Претражи Живе Речи Утехе

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и ове недеље, 31. јануара 2023 године, у три београдске цркве биће приређене духовне трибине - овога пута у храмовима у Заклопачи, Земуну и на Чукаричкој падини: - у храму Свете Тројице у Заклопачи ће после свете Литургије на тему "Царство моје није од овога света", беседити ђакон Дарко Николић. - у храму Свете Тројице у Земуну ће после свете Литургије на тему "Библијска читања о празнику Светих Отаца пред Рождество Христово" беседити др Јован Лазаревић професор Богословије Светога Саве. - у храму св. Петке на Чукаричкој падини ће после свете Литургије на тему "Свети ђакон Авакум - сведок вере Христове" беседити вероучитељ Велибор Мартиновић. Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и ове недеље, 24. децембра 2023. године, у три београдска храма ће бити одржане духовне трибине по следећем распореду: - у цркви св. Стефана Дечанског у Железнику ће после свете Литургије на тему "У сусрет вителејмској ноћи" беседити вероучитељ Михаило Микић - у цркви св. Апостола Луке у Крњачи ће после свете Литургије на тему "Шта је то вера? Примери из Старог и Новог Завета" беседити ђакон др Александар Милојков - у цркви св. Архангела Гаврила ће после свете Литургије на тему "Свете жене као обрасци истинске врлине" беседити ђакон Никола Лукић, доцент на Православном Богословом Факултету. Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Патријарха српског г. Порфирија, у Београду ће у суботу, 16. децембра 2023, бити одржана три предавања са духовном тематиком - у Медаковићу, на Бановом брду и у Земун Пољу: - У храму светог Јована Владимира у насељу Медаковић, 16.12.2023, после бденија, у 18.30 часова - јереј Стеван Јовановић ће говорити на тему "Страх Божји је почетак мудрости" - У цркви светог Георгија на Бановом брду, 16.12. 2023. - после бденија - др Предраг Драгутиновић, редовни професор на Православном Богословском Факултету у Београду говориће на тему "Јер нам се роди Дете - у сусрет тајни Оваплоћења" - у цркви светог кнеза Лазара у Земун Пољу, 16. децембра у 16 часова, пре вечерњег богослужења, ђакон др Ђорђе Петровић, професор Богословије Светог Саве у Београду говориће на тему "Молитва Господња" Извор: Радио Слово љубве

Певачко друштво Храма Светог Саве одржаће концерт духовне музике у недељу 15. октобра у 12 сати у Атријуму Народног музеја у Београду. На програму ће бити српска духовна музика од средњег века до данас. Посебно се радујемо извођењима наших савременика - Мирољуба Аранђеловића Расинског, Светислава Божића, Младена Матовића и Игора Главашића. Концерт се одржава у оквиру 25. фестивала "Хорови међу фрескама" а на сцени ће бити певачи од 5 до 75 година. Дођите да чујете шта смо припремили за вас. Извор: Храм Светог Саве, Инстаграм

Министарство одбране Републике Србије, управа за односе са јавношћу и Уметнички Ансамбл Војске Србије "Станислав Бинички" позивају вас на концерт духовне музике у понедељак 22. маја 2023. године од 20 часова у крипту Спомен-Храма Светога Саве на Врачару на концерт духовне музике под називом "Тебе Бога хвалим". Под управом Катарине Божић мешовити хор Уметничког ансамбла Министарства одбране извешће изабране бисере православне духовне музике, уз еминентне гостујуће солисте, Снежану Савичић Секулић и капетана јереја Александра Секулића. Улаз је слободан, сви су добродошли! Извор: Информативна служба СПЦ

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, у организацији црквеног хора ,,Свети Роман Мелодˮ и Црквене општине суботичке, у Световазнесенском храму у Суботици, у петак, 14. октобра 2022. године, биће одржан седми по реду Фестивал духовне музике и уједно ће бити прослављена слава црквеног хора ,,Свети Роман Мелодˮ из Суботице. У програму Радио-Славословља протонамесник Иван Спасевски, председник црквеног хора ,,Свети Роман Мелодˮ, говорио је о светитељу, заштитнику хора, док је проф. Драгана Николић, диригент хора, најавила учеснике овогодишњег Фестивала - линк ка разговору је ОВДЕ. http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=35775

Међународни фестивал „Панчевачки дани духовне музике“ одржаће се по 24. пут од 30. септембра до 2. октобра 2022. године, најавила је за Радио „Слово љубве“ мр Вера Царина, уметнички руководилац и диригент Панчевачког српског црквеног певачког друштва. Учествоваће 7 ансамбала из Панчева, Београда, из Пољске и Молдавије. У панчевачким храмовима у недељу 2. октобра гостујући хорови ће појати на Светој Литургији, као и у манастиру Војловица. Осим концерата духовне музике, који ће се одржати у Светоуспенском храму у Панчеву, по први пут ове године ће сваки хор имати прилику да представи пун дијапазон свог извођачког умећа кроз слободан програм на концертима у Свечаној сали Народног музеја Панчево. Mр Вера Царина најављује XXIV Међународни фестивал „Панчевачки дани духовне музике“ Програм 24. Међународног фестивала „Панчевачки дани духовне музике“ Петак, 30. септембар 2022. – Отварање фестивала у 19 часова у свечаној сали Народног музеја Панчево (Панчевачко српско црквено певачко друштво, Дечји хор и Подмладак друштва, Хор Средње музичке школе „Јован Бандур“, Панчево). Субота, 1. октобар 2022. – Концерт световне музике у 17 часова у свечаној сали Народног музеја Панчево (Ансамбл „Open Sky” („Отворено небо“), Кишињов, Молдавија, Хор православног храма Рођења Пресвете Богородице, Бјелск Подласки, Пољска); Концерт духовне музике – Светоуспенски храм у Панчеву у 20 часова (Панчевачко српско црквено певачко друштво, Ансамбл „Open Sky”, Кишињов, Молдавија, Хор православног храма Рођења Пресвете Богородице, Бјелск Подласки, Пољска). Недеља, 2. октобар 2022. – Света Литургија у Преображенском храму у 9 часова и 30 минута(Хор православног храма Рођења Пресвете Богородице, Бјелск Подласки, Пољска), Света Литургија у манастиру Војловица у 8 часова (Ансамбл „Open Sky“, Кишињов, Молдавија), Света Литургија у Светоуспењском храму у 9 часова и 30 минута (Панчевачко српско црквено певачко друштво); Концерт духовне музике у Светоуспенском храму у Панчеву у 20 часова (Подмладак Панчевачког српског црквеног певачког друштва, Хор Средње музичке школе „Јован Бандур“ у Панчеву, Дечији хор „Растко” при Храму Светог Саве у Београду и Хор Храма Светог Саве у Београду). Организатор Фестивала је Панчевачко музичко друштво у сарадњи са Панчевачким српским црквеним певачким друштвом. Покровитељи овогодишњег фестивала су Град Панчево, СПЦО „Центар", Храм Преображења Господњег у Панчеву, манастир Војловица, а техничку подршку пружају Културни центар Панчева, Народни музеј Панчево и Дом омладине Панчево. Извор: Радио "Слово љубве"

Уколико погледамо наслеђе и искуство светих отаца и подвижника побожности као духовника можемо видети да они нису везивали своју духовну децу обавезом да испуњавају савете које су им давали и да нису инсистирали на свом мишљењу у избору ове или оне одлуке, већ су то препуштали духовном чеду на вољу и слободно разматрање. Може се видети да је управо такав био став светитеља Игњатија (Брјанчанинова) према давању савета, који се заснивао на учењу апостола и светих отаца: „Скроман однос саветника према ономе кога саветује разликује се од односа старца према безусловном послушнику, слуги у Господу. Савет не садржи у себи услов да буде обавезно извршен: он може бити испуњен, а не мора. Онај ко саветује није нимало одговоран за свој савет уколико га је дао са страхом Божијим и смерно, а не по свом нахођењу, већ ако га човек упита и замоли. Исто тако, савет не везује ни онога ко га је добио; на њему је да одлучи и да види хоће ли испунити савет који добије или неће. Очигледно је колико је пут саветовања и придржавања Светог Писма у складу са нашим слабим временом. Приметићемо да оци забрањују да се савет ближњем даје по сопственом нахођењу, ако нас ближњи не пита: самовољно давање савета јесте знак да човек сматра да поседује знање и духовно достојанство у чему се очитују гордост и самообмана.“ Светитељ Теофан Затворник детаљно разматра питање могућности духовног руковођења у једном од својих писама и притом га разликује од живота по расуђивању (саветовању): „Са мном можете само да расуђујете. А расуђивање и руковођење су две различите ствари. Руковођење захтева: уради овако и овако, и да се ниси усудио да поступиш другачије, а расуђивање уопштено расуђује, препуштајући човеку на вољу хоће ли га послушати или неће. Руковођа преузима на себе одговорност за душу коју руководи, а онај ко расуђује може само да јој жели добро. Не могу вам обећати руковођење у смислу да вас узмем за руку и водим. За то немам умећа и то не могу ваљано да обављам и због мојих и због ваших околности. Изволите сами да идете, а ја ћу вам описивати путеве и распућа. Више од тога вам не могу обећати.“ Светитељ Теофан Затворник је писао и о саветима који се дају: „Кад ме неко нешто упита ја му кажем оно што ми се чини да је одговарајуће <…> – а остало препушта ономе ко пита. – И сами гледајте шта вам је чинити, с молитвом и поукама отаца.“ Схиигуман Јован (Алексејев) приликом решавања разних питања која су му упућивала духовна чеда често је говорио: „То <…> види сама, помоли се и поступи како ти срце каже,“ истичући главно: „Сама гледај у зависности од ваших животних услова“. Приликом духовног руковођења свети оци и подвижници побожности нису захтевали беспоговорно испуњавање својих одлука у овој или оној ствари, већ су крајње опрезно и пажљиво говорили о саветима и поукама које су упућивали људима: „Молиш ме да ти дам савет или да ти одредим правило и да усмерим твој живот на истински пут. Ова твоја молба премашује мој ум и духовне способности, али ти због послушања, заборавивши на своју немоћ и неспособност пишем шта ми Господ положи на срце. <…> По Божијој милости сам ти написао оно што ми је било на срцу, и то немој примити као закон или заповест, већ као савет.“ Као што можемо видети, с подједнаким опрезом и пажњом према слободном човековом избору духовници приступају кад им неко упути питање: „Дакле, онима који ми се обраћају <…>: говорим своје мишљење, а онда увек кажем: ‘Уосталом, види сам или сама.’ Правилан савет могу да дају само свети људи као преподобни Серафим Саровски и Сергије Радоњешки. А како ја могу да дајем правилне савете ако сам ходам по пипању?“ Игуман Никон (Воробјов) је обраћајући се у писмима духовној деци истицао: „Молим вас да не узимате у обзир моје мишљење. Ја ништа не знам, већ чините како је боље и како Бог благослови. ‘На основу околности разумите вољу Божију,’ – каже преподобни Варсануфије Велики.“ Такође је наводио: „Већ сам ти раније говорио: према мојим речима се односи потпуно слободно. Ја изражавам извесно мишљење, а да ли ћеш га прихватити или нећеш – у твојој је власти, немој се збуњивати, само то чини расуђујући и без страсти. И ја могу да грешим као и ти, и као свако други: сваки је човек лаж (Пс. 115: 2). Притом је за игумана Никона главна ствар била могућност да духовно чедо добије од њега користан савет сачувавши у потпуности духовну слободу: „Нека <…> не придаје апсолутни значај мојим речима. Ако види да је нешто тачно или корисно може да прихвати, а ако је нетачно, нећу се нимало увредити ако моје мишљење буде одбачено. Зар је мало бескорисних речи које говоримо? Ни сам себи не верујем превише.“ „Уколико посумњаш у моје речи, немој се сама секирати, него ми одмах пиши о својим сумњама. Буди отворенија са мном у свом духовном животу ништа не кријући. <…> сама долазиш код мене и потпуно си слободна у односу на мене: можеш да одржаваш са мном духовне односе ако ти буду од користи, а можеш и отићи уколико не буду.“ Обраћајући се онима који га нешто питају архимандрит Јован (Крестјанкин) истиче: „У духовном животу не може бити наређења. Господ је човеку даровао духовну слободу, и Он, Сам Он ни у ком случају и никад не лишава човека ове слободе,“ указујући притом на потребу и спремност да свако сам одлучује размишљајући о својим животним околностима. Притом у односима између духовника и духовног чеда не може бити места за „духовни диктат“, напротив, важно је да и духовни руковођа и духовно чедо „оцене дар духовне слободе који им је Бог дао и да га сматрају драгоценим. То ни у којој мери не нарушава духовне односе између духовника и чеда уколико су потпуно здрави.“ Јеромонах ЈОВАН Лудишчев https://svetosavlje.org/duhovna-vlast-pastira-i-sloboda-licnosti-duhovnog-ceda/

Са благословом Епископа зворничко-тузланског г. Фотија Црквена општина Брод и Српски књижевни клуб "Вихор" из Дервенте расписали су трећи песнички конкурс православне духовне тематике, поводом празника Покрова Пресвете Богородице, славе храма и општине Брод, известила је РТРС. Конкурс је отворен до 15. септембра 2022. године. Право учешћа имају песници из целог света, који треба да доставе на мејл adresu [email protected] - две песме православне духовне тематике, написане ћирилицом, искључиво у Word документу /Times New Roman 12/, потписане пуним именом и презименом, са краћом биографијом и контакт подацима. Накнада за учешће на конкурсу се не плаћа. Песме аутора које буду примерене садржајем и техничким условима конкурса биће објављене у заједничком зборнику, а његово представљање и одржавање манифестације "Покровско песничко саборовање" планирано је у октобру у Броду. Учешћем на конкурсу песници остварују право наступа на манифестацији, а сваки аутор биће награђен зборником и другим поклонима. Ове године организатори планирају да награде најмлађег и најстаријег учесника конкурса. Вест приредила редакција Радија "Слово љубве" АЕМ Извор: РТРС

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, Црквена општина у Бачкој Паланци, поводом славе Светојовановског храма, организује духовне свечаности под називом Од Видовдана до Ивањдана. Отварање свечаности биће уприличено на Видовдан, у уторак, 28. јуна 2022. године, поменом добровољцима српске војске из Старе Паланке у Првом светском рату и предавањем професора др Саше Марковића, на тему „Косовско предање, вера и национална идеја Срба”. Свечаности се настављају у четвртак, 30. јуна 2022. године, предавањем др Растка Јовића, на тему „Претеча Живота”. У петак, 1. јула 2022. године, биће одржано предавање професора др Александра Петровића, на тему „Канон Милутина Миланковића”. Представљање зборника научних радова Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве биће одржано у понедељак, 4. јула 2022. године, а у среду, 6. јула, уочи Ивањдана, ученици православног катихизиса из основних школа учествоваће у плетењу ивањданских венаца. Свечаности се завршавају на храмовну славу – Ивањдан, када ће, после вечерњег богослужења, у порти храма бити одржан получасовни вокално-инструментални наступ културно-уметничког друштва. Духовне свечаности се одржавају у порти Светојовановског храма у Бачкој Паланци, а предавања почињу у 18,30 часова, после вечерњег богослужења. Извор: Епархија бачка

Са благословом Епископа крушевачког г. др Давида у Саборном храму светог Ђорђа у Крушевцу је 16. јуна 2022. године одржан концерт духовне музике, бележи хорски појац Милена Поповић а преноси Епархија крушевачка. Славећи Господа кроз глас и музику наступили су Дечији црквени хор "Свети кнез Лазар", затим гости вечери, монаси манастира Суково и мешовити Црквени хор "Свети кнез Лазар" из цркве Лазарице. Хоровима су руководиле Весна Пешић, Теодора Вешковац и Ружица Вешковац, а сабране свештенике, свештеномонахе и посетиоце концерта, међу којима је била и градоначелник Крушевца гђа Јасмина Палуровић, у име Владике Давида поздравили су отац Жељко Марковић и отац Ђорђе Милојковић, старешине храмова Лазарице и Светог Ђорђа. Благодарећи труду и љубави г. Славише Паунковића као и Информативној служби Епархије крушевачке, у наставку преносимо видео-запис ове изузетне духовне вечери: Извор: Епархија крушевачка

Епархија крушевачка је најавила концерт духовне музике у цркви светог Ђорђа у Крушевцу, 16. јуна 2022. године, од 20 часова, у којем ће учествовати Дечји црквени хор "Свети кнез Лазар", монаси манастира Суково и Мешовити црквени хор "Свети кнез Лазар". Извор: Епархија крушевачка

Са благословом Епископа ваљевског г. Исихија у Храму Васкрсења Христовог се у недељу 17. априла, на Цвети, од 19 ч, одржава концерт духовне музике. Најлепше песме у славу Господа појаће Камерни и Дечји црквени хор „Емануил“. Извор: Радио Источник Епархије ваљевске

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија храм Преноса моштију св. Николаја Мирликијског у Земуну позива благочестиви народ на духовне трибине, које почињу у суботу 02. априла 2022. године предавањем на тему "На рекама вавилонским". Предавање ће бити одржано после вечерњег богослужења у 18 часова и 30 минута, стоји у позиву братства овог светог храма на челу са о. Драшком Тепавцем. Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у току овог Великог поста одржавају се духовна предавања у храмовима и црквеним салама Архиепископије београдско-карловачке. У наставку погледајте распоред духовних сабрања у Архиепископији београдско-карловачкој, од понедељка до недеље (28. марта до 3. априла 2022): ** ПОНЕДЕЉАК, 28. МАРТ Са благословом Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија у храму св. великомученика Димитрија на Новом Београду ће у понедељак 28. марта 2022. године бити одржано духовно предавање, на коме ће беседити ђакон Радомир Врућинић, Ректор Богословије Светога Саве у Београду. Тема предавања је "Настанак и историјско-литургички развој велике четрдесетнице", а почетак духовне вечери је у 18 часова. Сви су добродошли! - Храм Рођења Пресвете Богородице у Земуну најавио је низ духовних трибина у наредним данима. Тако ће у понедељак, 28. марта, од 18 часова, у овом земунском храму гост-предавач бити протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, на тему "Велики пост у Великом канону Светог Андреја Критског". Распоред предавања је на ОВОМ линку. ** УТОРАК, 29. МАРТ Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одржаће у уторак 29. марта 2022. године, са почетком у 18.00 часова, у крипти Храма Светог Саве, предавање на тему ”Великопосна молитва Светог Јефрема Сирина”. ** СРЕДА, 30. МАРТ Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански г. Јустин ће, у оквиру редовних духовних трибина у Вазнесењском храму у центру Београда, у среду 30. марта 2022. године, од 18 часова, беседити на тему "Крстом дође радост целоме свету", сазнаје радио "Слово љубве". Сви су добродошли на ово духовно вече. ** ЧЕТВРТАК, 31. МАРТ У храму Рођења Пресвете Богородице у Земуну, у четвртак, 31. марта, од 18 часова, на тему "Свети оци и причешће" говориће ђакон Здравко Јовановић. ** СУБОТА, 2. АПРИЛ Братство храма св. Апостола и Јеванђелисте Луке у Кошутњаку, по благослову Његове Светости Патријарха Српског г. Порфирија, организује у суботу 2. априла 2022. године у 18 часова, предавање на тему "О Крсту Христовом", сазнаје Радио "Слово љубве" благодарећи старешини ове светиње протојереју др Николи М. Гаврићу. Драги гост и предавач биће ђакон Владимир Радовановић, Управник Музеја СПЦ. Добродошли у Парохијски дом храма св. Луке у Кошутњаку на ово дивно и поучно сабрање. Храм се налази на адреси Кнеза Вишеслава број 100, а до њега можете доћи линијама ГСП број: 23, 37, 50 и 53. - Храм Светог Василија Острошког на Бежанијској коси организује духовно вече у суботу, 2. априла, у парохијском дому ове цркве, од 18.30 часова, када ће на тему "Старозаветни смисао поста" говорити др Ненад Божовић, доцент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Добродошлицу свима на ово духовно вече, прво у циклусу предавања током Часног поста, жели братство Храма Светог Василија. - Храм светог Александра Невског објавио је распоред предавања за месец април у оквиру делатности Мисионарске православне школе при овом београдском храму. У фокусу предстојећег циклуса трибина - суботом увече - налазе се теме Великог поста - духовно узрастање човека кроз пост и молитву и искуство тајне Господњих страдања и васкрсења у слави. Предавања се одржавају суботом после Бденија, од 18 сати и 30 минута, у парохијском дому, а детаљан распоред је на на ОВОМ линку. У суботу 2. априла, презвитер Бранислав Кеџић ће говорити на тему - Лествица духовног узрастања кроз пост и молитву. - У суботу, 2. априла 2022. године, у храму Преображења Господњег на Видиковцу, после бденија, у сали парохијског дома, одржаће се предавање "Литургија Пређеосвећених Дарова". Предавач на ову тему је протонамесник Миле Суботић. - Храм св. пророка Илије у Миријеву по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија позива благочестиви народ на духовне трибине које ће у овој светињи бити одржаване суботом увече после празничног бденија. Први предавач је ђакон Радомир Маринковић, референт за просвету Светог Архијерејског Синода, који ће говорити на тему "Пост - пут у живот", у суботу, 2. априла, у 18.30 часова. Најаву за следећу недељу можете видети ОВДЕ. ** НЕДЕЉА, 3. АПРИЛ У храму Рођења Пресвете Богородице у Земуну у недељу, 3. априла, од 18 часова, "О значају посне исхране" говориће Ратка Мркаић, нутрициониста. - Са благословом Патријарха српског г. Порфирија, у парохијском дому Храма Свете Тројице у Земуну биће одржана следећа предавања током Часног поста: у недељу Средопосну, 3. априла, од 11 часова, на тему "Пост и покајање у средњем веку" говориће ђакон др Ивица Чаировић. (У недељу Глувну, 10. априла, такође од 11 сати, на тему "Пост у древним монашким уставима" говориће протојереј-ставрофор др Радомир Поповић). - Предавање на тему "Духовни смисао поста" одржаће у недељу, 3. априла, после свете ЛитуРгије у Цркви Ружици на Калемегдану, доц. др Драган Каран, најављено је из овог храма. - У храму св. Архангела Гаврила у Хумској улици у Београду се од Недеље Православља одржавају редовне духовне трибине током трајања Часнога поста. Предавања одржавају свештеници ове цркве у сарадњи са Светогавриловском омладинском заједницом, након вечерње службе, која почиње у 17 часова. У Недељу св. Јована Лествичника, 3. априла - тема је - Тумачење Св. Литургије, Проскомидија, молитва Анафоре - јереј Горан Ђукић. Распоред је на ОВОМ линку. Извор: Радио Слово љубве

Храм св. пророка Илије у Миријеву по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија позива благочестиви народ на духовне трибине које ће у овој светињи бити одржаване суботом увече после празничног бденија. Прво предавање одржава се у суботу 02. априла, сазнајемо благодарећи ђакону Радомиру Маринковићу из овог светог храма, који ће бити и први предавач. Опширније у наставку. Субота, 2. април у 18.30 часова Предавач: ђакон Радомир Маринковић, референт за просвету Светог Архијерејског Синода Тема: Пост - пут у живот Субота, 9. април у 18.30 часова Предавач: др Предраг Драгутиновић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду Тема: Новозаветне основе хришћанског поста Извор: Радио "Слово љубве"

У храму св. Архангела Гаврила у Хумској улици у Београду се од Недеље Православља одржавају редовне духовне трибине током трајања Часнога поста. Предавања одржавају свештеници ове цркве у сарадњи са Светогавриловском омладинском заједницом, након вечерње службе, која почиње у 17 часова. У наставку објављујемо распоред за наредне седмице: НЕДЕЉА СВ. ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ 20/7.3 Исцељење духа и исцељење тела: - Таворска светлост и јога, јереј Јован Бабић - Модерне пошасти и њихова злоупотреба, Младен Кочица, примаријус кардиохирург - Дебата на тему: Надрилекарство као свеприсутан проблем КРСТОПОКЛОНА НЕДЕЉА 27/14.3 Ношење Часног Крста на грудима верних - Ко хоће да иде за мном нека узме Крст свој (Мк 9,34); Да ли смо крстоносци или римски војници, јереј Славко Папић - Дебата на теме: - Тетовирање тела и ношење секташких симбола као замка за младеж - Вербално насиље на друштвеним мрежама, претежак Крст за младе НЕДЕЉА СВ. ЈОВАНА ЛЕСТВИЧНИКА 3.4/21.3 Тумачење Св. Литургије - Проскомидија, молитва Анафоре, јереј Горан Ђукић НЕДЕЉА СВ. МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ 10.4/28.3 Мајка је биће најсличније Богу (Св. Вл. Николај) - Богородица као символ Мајке и узор, протојереј-ставрофор Илија Шмигић - Положај жене у српском друштву из православног угла, Александра Ћебић, лекар - Дебата на тему: Бела куга као рак рана српског друштва ЦВЕТНА НЕДЕЉА 17/4.4 Спомињање и сећање - Црква као живо сећање на Христа, Зар није у нама горело срце (Лк 24,32); Сусрет живота и смрти и верни народ као учесник у процесу памћења, јереј Јован Бабић - Дебата на тему: Слабија комерцијализација Васкрса у односу на Божић (Кока кола, Божић Бата, јелка, поклони: отуђење од суштине хришћанства или реална потреба) Извор: Радио "Слово љубве"

У храму св. Архангела Гаврила у Хумској улици у Београду ће од Недеље Православља, 13. марта 2022. године, почети духовне трибине током Часног поста, сазнаје радио "Слово љубве". Предавања ће одржавати свештеници овог светог храма у сарадњи са Светогавриловском омладинском заједницом, након вечерње службе, која почиње у 17 часова. У наставку доносимо детаљан распоред: НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА 13.3/28.2 Поштовање икона у Православљу: - Увод: народно поштовање иконе, протојереј-ставрофор Илија Шмигић - Појам иконе, икона као прозор ка небу или идол, Стефан Живков, дипл.теолог - Иконоборачка јерес, Александар Алемпијевић, дипл.правник - Дебата на тему: Дељење налепница за васкршња јаја са ликовима јавних личности НЕДЕЉА СВ. ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ 20/7.3 Исцељење духа и исцељење тела: - Таворска светлост и јога, јереј Јован Бабић - Модерне пошасти и њихова злоупотреба, Младен Кочица, примаријус кардиохирург - Дебата на тему: Надрилекарство као свеприсутан проблем КРСТОПОКЛОНА НЕДЕЉА 27/14.3 Ношење Часног Крста на грудима верних - Ко хоће да иде за мном нека узме Крст свој (Мк 9,34); Да ли смо крстоносци или римски војници, јереј Славко Папић - Дебата на теме: - Тетовирање тела и ношење секташких симбола као замка за младеж - Вербално насиље на друштвеним мрежама, претежак Крст за младе НЕДЕЉА СВ. ЈОВАНА ЛЕСТВИЧНИКА 3.4/21.3 Тумачење Св. Литургије - Проскомидија, молитва Анафоре, јереј Горан Ђукић НЕДЕЉА СВ. МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ 10.4/28.3 Мајка је биће најсличније Богу (Св. Вл. Николај) - Богородица као символ Мајке и узор, протојереј-ставрофор Илија Шмигић - Положај жене у српском друштву из православног угла, Александра Ћебић, лекар - Дебата на тему: Бела куга као рак рана српског друштва ЦВЕТНА НЕДЕЉА 17/4.4 Спомињање и сећање - Црква као живо сећање на Христа, Зар није у нама горело срце (Лк 24,32); Сусрет живота и смрти и верни народ као учесник у процесу памћења, јереј Јован Бабић - Дебата на тему: Слабија комерцијализација Васкрса у односу на Божић (Кока кола, Божић Бата, јелка, поклони: отуђење од суштине хришћанства или реална потреба) Извор: Радио "Слово љубве"

Нови допринос сарадњи Православног богословског факултета у Београду и Санктпетербуршке духовне академије Одлуком Научног савета Санктпетербуршке духовне академије, под председништвом ректора Академије Епископа петергофског Силуана, од 29. децембра 2021. године, др Владислав Пузовић, ванредни професор на Групи за Историју Цркве Православног богословског факултета Универзитета у Београду, изабран је за почасног доктора Санктпетербуршке духовне академије. У образложењу одлуке истиче се научни допринос професора Владислава Пузовића проучавању српско-руских духовних и богословских веза, његова активност везана за сарадњу Санктпетербуршке духовне академије и Православног богословског факултета, као и научни ангажман у релевантним издањима Санктпетербуршке духовне академије. Извор: spbda.ru

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 21. октобра 2021. године у Патријаршији српској у Београду министра без портфеља у Влади Републике Србије др Ненада Поповића. Министар је упознао Његову Светост о помоћи коју Влада Србије пружа у пожару пострадалом манастиру Хиландару, Пећкој Патријаршији и светињама Српске Православне Цркве, као и о започетим и планираним пројектима на очувању духовног и културног наслеђа српског народа. Пријему су присуствовали шеф Kабинета Патријарха српског Епископ марчански г. Сава и шеф Kабинета министра г. Душан Жарковић. Извор: Инфо-служба СПЦ

Са благословом изабраног Митрополита црногорско-приморског Г. Јоаникија, поводом јубилеја 350 година од престављења светога Василија Острошког Чудотворца (1671-2021), братство манастира Острога организује духовно вече на тему: "МИСИЈА ЦРКВЕ У 21. ВИЈЕКУ". Вести из Цркве за 15.07.2021. (online-video-cutter.com).mp4 У програму учествују: -др Миодраг Чизмовић; -Катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара"; -мр Александар Вујовић, професор Цетињске Богословије и уредник Катихетског програма Радио "Светигоре"; -мср Раде Булајић, управник Архива Манастира Острога; ГОРЊИ МАНАСТИР ОСТРОГ субота 17. јул 2021. године у 19 часова ДОБРО ДОШЛИ!

Боравећи у Кијеву у својству представника Московске духовне академије на конференцији у Кијевскoj духовној академији, 30. марта 2021. године, имали смо прилику да разговарамо са Епископом белогородским Силвестaром, ректором Кијевске духовне семинарије и академије. Током разговора, између осталог, било је речи о богословској академској науци у данашње време и о значају и месту Кијевске духовне академије у српско-украјинским односима. Владика ректор је напоменуо да је 2013. године био постигнут договор o сарадњи између Кијевске духовне академије и Православног богословског факултета у Београду и изразио жељу и наду да ће се односи и даље наставити и развијати на добробит богословске науке и очување православног учења. *Добар дaн, владикo Силвестре! Благословите! Добар дан! Бог благословио! *Налазимо се у Кијевској духовној академији, која се налази при Кијево-Печерској лаври. Учили сте се у Одеској духовној семинарији и у Московској духовној академији. Имали сте могућност да упоредите духовне школе. Колики значај има близина манастира за студенте духовних школа? Близина манастира, а нарочито лавре, веома је позитивна појава за духовне школе. Још у 19. веку, када се за време синодалне епохе, спроводила реформа духовног образовања, разматрало се питање да ли семинарије и академије треба да буду аутономне и да ли треба да се налазе потпуно изоловано од манастирског живота или пак уз манастире и лавре са великим братством. Тада су изнесена разна гледишта, али многи уважени епископи и ректори су говорили да близина манастира или чак место духовне школе на територији великог манастира или лавре има веома позитиван утицај на младе људе. Увек постоји нека бојазан да ће млади човек да изгуби везу са истинским духовним животом, са литургијским животом, са традицијом духовне делатности. Треба узети у обзир то да је младост – младост, она узима своје, био или не био студент духовне или недуховне образовне установе. Манастирски живот, сâм по себи, манастирски ритам, тишина – све то напомиње о смислу и садржају хришћанског живота. Током богослужења се молимо за живот и мир. Не молимо се да нам живот буде узбудљив или занимљив. Молимо се за миран живот. Управо то је идеал хришћанског живота који би требало да остваре не само они који живе у манастиру него и сви хришћани, монаси, свештеници, лаици. Веома је позитивна ствар када млади човек види пример мирног живота. Осим тога, у већој мери се баш у манастирима до дана данашњег чувају традиције богослужења, устројства црквеног живота, духовништва. И где год да млади човек настави да испуњава своје послушање и врши своју службу, нарочито ако постане свештеник, било на великој или на малој парохији, било у селу или у граду, он ће свакако да се ослања на знања и традицију које је стекао и видео. Све то, наравно, пружа манастирски начин живота. Иначе, историјски гледано, Кијевска духовна академија и семинарија нису биле на територији манастира. Налазиле су се у центру великог града. Али тако је Бог устројио да, када је крајем 80-их година прошлог века поново било могуће обновити рад наших духовних школа, једино место које нам било је доступно је била управо Кијево- -Печерска лавра, враћена Цркви за годину до отварања Кијевске духовне семинарије. Кијевска духовна академија је са радом почела фактички у истом периоду. Стога су обнова манастирског живота у Лаври и обнова кијевских духовних школа повезане истим везама и истим људима у том периоду. *Прошло је већ неколико деценија од обнове рада духовних школа при Лаври. Какав је на данас статус Кијевске духовне семинарије и академије? Да ли има акредитацију Министарства просвете Украјине? Прошле су већ три деценије од обнове рада Кијевске духовне семинарије и академије. Нажалост, данас немамо државну акредитацију мада је наша образовна установа званично регистрована на државном нивоу. Такође се придржавамо прописа и предлога које даје Министарство просвете Украјине везано за спровођење наставе. Код нас је иначе веома необична ситуација: наше дипломе се на државном нивоу не признају, али и поред тога свака наша диплома може се нострификовати и признати одвојено. Тиме се бави посебна комисија при Министарству образовања. И поред не тако једноставне верске ситуације у Украјини људи из Министарства излазе нам у сусрет и нострификују наше дипломе. Треба истаћи да је акредитација образовне установе и добијање неопходних лиценци веома сложен и дуг процес. И у том правцу Кијевска духовна академија максимално развија свој образовни потенцијал. *Каква је процедура за упис у Кијевску духовну академију и семинарију? Кога спрема Кијевска духовна семинарија, односно академија? Процедура уписа у Кијевску духовну академију и семинарију је традиционална за упис на духовне образовне установе. Првенствено је неопходна препорука за упис од свештеника или епископа. Неопходно је и доставити диплому из средње школе, резултате испитâ са велике матуре, податке о служењу војног рока, медицинско уверење. Приликом уписа полажу се испити и обављају се три разговора са кандидатом. Разговори су од великог значаја јер преко њих покушавамо да видимо не само знање кандидата већ и његова интересовања, општи развој, навике… Циљ нам је да видимо у којој мери кандидат има способност за предстојећу пастирску службу, која се састоји од неколико аспеката: беседништво, предавање, рад са младима, рад са људима у тешким ситуацијама. Сваки од наших студената има неки свој дар и таленат, а наш задатак је да то препознамо и помогнемо да их развију. *На ком језику је настава? Сва документација је на украјинском језику. Што се тиче предавања, ту већ постоји разлика: неко предаје на руском, неко на украјинском. Већина, око шездесет посто, предаје на украјинском. Ја сам, на пример, предавао догматско богословље на руском, али мој наследник га предаје на украјинском. Све у свему, главни задатак професора је да створи услове и омогући да студенти стекну знање, а не да професор испољава своје идеолошке или неке друге погледе и уверења. Стога, по мом мишљењу, језик наставе треба да буде на корист образовног процеса. *Колико је тренутно студената у Кијевској духовној академији и семинарији? Одакле су? Има ли студената из других помесних Православних Цркава? На данашњи дан у Семинарији и на Академији редовно студира 298 студената, а око њих 700 ванредно прати наставу. За велике факултете то и није нека велика цифра. Али по броју студената ми смо највећа семинарија у Украјини. Студенти су углавном из Украјине, али има и представника Белорусије и Молдавије. Било је и студената из других држава, из других помесних Православних Цркава. Међу нашим студентима било је и Срба и Пољака. Било је и студената који су семинарију завршили у Румунији, а после прешли да код нас студирају. У данашње време због пандемије, нажалост, нисмо у прилици да реализујемо многе ствари. Али надамо се, када се она заврши да ћемо поново бити у прилици да примимо студенте из других држава. *Ова академска година, као и пола прошле, углавном се одвија путем интернета. Како се Кијевска духовна академија и семинарија снашла са потешкоћама насталим услед пандемије? Колико је ова ситуација утицала на наставни план и програм? Имали смо великих потешкоћа. О томе каква је ситуација била у Кијевској духовној академији писали смо у званичним саопштењима. За Украјину и за цео свет ова ситуација је непредвидива и веома сложена. Стога је било врло тешко донети права решења без знања о томе како ће се даље одвијати ситуација. Искрено говорећи, ова ситуација је лоше утицала на образовни процес. Присталица сам тога да образовање треба да тече стабилно, без прекида, и да се студенти са професорима ипак налазе у учионицама. Постоје свакако и онлајн-учионице које омогућавају да се врши настава. Поред тога што сам ректор, држим и предавања. За мене је неприродно да држим предавање испред компјутера. Мени је потребно да видим студенте, њихову реакцију, њихов поглед, да они виде мене, а ја њих. Ценим такве тренутке, такву атмосферу и, да поновим, присталица сам традиционалног начина предавања. Нажалост, ове две године су биле тешке и утицале су на научни план и програм. Били смо принуђени неколико пута да распустимо студенте и пређемо на онлајн-наставу. Свакако, све то утиче на квалитет образовања и на друге аспекте и принципе духовног образовања. Стога сви ми у кијевским духовним школама желимо и молимо се да се настава поново одвија у нормалним условима. *Многи факултети у свету такође су суочени са ограничењима због вируса корона. Међу њима је и Православни богословски факултет у Београду. Да ли сте имали могућност да посетите Православни богословски факултет? Да ли постоји неки договор о сарадњи Кијевске духовне академије и семинарије и Православног богословског факултета? Претходни ректор, садашњи митрополит бориспољски и броварски Антоније, потписао је договор о сарадњи са многим православним образовним установама, међу којима је и Богословски факултет у Београду. Приликом потписивања договора у Београду 2013. године био сам у делегацији Кијевске духовне академије. Сећам се те посете Београду. То је за сада једини пут да сам био у Београду. Трудимо се да развијамо наше односе. Као прво, у складу са договором, вршимо размену студената и научних сарадника. До недавно, до пандемије, наши докторанди су путовали у Београд да прикупљају литературу и информације и да истражују у архивима за своје научне радове. И у томе су им помагали и из Српске Патријаршије и са Богословског факултета. Са друге стране, к нама су такође долазили представници Богословског факултета да прикупљају литературу и да наступају са излагањима. Са неким представницима Богословског факултета остварили смо чак пријатељске односе. Међу њима је, на пример, професор Владислав Пузовић. Неколико пута је наступао са предавањима. Он је писао рад о српским студентима који су се школовали у духовним школама Руске Империје. Када би долазио, он је држао предавања и уједно истраживао, а ми смо му са своје стране помагали да нађе сву неопходну литературу. Још један део договора се односи на објављивање научних радова. Из наше Академије студенти и професори шаљу научне радове у академске часописе Православног богословског факултета у Београду. Са друге стране, тамошњи студенти и професори шаљу своје радове у наш часопис Труди Київської Духовної Академії, у којем се могу наћи радови представникâ српске богословске науке, међу њима и радови професора Пузовића. Постоје и други правци наше сарадње. Ми овде, у Кијеву, покушавамо да реконструишемо историју кијевске богословске науке. А она је умногоме повезана са Србијом, барем тиме што су многи познати историчари и богослови Кијевске духовне академије после револуције 1917. године нашли уточиште у Србији. Од њих је вероватно најпознатији професор протојереј Теодор Титов, који је другу половину свог живота провео у Србији и својим радом допринео српској богословској науци. *У своје време сте имали могућност да предајете на Руском православном универзитету „Свети Јован Богослов“ у Москви. Данас предајете у Кијевској духовној академији. Да ли се студирање и предавање на теолошким факултетима разликује од студирања и предавања на духовним академијама? У време када сам студирао на Московској духовној академији, по благослову тадашњег ректора, владике Јевгенија (садашњег митрополита талинског и све Естоније), предавао сам на Руском православном универзитету Светог Јована Богослова. То је за мене било веома важно и занимљиво искуство, нарочито ако се узме у обзир да је то био први пут да предајем. Тачно је да се сваки Православни универзитет или Богословски факултет разликује од духовне семинарије или академије. Као прво, разлике су у темпу живота, плану и програму, дисциплинском поретку и тако даље. Али, по мом личном мишљењу, требало би да постоје и духовна семинарија и академија, са својим планом и програмом, и богословски факултети са својим. Има доста људи који би да се баве богословском науком, али притом, из разних разлога, не желе да врше свештеничку службу. За такве особе, поред других, треба да постоје богословски факултети. Осим тога, у семинарије и академије, међу њима и кијевску, могу да се упишу само лица мушког пола. Али постоји мноштво девојака и жена које би, што због себе што због жеље да предају, желеле да добију богословско образовање. По мом мишљењу, уколико имају такву жељу, требало би им омогућити да студирају на богословском факултету. Ми, додуше, немамо богословски факултет, али при Кијевској духовној академији постоји трогодишњи катихетски програм. Већином га похађају они који желе да се богословски образују. Међу њима су и они који учествују у парохијском животу, који раде при храмовима. Међу полазницима програма су и људи који предају у недељним црквеним школама за децу, омладину и одрасле. У многим парохијама, нарочито у Кијеву, постоје секције за рад са омладином, као и са људима у затворима и болницама. Управо на тим местима човек, пре свега, треба да уме да разговара, саслуша, утеши, помогне и подржи. *Додела Томоса о аутокефалији “Православној Цркви Украјине” има последице за цео православни свет. Пре него што питамо како је та ситуација утицала на Кијевску духовну академију, како коментаришете све то? За почетак, хтео бих да истакнем да су поступци Фанара који се тичу Украјине пример нарушавања канонских норми без преседана, а уз то и кршење елементарних моралних норми. Представници Фанара — а то је свима очигледно — руководили су се личним властољубивим амбицијама. Живимо у времену када Фанар покушава да створи црквено устројство на тај начин да се на врху, са извесним неограниченим правима, нађе поглавар Цариградске Патријаршије. Безусловно, то ни најмање није у складу са древним, традиционалним, саборним начелом које постоји у Цркви на помесном и васељенском нивоу. Што се тиче црквеног питања у Украјини, патријарх Вартоломеј је једнострано и по сопственом нахођењу то питање ,,решио“ не само без договора са Руском Православном Црквом већ и без договора са другим Православним Црквама. Ствар је у томе да су бившег митрополита Филарета (Денисенка) сматрали расколником и фанариоти и представници осталих помесних Православних Цркава не годину или две већ деценијама. По логици саборног устројства Цркве, патријарх Вартоломеј је требало да пита представнике свих помесних Православних Цркава о Филаретовом статусу, као и о општој црквеној ситуацији у Украјини. Својом одлуком, међутим, патријарх Вартоломеј је показао не само свој однос према нама него и свој начелни однос према помесним Црквама, и, уопште, према црквеном устројству. Сада у пуној мери долази до изражаја феномен који се зове ,,источни папизам”. Он се појављује када неко од епископа почне да сматра да поседује нека ванредна овлашћења, могућности и положај и када покушава да све то и богословски оправда. Треба се присетити да римокатоличко учење о папи није настало за један дан. Хиљаду година је прошло до папе Пија IX који је прогласио непогрешивост папе. Тако је римски папизам растао довољно дуго и дубоко задирао. Цариградски папизам се развија на исти начин. Није се он данас појавио. Већ у 19. веку је неколико канониста и историчара Руске Православне Цркве користило израз ,,источни папизам”. Није то данашња тема, нисмо само ми то данас приметили. Али, како то често бива, постојала је нада да неће бити пређена граница дозвољеног. Патријарх Вартоломеј је, међутим, прешао ту границу. Сада се православни свет, нажалост, налази у стању дубоке кризе. *И таквим самовољним потезом је уручен Томос о независности… Видите, ако прочитамо сâм Томос и Устав такозване Православне Цркве Украјине, приметно је колике су могућности за уплитање Васељенског Патријарха у унутрашњи живот ,,Православне Цркве Украјине“. О тој теми сам писао у чланку ,,Упоредна анализа уставних докумената Украинске Православне Цркве и Православне Цркве Украјине” (на руском језику), који може да буде занимљив српским читаоцима. *Како је цела та ситуацију утицала на Украјинску Православну Цркву? Ми смо канонска Црква у Украјини. Све чешће се од присталицâ новоформиране црквене организације чује да ми нисмо Црква и да не треба да постојимо. Али једина канонска Православна Црква у Украјини је она Црква која се налази под духовним руководством Митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија. То је оно шта ћемо увек да сведочимо. *Шта ће даље бити са Украјиснком Православном Црквом? Да ли је планирано неко компромисно решење у виду формирања уједињене помесне Украјинске Цркве? У тренутној ситуацији питање формирања неке уједињене помесне Цркве је потпуно апстрактно. Ми то питање у данашње време не разматрамо. У погледу тога шта ће бити даље, за три, пет, десет година, то се не тиче само Украјине и Украјинске Православне Цркве већ читавог Православља. Сви треба да разумеју да патријарх Вартоломеј и они који га подржавају заправо покушавају да преко украјинске црквене кризе реше неке ствари на глобалном нивоу, тојест желе да помоћу локалног питања остваре глобалне циљеве. Такав глобални циљ јесте покушај Фанара да успостави такав црквени поредак у којем би Фанар био на врху, са свим могућим овлашћењима и правима (управљао би дијаспором, примао апелације тако даље). Управо тај циљ покушавају да остваре преко Украјине. Свако ко поступке Фанара у Украјини прихвати као исправне треба да разуме да ће се то што се десило у Украјини за десетак година десити и у другим помесним Православним Црквама, а да ће већ за педесет година наследници патријарха Вартоломеја приказивати себе уу категоријама потпуно неприхватљивим за православну свест и православно учење. Стога сваки представник ове или оне помесне Цркве треба искрено да одговори на питање: шта ће бити са Православном Црквом у случају да помесне Цркве признају законитост поступака патријарха Вартоломеја? Ако на то питање одговоримо директно и искрено, онда ће сви разумети у каквој је опасности Православна Црква. Сматрам да једини начин да се некако одупремо томе што ради Фанар јесте да све помесне Православне Цркве иступе са својим ставом. *Враћајући се на питање о последицама формирања ,,Православне Цркве Украјине“, питао бих Вас: у којој мери су сви ти догађаји утицали на Кијевску духовну академију? Да ли се догађало да неки студенти Кијевске духовне академијеприђу ,,Православној Цркви Украјине“? Увек постоје људи који су у одређеним приликама спремни да напусте наше редове. Не желим да лоше говорим о њима. Обично се у таквим случајевима код нас каже: ,,Бог им је Судија”. Али до данас је из Кијевске духовне академије са редовних студија у ,,Православну Цркву Украјине“ прешао само један студент. Било је и студената које смо ми морали да избацимо због лоших оцена или због нарушавања дисциплине, а они су са своје стране покушавали да се пребаце у образовне установе ,,Православне Цркве Украјине“. Али треба истаћи да је и код њих однос према таквим случајевима обазрив. Јасно је: ако је студент био проблематичан код нас и имао тешкоће са учењем и дисциплином, такав ће бити и тамо. *У данашње време Украјинска Православна Црква је у незавидном положају. Али увек постоји нада да ће привремене потешкоће проћи и да ће све доћи на своје. Да ли се у Кијевској духовној академији и семинарији у наредном периоду планирају неке промене, пројекти или конференције? Свакако. Код нас се конференције одржавају два пута годишње: сјесени и у пролеће. Ове године ћемо покушати да обновимо све искуство које имамо у тој области. Уз то планирамо да организујемо додатне округле столове и семинаре. Сматрам да су они од изузетног значаја јер студентима пружају могућност да размењују гледишта, да чују мишљења других, па и неко ново мишљење. И то је важан део образовања. Свакако ћемо, дакле, нешто од тога организовати. Наравно, позиваћемо на учешће у свим нашим манифестацијама и представнике осталих помесних Православних Цркава. Стога се надам да ће представници српске богословске науке и убудуће да бити наши гости и учесници на манифестацијама. *Дај Боже! Хвала Вам, владико, за садржајан разговор! Задовољство је моје! Са руског: Николај Сапсај Редактура превода: епископ бачки Иринеј Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Поводом одлуке угледне европске невладине организације за културну баштину EUROPANOSTRA од 8. априла 2021. да уврсти манастир Високи Дечани, поред неколико других културно-историјских објеката у Италији, Аустрији, Северној Македонији, Хрватској и Грчкој у овогодишњу листу седам најугроженијих споменика културе у Европи, већ данима смо сведоци организоване кампање коју спроводе косовске институције, албанске организације цивилног друштва на Косову (међу којима су неке од раније познате по екстремном национализму) и део медија. Циљ ове кампање јесте да се EUROPA NOSTRA прикаже као организација коју сунаводно инструментализовали Влада Републике Србије и СПЦ чиме се додатно још више угрожавају светиње наше Цркве на Косову и Метохији, посебно манастир Високи Дечани. Најпре се 18. марта 2021. појавило писмо упућено организацији EUROPA NOSTRA од стране садашњих водећих личности косовских институција (Албина Куртија и Вјосе Османи), које је у јавност пустио нови министар културе Хајрула Чеку. Потом је у суботу, 16. априла уследило ијавно писмо 40 албанских организација цивилног друштва на Косову, које оштро критикујуодлуку организације EUROPA NOSTRA, износећи оптужбе да уписивање манастира Високи Дечани на европску листу седам најугроженијих споменика културног наслеђа ствара „лажан одраз стварности на Косову“ и да подаци о номинацији „углавном потичу из извештаја српских институција“. Ове организације тврде да су „већ препознате универзалне вредности објеката које је УНЕСКО ставио на Светску листу културне баштине“, а да притом ниједном речју не помињу да су сва четири наша споменика УНЕСКО још од 2006. године на листи „Светске баштине УНЕСКО у опасности“ и да је манастир Дечани и даље под војном заштитом КФОР-а због реалних безбедносних ризика. Као Епископ рашко-призренски и дугогодишњи игуман манастира Високи Дечани (од 1992 до 2011.) осећам потребу да се јавно огласим и изразим најдубљу забринутост, јер се вишегодишња кампања скрнављења и уништавања српске православне културне баштине на Косову и Метохији сада наставља агресивним институционалним и политичким притиском косовских институција, као и негативном медијском кампањом противнаше Цркве, а посебно манастира Високи Дечани. Манастир Високи Дечани, као један од најважнијих споменика УНЕСКО у овом делу Европе, Europa Nostra сврстала је ове године међу седам најугроженијих споменика културе, пре свега имајући у виду да га је као угроженог препознао сам УНЕСКО. Циљ ове одлуке није политички мотивисан (јер су међу објектима и споменици из више европских земаља) већ искрена намера да се подстакне боља заштита и толерантнији однос према овом значајном споменику и светињиСПЦ. Уосталом, културна баштина треба да зближава, а не раздваја људе. Манастир Високи Дечани ипак је 21 годину под јаком заштитом међународних снага КФОР-а, посебно италијанског контингента, који непрекинуто сво ово време чува овај манастир. Високи Дечани су тренутно једини верски објекат на Косову и Метохији под заштитом КФОР-а, али и једини верски објекат и споменик УНЕСКО у Европи под оваквом војном заштитом. А то засигурно није без разлога, о чему сведоче следеће чињенице: 1. Први оружани напади албанских екстремиста блиских ОВК почели су одмах након завршетка рата и доласка међународних мировних снага. У фебруару и јуну месецу 2000.године на манастир Високи Дечани је испаљено неколико минобацачких граната. Након напада присуство снага КФОР-а је појачано, тако да су манастир једно време обезбеђивала и оклопна возила, а монаси годинама путовали под војном пратњом. То није била заштита од мирних суседа, већ од екстремистичких наоружаних група косовских Албанаца, које су тих месеци уништиле или тешко оштетиле 107 српских православних цркава (што је детаљно документовано фото-архивом), прогонећи истовремено српски народ, иако је оружани сукоб био завршен. 2. У „Мартовском погрому“ (17-18. марта 2004. године), када су само за два дана косовски албански екстремисти брутално уништили или тешко оштетили још 35 светиња СПЦ широм Косова и Метохије, у ноћи 17. марта на манастир Високи Дечани испаљено је 8 минобацачких граната. Истрагу је спровео и документовао италијански КФОР. Наредног дана око 400 косовских Албанаца окупило се у граду Дечани са намером да оружано нападну манастир, али су у последњем тренутку спречени, пре свега захваљујући посредовању бројних међународних званичника и нарочито тадашњег команданта Јужног крила НАТО снага, америчког Адмирала Џонсона, који нам је лично пренео шта је све те ноћи учинио да би спречио напад на манастир. Након овог напада КФОР је опет појачао присуство и организовао неколико контролних пунктова. Спровођене су редовне вежбеКФОР-а у циљу реаговања у случају нових напада. Како би се манастир додатно заштитио 2004. године Дечани су уврштени у листу споменика светске културне баштине УНЕСКО. Након две године на листу су додати и манастири Пећка Патријаршија, Грачаница, као и храм Богородице Љевишке у Призрену, а 2006. године УНЕСКО ставља сва четири поменута споменика тј. све четири светиње СПЦ на КиМ на листу Светске културне баштине у опасности, на којој се и данас после 15 година налазе. Иначе, садашњи председник САД, а тада сенатор Џо Бајден 9. марта 2005. године је у Сенату говорио о угрожености манастира Дечани (о чему постоји сачувани транскрипт), али и о томе како су дечански монаси пружили уточиште избеглицама за време рата без обзира на етничку припадност, о чему су у више наврата током и након сукоба извештавали угледи западни медији. Г. Бајден је иначе два пута посетио манастир Високи Дечани. Једном као сенатор 2005. године, а други пут као потпредседник САД 2009. године, када је посебно нагласио позитивну улогу манастира у време сукоба 1999. год. 3. Дана 30. марта 2007. године на манастир Високи Дечани испаљена је граната из зоље са оближњег брда. На сву срећу, граната је погодила средњовековни зид манастира, али не и цркву, која је циљана. Непосредно након напада генерални секретар УНЕСКО Коићиро Мацура (Koichiro Matsuura) 6. априла 2007. године осудио је у писаној изјави у име УНЕСКО напад на овај споменик светске културне баштине. Иако је одмах након напада удружење ратних ветерана ОВК у Дечанима, са локалним албанским медијима, оптужило Србе, па чак и сам манастир за оркестрацију овог напада, након полицијске истрагеухапшен је локални Албанац Јетон Муљај (Jeton Mulaj), кога је суд у Пећи 25. фебруара 2009. године осудио на три и по године затвора због напада на манастир. 4. Следећи инцидент се догодио 13. октобра 2014. год. када су на манастирским спољашњим зидовима, у непосредној близини, исписани графити терористичке организације ИСИС иОВК, уз натпис на енглеском „Калифат долази“. Косовска полиција је покренула истрагу, али починиоци овог инцидента никада нису пронађени. КФОР је додатно појачао заштиту манастира и повећао број патрола. 5. У вечерњим часовима 31. јануара 2016. године испред манастира ухапшена су у возилучетворица косовских Албанаца (Kushtrim Kurti, Kushtrim Rama, Alban Kelmendi i ArbenYmeri). Након претреса возила Косовска полиција и КФОР пронашли су оружје и литературу, која је јасно указивала на могуће везе са ИСИС-ом. Више косовских медија су убрзо објавили да је Косовска полиција претресом куће Куштрима Куртија пронашла још оружја и заставу терористичке организације ИСИС. Хапшење четворице косовских симпатизера ИСИС-а испред манастира Дечани у јануару 2016. године је забележено и на видео камерама. Жалосно је да косовска полиција није показала никакво интересовање за видео снимке са манастирских безбедносних камера, док су истрагу о очигледно планираном терористичком нападу детаљно спровеле војне обавештајне службеиталијанског и немачког КФОР-а. Двојица од четворице поменутих ухапшених били су намеђународној листи лица повезаних са тероризмом. Након инцидента постављен је додатни број видео-камера КФОР-а, а по први пут у манастир је смештено и неколико војника КФОР-а ради бољег обезбеђења. Према информацијама једног полицајца из Дечана, који је желео да остане анониман, у возилу ухапшених пронађен је у резервној гуми и експлозив. У то време знатан број младих Албанаца са Косова учествовао је у рату у Сирији под црном заставом ИСИС-а, о чему су писали и бројни међународни медији, укључујући и Њујорк Тајмс. Ово су само најважније безбедносне претње са којима се манастир Високи Дечани суочавао претходних година. Манастир Високи Дечани као и цела наша Епархија на Косову и Метохијисе последњих година посебно суочава и са институционалним притисцима, претњама, медијским нападима, као и отвореним непоштовањем косовских закона: 1. Најпре треба поменути покушај градње магистралног пута Дечани – Плав који је 2013. годинеспречен након интервенције америчке амбасаде у Приштини и кабинета тадашњег америчког потпредседника, а садашњег председника г. Џо Бајдена и тадашњег његовог шефа кабинета, а садашњег државног секретара САД Антони Блинкена, након њиховог разговора са тадашњим премијером Тачијем. Из међународних институција послана је јасна порука косовским званичницима да по косовским законима магистрални (транзитни) пут (посебно међународног карактера) не може да пролази кроз заштићену зону. Међутим, власти општине Дечани и нова влада Косова нису одустајали од намере да саграде спорни пут без заобилазнице. Поводом незаконитих радова у заштићеној зони манастира 2018. и 2020. године оглашавали су се амбасадори водећих западних земаља, а у новембру 2020. године донесена јеконачна одлука Савета за заштићене зоне да се магистрални пут не сме градити кроз заштићену зону, већ само као заобилазница. О овом питању детаљно правно мишљење дали су претходно правни тимови ЕУ канцеларије и ОЕБС-а. Рехабилитација локалног пута кроз зону је одобрена само уколико се буде одвијала паралелно уз изградњу заобилазнице и,наравно, уз забрану тешког транзитног саобраћаја. Од новембра 2020. када је одлука донесена и потписана од стране свих чланова Савета, укључујући и градоначелника Дечана, који се сложио са одлуком, није, нажалост, направљен ниједан корак у правцу градње заобилазнице. Самим тим, било какви радови на локалном путу, према одлуци Савета за заштићене зоненису дозвољени и представљали би кршење закона и одлуке Савета. Тврдња, која се помиње у писму Курти-Османи, да овде није реч о међународном путу није тачна, јер је општина Дечани званично прогласила градњу овог пута са црногорском општином Плав уз подршку два претходна премијера Косова. Премијер Хоти је 16. јуна 2020. чак нагласио „да је пут Дечани-Плав важан пројекат за албанске земље“, што су објавили водећи косовски медији. 2. И коначно, један од највећих проблема са којим се суочава манастир Високи Дечани, свих ових година, јесте покушај узурпације 24 хектара манастирске земље, која је само један део од укупно 700 хектара земље која је манастиру конфискована од стране комунистичких власти1946. год. Поменутих 24 хектара су манастиру враћена пре оружаног конфликта на Косову и Метохији, одлуком Владе Републике Србије 1997. год по свим тадашњим законима. Иако је та земља уредно била убележена у општински катастар, локалне албанске власти су незаконитопромениле садржај катастра 2002. године и од тада до 2016. године трајала је мукотрпна правна борба манастира са општином Дечани и њеним непостојећим фирмама, које су упорнопредстављане као наводни власници земљишта. Правни процес пред косовским судовима је завршен одлуком најпре Врховног суда Косова, а затим и Уставног суда Косова 20. маја 2016. године да се манастиру признаје власништво над поменутом земљом и да исту треба унети у катастар. Већ је пет година како се ова одлука не спроводи и поред захтева Уставног суда Косова од 28. јануара 2019. године, и више саопштења представника Амбасаде САД, канцеларије ЕУ и амбасадора Квинте да се она спроведе и земља укњижи у катастар. Ово питање се последњих година такође редовно помиње као проблем у вези са поштовањем верских слобода на Косову у извештајима Стејт Департмента. Насупрот свему томе,општинске власти у Дечанима су годинама уз помоћ екстремно настројених група спроводиле систематску медијску хајку на манастир, организовали неколико пута демонстрације и чакпокушали да блокирају приступ манастиру. Ово озбиљно питање се не помиње ни у писму Курти-Османи, као ни у поменутом писму албанских организација цивилног друштва наКосову, као да закони и судске одлуке на Косову не вреде за све грађане једнако. Поврх свега тога, поједини представници косовских институција настављају са тврдњом да су не само манастир Високи Дечани, већ и остали објекти СПЦ на Косову и Метохији, од којих су многи скрнављени, паљени, или чак потпуно рушени од стране албанских екстремиста НАКОН завршетка рата, наводно албански споменици културе и да их Косово правно штити. Пред страним представницима се упорно тврди да овде наводно владају етничка и верска хармонија, иако односи између Срба и Албанаца већ годинама нису били тако погоршани као сада. Иако у косовским законима формално постоје одређене гаранције заштите објеката СПЦна основу обавеза које је Скупштина Косова 2008. год. прихватила из тзв. Ахтисаријевог плана (Анекс V), оне се редовно не поштују, као ни званично име Српске Православне Цркве.Посебно нечастан пример напада на манастир Дечани и нашу Цркву представља најновија медијска хајка једне маргиналне организације, познате по нечасној улози у ширењу лажних информација у току албанских нереда 2004. године (о чему су писали и ОЕБС и организација Human Rights Watch). Ова организација која се наводно бави „људским правима“ директно је сасула низ оптужби на личност садашњег игумана Дечана архимандрита Саве, који је са својом братијом заједно са нама као Епископом, свих ових година активно посвећен очувању духовне и културне баштине СПЦ на Косову и Метохији, али и међуетничком и међуверском помирењу. Ниједан представник косовских институција, или неке албанске организација цивилног друштва са Косова, није изразио неслагање са оваквим лажним и неоснованимоптужбама, што говори о опасном порасту нетолеранције према српском становништву на КиМ. Имајући све ове чињенице у виду, можемо само да кажемо да забрињавајуће понашање садашњих косовских институција које својим писмом негирају угроженост манастира Високи Дечани, као и чињеничну неутемељеног писма албанских организација цивилног друштва на Косову, представљају жалостан пример нетолеранције и показатељ су стварних намеракосовских институција које желе да присвоје српску духовну и културну баштину, што је влада Косова и пробала нацртом закона о културној баштини 2015. год. Наша баштина, која је вековима чувала идентитет нашег народа, културу и веру, сада је и те како институционално угрожена, не само у Дечанима, већ посвуда на Косову и Метохији. Због тога, овим саопштењем желимо да скренемо пажњу јавности да се ни братство манастира Високи Дечани, ни наша Епархија, не осећају сигурно и заштићено у оваквој ситуацији. Због свакодневног кршења закона, људских и верских права српског народа на Косову и Метохији, честих пљачки и скрнављења наших храмова, гробаља, спречавања повратка нашег протераног народа, онемогућавања приступа верника неким од наших верских објеката, морамо да нагласимо да у постојећим околностима не можемо да имамо поверења према косовским институцијама и њиховој тобожњој заштити. Зато с пуним правом апелујемо на интензивнију међународну заштиту наших светиња и права, јер је међународно цивилно и војно присуство тренутно једини гарант нашег опстанка. Подржавајући свесрднопринцип да се сви проблеми морају решавати мирно и цивилизовано, сматрамо да је због свега наведеног неопходно да се у процесу дијалога Београда и Приштине обавезно размотредодатне институционалне мере заштите светиња СПЦ и нашег верног народа, као важан предуслов за решавање постојећих питања на Косову и Метохији. Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Благодарећи инфо-служби Епархије бачке, доносимо вам текст Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја "ДУХОВНЕ ВЕЗЕ СТАРЦА ПОРФИРИЈА СА ПРАВОСЛАВНИМ СРПСКИМ НАРОДОМ", који можете преузети у пдф формату ОВДЕ