Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'епископски'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. ЗГРАДА КОМАНДЕ ПОНОВО ЦРКВЕНА: Војска Србије враћа некадашњи епархијски двор, а СПЦ војсци препушта 360 хектара шуме Д. НОВКОВИЋ 11. 01. 2022. Зграда Команде гарнизона у Пожаревцу ускоро ће бити враћена у посед Српске православне цркве, за коју је, као епархијски двор, и зидана тридесетих година прошлог века. Према најави владике браничевског Игњатија, овај повраћај обавиће се за око месец дана, разменом некретнина. - Завршен је судски поступак којим је постигнут споразум са Војском о размени власништва. Цркви ће бити враћена зграда Команде гарнизона, а она ће, заузврат, дати Војсци 360 хектара шума у рејону Пасуљанских ливада - рекао је Игњатије. Зграда Команде гарнизона налази се у близини Саборне цркве, коју је 1819. подигао кнез Милош Обреновић. У близини су и два епархијска двора. Један је стара грађевина и у њему ради епархијска администрација, а у другом, новијем, зиданом деведесетих година прошлог века, борави владика Игњатије. Према његовим речима, пошто је постојећи простор за њихове канцеларије недовољан, добро ће им доћи просторије у згради која им се ускоро враћа у посед. Нов О томе да је зграда Команде гарнизона некад припадала цркви, сведоче и фреске нађене приликом њене обнове, током лета 2018. године. Тада су радници, скидајући старе слојеве са зидова, открили фреске са насликаним верским призорима и ликовима светаца Козме и Дамјана, Исуса Христа, Богородице и просветитеља Светог Саве. Иначе, ова зграда зидана је у српско-византијском стилу, а фреске је осликало неколико руских фрескописаца. Након открића фресака, у том простору направљена је војна капела. Када зграду Команде гарнизона буде преузела епархија, из ње ће морати да се иселе војне службе. Према најави владике Игњатија, њима ће простор понудити град Пожаревац, у недавно купљеној згради Комерцијалне банке. ЗИДАЊЕ Зграда Команде гарнизона сазидана је пред почетак Другог светског рата и посвећена је свецима Козми и Дамјану. Црква је ову зграду врло кратко користила, јер су њу током рата преузели Немци, а по његовом завршетку користила га је Војска. Извор: ЗГРАДА КОМАНДЕ ПОНОВО ЦРКВЕНА: Војска Србије враћа некадашњи епархијски двор, а СПЦ војсци препушта 360 хектара шуме WWW.NOVOSTI.RS Зграда Команде гарнизона у Пожаревцу ускоро ће бити враћена у посед Српске православне цркве, за коју је, као епархијски двор, и зидана тридесетих година прошлог века...
  2. Драги оци, браћо и сестре, Уочи спомена на упокојење Светог Петра Цетињског и Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, јутрос у 8.22 часова, након примања Свете Тајне Причешћа у Клиничком центру Црне Горе мирно се упокојио у Господу наш Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх свештенога трона пећкога г. Амфилохије. Митрополит је у болницу примљен 6. октобра ове године због запаљења плућа узрокованог инфекцијом новог коронавируса. Упала плућа је залијечена, а вирусна инфекција престала што је потврдио и негативни тест, а забиљежено и званичним љекарским налазом. Опоравак је текао у добром смјеру, али нешто спорије него иначе, што је карактеристично за старије пацијенте. Митрополитово здравствено стање се погоршало јуче, 29. октобра, када је приликом јутарњег контролног прегледа примијећено да Митрополит отежано дише уз бол у грудном кошу. Одмах су урађене све анализе. Снимак је показао да је узрок отежаног дисања и бола појава ваздуха у средогруђу или пнеумомедиастинум, који се често јавља у ситуацијама у којима пацијент има осјетљива плућа због дужине трајања упалног процеса и који су на кисеоничкој терапији дужи период. Та компликација је, на крају и узроковала оваквим исходом. Рано јутрос га је у болници причестио подгорички парох протојереј Бранко Вујачић, а све вријеме његовог болничког лијечења је уз њега био његов келејник јеромонах Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира. О његовом упокојењу је обавијештен Свети Архијерејски Синод СПЦ, који ће предузети даље кораке по питању чињенице да је наша епископија остала удова. У међувремену, уз благослов Епископског Савјета СПЦ у Црној Гори, ријешено је сљедеће: Данас, 30. октобра у подне треба звонити на парохијским и манастирским храмовима, као и након вечерње службе у храмовима гдје се она служи или у 16 часова гдје се вечерња служба не служи редовно. Након вечерњих служби треба одржати помен, а свештеници да се обрате пригодним бесједама. Блаженопочивши Митрополит ће данас у току дана бити пренијет на Цетиње и у Цетињском манастиру ће сутрадан, 31. октобра, на празник Светог Петра Цетињског у 9 часова бити служена Света Заупокојена Литургија. Истог дана у 13 часова биће свечани испраћај земних остатака Митрополита Амфилохија из Цетињског Манастира за Подгорицу гдје ће бити молитвено дочекане у 14 часова у Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици. У Храму ће бити све до недеље, 1. новембра, када ће се служити Света архијерејска заупокојена Литургија којом ће началствовати Његова Светост патријарх Иринеј са више архијереја наше и других помјесних Цркава. Након Литургије ће бити служено опијело и обављена сахрана. Блаженопочивши Митрополит Амфилохије, по својој сопственој жељи биће сахрањен у крипти Саборног храма у Подгорици у гробу који је припремљен за његовог живота. У суботу, на Лучиндан, 31. октобра, треба опет огласити звона са парохијских и манастирских храмова, и то: послије Литургије (гдје се она служи или у 10 часова, гдје се не служи), у подне и након вечерње службе (ако се не служи, онда у 16 часова). Након вечерњих служби опет треба одржати помен, а свештеници да се обрате пригодним бесједама. У недељу, 1. новембра у свим градовима и манастирима гдје је то могуће биће служена Света заупокојена Литургија са почетком у 9 часова, након које би био одржан помен митрополиту, како би сви који су у немогућности да физички присуствују и на овај начин узели молитвеног учешћа у опијелу и сахрани Митрополита Амфилохија. Обавјештавамо да ће све до сахране Митрополита Амфилохија народ у молитвеном мимоходу моћи да се поклони митрополитовом одру, као и у данима након сахране свакодневно ће се служити Света Литургија и помени у Храмовима, а вјерни народ ће моћи у Крипти Саборног Храма Христовог Васкрсења да се поклони митрополитовом гробу. Од државних органа очекујемо допринос са своје стране како би се достојно испратио један од најугледнијих архијереја ове древне светосавске зетске и црногорске епископије, као и читавог хришћанског свијета. Свјесни цјелокупне здравствене ситуације, али и огромног поштовања које ужива Митрополит Амфилохије, апелујемо на све учеснике митрополитовог испраћаја да се придржавају свих прописаних здравствених мјера, понашајући се по оној мудрости Марка Миљанова, јунаштвом бранећи себе од других, а чојством бранећи и чувајући друге од себе. Нека је вјечан спомен нашем владици и архипастиру! Епископски Савјет Српске Православне Цркве у Црној Гори извор
  3. Драги оци, браћо и сестре, Уочи спомена на упокојење Светог Петра Цетињског и Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, јутрос у 8.22 часова, након примања Свете Тајне Причешћа у Клиничком центру Црне Горе мирно се упокојио у Господу наш Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх свештенога трона пећкога г. Амфилохије. Митрополит је у болницу примљен 6. октобра ове године због запаљења плућа узрокованог инфекцијом новог коронавируса. Упала плућа је залијечена, а вирусна инфекција престала што је потврдио и негативни тест, а забиљежено и званичним љекарским налазом. Опоравак је текао у добром смјеру, али нешто спорије него иначе, што је карактеристично за старије пацијенте. Митрополитово здравствено стање се погоршало јуче, 29. октобра, када је приликом јутарњег контролног прегледа примијећено да Митрополит отежано дише уз бол у грудном кошу. Одмах су урађене све анализе. Снимак је показао да је узрок отежаног дисања и бола појава ваздуха у средогруђу или пнеумомедиастинум, који се често јавља у ситуацијама у којима пацијент има осјетљива плућа због дужине трајања упалног процеса и који су на кисеоничкој терапији дужи период. Та компликација је, на крају и узроковала оваквим исходом. Рано јутрос га је у болници причестио подгорички парох протојереј Бранко Вујачић, а све вријеме његовог болничког лијечења је уз њега био његов келејник јеромонах Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира. О његовом упокојењу је обавијештен Свети Архијерејски Синод СПЦ, који ће предузети даље кораке по питању чињенице да је наша епископија остала удова. У међувремену, уз благослов Епископског Савјета СПЦ у Црној Гори, ријешено је сљедеће: Данас, 30. октобра у подне треба звонити на парохијским и манастирским храмовима, као и након вечерње службе у храмовима гдје се она служи или у 16 часова гдје се вечерња служба не служи редовно. Након вечерњих служби треба одржати помен, а свештеници да се обрате пригодним бесједама. Блаженопочивши Митрополит ће данас у току дана бити пренијет на Цетиње и у Цетињском манастиру ће сутрадан, 31. октобра, на празник Светог Петра Цетињског у 9 часова бити служена Света Заупокојена Литургија. Истог дана у 13 часова биће свечани испраћај земних остатака Митрополита Амфилохија из Цетињског Манастира за Подгорицу гдје ће бити молитвено дочекане у 14 часова у Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици. У Храму ће бити све до недеље, 1. новембра, када ће се служити Света архијерејска заупокојена Литургија којом ће началствовати Његова Светост патријарх Иринеј са више архијереја наше и других помјесних Цркава. Након Литургије ће бити служено опијело и обављена сахрана. Блаженопочивши Митрополит Амфилохије, по својој сопственој жељи биће сахрањен у крипти Саборног храма у Подгорици у гробу који је припремљен за његовог живота. У суботу, на Лучиндан, 31. октобра, треба опет огласити звона са парохијских и манастирских храмова, и то: послије Литургије (гдје се она служи или у 10 часова, гдје се не служи), у подне и након вечерње службе (ако се не служи, онда у 16 часова). Након вечерњих служби опет треба одржати помен, а свештеници да се обрате пригодним бесједама. У недељу, 1. новембра у свим градовима и манастирима гдје је то могуће биће служена Света заупокојена Литургија са почетком у 9 часова, након које би био одржан помен митрополиту, како би сви који су у немогућности да физички присуствују и на овај начин узели молитвеног учешћа у опијелу и сахрани Митрополита Амфилохија. Обавјештавамо да ће све до сахране Митрополита Амфилохија народ у молитвеном мимоходу моћи да се поклони митрополитовом одру, као и у данима након сахране свакодневно ће се служити Света Литургија и помени у Храмовима, а вјерни народ ће моћи у Крипти Саборног Храма Христовог Васкрсења да се поклони митрополитовом гробу. Од државних органа очекујемо допринос са своје стране како би се достојно испратио један од најугледнијих архијереја ове древне светосавске зетске и црногорске епископије, као и читавог хришћанског свијета. Свјесни цјелокупне здравствене ситуације, али и огромног поштовања које ужива Митрополит Амфилохије, апелујемо на све учеснике митрополитовог испраћаја да се придржавају свих прописаних здравствених мјера, понашајући се по оној мудрости Марка Миљанова, јунаштвом бранећи себе од других, а чојством бранећи и чувајући друге од себе. Нека је вјечан спомен нашем владици и архипастиру! Епископски Савјет Српске Православне Цркве у Црној Гори извор View full Странице
  4. Саопштење Епископског савјета СПЦ Сјеверне, Централне и Јужне Америке, Манастир Светог Саве Либертивил, Илиној, 14. маj 2020. године. Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци изражава забринутост због заоштравања ситуације у Црној Гори. Вишемесечни период заједничке борбе против коронавируса и одрицања свих, укључујући и Српску Православну Цркву у Црној Гори, показао је да у овој земљи може да влада мир и поредак. Недавна прослава празника Светог Василија у Манастиру Острогу када је омогућено молитвено присуство народа била је добар пример сарадње државе и Цркве. Међутим, најновији поступци актуелних државних власти у Црној Гори које су 12. маја увече у Никшићу ухапсиле Преосвећеног Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија и седморицу свештеника, потврђују бојазни да држава Црна Гора представља жалосни изузетак у данашњој свечовечанској ангажованости у борби са пандемијом, јер је једино у њој примењена сила за нечије слободно исповедање вере што је једна од најважнијих цивилизацијских норми. Владика Јоаникије је током пандемије показао пуно разумевање и поштовање за мере најновије здравствене заштите које су на снази не само у Црној Гори, већ у целој Европи и цивилизованом свету. Овим путем преносимо солидарност целокупне Православне Цркве у Америци са ухапшеним Преосвећеним Владиком Јоаникијем, са ухапшеном седморицом свештеника и са верним народом у њиховој борби за елементарна људска и грађанска права. Због тога, Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци осуђује поступке власти која користећи изговор борбе са коронавирусом врши репресију над властитим грађанима и верним народом Православне Цркве који су недавно изразили своје незадовољство због усвајања неправедног закона. Епископски савет се прикључује апелу Светог Архијерејског Синода СПЦ, Епископског савета Српске Православне Цркве у Црној Гори, као и многим другим гласовима у свету, како би власт у Црној Гори прекинула прогон Цркве. Позивамо власт да примени мудрост, сачува присебност и покаже разборитост те да сарађује са верским заједницама у општем интересу, као што то раде демократске владе у цивилизованом свету, а недужног Владику Јоаникија са свештеницима да одмах пусте на слободу. Због свега наведеног, Епископски савет се обратио владама државâ у којима делује, указујући на антидемократски карактер понашања црногорских власти којим се угрожава слобода Цркве и тражећи њихову подршку. Коначно, надамо се да ће црногорске власти као и тамошњи православни народ поступати мирно и одговорно и да неће одговарати на провокације. Молимо се Васкрслом Господу да у Црној Гори превлада помирење и слога у народу. Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, Цетиње, 13. мај 2020. Дан Светог Василија Острошког Чудотворца, слава му и милост, велики је саборни дан народа у цијелој Црној Гори – вијековима. На тај дан свих претходних година одржаване су вишедневне свечаности у граду Никшићу, које су окупљале велики број грађана. Нарочито је увијек био масовни (можда као нигдје у православљу) молитвени ход коју је, тога дана, улицама Никшића, предводило свештенство од 1996. године. И ове године, по навици и обичају – баш на тај дан, народ се окупио спонтано, најприје у манастиру Острогу, а потом и у Никшићу, по благослову Светог Василија, без позива владика и свештенства. Јуче је, свештенство, у договору са Митрополитом Амфилохијем и Епископом Јоаникијем, ријешило да, због здравствених мјера, буде само одржан молебан у храму, без молитвеног хода, међутим, због народа, кога је било у толиком броју да није сав могао стати у цркву већ се излио око храма и на улице, кренуло се спонтано у традиционални вход, коме – ни пред Богом ни пред људима – није било алтернативе. Иако је претходна одлука и процјена мјесног свештентсва била да се одслужи молебан у богомољи, народ је – у огромном броју – тражио друго. Свештенство је остало са народом управо због бриге да народ не остане на улици, препуштен сам себи и могућим злоупотребама. Био је то достојанствен, миран и духован чин. Без призвука било чега световног и политичког. А онда је, по завршетку молитвеног вјерског обреда – наступила полиција. У маниру свог досадашњег поступања, двоструких аршина – током цијелог трајања епидемиолошке кризе – власт са својом полицијом се и синоћ ставила у службу политичких и идеолошких прогона Цркве. На непримјерен начин, неосновано и незаконито – у глуво доба ноћи приведени су и притворени Епископ Јоаникије и свештеници. Оваквим поступањем државних органа угрожена су права Цркве, тако да она није кривац – већ жртва. Та права Црква нису угрожена наредбама и здравственим мјерама, које Црква свакако поштује, већ њиховом селективном примјеном. У томе је незаконито поступање надлежних државних органа. Дакле, Црква није против примјене наредби и мјера, него против селективности у њиховој примјени, што представља акт дискриминације према Цркви и њеним вјерницима. Запањени оваквим поступком Управе полиције тражимо да се приведени свештеници на челу са владиком моментално пусте на слободу. Јасно је свима да се њиховим задржавањем ствара атмосфера прогона и да држава демонстрира голу силу, подстичући грађанске сукобе, нарушавајући достојанство слободног грађанина и вјерујућег човјека. Ми у овом моменту, као и сав народ, немамо друге мисли ни жеље, него да сви притворени буду на слободи. Само тако ће бити могуће живот људи и вјерног народа вратити у нормалне токове и успоставити дијалог са влашћу. Позивамо сав вјерујући народ и све озлојеђене на овакав вандалски чин државне власти – да се помолимо Богу. Саборно, за умножење љубави, за помирење и очување мира међу браћом, за исцјељење од свих вируса, посебно од овог вируса богомржње и братомржње, као и за пуштање на слободу неправедно притворених. Биће то уједно наша саборна молитва Господу за окончање епидемије коронавируса као и вируса безакоња и неправде. Нема сумње да ће се и овог пута показати како су истина и правда на страни народа сабраног око Христа и Његове Цркве. Епископски савјет, по ко зна који пут, упозорава и позива све политичке лидере да се уздрже од било каквих партијских и политичких злоупотреба Цркве. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Поред заједничког саопштења Епископског савјета СПЦ и Владе Црне Горе у вези са данашњим састанком, а осјећајући одговорност пред народом који молитвено и достојанствено брани своје светиње, образ и част Црне Горе, саопштавамо да ни на који начин нису престали разлози због којих скоро два мјесеца је стотине хиљада људи на улицама црногорских градова и шире. Поздрављајући напоре да се кроз стручан дијалог покуша доћи до решења, настављамо нашу борбу још усрдније и бројније до коначне промјене дискриминаторних и неуставних одредби закона усмјерених против Православне цркве у Црној Гори. Благодаримо народу на вјери, стрпљењу и упорности и молимо све да наставимо са нашим литијама задржавајући њихов молитвени, хришћански и благословени дух лишен свих страначких, политичких и националних разлика. Не дамо светиње! Епископски савјет Српске Православне Цркве у Црној Гори Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. Поред заједничког саопштења Епископског савјета СПЦ и Владе Црне Горе у вези са данашњим састанком, а осјећајући одговорност пред народом који молитвено и достојанствено брани своје светиње, образ и част Црне Горе, саопштавамо да ни на који начин нису престали разлози због којих скоро два мјесеца је стотине хиљада људи на улицама црногорских градова и шире. Поздрављајући напоре да се кроз стручан дијалог покуша доћи до решења, настављамо нашу борбу још усрдније и бројније до коначне промјене дискриминаторних и неуставних одредби закона усмјерених против Православне цркве у Црној Гори. Благодаримо народу на вјери, стрпљењу и упорности и молимо све да наставимо са нашим литијама задржавајући њихов молитвени, хришћански и благословени дух лишен свих страначких, политичких и националних разлика. Не дамо светиње! Епископски савјет Српске Православне Цркве у Црној Гори Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  8. Саопштење за јавност Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори - Цетиње, 5. фебруар 2020. Обавјештавамо јавност да је јутрос дошло до једностраног акта Управе полиције Црне Горе, у ком је мјесно свештенство Српске Православне Цркве у више црногорских градова обавјештено од локалних полицијских начелника да полиција више неће обезбјеђивати протестне литије свештенства и вјерног народа. Образложење полиције је од града до града и од случаја до случаја било различито и неразговјетно. Наведени разлози њиховог одустајања од досадашњег ангажовања кретали су се од заморености полицијског људства, преко информација о могућим инцидентима, до позивања на то како досадашње литије нијесу вршене по закону, те да је и сама полиција, учешћем у њиховом организовању, наводно кршила закон. Један број полицијских начелника се позивао на нетачно пренијету изјаву свештеника Гојка Перовића (дату у недјељу РТС-у) како Црква има тешкоћа са организацијом литија – што је велика обмана јавности ако се зна да та изјава у цјелости гласи да поред свих тешкоћа успијевамо да све организујемо уз Божију помоћ и прибраност и снагу народа. Из канцеларије Митрополије данас је тим поводом остварен контакт са директором полиције г. Веселином Вељовићем, и затражен хитан састанак, на ком би се заједнички сагледале све евентуалне потешкоће и гдје би се понудила кадровска помоћ полицији од стране редара – волонтера из редова Цркве. Састанак је био потребан тим прије што су велике и многољудне литије заказане за четвртак и недјељу вече, па нам једнострано повлачење полиције са црногорских улица прави велики организациони проблем. Сматрали смо да се у договору могу превазићи сви проблеми и да право грађана на мирно окупљање и показивање неслагања са политичким одлукама, не смије бити доведено у питање. Вељовић је одбио хитан састанак, наводећи да може да разговара тек послије недјеље, доводећи Цркву на тај начин, пред свршен чин у погледу организације литија сјутра вече и у недјељу. О овом једностраном и необјашњивом потезу црногорске полиције (сличном једностраном усвајању Закона о слободи вјероисповијести од стране Владе Црне Горе) у току дана ћемо обавјестити све амбасаде у Црној Гори као и представнике међународних организација, а од Управе полиције тражимо формално и правно утемељено образложење, како не бисмо били принуђени да сами закључимо како су наши протестни скупови напрасно и без повода, забрањени од стране власти. Напомињемо да је Црква досад имала врло коректну сарадњу и договоре са организационим дјеловима полиције у свим градовима, па овакву изненадну промјену става свих њих – од захвалности Митрополији због мирних окупљања до одбијања сарадње – можемо објаснити само политичким притиском на Управу Полиције. Позивамо Управу Полиције да врши своје дужности у складу са својим законским обавезама. Ту су да служе народу Црне Горе. Они који су у десетинама и стотинама хиљада у литијама, такође су порески обвезници и од њиховог новца се та иста полиција финансира. Истовремено обавјештавамо вјерни народ да ће се наша молитвена и протестна окупљања без изузетка наставити, будући да забране а о начину њиховог спровођења свештенство ће се договорити са својим епископима и о томе благовремено обавјестити вјернике. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. Саопштење Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори - Никшић, 22. јануар 2020. Епископски савјет Српске Православне Цркве у Црној Гори је данас у Консисторији у Никшићу одржао сједницу у проширеном саставу, којој су присуствовали и чланови правног тима за израду иницијативе за оцјену уставности дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести. Констатовано је да је текст иницијативе доведен у завршни фазу након што су обављене озбиљне консултације са најширим кругом правних стручњака. Разматрано је и предузимање других правних мјера које би предуприједиле и отклониле штетне посљедице овог закона, не само по Цркву, него по свеукупно црногорско друштво. Епископски савјет се упознао и са правним активностима које су досад Патријаршија и Свети Синод наше помјесне Цркве предузели у циљу правног оспоравања односног закона. Због великог интересовања јавности у погледу разлога због којих иницијатива још није поднесена Уставном суду од стране Цркве, слободни смо да јавност обавијестимо да у складу са одредбом чл. 36 тч. 3 Законом о Уставном суду, тај судски орган, може и сам покренути поступак оцјене уставности правних аката, особито имајући у виду један број очигледно неуставних одредби овог закона, и то, прије свега, оних који се тичу историјски стеченог правног субјективитета Цркава и вјерских заједница и неприкосновености права њихове својине. Како је најављено, иницијатива ће бити поднесена у најскорије вријеме. Жалимо због грубих манипулација које су у медијима ових дана износили највиши државни званичници, одбијајући притом сваку оптужбу да се иза активности наше Цркве крију било какви и било чији политички или идеолошки интереси. Овом приликом нећемо одговарати на њиховe наводе у којима је било још низ историјских и чињеничних нетачности о Цркви у Црној Гори. Са пуном одговорношћу обавјештавамо јавност да су неистинити медијски написи о томе да су у току разговори Цркве и црногорских власти у вези са Законом, што је, у свом јутрошњем интервјуу, недвосмислено демантовао и лично премијер Марковић, рекавши да позив за дијалог Цркви тек треба да буде послан од стране Владе. Ни они разговори, о којима је јавност већ обавијештена, а који су обављани прије доношења Закона, нису били институционални, инклузивни и истински дијалог. Као и досад, Епископски савјет и овога пута исказује своју пуну спремност да се о Закону разговара, али на начин који ће потпуно уважавати обе стране у дијалогу. Уколико црногорске власти сматрају да могу самостално да намећу теме и рјешења, као што су то раније радили и данас чине, позивајући на дијалог само о примјени Закона – са правом ћемо сматрати да се ради о фингирању позива за дијалог, што ће бити одговорност Владе. Православна Црква је заинтересована да Црна Гора у свом правном систему има најбољи могући закон који уређује питања вјерских слобода и правног положаја вјерских заједница. Уз благодарност свим православним вјерницима и другим грађанима Црне Горе и шире, који се у незапамћеном броју окупљају на улицама својих градова, и овом приликом шаљемо јасну поруку да наши молебани и литије нису, како се погрешно тврди и са највиших државних адреса, усмјерени против државе Црне Горе. Управо је супротно – све то чинимо за њен напредак. Наше молитве су само против безакоња. Што буде мање безакоња, наша земља ће бити боља, а будућност свих њених грађана извјеснија и свијетлија. Уздајући се у Божију правду, али и у људску одговорност, како оних на власти, тако и свих грађана Црне Горе, позивамо на умножење љубави, мира и слоге, којима ће се побиједити свака братомржња и нетрпељивост. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. Четвртком и недјељом увече, у термину у ком су се и до сада одвијали, послије вечерње службе и молебана, у мјесним храмовима У свијетлу радосног божићног празника и бројних народних окупљања пред црногорским светињама, позивамо вјерни народ са свештенством Цркве Божије, да истраје у својим мирним и молитвеним протестима, у борби за слободу и права православних вјерника у Црној Гори, наводи се у саопштењу Епископског савјета СПЦ у Црној Гори. Молимо се Богомладенцу Христу, да овдашње власти, колико сјутра, нађу начина да ван снаге ставе антиуставни Закон који су недавно, у глуво и мркло доба ноћи, усвојили у црногорској скупштини, или да изгласају нови, који ће поправити и унаприједити овај поменути, истакли су они и додали: Али ако све буде као до сад – као протекле године, и као претходне четири године – када представници Владе нијесу хтјели да чују ни за какав договор са нама, апелујемо на сваку хришћанску душу, да истраје у протестима за своја грађанска и вјерска права, која су им загарантована Уставом ове земље и њеним, раније донијетим, законима, као и међународним, универзалним људским прописима. У случају да црногорске власти наставе са досадашњом једностраношћу, ми се морамо наоружати стрпљењем и упорношћу, пуним љубави и вјере. Лако може бити, да ће нам за чекање ове земаљске правде, требати више времена него што можемо и замислити. А опет, молимо се Господу, да просвијетли разум судијама Уставног суда, да измјере по Божијој и људској правди, нашу скору иницијативу и да обзнане оно што већ сви виде – како овај и овакав законски текст није у складу са Уставом ове земље, да не помињемо међународно право и правду. То би отворило врата здравом и цивилизованом договору, на добро свих грађана ове земље. Зато, молимо се Богу да разлози за наше протесте нестану – колико сјутра, а да нас, опет, исти Господ укријепи да истрајемо, ако треба, у недоглед, нагласиле су Владике. Од када се, ако Бог да, наврши тродневно прослављање Рождества Христовог, па у наредним данима, Црква ће организовати протестна окупљања, мирна, молитвена и ненасилна – два пута седмично. Четвртком и недјељом увече, у термину у ком су се и до сада одвијали, послије вечерње службе и молебана, у мјесним храмовима. Садржај протестних порука, и путању молитвених литија – одредиће народ и мјесно свештенство уз благослов епархијских архијереја. Оно што је сада јасно – док год трају поменута сабрања, њихове поруке морају остати растерећене било какве политизације, странчарења, па и било ког облика национализма, или какве год земаљске идеологије, која нема везе са јеванђелском благом вијести. А све у складу са препорукама Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, од 4. јануара 2020. године, поручиле су Владике. Мир Божији, Христос се роди! Епископски савјет: После Божића, четвртком и недељом мирна... WWW.IN4S.NET У свијетлу радосног божићног празника и бројних народних окупљања пред црногорским светињама, позивамо вјерни народ са свештенством Цркве Божије, да истраје у својим...
  11. У свијетлу радосног божићног празника и бројних народних окупљања пред црногорским светињама, позивамо вјерни народ са свештенством Цркве Божије, да истраје у својим мирним и молитвеним протестима, у борби за слободу и права православних вјерника у Црној Гори. Молимо се Богомладенцу Христу, да овдашње власти, колико сјутра, нађу начина да ван снаге ставе антиуставни Закон који су недавно, у глуво и мркло доба ноћи, усвојили у црногорској скупштини, или да изгласају нови, који ће поправити и унаприједити овај поменути. Али ако све буде као до сад – као протекле године, и као претходне четири године – када представници Владе нијесу хтјели да чују ни за какав договор са нама, апелујемо на сваку хришћанску душу, да истраје у протестима за своја грађанска и вјерска права, која су им загарантована Уставом ове земље и њеним, раније донијетим, законима, као и међународним, универзалним људским прописима. У случају да црногорске власти наставе са досадашњом једностраношћу, ми се морамо наоружати стрпљењем и упорношћу, пуним љубави и вјере. Лако може бити, да ће нам за чекање ове земаљске правде, требати више времена него што можемо и замислити. А опет, молимо се Господу, да просвијетли разум судијама Уставног суда, да измјере по Божијој и људској правди, нашу скору иницијативу и да обзнане оно што већ сви виде – како овај и овакав законски текст није у складу са Уставом ове земље, да не помињемо међународно право и правду. То би отворило врата здравом и цивилизованом договору, на добро свих грађана ове земље. Зато, молимо се Богу да разлози за наше протесте нестану – колико сјутра, а да нас, опет, исти Господ укријепи да истрајемо, ако треба, у недоглед! Од када се, ако Бог да, наврши тродневно прослављање Рождества Христовог, па у наредним данима, Црква ће организовати протестна окупљања, мирна, молитвена и ненасилна – два пута седмично. Четвртком и недјељом увече, у термину у ком су се и до сада одвијали, послије вечерње службе и молебана, у мјесним храмовима. Садржај протестних порука, и путању молитвених литија – одредиће народ и мјесно свештенство уз благослов епархијских архијереја. Оно што је сада јасно – док год трају поменута сабрања, њихове поруке морају остати растерећене било какве политизације, странчарења, па и било ког облика национализма, или какве год земаљске идеологије, која нема везе са јеванђелском благом вијести. А све у складу са препорукама Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, од 4. јануара 2020.године. Мир Божији, Христос се роди! Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. Саопштење за јавност Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори, Подгорица, 2. јануар 2020. Са свог састанка код храма Светог Ђорђа у Подгорици, Епископски савјет саопштава да овако снажно хришћанско, светосавско и народно јединство у Црној Гори показује чврсту ријешеност наше Цркве и њених вјерника да не дозволи политизацију овог питања са било које стране. Веома је важно да тако и остане и да се никако не допусти да ико инструментализује Цркву за било какве политичке или идеолошке интересе. У исто вријеме, понављамо да су достојанствене и молитвене литије најбољи вид еванђелског отпора неправди која је задесила Цркву од стране црногорских власти. Унапријед се ограђујемо од свих могућих инцидената, које би неко могао исценирати ових дана око Бадњег дана и Божића, а о чему до нас допиру поуздана обавјештења, чији би циљ био компромитација хришћанског мирног отпора широм Црне Горе. Црква не позива нити ће позивати на насиље било какве врсте, али ће показати одлучност у одбрани својих светиња и вјечног људског достојанства. Одговорност за разбуктавање подјела и диоба лежи, прије и изнад свега, на онима који су, без прихватања истинског дијалога, донијели накарадни, антиуставни и дискриминаторски не-закон о отимању храмова и црквене имовине Српске Православне Цркве. На свакоме је православном вјернику, с друге стране, одговорност да не насједне на ту провокацију и да се с љубављу односи према свим људима, по угледу на Господа нашега Исуса Христа. Наша Црква наставља своју правну борбу и у том смислу је основан међународни експертски тим чији је мандат да, у сарадњи са домаћим правним тимом, који се већ годинама бави овим законом, заступа интересе наше Цркве на територији Црне Горе пред релевантним међународним институцијама. Било какве објаве које се шире по медијима или друштвеним мрежама у име Епископског савјета или појединих епископа, а њих је ових дана превише за појединачне деманте, нису вјеродостојне и ни на који начин не представљају ставове наше Цркве, уколико се не налазе и на званичним сајтовима наших епископија, већ служе само за стварање још веће смутње у друштву и, нарочито, међу вјернима. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  13. Саопштење за јавност Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори - Подгорица, 29. децембар 2019. Епископски савјет Православне Цркве у Црној Гори, којег по одлуци, Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве из маја 2006. године, чине епископи Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске и Епархије захумско-херцеговачке и приморске, сабрао се у Подгорици 28. и 29. децембра љета Господњег 2019. На сабрању није учествовао Епископ диоклијски Методије, викар Митрополита црногорско-приморског, који је због примјене физичке силе над њиме од стране Полиције на мосту на Ђурђевића Тари 26. децембра, задржан на Војномедицинској академији у Београду. Сабраћа архијереји му желе брз опоравак и повратак. Након одслуженог Молебана Пресветој Богородици који се служи у невољама и искушењима, у суботу, 28. децембра, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одржана је сједница Епископског савјета на којој су архијереји говорили о новонасталој ситуацији у којој се нашла Света Црква Божија Православна, након усвајања у Скупштини Црне Горе антиуставног, отворено антицрквеног и дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Епископи су се сагласили да је доношење оваквог Закона, уз многа кршења процедуре и неусаглашености са међународним стандардима, те без одговарајућег дијалога, несумњиво уперено против Православне Цркве, конкретно Српске Патријаршије, будући да су остале традиционалне Цркве и вјерске заједнице спорна питања већ уговорно ријешила са црногорском државом, што није омогућено Српској Православној Цркви. Да је то тачно потврђују, како изјаве највиших државних функционера и припадника владајуће партије, тако и дискусије посланика те партије у црногорском парламенту, а нарочито одбијање црногорских власти да прихвате било које понуђено рјешење од стране Цркве. Већ данима смо свједоци јавног ликовања свих ненавидника Православне Цркве и острашћених новоцрногорских националиста, углавном освједочених безбожника, који прослављају побједу над Црквом Христовом. Такви заборављају древну истину Светог Писма да Цркву Божију „ни врата пакла неће надвладати“. Многи су моћници долазили и пролазили, али је Црква Божија остала и опстала. Архијереји из Црне Горе одбијају све оптужбе да је Црква Божија у Црној Гори експонент или остатак било какве великодржавне или политичке идеологије. Управо супротно, ово што се намјерило са усвајањем овог Закона и отимачином црквене имовине, треба да послужи својеврсном дисциплиновању Цркве не би ли она прихватила да буде слушкиња идеолошко-политичке матрице актуелног црногорског режима. Једина „идеологија“ Цркве и једино њено служење кроз вијекове је било, и остаће – Јеванђеље Божије и служење Христу Богу нашему, распетоме и васкрсломе. Епископи су потврдили закључке са своје телефонске сједнице од 26. децембра 2019. године и изразили одлучност да се овој неправди с којом је Црква суочена супроставе користећи све домаће правне механизме, али и обраћајући се свим релевантним међународним институцијама за заштиту људских права и слобода. Епископски савјет саопштава јавности своја сазнања да се врло сличне одредбе, којим се отима црквена имовина у Црној Гори, налазе у процедури и пред приштинским органима власти, те да је намјера да се Епархији рашко-призренској Српске Патријаршије одузме право својине над нашим древним светињама на Косову и Метохији. Епископски савјет и сви епископи појединачно изражавају приврженост нашој осмовјековној традицији и остају до краја вјерни канонском устројству Пећке/Српске Патријаршије, подсјећајући да је свака од њихових епископија насљедница древних епископија, које је почетком 13. вијека основао Свети Сава, први архиепископ српских и поморских земаља. Епископи позивају православни вјерни народ Црне Горе да не клоне духом и да се узда у Бога и Његову силу. У овим предбожићним данима треба да се сабирамо у храмове на молитву и својим хришћанским достојанством и одважношћу, не насједајући на провокације оних којима је циљ раздор међу браћом, те тако покажемо да нас црногорски режим ни најмање није поколебао нити уплашио у нашем одлучном настојању да бранимо наше светиње и наша вјерска права и слободе. „Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал’ зубе поломи.“ Све црквене заједнице наших епархија су слободне да, у духу хришћанског мира и братске слоге, на прикладан начин, молитвено исказују свој став против угрожавања основних права и слобода вјерника. Јавно позивамо све полицијске снаге и њихове старјешине, све до Предсједника и Премијера, да не примјењују силу, па, ето, чак и над епископима, који се мирно окупљају ради одбране и остваривања својих вјерских права. Подсјећамо их да смо им небројено пута јавно саопштавали да презир према Православној Цркви, какав се показује посљедњих скоро двије деценије, а нарочито пројављен у процесу припреме и доношења овог срамног законског акта, може довести до лоших посљедица за црногорско друштво, нарушавања мира и братске слоге, који су непроцјењиво благо сваког савременог друштва. Доношење оваквог закона не служи на част и благослов ни онима који су га предложили, ни онима који су га изгласали и прогласили и тиме су сви они који су православни, са жаљењем констатујемо, сами себе искључили из Православне Цркве, те су стога одлучени од Светих Тајни и налажемо нашем богољубивом свештенству да им, по ријечима Светог Петра Цетињског, „никаквога посла црковнога“ не обавља, до њиховог покајања, за које се молимо. Позивамо носиоце власти да скупе снаге и, у најкраћем року, отворе истински дијалог да се поправи што се поправити може, прије него што евентуална примјена овог Закона постане извор за озбиљне друштвене диобе са несагледивим посљедицама. Само би договор био истинска побједа Црне Горе и свих црногорских грађана. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки и приморски ДИМИТРИЈЕ Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  14. Поводом изгласавања дискриминаторног Закона о слободи вјероисповјести у Скупштини Црне Горе, у Подгорици ће сјутра, 28. децембра, засједати Епископски савјет Српске православне цркве у Црној Гори у саставу: Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, Епископ милешевски г. Атанасије, Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије, Епископ диоклијски г. Методије и Епископ умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије. Сједница Епископског савјета биће одржана након вечерње службе и молебана који ће се служити у Храму Христовог Васкрсења, са почетком у 18 часова. У недјељу, 29. децембра, у 8 часова архијереји ће служити Свету архијерејску литургију у Храму Храму Христовог Васкрсења у Подгорици, након које ће бити прочитано и саопштење са сједнице Епископског савјета Српске православне цркве у Црној Гори. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. Саопштење Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори, Цетиње, 26. децембар 2019. Данас је одржана телефонска сједница Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори (основаног одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у мају 2006. године) у саставу: Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије Епископ милешевски г. Атанасије Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије Епископ диоклијски г. Методије Епископ умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије Православни епископи у Црној Гори позивају вјерни народ да, у духу свенародног Сабора око моштију Светог Василија Тврдошког и Острошког и братског сабрања пред Скупштином Црне Горе, остане достојанствен и не пристане ни на какве провокације и учествује у немирима и сукобима које могу изазвати злонамјерни људи и мешетари – припадници разних “служби”. Мир и братска слога су нам најпотребнији јер православним хришћанима, као ни било коме у Црној Гори, не приличи било какав облик насиља. Носиоци и узрочници насиља јесу садашњи властодршци у Црној Гори који изазивају праведни народни гњев, заборављајући свељудску Његошеву истину: Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом. Епископски савјет ће се обратити свим међународним институцијама за заштиту људских права и слобода због бруталног угрожавања слободе вјере у Црној Гори. Овај антиеврпоски закон у Црној Гори је припрема да се на исти овакав начин отме имовина Српске Православне Цркве и на Косову и Метохији. 3.Епископски савјет ће затражити хитно сазивање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве због ванредне и новонастале ситуације, како у Црној Гори, тако и на Косову и Метохији, гдје је у припреми отимање светиња и имовине Српске Православне Цркве. Позивамо још једном сву браћу и сестре православне хришћане и све људе добре воље на мир и братску слогу са свим људима у Црној Гори. Честитамо Божићне празнике свима: Христос се роди! Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. Дана, 13. децембра 2019. године, у владичанском двору у Бањалуци одржана је редовна сједница Епископског савјета православних епископâ у БиХ. Сједници је предсједавао Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом уз учешће и присуство Њихових Преосвештенстава, бањалучког г. Јефрема, зворничко- тузланског г. Фотија, бихаћко- петровачког г. Сергија и захумско- херцеговачког г. Димитрија. Савјет се бавио текућим питањима у нашој Цркви, питањем јубилеја 800-те годишњице СПЦ, питањем православне вјеронауке у основном и средњем образовању и другим битним темама за нашу Цркву. Извор: Епархија бихаћко-петровачка
  17. На позив Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабро-босанског г. Хризостома, Епископски савет Босне и Херцеговине заседао је 13. новембра 2018. године на Сокоцу. Учешће у раду, поред митрополита Хризостома, узели су и Епископи: бањалучки г. Јефрем, зворничко-тузлански г. Фотије, бихаћко-петровачки г. Сергије и захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије. Теме састанка биле су питање веронауке у школама, тренутно стање у Цркви и прослава 800-годишњице самосталности Српске Православне Цркве. Извор: Српска Православна Црква
  18. Настављајући наш умни пут тумачења чина хиротоније у свештени епископски чин нашу пажњу смо усмерили на сâмо последовање, како чина наречења, тако и сâме хиротоније. Детаљно тумачећи исповедање вере које изабрани и наречени епископ изговара пре свете архијерејске Литургије на којој ће бити хиротонисан, посебно смо објаснили символику великог орлеца на коме је изображен једноглави орао са раширеним крилима, а под чијим ногама се налази град који је богат мноштвом великих кула. Овај изображен град са кулама, по тумачењу Светог Симеона Солунског, представља епархије, а орао који лети над њим представља чистоту и висину богословља. Посебну ноту овој двадесет петој емисији "Светотајинско богословље" дали су звучни записи са наречења и хиротоније. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо! ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - О Светим Тајнама Цркве (прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна Крштења (четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - први део (пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - други део (шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - трећи део (седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - четврти део (осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Последовања пре Свете Тајне крштења (девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења (десета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - други део (једанаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - трећи део (дванаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - четврти део (тринаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна брака (четрнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака (петнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - други део (шеснаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - трећи део (седамнаеста емисија) ВИДЕО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - четврти део (осамнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - пети део (деветнаеста емисија) АУДИО Из јутарњег програма радија Беседе: О првом циклусу емисијâ Светотајинско богословље (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна свештенства (двадесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Старозаветно и новозаветно свештенство – Христос једини истински Првосвештеник (двадесет друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Епископ - икона Христова у Евхаристији (двадесет трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - први део (двадесет четврта емисија) АУДИО View full Странице
  19. Епископска хиротонија подразумева служење у оквиру поверене му заједнице, но, његова служба, сходно структури хиротоније јесте односног карактера, што значи да није само усмерена на локални принцип. Тачније, епископ је чином рукоположења постао епископом васцеле Цркве расејане по свету. Архијереј своју службу прима искључиво на литургији која се савршава у дан недељни, чиме овај чин показује да идентитет епископског служења бива потврђен из есхатолошког темеља. Ову своју почаст епископ црпи из основног принципа на коме постоји Црква: из принципа локалног евхаристијског сабрања, коме је он глава и управитељ. Епископска служба је у основи служба која изображава икону Царства Божијег на земљи. Веран тип истините скиније, Царства Оца и Сина и Светога Духа, јесте света Евхаристија око епископа као првог, и оног који приноси дарове своје локалне Цркве Богу Оцу. За овај узвишени призив, потребна је служба презвитерска и служба ђаконска, јер епископ не може чинити ништа без клира и народа, и обрнуто. У овој емисији имали смо прилику да се о значају епископске службе поучимо из две приступне беседе: Најпре из беседе Његовог Преосвештенства Епископа мохачког Господина Исихија, викара Епископа бачког; а потом из беседе блажене успомене Његовог Преосвештенства Епископа јегарског Јеронима. У двадесет четвртој емисији "Светотајинско богословље" имате прилику да се упознате са основним тачкама правилног поимања избора и хиротоније у свештени чин епископа. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо! ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - О Светим Тајнама Цркве (прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна Крштења (четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - први део (пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - други део (шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - трећи део (седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - четврти део (осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Последовања пре Свете Тајне крштења (девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења (десета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - други део (једанаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - трећи део (дванаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - четврти део (тринаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна брака (четрнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака (петнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - други део (шеснаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - трећи део (седамнаеста емисија) ВИДЕО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - четврти део (осамнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - пети део (деветнаеста емисија) АУДИО Из јутарњег програма радија Беседе: О првом циклусу емисијâ Светотајинско богословље (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна свештенства (двадесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Старозаветно и новозаветно свештенство – Христос једини истински Првосвештеник (двадесет друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Епископ - икона Христова у Евхаристији (двадесет трећа емисија) АУДИО View full Странице
  20. Овом сабрању претходила је Света архијерејска литургију коју су служили Митрополит Амфилохије, епископи Јоаникије, Атанасије и Кирило уз молитвено учешће умировљеног Епископа Атанасија. Након прочитаног Јеванђелског зачала умировљени Епископ Атанасије рекао је да је доказ Христовог Васкрсења и ова Света литургија, Храм, и сви ми који усправно стојимо у знак Његовог Васкрсења. -То што смо се овдје окупили на путу за Саборни састанак у Пећкој патријаршији то је предање Цркве. Примјера ради отац Св. Григорија Богослова, Григорије старији је рукоположен када су се епископи враћали са Никејског сабора, Првог Васељенског на Назианз гдје је он био свештеник. Нона његова супруга, мајка Св. Григорија је издејствовала да сврате и да га рукоположе. Тако смо се и ми данас на путу за Сабор у Пећкој патријаршији, старом сједишту Српске цркве гдје нас Спас окупља као дјецу, ученике и наследнике своје, окупили овдје у Цркви Св. Георгија заштитника свих Светих Немањића, поборника хришћанства и Цркве, истакао је владика Атанасије. Подсјећајући да његов пут иде ка Призрену на обиљежавању 90 година од како је Св. Јустин Поповић дошао и предавао на Призренској богословији, Епископ је позвао све присутне да принесу своје молитве Богу за учеснике Сабора, наш народ на КиМ за које ће то бити укријепљење, али и нада да ће Косово и Метохија остати у саставу Србије јер је то одувјек било и биће ако Бог да. -Да се молимо да Господ Светим Духом помогне наше владике на челу са Патријархом јер је Сабор слика Небеског сабрања. Црква је Сабор који се никада не разилази, започиње нашим крштењем, ступањем у Цркву и наставиће се у вјечност, Сабором свих Светих. Велика је ствар да се саборизујемо. Црква је тијело Христово, заједница Христова а Литургија је оличење Цркве што је и данас овдје посвједочено. Окупљени смо у овој светињи од најмањих до највећих и то је Царство небеско на земљи, предујам или како би се рекло „предјело“ вечере Царства небеског, казао је Епископ Атанасије. Истичући да оваквим сабирањем потврђујемо наш идентитет, ко смо и шта смо, умировљени Епископ захумско-херцеговачки је изразио посебно задовољство што је у цркви велики број дјеце којима се у историји једино Христос обраћао. Након Литургије присутнима се обратио и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је казао да је овдје био први пут 1961. и да је тада затекао пустињу а да је током другог боравка у Беранама, деветесетих затекао само два свештеника, проте, Фемића и Бабовића. -Питао ме тада прота Бабовић: „Кад сам дошао из Црне Горе?“ Тада су Васојевићи били и остали, како је краљ Никола записао, стожер Рашке земље. Тада није народа било у црквама тако да је и ово сабрање чудо Божије. Нашим васкрсењем духовним васкрсава и ова светиња, град, народ. Враћамо се сами себи и нашим вјековним предањима а то не можемо без дјеце, казао је Митрополит. Подсјећајући на благослов Св. Петра Цетињског да породице на Цетињу које имају више од четворо дјеце добијају златник са ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Архиепископ цетињски је породици са шесторо дјеце свештеника Жељана и попадије Милице додијелио златник и припадајући новчани дио овог фонда. Пожелевиши свима срећан празник Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је такође подсјетио да се из Берана, гдје су столовали митрополити будимљански увијек ишло на Сабор у Пећку патријаршију тако да је и ово сабрање велики Божији дар и наставак тог предања. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  21. У манастиру Ђурђеви Ступови у Беранама данас је одржан Епископски савјет Црне Горе на коме су учестовали Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећена господа епископи диоклијски Кирило, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, милешевски Атанасије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије. Владике су се сабрале на путу за Пећку патријаршију гдје ће сјутра Свети архијерејски сабор Српске православне цркве свечано започети своје редовно засједање Светом архијерејском литургијом и призивом Светог Духа у Храму Светих апостола. Прилог Радија Светигора -ФОТОГАЛЕРИЈА- Овом сабрању претходила је Света архијерејска литургију коју су служили Митрополит Амфилохије, епископи Јоаникије, Атанасије и Кирило уз молитвено учешће умировљеног Епископа Атанасија. Након прочитаног Јеванђелског зачала умировљени Епископ Атанасије рекао је да је доказ Христовог Васкрсења и ова Света литургија, Храм, и сви ми који усправно стојимо у знак Његовог Васкрсења. -То што смо се овдје окупили на путу за Саборни састанак у Пећкој патријаршији то је предање Цркве. Примјера ради отац Св. Григорија Богослова, Григорије старији је рукоположен када су се епископи враћали са Никејског сабора, Првог Васељенског на Назианз гдје је он био свештеник. Нона његова супруга, мајка Св. Григорија је издејствовала да сврате и да га рукоположе. Тако смо се и ми данас на путу за Сабор у Пећкој патријаршији, старом сједишту Српске цркве гдје нас Спас окупља као дјецу, ученике и наследнике своје, окупили овдје у Цркви Св. Георгија заштитника свих Светих Немањића, поборника хришћанства и Цркве, истакао је владика Атанасије. Подсјећајући да његов пут иде ка Призрену на обиљежавању 90 година од како је Св. Јустин Поповић дошао и предавао на Призренској богословији, Епископ је позвао све присутне да принесу своје молитве Богу за учеснике Сабора, наш народ на КиМ за које ће то бити укријепљење, али и нада да ће Косово и Метохија остати у саставу Србије јер је то одувјек било и биће ако Бог да. -Да се молимо да Господ Светим Духом помогне наше владике на челу са Патријархом јер је Сабор слика Небеског сабрања. Црква је Сабор који се никада не разилази, започиње нашим крштењем, ступањем у Цркву и наставиће се у вјечност, Сабором свих Светих. Велика је ствар да се саборизујемо. Црква је тијело Христово, заједница Христова а Литургија је оличење Цркве што је и данас овдје посвједочено. Окупљени смо у овој светињи од најмањих до највећих и то је Царство небеско на земљи, предујам или како би се рекло „предјело“ вечере Царства небеског, казао је Епископ Атанасије. Истичући да оваквим сабирањем потврђујемо наш идентитет, ко смо и шта смо, умировљени Епископ захумско-херцеговачки је изразио посебно задовољство што је у цркви велики број дјеце којима се у историји једино Христос обраћао. Након Литургије присутнима се обратио и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је казао да је овдје био први пут 1961. и да је тада затекао пустињу а да је током другог боравка у Беранама, деветесетих затекао само два свештеника, проте, Фемића и Бабовића. -Питао ме тада прота Бабовић: „Кад сам дошао из Црне Горе?“ Тада су Васојевићи били и остали, како је краљ Никола записао, стожер Рашке земље. Тада није народа било у црквама тако да је и ово сабрање чудо Божије. Нашим васкрсењем духовним васкрсава и ова светиња, град, народ. Враћамо се сами себи и нашим вјековним предањима а то не можемо без дјеце, казао је Митрополит. Подсјећајући на благослов Св. Петра Цетињског да породице на Цетињу које имају више од четворо дјеце добијају златник са ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Архиепископ цетињски је породици са шесторо дјеце свештеника Жељана и попадије Милице додијелио златник и припадајући новчани дио овог фонда. Пожелевиши свима срећан празник Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је такође подсјетио да се из Берана, гдје су столовали митрополити будимљански увијек ишло на Сабор у Пећку патријаршију тако да је и ово сабрање велики Божији дар и наставак тог предања. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  22. Безброј пута се поставља питање (у таблоидима детаљно описаног) "возног парка испред Патријаршије" и тога шта треба учинити са тим, изгледа, "питањем свих питања" савремене српске лаичке теолошке мисли. Па се већ неколико пута, више или мање шаљиво предлаже да се сви ови "социјално некоректни" и више него покретни луксузни објекти - полупају безбол палицама. И тако, наводно, "реши ствар", успут усрећивши српски верни народ. Па да, ето, и ја прокоментаришем, из свог угла, ову бучну и све наметљивију тему. Почео бих са констатацијом да је у Србији (и некадашњој Југославији) толико других лимузина пре заслужило да буду полупано, али, ето, нису. Ни пре, ни после Титовог времена, а посебно током његове истовремено карневалске и окрутне (изразито безбожне) диктатуре - али се не нађе тај јунак да ово уради. О нашим актуелним временима и да не говоримо. То као прво. А као друго: шта би се добило тим осветничким лупањем и овом безбол-утакмицом са епископским аутомобилима (који су, да подсетим, ипак и само: обично превозно средство)? Шта? Осим невиђене радости свих локалних безбожника и јеретика који би скакали од среће и задовољно трљали руке, видевши где су то кренули Срби, по ко зна који пут у својој историји (из често најбољих намера, а у пакленом смеру). Ко би па био срећнији због тога? Да ли би се, можда, радосније прилазило причесном пехару, након овакве герилске акције? Да ли би се некако лакше исповедали директни учесници у овом казненом карамболу (са и без ”фантомки” на лицу)? Да ли би лепше певао црквени хор, гледајући кроз прозор разлупане остатке каквог десетак година старог ”аудија” у дворишту?... То је наша тема. Шта би било ко међу нама добио оваквим конкретним "истеривањем (наводне) правде"? Који би био ефекат таквог насилног и неконтролисаног показивања крајњег непоштовања, и силеџијског понашања према српским владикама и њиховим СЛУЖБЕНИМ ВОЗИЛИМА? Шта би се то па поправило у овом случају, док би извршиоци казненог похода задовољно гледали колону српских епископа како уплашено иду пешке од Патријаршије узбрдо ка Кнез Михаиловој улици? Гледајући успут у пролазнике као у могуће џелате и тражећи погледом где ли су сакрили металне шипке, безбол палице и импровизоване буздоване... А шта ако кренемо још корак даље и пожелимо да, рецимо, преселимо српску Патријаршију у неко удаљено сеоце, а, уместо постојећих (по многима: сувише раскошних) митри и панагија, архијерејима доделимо, на реверс, неку мало јефтинију позоришну реквизиту? И што ће им, ако боље размислимо, толика вода и струја коју немилице троше, па и тоалет папир (кад постоји коприва) и тоалет (кад имамо толико шибља и слободних пашњака)? И тако редом, све до поновне обнове убилачког комунизма и носталгичног пребацивање све те силне уживанције и луксуза у руке народних комесара и диктаторових удворица... А већ смо гледали сличне акције народног (црвеног) терора и непосредног кажњавања сваког ко би осветницима упао у очи. Само је корак, поштовани пријатељи, од на речима привлачне утопије до конц-логора опасаног бодљикавом жицом и од наводне правдољубивости до стварне бездушности. То немојте никада да заборавите у овако олаким и у најмању руку претераним предлозима и размишљањима ! Нису свештеници наши заробљеници и таоци, а ми њихови садистички иследници, па да се овако слободно и како нам на ум падне иживљавамо над њима. Јер би се то нама касније вишеструко повратило, и то са дебелим разлогом. Као што нам се, уосталом, већ и дешава (све од 1945-те). Мило за драго, бол за бол, бездушност за бездушност, ударац за ударац и неправда за неправду. Па једва некако претекосмо у оваквом плаћању предачких цехова и рачуна. Још нам само фали овај лумпен-пролетерски карневал насиља над модерном верзијом епископских кочија, па да закуцамо и последњи ексер у свој мртвачки сандук. Још да неки паметњаковић предложи и улазак у цркве, хитно одузимање сувише светлуцавих предмета и њихову аукцијску продају после оваквог слојевитог "чишћења терена", а у корист разноразних хуманитарних, социјалних и ко зна све каквих акција и удружења. Тако се некада, а са истом овом пролетерски огорченом аргументацијом, уместо садашњег светосавског Храма, а унутар предратних остатака започете саборне цркве читавог српског народа - налазила велика гаража под ведрим небом. са све магацином неке овдашње фирме. И хиљаде пролазника је ужурбано корачало крај те наше заједничке срамоте, не примећујући сву перверзију оваквог кориштења места на коме су, по Предању, спаљене мошти Светог Саве. Њима то није сметало, као ни толике штале, складишта и слични објекти под сводовима (од усташа и комуниста разрушених) српских манастира и цркава. Данас им неподношљиво сметају поменути епископски аутомобили, али им оваква ”ситница”, са тешким камионима пакираним одмах уз олтар - није сметала толике године! Да би комунистичка власт у Београду 1981. године решила да "улепша" пејзаж око Народне библиотеке и једноставно поруши (1895. замишљени и 1935. започети) Храм, а на његовом месту сагради један монументални Дом културе са именом првог српског ахиепископа (типично комуњарска иронија!). Срећом, томе се активно и ”са безбол-палицом у руци” (то јесте метафора, али веома блиска истини) супротставио мој пријатељ, др Жарко Гавриловић, у то време старешина мале светосавске цркве, јавно и без пардона обећавши властима озбиљне грађанске протесте и, ако буде потребно, крваве уличне нереде, са све ватреним оружјем на баријадама, код бранилаца светиње из свих крајева Србије. И ја сам био саставни део ове очајничке акције још преосталих београдских и српских верника, са претњом властима од стране проте Гавриловића да ћу ја, тада студент друге године филмске режије на Факултету драмских уметности, урадити документарни филм на ову осетљиву тему, који ће ”после бити приказан у читавом свету” и тако обелоданити и разгласити ову срамоту. Филм нисам снимио, под претњом избацивања са факултета од стране мог професора Документарног филма, извесног Александра Мандића (касније познатог по томе да је, у студију РТС-а, урадио први интервју са Војиславом Коштуницом, одмах након петооктобарског пуча), тада шокираног и поприлично разљућеног оваквом ”сулудом идејом”. Али храм, ипак, није избрисан са лица земље, нити је на његовом месту никнуо планирани објекат синдикалне културе (са све Радничким универзитетом). Претња је, Богу хвала, успела. А Жарко Гавриловић је своју храброст платио хитним премештајем у другу парохију и етикетом ”националног екстремисте” (која га је пратила све до смрти). Док је мој случај већ познат: од снимања дугометражних филмова о српским средњовековним манастирима, преко боравка на ратишту и још којечега, све до ових овде мојих текстова и упорних полемика са свим критичарима Цркве и бацачима камења тамо где за то има најмање разлога. Укратко, немојте допустити да вас од учесника претворе у посматрача и од верника у инквизитора опште праксе. И користите своје безбол палице у неке много боље, храбрије и смисленије сврхе од оних са почетка мог текста.
×
×
  • Креирај ново...