Претражи Живе Речи Утехе

Молим вас ако можете да пронађете или да се потрудите да издање ,,Заједница и другост'' буде доступно у електронском формату, да се може узети са интернета. Хвала унапред

У издању Московске Патријаршије објављено је шесто издање књиге Патријарха московског и све Русије Кирила „Реч Пастира – Бог и човек. Историја спасења. Беседа о православној вери.“ Ова књига садржи проповеди који Свјатејши Патријарх одржао на телевизији од 1994. до 1996. године. И баве се савременим темама о смислу хришћанског живота и о изазовима са којим се данашњи човек сусреће као и о духовном припремању будућих свештенослужитеља. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

СЕДМИЦА ПРАВОСЛАВНЕ КЊИГЕ У ВАРНИ 10-14. септембар 2018.г. ”Данас када лишен смисла за смирење безблагодатни људски раз/ум не само да просто оспорава, него и дрско исмијава вјеру и сваку духовну вриједност, укоријењену у Богу, Црква је призвана да буде још дјелотворнија у својој духовно-образовној мисији, мисији која руководна и спасоносна, духовна и светотајинствена, но која започиње управо од просвјете, зато што ’вјера бива од слушања, а слушање од Слова Божијег’ (Рим. 10, 17)” Митрополит варненски и великопреславски, г. Јован И овог септембра мјесеца, љета Господњег 2018. град Варна био је, по двадесети пут за двадесет посљедњих година, центар, а света Варненска и Великопреславска митрополија – домаћин јединственог догађаја у Бугарској Православној Цркви – „Седмице православне књиге“. Ова значајна манифестација бугарске и свеправославне црквене просвјете и културе, покренута и његована благословима варненско-великопреславских митрополита, претходног г. Кирила и данашњег, г. Јована, израсла је током времена, по ријечима г. Јована, у многоплодан и угледан духовни и православно-богословски форум и омиљену трибину многих посленика црквене и академске писане ријечи на православне теме из цијелог православног свијета, који на њу долазе да би се срели са браћом из своје и других помјесних Цркава и „насладили се узајамним општењем, дијелећи са њом и радости и успјехе, и своја искушења и тегобе”. Овогодишњи варненски празник православне књиге у Пленарној сали Општине Варна отворен је 10. септембра поздравном посланицом Његове Светости, патријарха бугарског г. Неофита, које је прочитао његов изасланик, архимандрит Василије, протосинђел Софијске свете митрополије, и свечаним обраћањем домаћина, високопреосвећеног митрополита г. Јована, Патријарх Неофит у својој посланици између осталога је рекао: „Хришћанство носи у себи духовни напор, којим ми вјерујући треба да овладамо, напор познајни да спознајемо нашега Бога, који се пред нама раскрива богооткриваном истином. Зато је за нас толико важна православна књига. …20 година је узраст младости и вријеме довољно за стицање искуства, изграђивање снажних пријатељстава и одстојавање вјере – све у име Господа Исуса Христа….’Седмица православне књиге’ достојно проходи кроз вријеме, пројављујући нам непролазност истине Христовог учења. Поздравивши присутне и заблагодаривши на очинској подршци који и садашњи патријарх бугарски, г. Неофит, указује овом празнику православне књиге, високопреосвећени митрополит Јован је отворио манифестацију говором у коме је истакао да овогодишња двадесета ”Седмица православне књиге” непосредно претходи великој прослави 1125. годишњице Великопреславског сабора, на коме је Св. кнез или цар Борис-Михаило, крштен, као и његов савременик и сусјед, србски Св. кнез Будимир, од Светих Ћирила и Методија (864.г.), будући и сам први покрститељ Бугарске и први православни законодавац и устројитељ њеног христијанског благозаконија („Закон судњи људима“) и, најзад, владар који се одрекао престола да би постао монах , утврдио Православље на просторима своје државе, пошто је лишио престола свога недостојног насљедника, старијег сина Владимира, који је нагињао незнабоштву и инославним Францима (Немцима) који су прогонили ученике Св. Ћирила и Методија из земаља њихове мисије, те власт предао млађем, благоверном сину Симеону. Због тога је ова манифестација, иначе међународног карактера, казао је митрополит Јован, овога пута, у данима обиљежавања реченог судбоносног Сабора, па и обнародовања првог хришћанског писаног законика у Бугара, у цјелини конципирана као смотра бугарског православног издаваштва у протеклом раздобљу, не само црквених, у појединим епархијама Бугарске Цркве, него и свјетовних, на којој је једини гост и на службама Божијим једини саслужитељ из православног свијета био као изасланик Његовог Високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, протојереј ставрофор Радомир Никчевић, директор Издавачко-информативне установе ”Светигора” Митрополије Црногорско-приморске. У своме обраћању митрополит Јован подсјетио је на чињеницу да су након извјесног међуцрквеног „захлађења које је наступило усљед војних сукоба у прошлости”, у вријеме патријарха Кирила (1953-1971), претходника дуговјечног патријарха Максима, односи отоплили и били његовани, донекле у предратном духу Светог владике Николаја Србског, и тако што је патријарх Кирил често слао бугарске клирике на школовање на Богословски факултет у Београду. Високопреосвећени је, такође, указао и на „дубоке духовне везе“ Митрополија Варненско-Великопреславске и Црногорско-приморске, и одао признање митрополиту црногорско-приморскоме као изузетном архијереју, подвижнику и богослову, који „јасно и непоколебиво одстојава истине Православља, не снебивајући се да свједочи хришћанску истину без страха од људи и њихових мнења и моћи. Пожељевши радосну добродошлицу нашем представнику, митрополит Јован је у духу Псалмопесникове ријечи – ”како је красно кад сва браћа живе заједно”, указао на значај овог знака непрекинутих веза и општења двеју сестринских Цркава, упркос људским разилажењима, рекавши да нам ваља „оставити за леђима ове и оне људске работе и конфликте и ходити скупа напријед, у име Христово…” Поред бројних значајних књига за одрасле и дјецу осталих епархија БПЦ, на „Седмици православне књиге“ у Варни биле су представљена и два изузетно запажена издања Варненско-великопреславске митрополије. Првога дана сам високопреосвећени митрополит, г. Јован представио је фототипско издање „Посланица патријарха Фотија бугарскоме Св. кнезу Борису-Михаилу” у бугарском преводу свога ученог претходника на варненском престолу, с краја 19. и почетка 20. в. митрополита Симеона, из 1917. г. Трећег дана представљено је бугарско издање познате књиге митрополита Амфилохија „Увод у православну философију васпитања”, за коју је предговор написао сам високопреосвећени митрополит г. Јован и о којој је у једном разговору, објављеном у навечерје манифестације, рекао: „Велики савремени богослов и духовник, митрополит Црне Горе и Приморја г. Амфилохије веома подробно се бави основама православног васпитања. Књига обухвата посебне митрополитове студије, издате у различита времена које су овдје сабране и обједињене. То је изузетно драгоцено дјело које показује да је (негативни) ’бум’ у образовном систему, како у вријеме комунизма, тако и у вријеме демократије, умногоме повезан са његовим постаљвањем на образовне основе које су удаљене и отуђене од Бога, од Богочовјека Христа. У суштини, Богочовјек Христос јесте онај ”крајеугаони камен”, она основа на којој митрополит гради свој цјелокупни поглед и своје разумијевање православног васпитања. Према његовом христологичном гледању, све што чинимо у погледу васпитања наших младих људим, свако наше предузеће треба да буде повезано са вјером, са разумијевањем тога шта јесте добродјетељ, (дакле благочастива доброта као врлинско делање и њиме постизавано и продубљивано врлинско стање – врловитост душе, уједно), са методиком која човјеку објашњава његову дубоку духовно-моралну орјентисаност, коју уопште може получити једино и искључиво у Цркви…Ово богословско дјело је веома корисно. Полезно како учитељима, тако и родитељима и уопште свим људима који се занимају педагогијом, корисно свима који уче и који се уче, јер показује како образовање мора да се гради на здравим духовним основама да би уродило достојним плодовима у развитку и животу човјековом .” Исте вечери, пак, о књизи су, у Пленарној сали Општине Варна, говорили протојереј-ставрофор Радомир Никчевић и њен преводилац на бугарски и редактор, доц. др Свилен Тутеков, са Православног богословског факултета ”Свети Ћирило и Методије” у Великом Трнову. Др Тутеков је књигу представио као истанчано и продубљено богословско дјело које се са једне стране одликује јеванђељском утемељеношћу и светоотачком зајемченошћу својих исказа, поузданошћу црквеног ума и црквеног етоса, a сa другe странe стваралачком смјелошћу и умијећем кроз јеванђељско-светоотачку призму сагледава и осмишљава све што стоји пред савременим човјеком данас …” Протојереј Радомир Никчевић је у своме излагању, између осталога, истакао: ”Увод у философију православног васпитања” једна је од 36 књига, ’Изабраних дјела’ архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског, г. Амфилохија, које је наша издавачка кућа почела да објављује прије равно девет година. И за књиге митрополита Амфилохија, као и за списе свих духоносних Отаца Цркве, могло би се уопште рећи да представљају оне ’знакове поред пута’, знакове Христове љубави и живог хришћанског опита остављене на помоћ посљедницима на том истом путу, путу богочовјечанском и богосиновском којим митрополит Амфилохије неодступно ходи откада је спознао себе као хришћанина, путу Цркве Христове и наших златних христољубивих предака, почев од Светих Седмочисленика и од њих првокрштенога кнеза србскога Будимира (Мутимира) и Симеона и Саве Немањића до Светога владике Николаја и преподобнога оца Јустина чији је ученик био. Када је митрополит Амфилохије, као млад теолог, одлучио да оде у манастир написао је писмо своме духовном оцу, Св. о. Јустину Поповићу, тражећи од њега благослов за то. Отац Јустин му је дао благослов, уз једну мисао, коју сада митрополит Амфилохије често понавља онима које он монаши: ,,Радује ме да си сагледао себе са тачке гледишта вјечности“. Та тачка, такво сагледавање свијета и себе: од његовога монашења, па до данас, у сваком послу којим се бави, свакој ријечи коју изговори или напише, свакој поуци коју упути невољнима и онима који пате, сваком његовом друштвеном ангажману (као духовника, православног епископа, мислиоца и професора), у веома сложеном данашњем тренутку „на мјесту страшном“ у коме „бучи пустош“, то гледиште вјечности постаје извор и утока цјелокупног митрополитовог живота и мишљења. У складу са тим је и његова дефиниција, која каже да је васпитање – обнављање и обликовање човјека по Образу Онога који га је створио и његово питање (храњење) вјечном Божанском свјетлошћу, истином, љепотом и добром; једном ријечју, свим Божанским савршенствима (Божијим енергијама и атрибутима). Значи, циљ православног васпитања и образовања је испуњење вјечне Божије замисли о човјеку, а то је литургијско освећење и обожење човјека, његово благодатно и непрестано обштеније (заједничење), у свези слободе и љубави, са Тројичним Богом и Његовом цјелокупном творевином. То обштеније (заједничење) са Богом, природом и другим човјеком (свијетом у цјелини), које митрополит Амфилохије назива „тројичним синергизмом“, тројичном садејственошћу, води човјека најдубљем знању, а то је васпостављање, односно, обнављање образа Божијег у њему. Само у таквој отворености према свијету, човјек, у својој словесности, постаје истински уд, члан, Цркве и сарадник Божији. У својој књизи „Увод у православну философију васпитања“, коју данас студенти на Богословском факултету у Београду користе као један од уџбеника из предмета Православна педагогија, митрополит Амфилохије указује на огромну разлику између секуларног васпитања и образовања схваћеног данас као образовање интелекта и стицање знања и православне педагогије која се труди да, васпитавајући човјека цјеловито, од зачећа па све до његове тјелесне смрти, понуди му и хришћански смисао живота у Христу и за Христа, смисао за вишу, духовну сферу живота и тако га спреми за спасење. У тајни Цркве, као радионици човјековог преображаја, по ријечима Светог Атанасија Великог: „Бог се очовјечио да би се човјек обожио“, митрополит види коначни циљ васпитања: антрополошке, христолошке и еклисиолошке основе на којима оно почива. Као богочовјечанско биће, човјек има потребу да се кроз васпитање и образовање припреми не само за практичну страну живота, већ и да се ослободи гријеха, сагледа, промијени и преобрази своје поступке и ријечи, да узраста у добродетељи (врлини), да се, стичући Духа Светога, оствари као личност и образ Божији. С обзиром на то да је, као врхунац Божије творевине, створење коме је Господ, удахњујући му свој Дух, створио га и за највиши циљ, а то је богопознање, онда човјеково васпитање и образовање треба да превазиђе свако људско знање и претвори се у слободну потрагу за Апсолутним и Недокучивим јер се „око не може нагледати нити се ухо може наслушати.“ по ријечи Соломоновој (Проп. 1, 8) У томе је и суштина православне педагогије. Како се ни Син Божији, Господ наш Исус Христос није појавио на земљи, и у обличју човјека, да би ту остао, то је за разумну душу јасно да је човјеков земаљски живот само учионица у којој се он, по угледу на Господа, који је алфа и омега (почетак и крај свега), васпитава и образује за вјечност, за Царство небеско. Што више упознаје Христа, човјек не само да јасније сагледава неизмјерну тежину људског гријеха, већ креће у потрагу за „првобитно задатом пуноћом свога бића, свога добробитија“ . „Заповијести Твојих нећу заборавити довијека, јер ме њима оживљаваш“, учи нас библијски Псалмопјесник. Гледајући на човјека као на „згуснуту у малом, тајну свега постојећег“ која у себи сабира и вријеме и вјечност, и чији је задатак да упозна и одгонетне односе између свих ствари, и свих времена, митрополит Амфилохије, у овој књизи, скреће пажњу на васпитно-образовно искуство православног Истока, при чему, као од основе полази од старозавјетне богоцентричне педагогије, строгог законског карактера, као васпитног увода који преко символа и слика, има за циљ припрему Изабраног народа, а преко њега и свих људи, за долазак обећаног Месије. Анализирајући васпитни карактер Прве Божије заповијести, старозавјетне заједнице и празника, покајне туге и смрти, аутор говори о тзв „етичкој“ педагогији која учи о Божјем присуству у цјелокупном човјековом животу, благословеној употреби ствари преко којих човјек све што је створено може и да схвати, и на крају смрти као отрежњујућој чињеници која не треба да изазива језу код њега, већ да га ослободи од свих привида и варки земаљског живота и, да га, опет, припреми за вјечни живот за који је, по промислу Божијем, човјек и створен. Посебно мјесто у овој књизи има студија „Очинство, оцеубиство и васпитање“. Оцеубиство је, каже митрополит, по библијском схватању, везано за првородни гријех, када су Адам и Ева, противно Божјој вољи, одстрањујући Бога из својих живота, убрали плод са дрвета познања и тиме осудили себе на смрт. Евино и Адамово презрење очинства и помрачење у њима Божијег синовства затровало је човјеков живот у историји. Тек са доласком Христовим, људима се у саборној природи Цркве, открило да треба да буду васпитани како и доликује Божијим синовима. Кроз Христа се открила божанска тајна вјечног очинства и синовства као неизрецива тајна љубави. Подражавајући Његов живот, облачећи се у Њега „ми постајемо браћа Христова и благодатни синови Очеви“. Само у том случају, земља ће умјесто пустог мјеста и долине плача за нас постати Очев дом. (…)” Овогодишња, због Великопреславске прославе нешто скраћена, варненска ”Седмица православне књиге” окончана је Светом архијерејском литургијом у престоном храму Митрополије варненско-великопреславске, Саборној цркви Успења Пресвете Богородице у Варни. Весна Никчевић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

У недељу 9. септембра, са почетком у 20 часова, у Историјском архиву Града Новог Сада биће уприличено представљање књиге Синише Михајловића која носи назив „Баладе о логорашима“. У програму ће учествовати Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, затим господин Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, као и госпођа Вера Милосављевић, приређивач књиге. Модератор програма биће протојереј Жељко Латиновић, са којим смо овога јутра и говорили о споменутој књизи. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице

Croatian International Airshow Varaždin (CIAV) 2018. održan je osmi put prethodnog vikenda. Uz prisustvo 11 zemalja u zvaničnom letačkom i statičkom programu lokalna inicijativa Aerokluba „Varaždin“, Ministarstva odbarane i drugih ministarstava Hrvatske isporučila je događaj za pamćenje. Pozdrav publici na kraju spektakularne rutine. EF-18A iz 12. Winga baziran u Torrejónu došao je da prikaže šta sve može uraditi sa viškom snage na malim brzinama / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six Preambiciozno zamišljen, na mišiće izveden, uz jedno vanserijsko iznenađenje, podosta egzotike i već na CIAV-u viđenih nastupa, letelica i letača, ovogodišnja manifesticija definitivno je nadigrala simpatično lokalno rivalstvo koje je dostiglo vrhunac prošle sezone. Lokalna civilna ekipa koja je poslovično bila pogubljena veličinom onoga što su zamislili bila je većinom rukovođena bivšim vojnim licima koji su ih doveli u red i koji su izneli celu priču. Ostaće zabeleženo da su, svi zajedno, uspeli da, uz pomoć CROCONTROL-a i drugih službi, koordinišu skoro sedmočasovni letački program prvog dana na praktično dva aerodroma – većina ozbiljnijih letelica doletala je u svoj dinamički slot sa Plesa. Uspeti da pozoveš i da ti se pojavi većina od pozvanih tog kalibra poduhvat je vredan divljenja. Poduhvat koji na delikatan i uvek zabavan način izbalansira propuste u organizaciji kojih je i ovaj put bilo. Za početak, pogledajte video najzanimljivijih momentata ovogodišnjeg CIAV-a: Međunarodna vrela gužva Verovatno do sada najposećeniji CIAV. Laici su imali dovoljno hrane i piva, vremenski uslovi ni za trenutak nisu pokvarili odličan porodični open-air događaj / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Ako izuzmemo teror nefiltriranih informacija sa Wikipedije od strane nepripremljenog najavljivača programa, publika je uživala / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Kao CIAV veterani (ovogodišnji nam je četvrti sa kojeg smo izveštavali) možemo sa visokim stepenom sigurnosti konstatovati da je poseta civila (opšte laičke populacije) bila na rekordnom nivou, možda čak i najveća do sada. Bilo je lepo pozdraviti se sa svim prisutnim entuzijastima i profesionalcima ali i videti da je došlo dosta „svetine“ koja je imala veliku šatru, hranu i pivo. Vremenski uslovi su kao i pre dve godine bili pakleni. Curili smo na sve strane. „Jara“ odnosno „haze“ je dodatno poružila fotografije velikog broja onih sa aparatima. Bogovi čuvanja investicija i truda organizatora aero-mitinga osmehnuli su se CIAV-u i najavljena letnja oluja nije se materijalizovala prvog, najbitnijeg, dana. Kratke kišice je bilo pred kraj ali je par nastupa obavljeno i nakon nje tako da je sve na kraju ispalo savršeno. Ove godine nije bilo previše štandova i drugog komercijalnog sadržaja ali je zato prostor za opštu publiku, sa kojima su spotteri bili embedovani na njihovu ličnu i porodičnu tragediju, bio dupke pun. Čini se odgovarajuće veličine i za sve buduće iteracije događaja. Po broju stranaca, pre svega spottera sa prijateljima i porodicama, može se konstatovati da je ovogodišnji CIAV imao značajnu inostranu posećenost. Publika se bazirala i na okolnim putevima i njivama / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Bilo je letanja a bio i je Španac sa svojim Hornetom Na ovogodišnjem CIAV-u prema zvaničnom podatku organizatora bilo je prisutno više od 50 letelica. Višemesečno najvljivanje sa ponekad suvišnim viškom ponosa i nadmetanja nije se materijalizovalo u potpunosti. Bilo je otkaza, pomeranja rasporeda ali sve u skladu sa očekivanom dinamikom ovako kompleksnog hibrida general aviation/vojnog/warbird događaja. Ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova Hrvatske poslale su skoro sve što imaju. Pored MiG-ova, Pilatusa, akro grupe HRZ-a „Krila Oluje“, Air Tractora, Kanadera, helikopterska flota je pored Mi-8MTV i policijske 212-ce bila obogaćena „novim“ Kiowama koje su prvi put nastupile iznad Varaždina. Solo nastup UMD-a na radost stranaca / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six „Novi“ Amerikanci u HRZ-u prvi put iznad Varaždina za publiku / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six …i u paru kao CSAR podrška / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six Kompletna rutina „Krila Oluje“ sa jednim avionom manje / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six Polivanje piste. Izgovor za nekoliko brisanjaca i prisustvo ovog izuzetnog aviona / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six Hrvatski MUP došao je sa Bellom i EC-135 / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six Raznovrsnost generalne avijacije i warbird gostiju je zaista bila praznik za oči. CIAV ali i komšijski Čakovec zaista znaju da pozovu sve i svašta na radost publike. Ove godine na Varaždinu statiku je krasio UH-60A European Air Servicesa, kompanije koja se nada da će uspeti da se nametne kao provajder obuke za eventualnu HRZ nabavku američkih helikoptera ovog tipa. Priredba ni ove godine nije mogla da prođe bez Galeba YU tabli iz Slovenije ali i šarenolikih, modernijih, mlaznih aviona namenjenih za obuku vojnih pilota. UH-60A zauzeo je centralno mesto na statici / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six SAAB 105 Ratnog vazduhoplovstva Austrije / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six PZL-130TC-2 Turbo Orlik Ratnog vazduhoplovstva Poljske / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Beechcraft, Beech 18 „Southern Comfort“. Dok je bio u USAF službi nosio je oznaku C-45H. Proizveden 1950. godine / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Andrej Perc, stariji od dva redovna akro-Slovenca koji nastupaju iznad Varaždina / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six Čovek sa najkvalitetnijim imenom u akrobatskoj areni / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Na radost stranaca koji koriste svaku priliku da vide MiG-21 u letu, pa još na aero-mitingu, HRZ nije razočarao sa prikazom. Solo nastup UMD-a je bio sve ono što non-display piloti mogu i treba da urade: brisanjci, izvučeni stajni trap, valjci sa izvučenim trapom. Druga interesantna tačka kasnije u programu bila je formacija dva naoružana jednoseda dežurnog para sa Plesa i Pilatusa u okviru scenarija air policing presretanja. Kiowe su štitile CSAR pokazanu rutinu, Kanader je, da prostite, istresao svoj tovar. Nekarakteristični air policing / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six …i odpozadi / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six Najveći skandal svakako se dogodio kada je RAF-ov Tajfun odlučio da izvede „a sad nešto sasvim drugačije“ rutinu. Da li je pokazao srednji prst Hrvatima u trenutku preleta Varaždina zbog izbacivanja Engleske u fudbalu nećemo nikada saznati jer je umesto prikaza pilot jednostavno uhvatio pravac piste, dao gas, povukao palicu na sebe, otišao gore. I to je to. Objektivi su se spustili, spoteri se pogledaše međusobno sa užasom na licima, usledio je smeh. Da li je sve vreme zapravo prelet ka prebaziranju do Rumunije bio planiran? Zbog čega organizator to tako nije najavio? Potpuno razočarenje. …aaaaaaand he’s gone / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six Zatim je na scenu stupio EF-18A Ratnog vazduhoplovstva Španije. Najspektakularniji nastup u vazduhu CIAV-a, lokalne i regionalne scene nešto je što će se još dugo prepričavati i po čemu će ovogodišnji aero-miting u Varaždinu ostati zapamćen. Radi se o praktičnom dokazu da jedino display pilot, dakle namenski, planski i koreografisano, može i treba da obavlja ovakve nastupe. Matori je došao u display box na leđima na srednjem settingu snage i od prve sekunde rekao: „Hold my beer“. Usledio je high-alpha ples višetonske mrcine sa očiglednim viškom snage, besprekorno izvežbanom rutinom, sporo, upravljivo i baš kako treba ispred publike. Entuzijasti i laici ne zatvoriše usta od prvog do poslednjeg sekunda. Nikakva repozicioniranja od pet minuta da bi uhvatio pravac diplay linea, nikakva gubljenja iz vidokruga, matori je sve uradio u dužini piste, motao ga je pod ručnom kao da je Rus, kao da ima vektorisan potisak. Promene pravca borbenim zaokretima su za žene – Španac je to radio nakon duplog snap-rolla. Spektakl. Zvezda ovogodišnjeg CIAV-a. Vađenje fleka nakon Tajfuna / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six Forsaž, minimalna snaga, zaokret, maksimalna snaga, još besmisleniji zaokret, stall warning off / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six Scenirana nestabilnost za „…“ kod publike / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Presuda? CAIV 2018 ostaće upamćen po Hornetu, novim HRZ elementima u nastupu, standardno šarenolikim GA prisustvom, vrućini, rekordnoj posećenosti i par sitnih negodovanja. Spotteri nisu bili adekvatno smešteni, najavljivač programa je bio skandalozno neupućen i neskriptovan, muzika je bila jeziva (Tony Braxton umesto AC/DC-a), komunikacija (posebnom putem društvenih mreža) je bila neadekvatna. Ipak, ostaće zapisano da je jedan mali aeroklub kao i svaki put do sada imao hrabrosti da sniva drastično preko svih svojih mogućnosti i da većinu toga i ostvari. Da pozovete EF-18 i da on dođe, da koordinišete toliki broj letelica na dva aerodroma – treba to izvesti. Bravo za CIAV 2018. Sami sebi ste drastično pomerili lestvicu za sledeći put. Sad nema nazad. Ili što bi Španac rekao: „Kako nema nazad, pazi sad ovo…“. Petar VOJINOVIĆ

Година издања: 2018.Формат: 135х200.Обим: 270 стр.Повез: брошISBN 978-86-87057-44-9Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф) Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор ПОРУЧИТЕ КЊИГУ ПРЕКО ЗВАЧНЕ СТРАНИЦЕ "ОТАЧНИКА" https://www.facebook.com/otacnik/ View full Странице