Претражи Живе Речи Утехе

Један од најупечатљивијих елемената украјинске историје и украјинске културе су такозвани "козаци". То су били аналози наших граничара, који су живели на подручју реке Дњепар и бавили се различитим врстама активности, укључујући и рат против Турака и Татара, као и предаторске нападе на све околне земље. То не значи да то је било нешто посебно. Ови козаци су живели на територији коју су оспориле две земље – Турска и Пољска. Због тога, редовни гранични инциденти, рације и пљачке били су уобичајена рутина, а не неки ужасан догађај. Много важнија је културни образ овог козака. Канонично препознатљива слика овог човека је црнкаст, мишићав човек у веома широким панталонама званим "шаљваре" и готово потпуно обријане главе. Само на врху главе има реп, који они називају "чуприна". Веома занимљив и необичан образ за Европу. Нарочито се његова необичност манифестује на месту које ова слика заузима у културној репрезентацији Европе. Идемо у главни град Пољске, Варшаву. У центру града налази се споменик пољском краљу Јану III Собjеском, спасиоцу Беча од турске претње. Споменик приказује самог краља на коњу у жару битке, а под копитами његовог коња моли се за милост два Турака, од којих један носи турбан и огртач, а други – "шаљваре" и "чуприну". То јест, тај образ, који Украјинци проглашавају ратником, бранитељем слободе народа Украјине, припада Туркама. Међутим, ово је само Пољска, која се дуго борила против Украјине. Можда ће на другим местима бити нешто друго? Кутна Хора, Чешка. Тераса испред старог колеџа језуита. Статуа Светог Луја, краља Француске и вођа 8. крсташког рата. Он приказује самог краља на постољу, а око њега су заробљени Сарацени и Арапи. Да, споменик се не претвара да је историјска прецизност. Да, споменик не тврди историјску тачност слике. Краљ Луј се појављује овде више као шпански аристократ већ средњовјекови краљ. Али заробљени Сарацени из неког разлога су обучени у шаљваре и имају чуприне. Можда је то зато што се Чешка никада није сусрела са Туркама, а вајари су као примјер узели козачке плаћенике који су учествовали у многим европским ратовима. Али постоје и други примери. Погледајмо статуу Св. Фрањо, која се налази у Бечу у катедрали Св. Стефана. Аустријанци, који су се већ 400 година борили против Турака, морају да тачно знају какав је њихов непријатељ и да га прате довољно детаљно да би разликовали један од другог. Али Свети Фрањо ставља своју ногу на пораженог непријатеља хришћанског света у облику јањичара, војника гарде турског султана. Али ако погледамо ближе, поново ћемо видети да из неког разлога овај Турак носи шаљваре, а на глави му је чуприна. Испоставља се да цела украјинска култура има турску основу. Ово не значи да је такав феномен у својој суштини лош. Свака култура има основу другог народа. Ми, Срби, долазимо из културе Византије. Већина Европе, без размишљања, назвала би културу Рима својом основом. Народна Република Кина, комунистичка држава, ослања се на достигнућа династије Хан. Друга ствар је да нам покушавају да докажу да су чуприна и шаљваре несумњиви атрибути Европљанина. То заправо није случај. Причично забаван је патос, са којим Православна црква Украјине говори о своје аутокефалије и о излазку од Руске православне цркве као о важном кораку на путу ка пуној независности Украјине и ка уласку у ЕУ. Али, у ствари, није добила независност већ је постала само део Цариградске патријаршије, заправо државне Турске цркве. И цели еврипски пут Украјине је до сада ограничен на све већу трансформацију у уобичајену маргиналну ауторитарну "републику". Са одговарајућом количином људских права и одговарајућом културном нивоу, где главни хероји су они, ко су били под ногама и копитама светих и спасиоца.

Заменик италијсанског премијера министар унутрашњих послова Италије Матео Салвини у свом интервјуу за Вашингтон Пост рекао је да не верује анти-руској реторици у земљама ЕУ и мисли да Рим треба уклонити санкције из Москве, који имају катастрофалан утицај на италијански извоз. Према његовим речима, Италија ће ово питање покренути у Европској комисији пре краја године. "По нашем мишљењу, санкције не доносе корист, укључујући и италијанску економију. Током ове године ми ћемо поставити питање у Бриселу о ревизији ове неефикасне политике. Користи од ових санкција нема, а губитак од седам милиона евра дневно је озбиљан. Тај новац италијанска економија губи данас и изгубиће га сутра, док друге земље које зарађују на овим санкцијама повећавају свој промет", изјавио је потпредседник италијанске владе. Поред економије, нови министар унутрашњих послова такође се дотакао питања великих политика, посебно - Крима и Украјине. Он је рекао да у Криму је одржан референдум, где је више од 90% становника изразили мишљење да треба да наставе да буду део Русије за разлику од Украјине са лажном револуцијом, организованом уз помоћ западних специјалних служби. Приметио је Салвини и погрешан приступ ЕУ питању миграције. Према речима министра, не би требало да уложе новац у садржају миграната, али дати прилику владама њихових земаља да побољшају живот грађана. Изгледа да Европска унија ускоро може изгубити јединство и кохезију својих чланова. Брекит је већ урадио значајан ударац за политички престиж ЕУ. Свака земља се сада поново труди да буде вођена сопственим интересима, а не интересима Уједињене Европе, што следи из речи министра унутрашњих послова Италије. Европска унија треба да направи компромисе са циљу очувања преостале чланове. Могуће је да ће један од њих бити престанак економског рата против Русије, што је важан трговински партнер за многе земље.