Претражи Живе Речи Утехе

„Наду ми даје што видим да имам с ким“, каже о стању цркве у Немачкој епископ Григорије. Он је за ДW говорио о увођењу служби на немачком, проблему Kосова и разлозима што се све више Срба исељава у Немачку. „Постојала је прича о плану 'разграничења', никада се ништа није јасно рекло, па не знам ни да ли тај план постоји“, каже о косовском проблему у интервјуу за ДW владика Григорије. „Глупа је та теза да ћемо, када се разграничимо, живети добро једни поред других. Не, ми не можемо да живимо једни поред других. И кад се разграничимо живећемо једни са другима. Први сусед је увек учесник у нашем животу.“ Епископ Диселдорфа и целе Немачке је рекао да црква има „јасан и недвосмислен став о Kосову и Метохији“. „Људи тамо морају бити заштићени и, без обзира што неко овако или онако тумачи косовски завет, тај завет схватам само као то да човек треба да штити другог човека.“ Владика је прокоментарисао и чињеницу да двадесет или тридесет година након ратова исте теме доминирају регионом. „Људи су увек били паметни толико да се после рата окрену животу. А сад се то стално подгрејава и мислим да уопште не треба кривити народ за то. Него треба кривити оне који контролишу медије, а то су на Балкану политичари. Зато су толико важне борбе за медијску слободу.“ Службе на немачком језику као шанса Ове године се обележава педесет година епархије на чијем је челу од прошле године владика Григорије. У разговору за ДW он је поновио да је затекао хаотично стање, посебно у погледу финансија. Српска православна црква – за разлику од руске, грчке или румунске – у Немачкој нема статус „друштва капитала јавног права“ већ обичног удружења. Kако каже владика, малтене као „риболовачко удружење“. „Нема перманентног финансирања, него се живи од прилога народа“, каже он. „Са друге стране, не можемо запослити свештеника у Немачкој као што можемо у Србији, без плате и осигурања. То је ствари компликовало код мојих претходника који су преносили начин рада из Србије овде, а то није могуће. Зато је дошло до губљења тла под ногама.“ Владика је уверен да ће, када епархија санира све проблеме, добити тај жељени статус у Немачкој. „Наду ми даје што видим да имам с ким. Постоји народ, постоје добри свештеници, убудуће можемо имати још боље свештенике, боље образоване, спремније да говоре и немачки и српски, да уче и знају теологију.“ Доласком Григорија на чело епархије се службе све више одржавају на немачком језику. „Живимо у земљи у којој је немачки главни језик. Ми већ имамо четири генерације људи овде. Али то долази највише због тога што наша деца говоре немачки као основни језик. А они су нам најважнији, они су будућност ове цркве и будућност нашег постојања овде и уопште“, наводи Григорије. Григорије службу на немачком види као велику шансу и да се српска црква приближи другим православцима и хришћанима. „Тачно видим да католици и протестанти имају оно што ми немамо. Организацију, озбиљан прогресиван приступ, излазак проблемима у сусрет, акценат на добротворну, друштвену, културну делатност, на свеопшти живот. Они су увек имали снажан утицај и давали животу своју ноту, а од тога примали нешто корисно за себе.“ Kаже да из дубоке ране коју је оставио раскол католика и протестаната нешто може да се научи, јер људи данас у Немачкој живе једни са другима: „Моје дубоко искуство је да ране, како наше личне, тако и свеопште, не морају увек да буду смртоносне, већ и живоносне ако пустимо да кроз њих уђе благодат и милост Божија, уколико не правимо инфекције на ранама нашим ситничарењем и злобама.“ „Одговорност на сваком појединцу“ „Ми на Балкану имамо исту земљу као у Немачкој – исте планине, реке и језера, можда немамо баш такве путеве мада видим да се граде и путеви. Имамо чак и законе, али их не спроводимо“, рекао је Григорије, цитирајући једног верника у Немачкој који му је рекао: „Некад су људи ишли трбухом за крухом, а данас иду мозгом за достојанством.“ Људи који се селе у Немачку „носе свој завичај у срцу, али покушавају да и овде буду добри грађани, да буду добри људи и да буду, што је за мене као свештеника посебно важно, да буду хришћани у правом смислу те речи.“ Владика је додао да је одговорност за дешавања у Србији „на власти и опозицији, на народу, на сваком појединцу“. „У Немачкој постоји култура у којој се више плашимо да бацимо нешто кроз прозор аутомобила од грађана, него од власти и закона. Грађани ће нас први искритиковати. Док код нас се плашимо да ћемо добити батине од онога који је бацио нешто кроз прозор ако га опоменемо.“ Епископ Григорије је оценио да су односи државе Србије и Српске православне цркве већ годинама у силазној путањи. „Био сам уморан од тога да треба добро познавати неког министра или председника и да то одређује да ли ћеш остварити своја права. Један од хиљаду разлога што сам дошао у Немачку је зато што хоћу да знам на шта имам право по закону, да то добијем, а да нипошто не добијем оно на шта немам право. Онда сам миран.“ „Хришћански етос“ Ангеле Меркел Говорећи о доласку великог броја избеглица што је тема која обузима Немачку годинама, владика Григорије је оценио да је Ангела Меркел у одлучујућим тренуцима показала „хришћански етос“ који носи из породице. Помоћ избеглицама сматра „дубоко хришћанским задатком, а не питањем хоћемо или нећемо. То једино може Немачка, то не могу мале земље.“ „Страх од странаца увек постоји и он је разумљив, али жица никада неће никоме помоћи. То доживљавам као слабост тих малих земаља, не замерам им, али морамо да увидимо да је то слабост“, рекао је диселдорфски епископ. „Немачка је показала одговорност, Ангела Меркел је рекла ’Успећемо’. Многи мисле да је то само реч, али то јесте добра воља – велики број људи је овде нашли кров над главом, хлеб, топлоту, посао, живот из здравље, њихова деца иду у школу… из моје перспективе хришћанина и свештеника то је узвишено дело.“ Владика Григорије ипак наглашава да постоји и одговорност миграната. „То говорим и нашим људима: морамо да учимо овај језик, да учимо културу, да покажемо да смо одговорни грађани, захвални што живимо у овој земљи. Такву одговорност треба да имају и људи који долазе из земаља које су источније од нас“, закључује он у разговору за ДW. Извор: Dw.com View full Странице

S Darvinom po trnju WWW.DANAS.RS Krajem prošle godine, Drilon Gaši, mladi imam u džamiji u... S Darvinom po trnju Krajem prošle godine, Drilon Gaši, mladi imam u džamiji u Vitomirici, selu u pećkoj opštini, izjavio je za prištinsku televiziju: „Teorija evolucije, koju je razvio Čarls Darvin, jedina je savremena teorija koja je uspela da izdrži test vremena. 14Piše: Zlatko Paković13. septembra 2019. 17.00 Dakle, argumenti pokazuju da je evolucija činjenica.“ Početkom ove godine, Islamska zajednica na Kosovu suspendovala je imama Drilona Gašija, a prošle nedelje odlučila je da ga otpusti iz službe. Drilon Gaši više nije imam. U odluci o razrešenju, koju je potpisao Naim Ternava, Veliki muftija Kosova, stoji i ovo: „Dokazano je da se svojom izjavom Gaši protivi doktrini islama i postulatima koji se temelje na Kur’anu i sunnetu… Nazivajući evoluciju činjenicom, bez davanja ijednog materijalnog dokaza, Gaši je izazvao nezadovoljstvo među kolegama širom Kosova, kao i drugde, kod muslimana, zbog širenja neistina, te je povredio interese Islamske zajednice na Kosovu.“ Drilon Gaši nije oćutao na ovu odluku. Saopštio je da ona predstavlja „reinkarnaciju inkvizicije“, koju uspostavlja rukovodstvo Islamske zajednice na Kosovu. I još je rekao: „Ko želi da sarađuje sa Islamskom zajednicom, neće mu biti dopušteno da kritički razmišlja, ili da vodi dijalog, a sve pod izgovorom da se to protivi principima poslušnosti i pokornosti.“ Uporedivši odluku kosovskih islamskih starešina sa inkvizicionim procesom, jednim od izuma hrišćanstva, Gaši nas vodi na tu stranu – u srce šest vekova od islama starije vere. Čujmo šta Gašijeve hrišćanske kolege imaju u Srbiji da kažu o Darvinovoj teoriji i kuda ih to nosi! U maju pretprošle godine, na Peticiju za reviziju izučavanja Darvinove teorije evolucije u školama i na fakultetima, koju je, među ostalima, potpisalo pedesetoro doktora medicine i dva člana SANU (sic!), odgovorila su, Javnim apelom, desetorica profesora, docenata i asistenata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Oni su tad napisali i ovo: „Konstatujemo da je teorija evolucije jedina trenutno naučno prihvaćena teorija koja objašnjava razvoj života na Zemlji. Bez obzira na prigovore koji joj se mogu uputiti i poteškoće koje ima prilikom objašnjavanja pojedinih fenomena u istoriji razvoja života, trenutno ne postoji nijedna plauzibilna (prihvatljiva, verodostojna) alternativna naučna teorija koja bi mogla da je zameni. Iz tog razloga, smatramo da u programu nastave biologije, na svim obrazovnim nivoima, ne postoji ništa što bi trenutno moglo da zameni teoriju evolucije ili da barem bude predstavljeno kao njena jednako plauzibilna alternativa. S tim u vezi, podsećamo na stav, široko prihvaćen od naučne zajednice teologa širom sveta, da ne postoji nikakva ‘biblijska teorija stvaranja’ koja se može shvatiti kao naučna teorija koja bi, kao takva, predstavljala naučnu alternativu teoriji evolucije.“ Ovo saopštenje, koje je moglo biti od epohalne nacionalne kulturne važnosti, potpisali su redovni profesori episkop dr Maksim Vasiljević i protoprezviter dr Vladan Perišić, vanredni profesor dr Predrag Dragutinović, docenti đakon dr Zdravko Jovanović, prezviter dr Aleksandar Đakovac, prezviter dr Zoran Devrnja, dr Marko Vilotić, dr Andrej Jeftić i asistenti Vukašin Milićević i Nenad Božović. I šta se dogodilo? Na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora, istog tog maja 2017, desetorica autora Javnog apela optužena su da pružaju „podršku darvinizmu u njegovom najgorem izdanju, i da posredno osporavaju bogootkrivene istine o Bogu kao Tvorcu sveta i biblijske povesti o stvaranju“. No, reakcija arhijereja nije se zaustavila na rečima. Patrijarh srpski Irinej kaznio je autore apela. Nekoliko sveštenika među njima ostalo je bez parohija, a svim potpisnicima je izrečena „zabrana da ikada više govore za medije“. Dekanat Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, od patrijarha Irineja obavešten je da će protiv njega biti pokrenut crkveni disciplinski postupak ukoliko bilo ko bude dao bilo kakvu izjavu za medije bez prethodne dozvole Patrijaršije. Kakva doktrinarna sloga među muslimanskim poglavarima na Kosovu i pravoslavnim u Srbiji! Kakvo jedinstvo sudbina nekolicine mislećih i slobodnogovorećih ljudi u Srbiji i na Kosovu! Kakvo bratstvo u muci među hrišćanima i muslimanima, kakva profitabilna sloga među vladikama i muftijama! Aferim! Kako s teorijom evolucije stoji u katoličkom komšiluku, u Hrvatskoj? Tamo je ova situacija izvraćena. Poglavar Rimokatoličke crkve priznaje naučnu zasnovanost Darvinovog objašnjenja o poreklu vrsta i postanku čoveka, ali većina među vernicima i većina među njegovim klerom drži da je reč o blasfemiji. Evo šta je, urbi et orbi, papa Franja izjavio u oktobru 2014: „Kada čitamo o nastanku sveta u Knjizi postanja, rizikujemo da zamišljamo Boga kao mađioničara s čarobnim štapićem, koji može sve. Ali, nije tako… Veliki prasak, za koji danas mislimo da leži u osnovi svega, nije u suprotnosti s delovanjem božanskog Tvorca, već ga čak zahteva. Evolucija nije suprotna stvaranju, jer zahteva stvaranje bića koja će se razvijati.“

Да, ја тако осећам! Имам право! Чланак о том имамо ли ми право да говоримо све, што осећамо. И да ли је тако користан излив емоција? Данас у наше време изражавање својих осећања је постао неки бум. С екрана, журнала, сајтова људима свечано саопштавају: неизражена осећања доводе до болести, неуроза, депресија, траума, зависности, па чак и психоза. И људи су појурили да изражавају своја осећања. А како то радити: није толико важно. Ја имама право да кажем, а ти си дужан то да прихватиш. Нисам обавезан да одговарам твојим очекивањима. Не прихваташ, увредио си се – то је твој проблем, то су твоја осећања. У исто време „повратну везу“ као одговор од другог човека не жели да слуша: „Како смеш да не прихваташ моја осећања? То су моја осећања и ја на њих имам право! Да, ја осећам да си ти – егоиста, болесно уображен, тражиш од мене новац, дебела свиња, нешто с твојом главом није у реду… Ти си дужан да прихватиш моја осећања!“