Претражи Живе Речи Утехе

Поштовани пријатељи и чланови форума, Наш форумаш "Пајко" - Драган Милић је, како сазнајемо из проверених извора, јуче погинуо у Аустрији на свом послу. Драган Милић, познат је на нашем форуму као некада веома активан члан, са природним осећајем за другог, са добрим и здравим смислом за хумор, али који је, да би прехранио породицу, из села Војска код Свилајнца отишао "трбухом за крухом" у Аустрију да ради грађевинске послове. Драган је један од утемељивача сајта Поуке, лични пријатељ о. Ивана Цветковића и многих чланова форума. Помените у вишим молитвама упокојеног слугу Божјег Драгана. Да му Господ подари рајско насеље. Амин. Породици брата Драгана саучешће. (фотографије ФБ)

Данас се навршило 30 година свештеничке службе протојереја-ставрофора Драгана Митровића, старјешине подгоричког саборног храма Христовог Васкрсења и архијерејског протопрезвитера подгоричко-даниловгардског. На крају јутрошње Свете литургије у храму свештеничко братство ове светиње оцу Драгану је овим поводом поклонило крст. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Повезане вести: Протопрезвитер Мирчета Шљиванчанин о великом јубилеју оца Драгана Митровића:Што је Митрополит за Црну Гору то је о. Драган за Подгорицу! Протопрезвитер-ставрофор Слободан Зековић о значају лика о. Драгана Митровића за његово духовно и свештенослужитељско узрастање Протојереј Мирчета Шљиванчанин, секретар подгоричког саборног храма казао је да је Бог оца Драгана на ову службу поставио у оно обезбожено вријеме када је већина подгоричких храмова, али и цијеле Црне Горе и читавог рода нашега била затворена. „Када је у појединим храмовима, у којима се одржала служба Божија, било свега по неколико људи, већином старијих. Господ је призвао оца Драгана на ово узвишено христоподобно служење. И заиста, за ових тридесет година његово служење је било благодатно и благословено, уродило је многобројним плодовима за чије набрајање би нам требало много времена и ријечи“, казао је он. Додао је да се, послије тридесет година његовог служења, види да Подгорица, и Црква Божија у њој, више није иста. „Наравно, то не припада само њему, али највећим дијелом у овоме граду припада управо оцу Драгану. Оно што је наш Митрополит Амфилохије за Црну Гору, то је отац Драган за Подгорицу“, рекао је отац Мирчета. Отац Мирчета је нагласио да је служење оца Драгана у ових тридесет година било скромно, смирено и молитвено. „Било је жртвено, тихо и ненаметљиво и зато благословено. Разапињао се отац Драган да обнови Цркву Божију, да својим часним и честитим животом смирено проповиједа Христа. И зато је то служење уродило плодом, првенствено то свештеничко служење, јер су многи преко њега принијели покајање Богу живоме и родили се за нови живот у Христу. Колико их је само крстио, вјенчао, утјешио… А онда, кроз то истинско свештенослужење, Бог је код њега умножио и умјетничке таленте. Тако се његово служење огледа и кроз овај величанствени храм. Он је један од главних људи у његовој изградњи, и његовом изгледу и љепоти“, рекао је он и додао да је оца Драгана Бог обдарио и благословеном породицом. „Дочекао је и унучад, и гледа их, и радује се дјеци своје дјеце“, казао је отац Мирчета. Казао је и да су преко служења оца Драгана многи од његове генерације свештеника завољели свештенство. „Зато, оче Драгане, нека вам буде срећно, да још много година заједнички са нама овако служите и да се заједно радујемо Христовом Васкрсењу“, казао је отац Мирчета Шљиванчанин. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Следствено одлуци Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, АСбр. 6/ и 43/зап. 128, од 22. маја 2017. године, и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, број 827/зап. 594, од 31. маја 2017. године, којом је епископ Силуан умољен да г. Драгана Сарачевића позове „да принесе још видљивих знакова преумљења у односу на своје донедавне поступке, како би у блиској будућности био примљен у свезу клира васпостављењем чина презвитера“, након темељног разматрања, молитве, саветовања и вишеструких сусрета са г. Сарачевићем, Епископ је узео у обзир видљиве знаке његовог преумљења и недавно покајничко писмо упућено Епископу, свештенству и верном народу Богомспасаване Митрополије аустралјиско-новозеландске, као и ранија покајна писма упућена Српском Патријарху и Светом Архијерејском Синоду. Повезана вест: Покајно писмо презвитера Драгана Сарачевића и зацељење раскола у Аустралији Стога је епископ Силуан одлучио да горе поменуту одлуку Светог Архијерејског Сабора спроведе у дело. Тим поводом епископ Силуан је сазвао свештенство сиднејског намесништва у Саборни храм Светог Георгија у Кабрамати на састанак и вечерње богослужење 15. новембра 2017. године, када је г. Драгана Сарачевића у присуству свештенства и верног народа поучио а затим, након његовог тражења опроштаја од присутних, васпоставио у чин презвитера уручењем архијерејског акта и давањем благослова за одевање мантије. Отац Драган је у свом покајном писму изразио „најискреније покајање за све своје поступке који су допринели подели и расколу“. Том приликом се такође, обратио и свим свештеницима, монасима, као и вернима Српске Православне Цркве Митрополије аустралијско-новозеландске, са извињењем за своје поступке и молбом за опроштај уколико их је на било који начин саблазнио или увредио, речју или делом. Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска View full Странице

Поводом помирења и ступања у јединство свештеника, монаха и чланова тзв. слободне цркве у Аустралији, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве разматрао је молбу г. Драгана Сарачевића одлучивши да се након показаних плодова покајања може примити у свезу клира Митрополије аустралијско-новозеландске. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан примио је следеће покајно писмо: Извор: Српска Православна Црква View full Странице

У недељу, 8. октобра 2017. године, почео је нови семестар предавања Школе православне духовности, при Црквеној општини новосадској. Прво предавање у оквиру зимског семестра, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић – Змај, одржала је вероучитељ Драгана Машић, на тему: „Богочовек Христос – Оваплоћена Врлина”. Извор: Радио Беседа View full Странице

Како да са платом од 100.000 динара имате уштеђевину од 300.000 евра, стан у центру Београда од око милион евра, уметничке слике, вредне сатове, оружје, кућу од 150 квадрата у неком селу, неке њиве и ко зна шта још? Немам појма. Питајте Шутановца. Како да са платом од 102.000 динара имате два стана у центру Београда, брат брату 300-400 хиљада евра сваки, па још један у Бугарској, па да плаћате деци приватну школу која годишње кошта 60.000 евра, приде кола, оружје, фирме и остале ситнице? Не знам. Питајте Малог. Како фирма са једним запосленим и ни једним послом иза себе добије посао века у престоници, коме и данас тепамо Бус плус? Не пада ми ништа на памет. Али зна Ђилас. Како фирма која се бави пољопривредом добије посао гасификације од скоро 40 милиона евра? Ма откуд ја знам? Али Гашић, Бајатовић и Никола Петровић знају. Како са платом мањом од хиљаду евра за 25 година стажа да имате комфоран стан од 48 квадрата у новобеоградским блоковима, добар ауто од 2.500 евра, кућу на планини од око 50 квадрата, шуму, 13 хектара земље и дијамантски прстен? Немам појма. И данас се чудим како смо то успели. Моји и Његови, све заједно неких 140 година радног стажа, дали су нам своје животне уштеђевине за 2/3 стана, а за остатак су улетели кумови са бескаматном позајмицом коју смо им вратили у наредне три године. Изгледало је немогуће, али успели смо. Не живимо данас у њему, пошто је дете порасло, па смо ми прешли у већи родитељски стан, а они у наш комфоран од 48 квадрата на добром месту у блоку, близу самопослуге и дома здравља. Кола су исто била изазов. Дуго смо возили свекровог југа, када је излетела ова прилика на сајту за половне аутомобиле. Ауто комфоран, са климом, стар 15 година али добро очуван, власник се исељава у Немачку, пропала му фирма, жена медицинска сестра већ отишла и нашла посао, а он чекао да деца заврше школску годину. Тражио 3000, ја му искусно понудила 2.500 јер смо толико позајмили и склопили смо посао. Вратили смо дуг пре него што се први пут покварио. Поправка је мало скупља, али тако је то са тим бољим аутомобилима. Кућа на планини није у власништву, али можемо да је користимо кад год желимо, али ми у њу идемо обично кад су моји тамо. То је татина родна кућа коју је дозидао пошто је умрла баба којој комунисти никада нису дали ни кров да обнови. Вероватно слутите и зашто деда није обнављао кров. Шума је велика, пролазимо кроз њу док идемо до куће земљаним путем који је узрок и оног првог квара на нашем великом ауту, али ја ту обично волим да станем, покажем Њему руком ка околном дрвећу и кажем: „Видиш, ово је све моје“. Метафорично, наравно. Као и 13 хектара земље која се налази на таквом месту да ни комунисти нису хтели да је отму и коју мој отац нуди за џабе непознатим људима који би имали воље да живе у селу у ком више нема људи. Ја ћу, наравно, чим одем у пензију, да одем тамо и да ме баш брига. Да једем здраву храну, лечим стрес и правим неки бизнис. Кум је предложио да садимо лешнике, само је проблем што неко мора да буде стално поред њих да их брани од птица и да се има почетни капитал. Мали проблем су вода и струја, јер као што сам рекла комунисти нису баш радо улагали у тај део Србије. А богами ни њихови потомци. А дијамантски прстен? Па то смо купили за веридбу, по наговору колеге који је уверено тврдио да срећан брак гарантује једино дијамантски прстен. Макар и најмањи. За 200 евра, колико смо уложили у тај комад накита који намеравам да дам својој будућој снаји, купили смо дијамант који није довољно велики да се носи али је у реду за терање урока. Ради посао већ 16 година. Некад се и сама питам – како? Како смо успели све ово? Можда је тајна у генима, јер је мој отац економиста, додуше у пензији. Никад ме није научио да штедим, али ме је научио да се паре зарађују тешко, а да се велике паре не зарађују. Велике паре, каже мој отац, се или краду или наслеђују од оних који су их од неког украли. Ја се, схватили сте, не могу надати наслеђу. А с обзиром на то ко ме је васпитавао, ни овај други начин не долази у обзир. То је ваљда тајна мог успеха. Ког успеха, питате се? Е, то је питање мера наше пропасти. А они горе поменути су само последица.

Неуротеологија - одабране теме Драган Павловић Неуротеологија је мултидисциплинарна област бихевиоралне и социјалне неуронауке која се бави изучавањем промена на мозгу које су условљене настанаком или настају због одређених спиритуалних или религијских искустава. Честе су тежње да се натприродне, Божанске појаве сведу на материјална тумачења. Ако неко има визију то се објашњава нпр. видном халуцинацијом услед надражаја одговарајућих делова мозга каква се дешава током епилептичког напада и слично. Исто тако, када дражење неких области мозга доводи до искустава која се могу класификовати као религијска, ово се не може употребити као аргумент да аутентична религијска искуства не постоје ван болести или експеримента. Области које најчешће испитује неуротеологија су вантелесно искуство, доживљај блиске смрти, медитација и употреба психоативних супстанци, доживљај присуства. Такође се испитује принципима квантне физике могућност бесмртности свесности тј. душе. Такође се са неуропсихолошког аспекта у неуротеологији могу испитивати емпатија, надзорна функција предње цингуларне коре, систем доношења одлука, мождани гама таласи, и друго. Системи (религија, политичка убеђења, лични ставови) који не решавају успешно неизвесност могу да доведу до екстремних убеђења са потенцијалним избијањем конфликата. Религиозна осећања вере у Бога представљају животни смисао за многе људе док други у религији не налази свој мир, што у оба случака има и неуропсихолошке корелате у раду критичних можданих структура. НАПОМЕНА А.Ж.: ПРОФЕСОР ДРАГАН ПАВЛОВИЋ ЈЕ ЈЕДАН ОД НАШИХ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ НЕУРОЛОГА. ПРЕДАВАЊЕ СЕ ОДРЖАВА 18.10. У 10.15 НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ У СКЛОПУ "НЕДЕЉЕ СВЕСТИ О МОЗГУ" ПРОГРАМ СКУПА: https://l.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fsites.google.com%2Fview%2Fbaw2017%2Fprogram&h=ATMOz6yulG-45viHfqJEEejSfZCsjlXfVVMUKRfpnkQuWy0OnbBQDIrOqFdkYs8GrguVE1Z3rmJW0cUDI-w83iViQpjNp8o8srDqdNqF9Avvl-fs3BDb9xoaw55MF8bRwBCFVQ