Претражи Живе Речи Утехе

По пилоту Милораду Танасићу који се у Априлском рату својим застарелим авионом обрушио на немачки „месершмит” названа је ових дана једна улица у његовом родном Мајуру крај Шапца Поручник Милорад Танасић, пилот-ловац Две ескадриле, 111. и 112. Петог ловачког пука ЈКРВ, са укупно 15 авиона „хокер фјури”, примиле су први удар застрашујуће немачке ратне машинерије на Југославију. Стационирани на аеродрому Режановачка коса код Куманова, на „мртвој стражи” ваздушног простора Ниша и Скопља, тог 6. априла 1941. године у зору, југословенски пилоти на застарелим двокрилцима неустрашиво су се супротставили бројнијим и модернијим авионима „Луфтвафе”, који су надирали из правца Бугарске. Немци су оборили једанаест „хокер фјурија”, претходно и извиђачки пар ловаца који су их први приметили, а браниоци четири „месершмита 109” и један „месершмит 110”, такозвани ловац разарач, са три члана посаде. Један, а по некима изворима чак два немачка авиона, директним сударом, уништио је поручник-пилот Милорад Танасић из Мајура код Шапца, који је ових дана у родном месту добио улицу. Оставши без муниције у митраљезима свог већ изрешетаног „хокер фјурија”, скоро дупло споријег од немачких летелица, али са осетљивим командама и одличним акробатским могућностима, Танасић је извео последњи, самоубилачки маневар „таран”, који ће касније користити јапанске камиказе. Директно се обрушио на непријатељски „месершмит 109”, који је приликом судара закачио још један немачки авион, па су све три летелице експлодирале у ваздуху. Хокер Фјури Пилот из Мајура код Шапца следио је, тако, пример свог командира из 112. ескадриле, капетана-пилота Војислава Поповића, који се само неколико тренутака раније на исти начин херојски жртвовао и уништио непријатељски вишенаменски „месершмит 110”. За разлику од елитног Шестог ловачког пука, који је у Априлском рату бранио Београд и који је у свом саставу имао 37 „месершмита 109”, набављених у Немачкој до краја 1940. године, Пети ловачки пук располагао је 30 застарелих, двокрилних „хокер фјурија”, израђених по британској лиценци у домаћим фабрикама „Икарус” и „Змај”, обе у Земуну. Овај тип борбеног авиона из почетка тридесетих, са недовољном ватреном моћи, два митраљеза „викерс”, малог калибра (7,7 мм) и слабе пробојности, РАФ је до почетка Другог светског рата већ био заменио новим моделима. У потпуно неравноправној борби на небу изнад Куманова, поред капетана Поповића и поручника Танасића, погинули су и командир 111. ескадриле, капетан Константин Јермаков, и пилоти: потпоручник Милутин Перовић и наредници Јефта Арсић, Ратомир Милојевић и Верољуб Стојадиновић. Тог јутра такође је оборен и наредник Живко Степановић, али је пао на дрвеће и остао жив. После Другог светског рата, Савез бораца општине Куманово и припадници РВ и ПВО са аеродрома Скопски Петровац подигли су на месту где је био аеродром Режановачка коса спомен-обележје погинулим пилотима Петог ловачког пука. На њему се још налазе и имена потпуковника Ферла Градишника и поручника Живомира Петровића, Јанићија Кораћа и Радислава Пешића. Име пилота Милорада Танасића, рођеног 1. октобра 1911. године, накнадно је уклесано на споменику палим борцима и жртвама фашистичког терора у шабачком приградском насељу Мајуру. И по оцу и по мајци (девојачко Јуришић) Мајурац, Танасић је после завршетка средње техничке школе отишао у војску, где је похађао школу за резервне официре авијације, а потом се активирао. За пилота ловачких авиона се обучио у Мостару. Спомен обележје у Мајуру Као млад пилот, Танасић се тридесетих година прошлог века залагао за оснивање аеро-клуба „Наша крила” у Шапцу. Мада је јуначки изгубио живот у борби против Немаца, нове комунистичке власти нису биле вољне по њему 1948. године дају име поново формираном градском аеро-клубу, пошто му је отац Драгић био радикал. Међутим, од 1956. године клуб ће се ипак звати „Милорад Танасић” и наредну деценију и по имаће веома живу активност. Пилоту Танасићу постхумно је додељен Орден витешког мача првог реда, који је установљен 1998. године као одликовање Савезне Републике Југославије за изузетне заслуге и дела у областима одбране и безбедности. Једна улица у Шапцу, у насељу Тријангла, носи његово име, а од почетка ове тако се зове и улица која почиње од Шабачке у Мајуру. У овом приградском насељу данас више нема Танасићевих потомака, нестала је и породица по мајци Јуришић, али мештани чувају сећање на неустрашивог пилота. Преостали „хокери” запаљени у Никшићу Друге две ескадриле Петог ловачког пука налазиле су се на аеродрому Косанчић код Лесковца, и у ваздушном удару 6. априла 1941. избегле су губитке захваљујући добром маскирању авиона. Наредних дана, безуспешно покушавајући да се супротставе снажнијем непријатељу, мењале су локације, да би коначно седам преосталих „хокер фјурија” на аеродрому у Никшићу 15. априла запалили њихови пилоти, да не би пали у руке непријатељу. Имена за 545 улица Од ове године чак 545 улица, 37 продужетака улица и 25 заселака на подручју града Шапца добило је назив, међу којима је и Улица пилота Танасића у Мајуру. Одлуку је донео градски парламент, на предлог локалне Комисије за одређивање назива улица и тргова, а у складу са планом и динамиком ажурирања Адресног регистра по градовима и селима Србије. Изузев седам назива улица у насељеном месту Шабац, сви остали се односе на 49 сеоских средина. Мирољуб МИЈУШКОВИЋ, ПОЛИТИКА

Комерсант: Вучић није добио одобрење Путина за своју верзију признања Косова Председник Србије Александар Вучић у разговору са руским председником Владимиром Путином није постигао циљеве које је поставио уочи посете, односно није добио „одобрење за своју верзију признања Косова“, пише данашњи московски дневник Комерсант. Лист наводи да српски председник често бива у Русији, „чешће од свих других председника“, додајући да је Путин доста популаран на Балкану, те да за српског председника још један долазак у Москву значи пораст популарности за неколико процената. Комерсант пише да се уочи доласка Вучића у Москву, „догодила непријатност“ са појавом косовског председника Хашима Тачија на Северу Косова. „Вучић је хтео да скрене пажњу Путина на забринутост због те ситуације, тим пре што, по информацији Комерсанта, у Србији очекују седницу Савета безбедности УН, на којој ће Кина поставити питање о коначном признању Косова од стране светске организације… А Вучић и није против тога, посебно јер осећа притисак руководства ЕУ и Федерике Могерини: Могуће је да она жели да остане упамћена на својој функцији као неко ко је коначно затворио проблем Косова за свет,“ пише дневник. Лист наводи, позивајући се на неименоване изворе, да је Вучић „за време разговора са Путином хтео да добије његову подршку за признање Косова“, и додаје да је сам председник Србије спреман на такво признање, ако се одвоји Север Косова. Међутим, његове амбиције не дели Српска православна црква која има утицај на народ. „Зато Вучић енергично обећава Русији да Србија неће ући у НАТО? Али, зар он то не пренаглашава? У таквим случајевима бива да се све завршава тако да оно за шта си се клео да нећеш да урадиш, ипак на крају урадиш,“ пише дневник. „Очигледно да су руски преговарачи схватили да није све тако једноставно, примајући Вучића. На почетку је био само Путин, преговори у четири ока трајали су више од сат времена, а 40 минута је било посвећено управо Косову,“ пише извештач листа из Кремља. Дневник додаје, позивајући се на неименоване изворе да Вучић „није наишао на разумевање код Путина о томе зашто Русија не треба да стави вето у СБ УН, ако Кина заиста и постави питање о чланству Косова у УН и о цени тога за Србију у Вучићевој варијанти“. „Треба рећи да је српски председник говорио са Путином искључиво на руском језику, мада протокол, без сумње, то не предвиђа, чак ако саговорници и говоре језик другог не лошије него сопствени: сматра се исправним да шеф државе на преговорима говори на језику своје земље,“ наводи Комерсант. Извор: Кossev.info АРХИМАНДРИТ САВА (ЈАЊИЋ): Српска Православна Црква и српски народ, не деле амбиције председника Вучића! Данас је московски Комерсант у свом тексту о Косову и Метохији подсетио да се СПЦ противи признању Косова. Поред цитата из московског дневника у српском преводу (цео текст на руском https://www.kommersant.ru/doc/3758959), наводим поново став Св. Архијерејског Сабора СПЦ из маја ове године, у коме се износи недвосмислен и јединствен став свих архијереја СПЦ о овом питању (За сада се из Београда није појавио деманти писања московског дневника). "Према Комерсанту Александар Вучић је тражио у току преговора са Владимиром Путином да задобије његову подршку за признање Косова (у УН). Сам председник Србије је спреман на такво признање ако би као резултат Србија добила север Косова. Међутим, његове амбиције не дели Српска Православна Црква која има утицаја на свој народ, и да будем директан, ни сам народ без подстицаја Цркве." View full Странице

У недељу седму по Педесетници, архијерејски намесник новосадски први, протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, увео је у дужност новопостављеног ђакона Николајевске Цркве, оца Огњена Верића. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Прота Миливој је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства, Епископа новосадског и бачког господина Иринеја, број 2042 за 2018. годину, којом се новорукоположени ђакон Огњен Верић, поставља за ђакона Николајевске Цркве. Прота Миливој се најпре беседом обратио сабраном народу, а затим и бираним речима, поздрављајући ђакона Огњена и све присутне у храму. Речима захвалности због указаног поверења господину Епископу, обратио се и нови сабрат Николајевске Цркве кога је, придруживши се искреној добродошлици, поздравио у име парохијана и протонамесник Миодраг Андрић, настојатељ овог новосадског храма. Извор: Радио Беседа View full Странице

Антиохијска богословска академија, тзв. Антиохијски дом студија (The Antiochian House of Studies - AHOS) добио је сведочанство о придруженом чланству у Удружењу теолошких школа (the Association of Theological Schools - ATS) у Сједињеним Америчким Државама и Канади, извештава сајт Антиохијске православне архиепископије Северне Америке. АТС је организација хришћанских и јеврејских семинара и других теолошких школа са више од 270 учлањених високих школских институција. Примајући сертификат на двогодишњем састанку АТС-а у Денверу 20. јуна, АХОС стаје у ред са Православном богословском семинаријом Светог Тихона, Православном Богословиском Академијом Светог Владимира и Грчком Православном богословском школом Часног крста. АХОС је покренуо процес акредитације код Удружења теолошких школа у Сједињеним Америчким Државама и Канади (АТС) 1. септембра 2017. године, а додељивање сертификата о придруженом чланству означава први корак у петогодишњем процесу ка пуном чланству у АТС. „Наша намера је да допринесемо теолошком пејзажу овог великог континента сведочењем библијског и патристичког етоса Православне Цркве“, нагласио је др Христофер Венијамин, професор Патристичке теологије и догматике, декан и главни административни функционмер АХОС. Према вебсајту АХОС-а, његове Мастер дипломе додељују се у сарадњи са Богословском академијом Светог Јована Дамаског при Баламандском универзитету у Либану, а међународно су акредитовани преко Комисије за високо образовање у Либану. АХОС је најавио и оснивање програма докторских студија још у новембру 2015. године. „Уверени смо да ће докторски програм православних студија највише допринети даљем разумевању критичких изазова нашег времена. Ово дубоко обогаћивање интелектуалног живота Цркве побољшаће пастирски рад свих наших свештеника и просветних радника, катихета. Наши дипломци ће најзад донети непроцењиву духовну корист свим православним хришћанима, што ће омогућити верницима да сведоче о православној вери својим дубоким интелектуалним и критичким културним ангажовањем на свим нивоима,“ рекао је високопречасни др Мишел Најим, директор програма докторских студија. Извор: orthochristian.com View full Странице

ФБ објава: VELIKA RADOST ZA PORODICU ZUKORLIĆ Naš Muftija Zukorlić dobio osmo dijete a trećeg sina. Neka mu ga Gospodar svih svjetova sačuva i učini ga pravim muslimanom!

Молите се, молим вас! Молите се за цркве у Индији. 20 цркава је изгорело прошле ноћи. Данас хоће да униште више од 200 цркава у провинцији Олисабанг. Намерили су да убију 200 мисионара у току 24 сата. Сви хришћани се склањају у села... Молите се за њих и проследите ово свим Хришћанима које знате у целом свету. Молите да би Бог помиловао нашу браћу и сестре у Индији. Када примите ово, молим вас, проследите другим људима. Молим вас, молите се и за 22 хришћанске мисионарске породице осућене од исламиста у Авганистану. Молим вас, проследите ово колико можете брже, да би се сви молили. Сафа је исламска групација ИГИЛ заузела Кварагош, највећи хришћански град у Ираку. Стотине мушкараца, жена и деце су били обезглављени. Молимо вас нађите један минут и помолите се за њих. Проследите свим својим контактима да се молитвени ланац не прекида. Они моле за посебну молитву. Будите уверени да приносите молитву телу Христивом, посебно кад су у питању браћа, сестре и деца у Ираку. Ово хитно саопштење је СОС. Хвала вам за ваше старање. Нека Господ благослови вас и вашу породицу увек у вашем животу. С љубављу, Марко архиепископ Берлински и Немачки.

Чувени стонотенисер параолимпијац Митар Паликућа постао је поносни отац близнакиња Марте и Миње које су као и њихов старији брат Максим на свет дошле вештачком оплодњом. Митар (42) и његова супруга Милица (32) у браку су девет година и након вишегодишњих безуспешних покушаја да добију дете одлучили су се за вештачку оплодњу. – Милица и ја обожавамо децу и решили смо да нећемо одустати. Ја сам се мало плашио зато што нам иду године, али испоставило се да, на срећу, нисам био у праву. Након пет година добили смо Максима – прича нам уз велики осмех Митар на кога је цела Србија била поносна прошле године када је на параолимпијским играма у Бразилу освојио прву медаљу за нашу земљу. Будући да је војни пензионер Митар каже да је средства за вештачку оплодњу када су покушавали да добију Максима обезбедила Војска Србије. Максим сада има две и по године а Марта и Миња три и по месеца. ПРОЧИТАЈТЕ: Параолимпијац Митар Паликућа за ПАТРИОТ: У животу никада не треба губити наду! Митар признаје да је било тешких тренутака, али да се све то некако преброди и да је његова породица конкретан пример за то да не постоје препреке које се не могу савладати. – Никада нисмо посустали. Желели смо још деце, да нам Максим не буде сам и чак смо планирали да подигнемо кредит како би нам се жеља остварила. Међутим, Влада Војводине расписала је конкурс за доделу средстава за вештачку оплодњу за друго, треће и свако наредно дете. Пријавили смо се, добили средства, а затим и наше анђеле Марту и Мињу – објашњава нам Митар који је након тога постао промотер програма Владе Војводине за повећање стопе наталитета. У те сврхе покрајинска Влада за ову годину определила је 633 милиона динара а 77 парова из целе Војводине потписало је данас уговоре којима су им обезбеђена средства за суфинансирање трошкова биомедицински потпомогнуте оплодње. Занимљиво је да је пет парова који су се пријавили у програм за суфинансирање вештачке оплодње недуго затим затруднело природним путем, тако да су пресрећни уступили своја места следећима на листи парова који би хтели да добију још деце. З. Чонкаш, БЛИЦ