Претражи Живе Речи Утехе

У недељу пред Рождество Христово - светих отаца, 2. јануара 2022. године, на празник Светог свештеномученика Игнатија Антиохијског Богоносца, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, предстојао је евхаристијским сабрањем у храму Преподобне мати Параскеве на Чукаричкој падини. Преосвећеном владици Јеротеју саслуживало је свештенство и ђаконство ове београдске светиње, уз појање хора и молитвеног учешћа великог броја народа Божјег. Након прочитаних светописамских чтенија која су усмерена на молитвено исчекивање празника Рождества Христова, Епископ топлички је беседио о значају молитвеног исчекивања празника у којем се налази највећи израз љубави Божје према васколиком људском роду. Господ очекује од нас да будемо људи живога Бога, као што су били наши праоци, а сви смо ми по Аврааму деца Божија, јер је Авраам прво поверовао у Бога па био обрезан, као што и ми прво поверујемо у Бога, а потом своју веру крунишемо светом Тајном крштења, нагласио је Епископ топлички г. Јеротеј. У наставку своје беседе Епископ Јеротеј је указао на благословени значај угодника Божјих које наша света Црква прославља у данашњи празнични дан, износећи пред нас пример њиховог светог и аутентичног живота и пребивања у љубави Христовој. Данас прослављени светитељи су веру сачували, и попут ових јеврејских отаца, преносили је један другоме све до данашњих дана, а нама су оставили у аманет да ми ту исту веру живога Бога преносимо својим потомцима, закључио је викарни Епископ топлички Јеротеј. Извор: Телевизија Храм

Патријарх Порфирије: Гледано обичним људским очима – када стојимо сви заједно молећи се пред одром Стајиним – могу рећи да је она могла бити спремна било када, јер је била супруга, била је мајка, била је бака, била је комшиница. Све што је била, свугде и на сваком месту, била је искључиво и само љубав. У четвртак, 30. децембра 2021. године, у Световазнесенском храму у Чуругу, свету заупокојну Литургију поводом упокојења Стаје Сладојевић, мајке Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског господина Фотија, служио је протојереј Миладин Бокорац, архијерејски намесник жабаљски, уз саслужење више свештеника Епархије бачке. Молитвено су присуствовали Преосвећена господа епископи осечкопољски и барањски Херувим и хвостански Јустин, викар Патријарха српског. После свете Литургије, помен новопрестављеној слушкињи Божјој Стаји служио је игуман Гаврило из манастира Озрена. После помена, у Световазнесенском храму чин опела над телом новопрестављене слушкиње Божје Стаје служио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Светејшем Патријарху су саслуживали преосвећена господа епископи бачки Иринеј, зворничко-тузлански Фотије, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, топлички Јеротеј, хвостански Јустин, као и свештеномонаси, свештеници и ђакони из више епархија Српске Православне Цркве. После прочитаног јеванђелског одељка, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је изговорио беседу над одром новопрестављене Стаје Сладојевић: „У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, сабрали смо се у овај велелепни храм у мученичком месту Чуругу, у храм из којег су се столећима дизале молитве Господу, али исто тако пројављивала и потврђивала истинска, права вера, вера у Христа, Живога Бога, Сина Божјег који је дошао у свет и који је на себе узео људску природу баш због тога да би људска природа, да бисмо сви ми, да би сваки човек у заједници са Богом разумео да је живот дар Божји, да живот има смисао и да циљ и главна преокупација живота није забринутост, брига због проблема, због искушења, због невоља на које као људи наилазимо. У овом храму хиљаде и хиљаде људи сабирале су се столећима баш том вером у Живога Христа, живећи спознајом да је живот радост, чак и онда кад је ово место било распето као мало које место кроз историју свога постојања. И тада, када би се рекло да се све претворило у бесмисао, вера народа који је овде живео била је јака; толико јака да и у тим околностима не само да су људи долазићи у храм овај, па и на коленима, налазили смисао него се све у њиховим животима претворило у смисао. То је наслеђе и предање овога места и зато и онај који је рођен, који је живео и који је растао у овоме месту зна шта значи праштати, шта значи и онда када си губитник, када си оштећен, превазићи своју ускогрудост, видети лице Божје и видети смисао Његов у свему и праштати; кроз тај опроштај превазилазити оно што је само биолошко, историјско и уносити, благодаћу Божјом, вечност у живот. Ми смо се данас сабрали тужни што од нас одлази Стаја. Тужни смо, природно је да човек буде и тужан, али знајући истину вером, очима вере коју су знали они који су одувек овде били и живели, ми смо више испуњени радошћу ма колико то звучало неразумњиво или парадоксално. Испуњени смо радошћу јер знамо да је Господ, који нас је створио, дошао у овај свет да би нам омогућио и отворио пут ка вечности и пут у вечност. Знајући да смо овде привремено, да смо овде да бисмо упознали Бога, да бисмо разумели и сазнали шта је то љубав, да је љубав Божја према нама људима - а онда и колико год ми то можемо узвраћена наша љубав у односу на Божју љубав - смисао и пут у вечно постојање, ми знамо не само да нисмо без наде, како вели Апостол, него ми знамо да смрт није последње што свако од нас зна да каже о себи и да пружи своме ближњем, јер онда би смрт била најбесмисленија у нашим животима, и не само то, него би собом обесмислила све оно што је раније постојало. Са друге стране смрћу бисмо даривали својим ближњима нешто што је њима најболније. Дакле, Господ нас је уверио и показао да смрт не само да није последње што можемо о себи рећи, него да је смрт почетак нове странице, странице у којој нема бола, нема патње, нема уздисаја, где је Господ Живи и сви ми око Њега окупљени, славећи Њега, а и ми у Њему прослављани. Свакога Бог позива у своје време, свакоме је дао место и простор, место и време, границе времена у којем ће живети, али Он који најбоље све зна или који све зна о свакоме од нас понаособ и шаље свакоме од нас оно што му је најспасоносније и најпотребније, зна и кад је свако од нас најспремнији да се вине Њему у наручје. Гледано обичним људским очима данас ја могу рећи, кад стојимо сви заједно молећи се пред одром Стајиним, да је она могла бити спремна било када, јер је била супруга, била је мајка, била је бака, била је комшиница. Све што је била, свугде и на сваком месту, била је искључиво и само љубав. Опростите што ћу и лично рећи - не само да сам је површно познавао, него имао истинске синовске односе према њој и мајчинску љубав са њене стране – да свака реч и сваки покрет њен никада није имао вишка у себи, а свака реч и осмех и покрет могли би бити забележени као изрека, као пословица, као поука за све и свакога. Она је, дакле, у свим својим односима са свима, најпре са својим ближњима, супругом, децом, унуцима, па онда и комшијама, свима била све, баш оно што краси истинске и праве сведоке вере Христове, оно што краси истинске и праве апостоле Христове. На своме месту и у своје време усуђујем се да кажем да је и Стаја била истински и прави апостол, апостол Живога Бога, јер довољно је било бити са њом и уверити се да не постоји само човек, него да у сусрету са њом и са таквим људима препознајете да постоји неко ко воли тог човека, а кроз то и све људе. Она је била сведок љубави Божје, сведок Христов. Зато, браћо и сестре, и кажем да ма колико то било можда и тешко у овом тренутку, сигуран сам да сви овде сабрани имамо у својој души не само утеху него и истинску радост. Оно што знам, сигуран сам да многе тајне које су скривене од нас људи, док смо овде у телу, њој су одгонетнуте данас и да је њој данас не само све јасно, него да је у потпуности у истини Божјој, да је и она испуњена радошћу безобалном Христовом, окупана у Његовој светлости, и да, можда, ако има жала, трунку жала у њој, то је само због тога што зна да и ми, а нарочито њени најближи, ближњи, осећају поред радости, смисла и наде и тугу. Господ је љубав. Са нама је. Сви пре или касније, али врло, врло брзо, ускоро, бићемо, молимо се и надамо и љубављу Стајином и њеним молитвама, као и молитвама свих светих и мученика чурушких, са њом у загрљају, а сви заједно у наручју Божјем. Нека јој Господ дарује Царство своје, а нама свима у Духу Светоме утеху и радост. Нека јој је вечни помен и Бог да јој душу прости”. По опелу, тело новопрестављене слушкиње Божје Стаје сахрањено је на гробљу у Чуругу, после помена који су служили Преосвећени епископи зворничко-тузлански Фотије и осечкопољски и барањски Херувим. По благослову Његове Светости, Преосвећени владика Фотије се обратио током трпезе и заблагодарио Светејшем Патријарху, преосвећеним епископима, свештеницима и свештеномонасима, који су узели учешће у молитвеном испраћају новопрестављене слушкиње Божје Стаје Сладојевић. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

И вечерас су хиљаде Подгоричана, предвођене Митрополитом Амфилохијем, учествовале у Литији од Саборног храма Васкрсења Христовог до цркве Светог Димитрија на Крушевцу и назад, у молитвеном отпору антизакону о слободи вјероисповијести. Литији је претходио молебан у Саборном храму Христовог Васкресења. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На Крушевцу се вјернима обратио протојереј-ставрофор Борис Брајовић, старјешина цркве Светог Димитрија који је рекао да их поздравља црква солунског ратника и Христовог првоборца. По повратку пред саборни храм Митрополит Амфилохије је вјерном народу пренио благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Светог синода СПЦ. Замолио је сабране за нарочити аплауз за дјецу. Властодршцима је поручио да је отимање светих храмова од Бога живога и од светаца Божјих најгори гријех. Затим је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског прочитао данашње саопштење Светог синода СПЦ, у којем се наглашава да би Закон о слободи вјероисповести било правилније назвати законом против Православне цркве у Црној Гори. Владика диселдорфски и све Њемачке г. Григорије је казао да у последње вријеме, до ових најновијих догађаја није баш било похвално говорити о свом црногорском поријеклу. „Сада је највећа похвала ма коме у свијету да је поријеклом из Црне Горе, јер сте ви најживља Црква живога Бога у данашњој Европи. Сваки вјерник у Њемачкој диви се вашој борби за слободу. Према томе, није могуће да ми будемо поражени, јер ко је са Христом, зна да Христос побјеђује“, поручио је владика Григорије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да је убоги Лазар из данашње Јеванђелске поуке понио крст страдања и да је то њега, који је у сиротињи прошао кроз земаљски живот, удостојило да заради Царство небеско. Звучни запис беседе „Да се усели у Авраамова њедра, као и апостол Павле, који такође носи крст Христов. И носећи крст Христов, он се распиње свијету и свијет се њему разапиње. Његов однос према свијету је однос кроз тајну Часнога крста, он се не везује за свијет, иако живи у свијету“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Објаснио је да је то тако због тога што он зна да је везивање за овај свијет, за његова добра и богатства гријех Адамаов и свих људи. „Намјесто да се човјек везује за живога Бога, за Његову вјечну и непролазну ријеч, он се везује за оно што је пролазно и ништавно и то обоготворава, као што је то учинио и овај богаташ“, казао је Владика Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Напоменувши да је данашњи празник рођења св. Јована посвећен и деци и мајкама и очевима и појаснивши свачију улогу, Епископ Иринеј је подвукао да "треба славити рођендане али на првом месту прослављати Живога Бога који је и дао да се роди нови живот на овом свету". "Преко рођења св. Јована и ми долазимо до сазнања ко смо, зашто смо створени и која је наша улога у сопственом и свеукупном спасењу" закључио је Владика источноамерички Иринеј. Извор: Радио Слово љубве

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је рекао да се на данашњи празник сјећамо свих који суод памтивијека истински служили Богу, ходили за Њим, слушали науку Његову и постали Свети оци. „Бог није Бог мртвих него живих, Бог није философа, није далеки, одсутни, него је Бог који се јавља, који се открива, који се дарује, који говори кроз пророке, кроз судије, кроз цареве древне и списе њихове свете, све до Светог Јована Крститеља. А онда се јавио својим рођењем у пуноћи свога божанства откривши пуноћу људске природе, не само Божанскога бића“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Он је рекао да Црква Божија живи свједок живога Бога, кроз вјекове, на свим земаљским језицима, међу свим земаљским народима. „Сви су призвани да постану чланови једне, свете, саборне и апостолске Цркве Божије. Нема људскога бића које није призвано, као што су били призвани безбројни људи кроз вјекове. Свако људско биће је призвано да приђе Њему, да се срете са Њим и да буде живи свједок живога Бога“, објаснио је Владика. Митрополит Амфилохије је додао да творевина свједочи Бога и да је сам човјек најузвишенија икона живога Бога, јер је по лику Његовом створен. „Он је тај који га свједочи ликом својим чудесним, својим бићем, својим умом, својим срцем, својом душом. И свједочи га својим тијелом, које је призвано да буде храм Духа Светога животворнога. Тако је, дакле, и Црква у својој цјелини свједок живога Бога, икона Његова. Он је икона Бога Оца невидљивога, а Црква Божја, Свети Божји људи на првом мјесту, и свако људско биће је жива икона Његова, Христова икона. Отуда и поштовање светих икона, прије свега Њега, као иконе Бога Оца невидљивога, а онда и поштовање Пресвете Богородице, светих апостола, светих пророка, светих Божјих људи“, рекао је он. Рекао је да Црква слика иконе, не да се њима клања, него да преко њих узносимо ум свој прволиковима, Господу, Пресветој Дјеви, светим Божјим људима. „То посвједочујемо преко светих икона, као и преко ријечи, преко списа, преко свега онога чиме су Црква и Божји људи свједочили кроз вјекове. Свједочимо Њега да је Он заиста постао човјек, да је постао опипљив, описив. Цјеливајући икону, ми се не клањамо ни дрвету ни камену нити бојама, него се преко икона узносимо свој ум и своје срце Њему, вјечноме Сину Божјему, и Богочовјеку“, казао је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних из Цетињског манастира је кроз град Цетиње, по вишедеценијској традицији кренула празнична Литија с иконама, а предводио ју је Митрополит Амфилохије. Прошла је поред цркве Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру, Влашке цркве и назад према Цетињском манастиру. На улазу у манастирску порту прочитан је Синодик православља из 842. г. којим је анатемисана јерес иконоборства. Извор: Митрополија црногорско-приморска