидови и зграде су од великог значаја за изучавање византијске архитектуре. Манастир чува изванредне збирке ранохришћанских рукописа и икона. Оголели планински пејзаж, који садржи многа археолошка и религијска налазишта и споменике, савршена је позадина манастиру.“ Манастир је последњих година доживео неколико фаза обнове. Базилика цркве у мнастиру Свете Катарине претрпела је озбиљн оштећење од земљотреса 1995. године. Рестаурирање на зидовима апсиде завршено је 2011. године, а на мозаицима 2016. Званично отварање је одржано 2017. године. Чувена библиотека Свете Катарине, друга највећа збирка кодекса на свету, међу којима су текстови грчког, арапског, коптског, јеврејског и јерменског језика, поново је отворена после њене обнове 2017. Током деветогодишње рестаурације, источни зид библиотеке, тзв. Јустинијанов зид, саграђен у шестом веку, ојачан је и обновљен, обновљена је фасада и потпорни стуб. Раније ове године, манастир је започео високотехнолошки процес дигитализације својих 4.500 рукописа - процес који би лако могао да траје и до једне деценије. Рад на древним пергаментима, укључујући најстарији сачувани примерак Јеванђеља, Кодекс Синаитикус из 4. века, изводи грчки тим. Извор: Српска Православна Црква

Мада библиотека од давнине непрекидно функционише, а оформљена је још у 6. веку, врхунска технологија није мимоишла збирку рукописа у манастиру Свете Катарине у подножју Синајске горе. Тако је манастир почео 2012. г. са спектралним снимањем многих рукописа како би се открили и рашчитали текстови који постоје испод садашњих текстова, јер многи рукописи су палимпсести, што значи да је претходни текст био избрисан како би се на пергаменту могло поново писати. Међутим, трагови првобитних текстова су преостали. У последње време манастир је започео високотехнолошки процес дигитализовања својих 4.500 рукописа, што је процес који може да траје читаву деценију. Тим стручњака из Грчке ради на древним пергаментним рукописима, међу којима су најранији преписи Јеванђеља (а чувени у науци Кодекс синитикус из 4. века није више у овом манастиру; сада се налази у Британској библиотеци у Лондону). Овај пројекат је сада предузет из разлога што се манастир налази, нажалост, у крају где милитантни исламисти могу упропастити културне артефакте и документа, што су учинили у Сирији и другде. „Немири у наше време захтевају брзо окончање овога пројекта“, рекао је Блажењејши Дамијан, Архиепископ Синаја, Фарана и Рајта, иначе игуман манастира Свете Катарине. Овај монументални подухват дигитализовања манастирске целокупне збирке започео је прошле године са обрадом око 1100 посебно ретких сиријских и арапских текстова. Очекује се да прва етапа траје три године, а коштаће 2,75 милиона. Манастир ће почети да објављује новодигитализоване текстове онлајн најесен ове године. „Ова библиотека је архива историје хришћанства у медитеранском свету и из тог разлога је значајно да сав свет пронађе своју историју овде“, рекао је директор Електронске библиотеке за ране рукописе. Тако је за време рестаураторских радова у манастиру пронађен један раније непознати рукопис древног грчког лекара Хипократа, а потиче из 6. века. Извор: Orthochristian (са енглеског Инфо служба СПЦ)