Претражи Живе Речи Утехе

Биографија Чарлс Буковски се родио као Хајнрих Карл (Хенри Чарлс) Буковски Млађи у Андернаху, у Немачкој. Његов отац Хенри Буковски био је амерички војник, а мајка Катарина Фет Немица. 1922. године породица Буковски се сели у Америку у Лос Анђелес, град у коме ће Буковски провести највећи део свог живота. Буковски је одрастао у време економске депресије која је захватила Америку између два светска рата. Његов строг и доминантан отац често је остајао без посла, а своје незадовољство и фрустрацију најчешће је искаљивао на дечаку редовно га малтретирајући, о чему ће Буковски писати у свом роману "Ham on Rye". Адолесцентске акне које су оставиле ожиљке на његовом лицу само су допринеле да се још више осећа као губитник и особењак. Покушавајући да се заштити од трауматичне стварности, Буковски се рано окреће алкохолу, али и књигама. Као средњошколац много чита, а посебно воли дела Ернеста Хемингвеја, Синклера Луиса, Карсона Макулерса и Д. Х. Лоренса. По завршетку средње школе уписује градски колеџ у Лос Анђелесу и похађа курсеве новинарства и књижевности, желећи да постане писац. Напушта колеџ и одлази од куће 1941. године после једне од свађа са оцем који му је, прочитавши неке од његових прича, избацио све ствари из куће. Не желећи да се прикључи америчкој војсци, Буковски у ратним годинама живи готово као бескућник и скитница путујући Америком и повремено одрађујући ситне послове како би зарадио нешто новца. 1944. године часопис „Стори“ објављује његову причу "Aftermath of a Lenghty Rejection Slip". Буковски одлази у Њујорк у намери да се издржава искључиво од писања али пролази потпуно незапажено. Разочаран, ускоро се враћа у Лос Анђелес. 1947. године упознаје Џенет Конели Бејкер, жену десет година старију од њега, такође алкохоличарку, која убрзо постаје његова љубавница и са којом ће уз мање прекиде провести готово читаву деценију. У том периоду Буковски готово сасвим одустаје од писања, преживљава радећи слабо плаћене услужне послове и све више тоне у алкохолизам. 1952. године привремено се запошљава у пошти где ће провести наредне три године. 1955. године бива хоспитализован због озбиљног унутрашњег крварења у желуцу изазваног непрекидним опијањем. Прекида своју везу са Џенет која ће неколико година касније умрети од превелике дозе алкохола и даје отказ у пошти. Почиње поново да пише поезију. Жени се Барбаром Фреј, богатом власницом литерарног часописа "Арлекин". У наредне две године, колико је потрајао овај брак, Буковски ради као новинар у "Арлекину" и објављује неколико својих песама у овом часопису. После развода 1958. године поново се запошљава као поштански службеник, а дванаест година проведених на овом послу описаће у свом првом роману "Post Office". Шездесетих година његова каријера писца напокон креће узлазнм током. Почиње редовно да објављује своје песме у малим „андерграунд“ часописима. Своју прву збирку песама "Flower, Fist and Bastial Wail" Буковски објављује 1959. године. Књига је имала тридесетак страна и штампана је у само двеста примерака. 1960. године упознаје власника независне издавачке куће "Outsider" Џона Веба. 1963. године добија награду "Outsider of the Year", a појављује се и његов први интервју у књижевном часопису "Chicago Literary Times". Упознаје Френсис Смит са којом ће првести пар година и добити ћерку Марину. Његова прва збирка прича " All Assholes in the World and Mine" објављена је 1966. године. Ускоро објављује збирке песама "At Terror Street and the Agony Way" (1968) и "The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill" (1969). Пише своје колумне под називом "The Notes of the Dirty Old Man" у часописима "Open City" и " Los Angeles Free Press" које ће касније бити објављене у књизи истог назива. Постаје све познатији у неформалним књижевним круговима а бележи и своја прва јавна читања поезије. 1970. године Чарлс Буковски дефинитивно даје отказ у пошти када му власник издавачке куће "Black Sparrow Press" Џон Мартин нуди месечну стипендију од сто долара како би се у потпуности посветио писању. Исте године упознаје Линду Кинг, песникињу и вајарку, са којом ће провести неколико врло бурних година и пише свој први роман "Post Office". Током седамдесетих година пише нека од својих најпознатијих дела и стиче завидну популарност али и даље важи за „андерграунд“ писца чија дела објаљују мали, независни издавачи углавном на западној обали. Вероватно због свог сировог, понекад чак вулгарног књижевног израза и бунтовничког става према естаблишменту углавном бива игнорисан од стране званичних књижевних и академских кругова. Широј јавности постаје познат 1973. године после приказивања документарног филма "Буковски" редитеља Тејлора Хачфорда. У наредним годинама доста путује и појављује се на многим књижевним вечерима и фестивалима широм Америке и Европе. Стиче завидну популарност међу читалачком публиком нарочито у европским земљама. 1976. године упознаје Линду Ли Бејли, власницу ресторана здраве хране 25 година млађу од њега, којом ће се оженити 1985. године и његов живот поприма мирнији ток. Остатак живота Буковски ће провести у предграђу Сан Педро у лепо уређеној кући са базеном. Вози црни BMW, открива све предности рачунара, ужива слушајући класичну музику у друштву својих мачака и наравно и даље пише. Дружи се са глумцем Шоном Пеном, а група "U-2" му посвећује песму на свом концерту у Лос Анђелесу. 1981. године снимљен је италијански филм "Приче о обичном лудилу" са Беном Газараом и Орнелом Мути у главним улогама по истоименој збирци прича Чарлса Буковског. Буковски пише и сценарио за филм "Barfly" који је снимљен 1987. године са Микијем Рорком И Феј Данавеј у главним улогама. 1992. године излази из штампе збирка песама " The Last Night of the Earth Poems", последња књига објављена за живота овог писца. Чарлс Буковски је умро 9. марта 1994. године од леукемије. Сахрањен је у "Grean Hills" меморијалном парку близу његове куће у Сан Педру. Данас су веома популарни и његови романи: Холивуд, Блудни син, Жене, Забелешке старог покварењака, Палп, Шекспир ово никад није радио и други, као и збирке кратке прозе Ђаво је био врућ, Приче о обичном лудилу, Фотографије из пакла, Љубав и лудило у ЛА... http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BB%D1%81_%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8

U pogledu svih znanosti, umjetnosti, vještina i obrta vrijedi uvjerenje da je potreban mnogostruk trud učenja i vježbanja da bi se ovladalo njima. Naprotiv se čini da u pogledu filosofije sada vlada predrasuda da ipak svatko umije neposredno filosofirati i prosuđivati filosofiju, jer mu je za to mjerilo njegov prirodni um. Dok, naprotiv, nije kadar da napravi cipele, kad bi dobio kožu i alat, premda ima oči i prste – kao da mu noga nije isto tako mjerilo za cipelu. (G. W. F. Hegel 1807.)

1. Добавио се к’о ћелав капе. Ову изреку наш народ користи у тренуцима када се домогне ствари коју је дуго прижељкивао. 2. Пала Мара, пала Сара. Није битно која, битно да падне. Помало шовинистичка изрека, али поента је јасна – свеједно је ко, само нек’ неко нешто уради. 3. Док ти коњу објасниш да је коњ, почнеш и сам да њиштиш. Сви смо барем једном искусили ону грозну ситуацију кад некоме нешто покушавам да објаснимо и никако нам не иде од руке јер нас та особа не разуме. Дакле, понекад је боље једноставно дићи руке – док не “проњиштимо”. 4. Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно. Дошла су таква времена да је доста оних који могу и хоће да помогну, али под условом да се о томе чује на сав глас. Ова изрека апелује на супротно – помозите и немојте причати. 5. Шупљу главу и ветар носи. Иако шупљоглавима неће много значити ова изрека, вама ће пасти камен са срца ако је бар једном изговорите наглас. 6. Нико није пророк у свом селу. Премда ово баш и није народна изрека већ је, по предању, то реченица Исуса Христа коју је упутио мештанима свог родног места који га нису прихватали као пророка. У данашње доба најлакше је схватити је овако – тешко је постати популаран (из ма ког разлога) у околини из које се потиче.

Јуче се на једном месту на фејсу покренула дискусија о митарствима и, између осталог, сам употребио и ову изреку. Касније сам се заинтересовао за њен контекст и дошао до занимљивих резулатата. Иначе, ово није тумачење ове изреке него осврт на њено порекло, што ми се учинило као занимљиво и корисно да изнесем, будући да се често употребљава или погрешно цитира. Као што већина зна Христова изрека "У чему те затекнем у томе ћу ти судити." је у широкој употреби и то често тако као да ју је Христос изрекао у неком од јеванђеља. Међутим, претрагом јеванђеља или целог Новог Завета или и целе Библије нећемо је наћи. Разлог томе је што се она приписује Христу иако није у канонским јеванђељима и тиме спада у групу аграфа тј. изрека (логија) Христових које се не налазе у канонским јеванђељима али се налазе у осталим књигама Новог Завета, текстовима раних црквених писаца и другим изворима. Неки црквени писци (нпр. И. Брјанчанинов, Јефрем Филотејски, заупокојени акатисти итд.) уз ту изреку наводе књигу пророка Језекиља 33, 20. Али те изреке тамо нема него пише нешто што може бити слично: "А ви говорите: није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путовима његовијем.". Додуше, цео тај одељак код Језекиља 33, 10-20 може да се гледа као шира верзија те изреке али о вези та два мало касније. Изрека се повезује и са Јосифом Флавијем јер се налази у његовој расправи са Грцима о Аду у којој се 8. одељак управо и зове по овој изреци а сама изрека се приписује "...Крају свих ствари" тј. Христу. Међутим, каснији истраживачи су утврдили да је аутор овог Јосифовог текста (макар у изворној форми) св. Иполит Римски (Против Платона, о узроку Космоса) али и да у том Иполитовом тексту нема одељка који се налази код Јосифа а у којем је и изрека, а то значи да Иполит није извор за ову аграфу. Осим Јосифа и Иполита као аутор се код неких помињао и св. Иринеј Лионски али је изгледа највероватнији извор за ову аграфу св. Јустин мученик и философ. У његовој расправи са Трифоном (47. гл.) он изреку цитира и директно је приписује Христу. Поред овога изрека је постављена и као закључак скраћеног коментара на Језикиља (33,10-20) за који се у ствари сматра да је један од Језекиљевих апокрифа. Тако да у две узастопне реченице код св. Јустина имамо и апокриф и аграфу. Касније у 4. веку у сиријској "Књизи степена" изрека се јавља на више места али у мало другачијем облику: "Када дође крај света Господ ће послати своје анђеле с краја света (уп. Мт. 13,41) да саберу сва људска бића за преки суд и речено нам је: "Какав си нађен, такав ћеш бити узет.". Ова изрека се касније појављује и у отачким текстовима али не толико као логија Исусова него као Реч Божија или пророштво. Дакле, иако многи мисле да је ову изреку изрекао Христос у НЗ то ипак није тако, односно, могуће је да јесте рекао али она није у канонским јеванђељима него у текстовима раних црквених писаца. То ипак не значи да она не потиче од Христа јер неких Христових изрека има и у Делима апостолским и посланицама иако их нема у јеванђељима. Дакле, треба само знати да је то тзв. аграфа или логија Христова која није из НЗ али је на некин начин прихваћена као да јесте.

Izreke koje su zapravo veoma pogrešno protumačene September 30, 2017 Svako od nas s vremena na vreme voli da pročita neki inspirativni citat, ali da li ste se ikada zapitali da li su neke od tih motivacionih izreka kroz vreme zapravo veoma pogrešno protumačene? „Pobeda nije sve“ Ova motivaciona poruka, pogrešno pripisana Vinsu Lombardiju – ocu američkog fudbala, zapravo uopšte nije tako zvučala. Naime, rečenicu je prvi put izgovorio fudbalski trener Henri Rasel Sender davne 1950. godine, a ona je u originalu glasila ovako: „Nije sve u pobedi… Pobeda je jedino važna!“ (engl. „Winning isn’t everything… Man, it’s the only thing!“). „Veliki umovi slično razmišljaju“ Ovo je jedna od najčešće citiranih izreka, ali nije potpuna. Originalna verzija glasi: „Veliki umovi slično razmišljaju, a budale se najčešće slažu“. Protumačite sami pravo značenje ovog citata. „Kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore“ Ovo je izreka Aleksandra Bela, ali u pitanju je skraćena verzija. Iako znači približno isto, original je glasio ovako: „Kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore. Međutim, često dugo gledamo u zatvorena vrata i ne primećujemo sva ona koja su otvorena“. „Radoznalost je ubila mačku“ Originalno ovo je izrekao Ben Džonson, a jednim delom, kasnije, preuzeo ju je Viljem Šekspir. Ipak, prava verzija je zvučala ovako: „Radoznalost je ubila mačku, ali ju je zadovoljstvo vratilo u život“. Nastavkom citat dobija sasvim novo značenje, zar ne? „Budi promena koju želiš da vidiš u svetu“ Ovu izreku smo svi negde pročitali ili čuli mnogo puta. Međutim, motivacioni citat zapravo glasi: „Ako možemo da promenimo sebe, postoji tendencija da će se promeniti i svet. Čovek menja svoju prirodu, pa se tako i odnos sveta prema njemu menja“. http://www.edutelevision.com/obrazovanje/izreke-koje-su-zapravo-veoma-pogresno-protumacene

О очајању - Свети Серафим Саровски Као што се Господ стара за наше спасење, тако се и човекоубица - ђаво пашти да човека доведе до очајања. Очајање се, по учењу светог Јована Лествичника, рађа или од свести о мноштву грехова, од очајања савести и несносне туге (при којој се душа, покривена мноштвом рана, због неиздржљивог бола погружава у дубину очајања), или од гордости и надмености кад се неко сматра недостојним греха у који је пао. Очајање правог првог облика човека вуче у све пороке без разлике, а при очајању друге врсте човек се још држи свог подвига што, по речима Јована Лествичника, не одговара разуму. Прво се лечи уздржањем и добром надом, а друго смирењем и неосуђивањем ближњег (Лест. 26). Узвишена и крепка душа не очајава при несрећама, ма какве биле. Јуда издајник је био малодушан и неискусан у борби због чега га је непријатељ, видећи његово очајање, напао и принудио да се удави. Петар, међутим, као тврд камен и као искусан у борби, није пао у очајање, нити је изгубио дух приликом пада у велики грех, него је пролио горке сузе из врелог срца. Видећи их, непријатељ је, због тога што му се чинило да му огањ опаљује очи, побегао далеко. “Према томе, братијо, - учи преподобни Антиох, - немојмо се покоравати очајању када нас буде нападало, него се крепимо и ограђујмо светлошћу вере, те са великом храброшћу рецимо лукавом духу: “Шта ми имамо са тобом, туђи Богу, бегунче са неба и лукави слуго? Ти не смеш ништа да нам учиниш. Христос, Син Божији, има власт и над нама и над свима. Њему смо сагрешили, Он ће нас и оправдати. А ти, погубни, иди од нас. Оснажени Његовим часним крстом ми сатиремо твоју змијску главу.”