Претражи Живе Речи Утехе

РЕЖИСЕРКА ЈЕЛЕНА ПОПОВИЋ: ОН БОЛЕСТИ НАШЕ НОСИ И РАНОМ ЊЕГОВОМ МИ СЕ ИСЦЕЛИСМО 07.04.2022. - Iskra.co О чудима светог Нектарија Егинског сведочили су многи његови савременици и следбеници, а данас је филм „Божији човек“, који говори о његовом животу, према сценарију и у режији Јелене Поповић постао својеврсно чудо. Ова биографска драма забележила је невероватне успехе у Грчкој, где га је за само пет недеља приказивања видело више од 300.000 гледалаца и довело га на прво место у биоскопима, а на Московском међународном филмском фестивалу 2021. добила је Награду публике. Јелена Поповић, ауторка филма, рођена је у Београду и у њему одрасла. Две деценије је живела у Сједињеним америчким државама где је радила као глумица, режисер, писац и продуцент, да би најзад, по промислу Божијем, дошла у Грчку и ту направила овај изванредни филм. Било би погрешно рећи да уметник тражи тему. Она у њему сазрева као плод и тражи своје обликовање; то је рађање. Песник, напротив, нема ништа чиме би се поносио. Он није господар ситуације, он је њен слуга. Креативност је једини могући облик његовог битисања, и свако ново дело за њега представља неизбежан чин. Осећај за ток одређеног низа потеза и законитости у којима се појављују, исказује се изкључиво када је присутна и вера у идеал – само вера подржава систем слика, то јест систем живота. Слажете ли се с овим? Да. Слажем се. Кад су Достојевског ученици питали о чему да пишу, он им је одговорио: ‘Пишите само о оним стварима за које имате дубоко разумевање’. Кад сам први пут прочитала причу о Светом Нектарију, осетила сам као да је скоро свака реч била угравирана негде у мојој души. Тај осећај је проузроковао жељу да направим филм. Сада када мало боље размислим, било је толико набоја у мојој души, као да се нешто товарило годинама; могу чак и да кажем да ме је нека мука натерала да се изразим, да покажем где стојим и шта мислим. Снимили сте филм о Светитељу и изузетној личности у новијој историји спасења. Приближили сте нам ту кенотичну и страдалну страну живота човека Божијег. Како је текло снимање ? Било је доста препрека и потешкоћа, али и узбуђења и радости. Снимање је требало да почне шеснаестог марта 2020. године. Тог дана је проглашена пандемија и све је било затворено. Коначно, осмог јуна 2020. почели смо да снимамо. Снимали смо пет недеља па смо били приморани да направимо паузу од скоро два месеца. Та пауза ми је омогућила да монтирам две трећине филма. Збигњев Прајзнер је урадио музику што ми је много помогло. Захваљујући свему томе имала сам веома јасну слику шта и како требе да снимим у преостале две недеље. Снимање је било завршено двадесет првог септембра 2020. Филм је био комплетно завршен и први пут приказан на Светој Гори у манастиру Ватопед јануара 2021. уочи празника светог Саве. Гете је бескрајно у праву када напомиње да је добру књигу тешко читати, баш као што је тешко и написати је. Филмови, често гледају и препознају нас, а не ми филмове. Шта бисте рекли, ко су ваши гледаоци? Људи који пате, надају се добру, питају се у чему је смисао њиховог живота. Свакако је очекивано било да филм доживи велику гледаност у Грчкој. Али публика га је добро примила свугде где се приказивао. Да ли су Вас изненадиле реакције публике на Ваш филм? Ја сам свакако пријатно изненађена. Мој приступ теми коју сам толико желела да изразим је био искључиво хуман и искрен. Баш зато што се филм бави тематиком религије, мени је био циљ да се лично што искреније изразим кроз сваки кадар, сваку сцену, сваку реч; да самим тим истински приближим светог Нектарија срцима и уму публике. Ремек дело – то је у свом апсолутном важењу савршен суд о стварности. Његов значај се мери свеобухватношћу којом се успешно изразила интеракција, игра између људске индивидуалности и духовног. Мислим, без претеривања, да сте створили ремек дело јер сам осетио трпљење и благослов. Осетио сам укус живота. Шта је живот по Вама, Јелена? Ја верујем да је прави живот Онај Ко даје живот у изобиљу. Онај Ко је Живот, Пут и Истина. Ово се може разумети само ако се окуси. Кад се окуси онда су речи сувишне. Режисер се обично труди да мизансцен набије експресивношћу доводећи до израза смисао сцене и њен подтекст . Ви сте нам дали слику Евед Јахвеа у личност Светог Нектарија Егинског. Светитељи су Богочовек продужен кроз векове. Један наш дивни колега је дао синчићу име Нектарије. Његов култ је снажан у нас. Исаија вели: „Изникао је пред њим као изданак, као корен из земље сасушене. Није имао ни стас ни лепоту да бисмо га гледали, ни појаву да би нам се свидео. Презрен је био и одбачен од људи, пун бола и болести. Окретали су лице од њега, презрен је био и одбациван.“ (Ис 53 2- 4) Да ли бисте нешто рекли о смислу страдања? Наш Свети Ава Јустин каже да су живот и сва страдања бесмислена без Богочовека Исуса Христа. Само у Богочовеку Христу живот добија смисао. Једино што ја могу да изразим на ову тему је делић мог личног искуства. До данас се сећам собе у Њујорку где сам живела кад ми је било 18 година. Сећам се момената кад је било јако тешко, момената кад се није знало где, одакле, куда. И онда баш у тим моментима безнађа појави се мир, топлина, осећај без трунке страха, уверење да ниси сам, да је све у добрим рукама. То никада нећу заборавити. Живо ткање уметичке слике Вас води кроз лепе пределе Грчке. Дочарали сте нам епоху нашег светитеља који је био и одличан историчар и научник. (Рад о њему ми је био објављен у Богословљу.) Пушио је и једну научничку лулу. Нисте стављали акценат на тај његов рад. Зашто? Кад сам писала сценарио, морала сам да се одлучим о чему правим филм. О светом Нектарију можемо направити двадесет филмова, али режисер мора да одлучи која ће се тема прожимати кроз сваки кадар и сцену. Једна од главних тема мога филма је да жеља и глад за влашћу и богатством уништавају човека. Мој фокус је био на унутрашњости, на емоцији. Самим тим неки важни детаљи нису могли бити фокус јер би нас избацили из емоције и ритма. Свети Нектарије је написао много дивних књига и надам се да ће његова дела бити доступна читаоцима у Србији. Филм је уметничко дело на коме сарађује велики број људи, читав тим, а глумци представљају веома битан део тог тима. Ви сте за свој филм изабрали одличне глумце из различитих земаља који су заиста на платну проживели своје ликове. Арис Серветалис, грчки глумац у насловној улози, искрено и уверљиво је произнео лик Светог Нектарија. Познати руски глумац Александр Петров је изванредно одиграо улогу Костаса, ученика и пријатеља Св. Нектарија. Америчка филмска звезда Мики Рурк, чије појављивање у филму је изазвало највеће интересовање, имао је улогу парализованог човека који је доживео исцељење. Како сте изабрали ове глумце за свој филм и како је дошло до сарадње са њима? Реците нам, молим Вас, нешто о раду са сваким од њих. Познати филмски режисер Џон Хјустон је једном приликом рекао да обавља већину своје режије док бира глумце. Потрага за глумцима је била једна од пресудних ствари за мој филм. Поред очигледног талента, било ми је важно да одаберем глумце који и ако ни реч не проговоре, имају својства и квалитет особе коју играју. Најбољи пример за то је Арис Серветалис. Он је изванредан глумац, али он исто тако поседује ауру некога ко заиста може бити свети човек. Пошто смо филм снимали на енглеском језику за интернационалну дистрибуцију, били смо принуђени да одаберемо пар глумаца који су познати на светској сцени. Александар Петров је веома популаран у Русији и имали смо среће да је релативно брзо прочитао сценарио и пристао да игра улогу. Саша и ја смо детаљно разрадили његову улогу. Било му је кристално јасно шта је радио и чему је тежио у свакој сцени. Зато и без једне пробе (није било проба са глумцима), због јасно разрађеног конфликта, глумци су лако упливали у улоге. Што се тиче Мики Рурка, он ми је био на памети много пре почетка продукције. Пре доста година у Лос Анђелесу, била сам на премијери филма ‘Залог’. Сећам се да се радња филма одвијала споро и тешко као и тема филма. Негде на средини филма појављује се Мики Рурк у једној сцени са Џек Николсоном. Мики је практички имао монолог. Та сцена је била толико невероватно јака и срцепарајућа да је никада нисам заборавила. Када сам написала улогу парализованог човека, Мики Рурк ми је био на уму. Не може свако да игра парализованог човека на самрти који поводом чуда устаје и хода. То мора да буде изванредан глумац који зна шта значе патња и мука, коме се патња оцртава на лицу и који има срце да то покаже. Због привржености светитељима и вери Мики је пристао да игра мању, али јако тешку и значајну улогу. Не само да није било пробе, већ је Мики захтевао да уради сцену само једном, због тежине садржаја сцене. Тако је и било. Након успеха филма „Божији човек“, да ли бисте волели да снимите филм о Светом Сави или неком другом нашем, српском духовном горостасу? Размишљате ли о томе? Волела бих. Размишљам о томе. Разговор водио професор Горан Раденковић (Богословија Св. Саве у Београду) View full Странице

Чудо св. Нектарија Егинског у забаченом селу на Васкрс Пре неколико година, становници једног од планинских села у Егина су остали без свештеника, а нови није именован. Дошао је Велики поста када се у Грчкој молитвени живот интензивира, тако да остати у овом периоду без свештеника била је страшна ствар. Након саветовања, сељаци су се одлучили да напишу писмо владици у коме га моле да им пошаље свештеника да би барем током Страсне недеље и Васкрса имали службе. Владика је прочитао писмо па је на првом епархијском састанку питао свештенике који би да оде, али се сваки од присутних изговорио зашто није у стању да иде. Писмо је тако пало у заборав због осталих васкршњих припрема које су га затрпале. Коначно је дошао велики дан Васкрсења, службе обављене, а владика доби ново писмо од сељана у коме му се захваљују што им је за празничне дане послао свештеника са којим су се молили са невиђеним жаром. На првом епархијском састанку епископ је питао ко је од свештеника отишао у село из којег је стигло писмо. Сви су ћутали, нико се није јављао. Због радозналости по први пут је у ову забит владика дошао са свитом. Народ га је с радошћу дочекао и одвео до мале цркве. У цркви је био деловодни протокол и владика га је отворио да би видео ко је служио за Страсну седмицу. Писало је: Нектарије, митрополит Пентаполиса! Кад је то видео, владика паде на колена. Тако су и људи пали на колена, ширили руке, певали, плакали и благодарили Богу и Св. Нектарију. Господ није заборавио своје верне овце тако да је послао Нектарија из свог Царства. Целе недеље је Свети Нектарије, који је преминуо 1920., у телу служио овом побожном народу. Икона Св. Нектарија је била у њиховом храму на почасном месту, али га нико од њих није препознао.[1] Мошти св. Нектарија РАСУЂИВАЊЕ Мотив појаве св. Нектарија је јасан. Оно што представља мотив дивљења и чуђења је његова појава у телу. Овде смо већ говорили о јављању светаца и телу.[2] То тело може да буде само лично, васкрсло тело. Нигде Писмо не говори да душе умрлих могу да узимају привремена тела, а овде је јасно да се Нектарије није јавио као утвара или приказа. Утваре не могу да преносе путир, да каде и сл. Овде се срећемо са свиме што знамо на основу Писма о Васкрслом Христу. Телесан је, али га не препознају. То је довело Јеховине сведоке до тога да верују како Исус није телесно васкрсао, него је имао привидно тело зато што је право морао да остави ђаволу као откуп. Дакле, колико год да се то коси са нашом логиком, овде имамо још један пример који доказује да су свеци већ сада у васкрслим телима. Зоран Ђуровић Рим, 13. 11. 2015 [1] http://pravlife.org/content/pashalnoe-chudo-ellady-kak-velikiy-svyatoy-nektariy-v-odnoy-derevne-liturgiyu-sluzhil [2] http://www.pouke.org/forum/topic/40205-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B0-%D1%83-%D0%B5%D1%81%D1%85%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D1%82/ Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

View full Странице

На празник Вазнесења Господњег - Спасовдан, 17. маја 2018. године, верни народ Епархије ваљевске обрадован је великом милошћу и благодаћу Божјом - из манастира Светог Нектарија на Егини стигао је делић моштију Светог Егинског Чудотворца. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин тог дана дочекао је велики дар на београдском аеродрому „Никола Тесла“. -Када је авион слетео и када сам угледао свете мошти, осетио сам се лако и чудесно, то је благодат Божја преко Светог Нектарија, рекао је Владика за Радио „Источник“ Епархије ваљевске. Након дочека моштију на београдском аеродрому, Преосвећени Владика Милутин је донео свете мошти у Епископску резиденцију у Ваљеву, где су Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан, протојереј-ставрофор Драгомир Јовановић, протојереј Ненад Марковић и јереј Игор Илић отпојали тропар Светом Нектарију на српском и грчком језику. У параклису Светог Јована Крститеља у Епископској резиденцији је одслужен молебан за здравље српског народа, јер Светог Нектарија у помоћ највише позивају они који су оболели од малигних обољења. Епископ Милутин у изјави за Радио „Источник“ Епархије ваљевске, не кријући срећу због доласка моштију, рекао је да је скоро три године разматрао како Светог Нектарија да доведе међу Србе. -Размишљајући шта да чиним као Епископ, схватио сам да би било добро да имамо једно светилиште, духовну болницу где би се наш народ молио и тражио утеху. Нема човека да није болестан, а захваљујући Нато бомбардовању, многи су оболели од рака. Владика је указао да је Свети Нектарије био оболео од „најгоре болести“ и да се као светитељ за живота лако борио са болешћу, и Бог га је зато обдарио даром чудотворства. -Његове мошти су нетљене, чудотворне и мироточиве и Господ силом својом преко Светог Нектарија исцељује оболеле, истакао је епископ Милутин који је у договору са свештеницима благословио да се у Ваљеву подигне храм посвећен Светом Нектарију. Светиња још није завршена, али радови су увелико у току и Владика каже да би требало у септембру месецу ове године храм да буде освештан. -Благослов је Божји да је манастир Светог Нектарија Егинског на Егини дао део моштију Светог Нектарија a Божија је промисо била да мошти баш на Спасовдан стигну у Ваљево, подвлачи владика Милутин. На питање како ће верни моћи да целивају и да се поклоне моштима Светог Нектарија, Преосвећени је рекао да ће мошти прво бити пронете на Духовски понедељак (славу града Ваљева) у свечаној литији, а затим ће бити положене у храм Светог Нектарија Егинског, који се налази на ушћу Градца у Колубару. -Наш народ је диван и било би лепо да свако дође и осети ту благодат и нађе утеху код Светог Нектарија, каже Владика, истичучи да нам треба више радости и благодати. Лепо је отићи на Егину, поклонити се тој дивној светињи. Али, ко из неког разлога није у могућности да то учини, може се поклонити моштима Светог Нектарија у Ваљеву, закључио је владика Милутин. Извор: Епархија ваљевска СПЦ View full Странице

На празник Вазнесења Господњег верни народ Епархије ваљевске обрадован је великом милошћу Божјом - из манастира Светог Нектарија на Егини стигао је делић моштију овог чудотворца. Епископ ваљевски г. Милутин тога дана дочекао је овај велики дар на београдском аеродрому „Никола Тесла, а за Радио „Источник“ Епархије ваљевске Владика је дао изјаву. „Када је авион слетео и када сам угледао свете мошти, осетио сам се лако и чудесно, то је Благодат Божја преко Светог Нектарија“, рекао је Владика за радио „Источник“ Епархије ваљевске. Звучни запис разговора Након дочека моштију на београдском аеродрому, Преосвећени Владика Милутин је донео свете мошти у Епископску резиденцију у Ваљеву, где су Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан, протојереј-ставрофор Драгомир Јовановић, протојереј Ненад Марковић и јереј Игор Илић отпојали тропар Светом Нектарију на српском и грчком језику. У параклису Светог Јована Крститеља у Епископској резиденцији је одслужен Молебан за здравље српског народа, јер Светог Нектарија у помоћ највише позивају они који су оболели од малигних обољења. Епископ Милутин у изјави за радио „Источник“ Епархије ваљевске, не кријући срећу због доласка моштију, рекао је да је скоро три године разматрао како Светог Нектарија да доведе међу Србе и додао да је "право је Божје чудо да је манастир Светог Нектарија Егинског на Егини дозволио да се изнесе део моштију Светог Нектарија, јер светиња не даје мошти већ неко време". Извор: Радио Слово љубве View full Странице

Извор:https://www.facebook.com/profile.php?id=1504322654&hc_ref=ARTaEX6u_hWe_yLHaXdGjDhNC_vtq9HcYbee_5v2_OeKHDhdln75kj8w709QHGMfnYw&fref=nf НЕДЕЉА РАСЛАБЉЕНОГ 29. 04 2018. ГОД. НОВО ЧУДО СВЕТОГ НЕКТАРИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА У ЈАГОДЊАКУ У нашем светом храму у Јагодњаку смо служили Свету Литургију у 9 часова. Литургији је поред наших верника, присуствовала група верника из Републике Српске. После Свете Литургије Прота Слободан је отворио кивот Св. Нектарија, да прочита молитву свим присутнима. На радост свих нас, на стаклу над моштима су се виделе капљице светога мира. Синоћ смо служили Акатист Св. Нектарију и није било ништа, данас сам отворио кивот пред свима и сви смо били сведоци овога чуда Божијег. Свети Некатрије помози нам твојим светим молитвама, твоје присуство је више него очигледно у нашем светом храму. Данас се баш тако хтело, да сви присутни посведоче ово чудо Божије! Радуј се Свети Нектарије, Архијереју Божији! Протојереј Слободан Мајкић View full Странице