Претражи Живе Речи Утехе

Marina Abramović na putu da postane počasni akademik SANU, dobila glasove za drugi krug LAT.RT.RS Do kraja meseca svih osam odeljenja SANU moraju da završe prvi krug glasanja za nove članove Put do SANU popločan svinjskim kostima: Čime je Marina Abramović zaslužila da bude akademik LAT.RT.RS Umetnicu performansa za članstvo u instituciji najznačajnijih srpskih intelektualaca predložio je Mrđan Bajić

Агенција БЕТА: Епископ дизелдорфски и немачки Григорије изјавио је данас да је Сабор Српске православне цркве (СПЦ) био искрен, са пуно слободе и добронамерности и да је резултирао избором два изврсна архијереја, епископа будимљанско-никшићког Методија и ваљевског Исихија. Епископ Григорије је у интервјуу агенцији Бета казао да је избор епископа Јоаникија за митрополита црногорско-приморског био недвосмислен и да није постојала никаква могућност да се нешто друго деси. „Иако је било чудних инсинуација, да је неко са стране покушавао да одложи избор црногорског архијереја, избор Јоаникија за митрополита је свакако био природан след ствари. Нисам се обазирао на приче и покушаје са стране, јер сам имао јасан утисак да то не може нико да спречи“, нагласио је владика. Говорећи о избору Методија и Исихија за епископе, Григорије је истакао да је већ 22 године члан Сабора СПЦ и да одавно српска црква није добила два тако добра епархијска архијереја у једном тренутку. „Обојица имају велико искуство, Исихије је био игуман манастира Ковиљ, а Методије игуман манастира Светог Петра на Цетињу. Њихов допринос цркви ће бити огроман“, рекао је владика. После овог Сабора, додао је владика Григорије, стекао сам утисак да се наша Црква на прави начин обнавља. „Ово је био први Сабор СПЦ с новим патријархом Порфиријем. Сабор је био искрен, отворен, са пуно слободе и добронамерности. Било је и момената који су били тешки за превазилажење, али језик којим се говорило је био црквени и на једном озбиљном нивоу“, оценио је владика. На питање како коментарише предлог да викарни епископ Стефан Шарић, за кога се везују разне афере, буде кандидат за владику будимљанско-никшићког са седиштем у Беранама, што је према сазнањима Бете усталасало атмосферу на Сабору, Григорије је казао да тај догађај не би коментарисао. „Тај догађај се десио унутар наше куће, Цркве, који се ипак срећно завршио. То је све што могу да кажем“, рекао је владика. Упитан да ли и када очекује да ће бити потписан Темељни уговор између СПЦ и Владе Црне Горе, владика Григорије је рекао да ће сада, када је цетињска катедра попуњена, Темељни уговор бити потписан у најскоријем року. „Као што нисам имао сумњу да ће владика Јоаникије бити изабран за митрополита, тако немам никакву сумњу да ће Темељни уговор ускоро бити потписан јер имам поверење у људе који су на власт у Црној Гори дошли на таласу литија. Међу њима не постоји нико ко не поштује СПЦ, само је потребно да се усагласе сви детаљи уговора“, оценио је владика. На питање Бете да ли се Сабор бавио заштитом манастира СПЦ на Косову и Метохији, обзиром да албански политичари и историчари све интензивније покушавају да српско културно и духовно наслеђе преименују у косовско, па чак и албанско, владика Григорије је казао да је ту тему потенцирао управо патријарх Порфирије. „Ту је значајно дело направио и владика западноамерички Максим објављујући књигу о нашем културном, историјском и духовном наслеђу на Косову и Метохији. Моја иницијатива је била да морамо што више да говоримо у Бриселу и на Западу уопште, шта српски народ има на Косову. Мислим да ћемо у том правцу, као Црква, деловати још боље и снажније“, рекао је он. Упитан да оцени учинак поглавара СПЦ Порфирија у протекла четри месеца, владика Григорије је казао да патријарху „неће бити лако“. „Прерано је оцењивати рад патријарха. Сви ми архијереји би требало да помогнемо патријарху Порфирију, јер је смисао Цркве да научимо да нико не може ништа сам, а да сви други опет не могу без тога једнога. Постоји много задатака пред патријархом, треба му дати времена, а он ће се сигурно ухватити у коштац са свим проблемима“, истакао је епископ дизелдорфски. Коментаришући често појављивање патријарха Порфирија међу обичним светом, владика Григорије је рекао да потези патријарха показују нешто за чим људи теже, а то је нормалност. На питање Бете да ли ће СПЦ у наредном периоду одолети притисцима и мешању власти када је у питању унутрашње уређење цркве, као што је то било посебно изражено уочи изборног Сабора, владика Григорије је казао да сигурно хоће. „Ми архијереји ћемо сви заједно спречити да се било ко меша у наше унутрашње односе и устројство. То смо већ показали када смо у суботу изабрали Методија и Исихија за владике, као и неколико перспективних младих људи за викарне епископе“, закључио је епископ дизелдорфски и немачки Григорије у интервјуу за агенцију Бета. View full Странице

Viši sud presudio u korist bivšeg direktora Hitne pomoći Viši sud u Beogradu presudio je u korist uzbunjivača Borka Josifovskog, bivšeg direktora beogradske Hitne pomoći, koji je još 2005. godine ukazao na saradnju lekara Hitne pomoći i pogrebnika i utvrdio da mu je davanjem otkaza i nečinjenjem po njegovim prijavama naneta šteta. Viši sud je utvrdio da je pet državnih organa preduzelo štetne radnje prema Josifovskom i stavilo ga u nepovoljniji položaj zbog izvršenog uzbunjivanja. U pitanju su Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Agencija za borbu protiv korupcije, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu i Više javno tužilaštvo u Beogradu. "Sud je utvrdio je da je nečinjenjem državnih organa tužiocu naneta šteta, dovodeći ga u neprekidno stanje neizvesnosti i neodgovaranja u kojoj postoji nedostatak informacija ili čak namerno skrivanje. Ovakvim stavom navedenih državnih organa, tuženi su povredili pravo tužioca na slobodu misli i izražavanja koje je zagarantovano Ustavom RS kao jedno od ljudskih prava i čl. 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda", navodi se u saopštenju. Sud je istom presudom obavezao tužene da o svom trošku objave presudu u dnevnom listu Politika, u roku od osam dana od prijema presude. Svojom tužbom, Josifovski nije zahtevao odštetu niti neku drugu satisfakciju. Viši sud je analizom dokaza utvrdio da je Josifovski 2005. godine ukazao Ministarstviu zdravlja na nepravilnosti u radu Zavoda za hitnu medicinsku pomoć i trgovinu zaposlenih sa privatnim pogrebnim preduzećima. Rešenjem Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u oktobru 2006. godine zaposlenima M.Z, raspoređenom na radnom mestu lekara opšte medicine na terenu u zdravstvenoj službi zavoda, umanjena je oktobarska zarada u visini od 10 posto zbog nepotpune i neadekvatno popunjene medicinske dokumentacije. Presudom Vrhovnog suda Srbije od 16.10.2008. godine uvažena je tužba i poništeno rešenje Ministarstva zdravlja iz septembra 2006. godine kojim je Borko Josifovski razrešen dužnosti direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd uz obrazloženje da je "narušio ugled navedene ustanove iznošenjem neproverenih informacija o nesavesnom radu svojih kolega izazvao uznemirenje javnog mnjenja". "Dalje je utvrđeno da je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu od 29.06.2010 godine dr Borko Josifovski oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela klevete iz člana 171 stav 2 u vezi stava 1 KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 80.000 dinara", navodi se u saopštenju. Presudom Apelacionog suda u Beogradu od 02.12.2010. odbijena je optužba prema okrivljenom Borku Josifovskom za krivično delo zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Lekari Hitne pomoći primali novac od pogrebnih preduzeća Viši sud je, kako je saopšteno, izvršio i uvid u spise Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i spise predmeta Agencije za borbu protiv korupcije kojoj je tužilac 14.11.2009. podneo predstavku u pogledu nezakonitog korišćenja novca u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć. "Tužilac je saslušan u svojstvu stranke i izjavio da je kao direktor Gradskog zavoda za hitnu medinsku pomoć analizom dostupne dokumentacije i po prijavama koje je dobio od pacijenata, uočio da pojedini dispečeri pozive prvog stepena hitnosti, a to su umirući pacijenti, usmeravaju na određene lekare, bez obzira koliko su udaljeni od mesta gde treba intervenisati. U tim situacijama lekari su stizali na intervenciju po dužem proteku vremena od onog koji je uobičajen za ostale lekarske ekipe Hitne pomoći i konstatovali smrtni slučaj mnogo češće nego druge lekarske ekipe i da nisu vršili reanimaciju", navodi se u saopštenju. Nakon odlaska ekipe hitne pomoći sa adrese porodice koja je zvala Hitnu pomoć radi intervencije teško bolesnog ukućanina, koji je u međuvremenu preminuo, dolazili su predstavnici uvek istih privatnih pogrebnika nudeći svoje usluge porodici preminulog. Adrese porodica pokojnika su saznavali od lekara Hitne pomoći koji su od pogrebnika zauzvrat primali novčanu naknadu, dodaje se. Josifovski je o svojim saznanjima obavestio Ministarstvo zdravlja, tadašnjeg ministra Tomicu Milosavljevića 2005. godine i Inspekciju Ministarstva zdravlja. Josifovski razrešen dužnosti, izložen pretnjama U septembru 2006. Josifovski je razrešen dužnosti, rešenjem Ministarstva zdravlja, sa obrazloženjem da je istupanjima u sredstvima javnog informisanja narušio ugled Gradskog zavoda za hitnu medinsku pomoć, a iznošenjem neproverenih informacija o nesavesnom radu svojih kolega izazvao uznemirenje javnog mnjenja. Ministarstvo zdravlja je poslalo inspekciju neposredno nakon smene Josifovskog. Potom je Ministarstvo zdravlja donelo odluku o hitnim merama koje treba primeniti, dva lekara su zbog grešaka u radu kažnjena oduzimanjem 10 odsto od plate, a Josifovski je radeći u Hitnoj pomoći nakon smene bio izložen anonimnim pretnjama smrću, kao i njegovi članovi porodice, bio je ostavljen na nemilost onima koje je prozivao za kriminalna dela, zbog čega je prihvatio predlog direktora da napusti Hitnu pomoć, navodi se u saopštenju Višeg suda. Bio je na neplaćenom odsustvu godinu dana i za to vreme se priključio Humanitarnoj organizaciji koja je radila na ratnom području u Sudanu, a po povratku u zemlju, u Hitnoj pomoći je raspoređen da daje medicinske savete putem telefona pacijentima koji se javljaju za savete. "Nakon mesec dana, usmeno mu je 16.10.2008. godine saopšteno da su se stekli uslovi za prestanak radnog odnosa, zbog čega je bio prinuđen da vodi radni spor pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu radi poništaja rešenja Gradskog zavoda za hitnu medinsku pomoć od 11.11.2008. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu, Apelacionim sudom u Beogradu i Vrhovnim kasacionim sudom", navodi sud. Podnosio je krivične prijave Prvom osnovnom javnom tužilaštvu, Višem javnom tužilaštvu u Beogradu jer se nije mirio sa zatvaranjem slučaja Hitne pomoći, koji je vezan za spregu lekara i sa privatnim pogrebnim preduzećima. Podneo je dve prijave i Agenciji za borbu protiv korupcije i Upravi za borbu protiv korupcije nekoliko, ali su državni organi ignorisali podnete prijave i nije sprovođena adekvatna istraga da li je postupanjem zaposlenih u Hitnoj pomoći učinjeno krivično delo, teško delo protiv zdravlja ljudi. "Sud je utvrdio je da je ovakvim nečinjenjem državnih organa tužiocu, naneta šteta, dovodeći ga u neprekidno stanje neizvesnosti i neodgovaranja u kojoj postoji nedostatak informacija ili čak namerno skrivanje. Ovakvim stavom navedenih državnih organa, tuženi su povredili pravo tužioca na slobodu misli i izražavanja koje je zagarantovano Ustavom RS kao jedno od ljudskih prava i čl. 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda", navodi Viši sud. http://rs.n1info.com/a425049/Vesti/Visi-sud-presudio-u-korist-bivseg-direktora-Hitne-pomoci.html

Свето-Тројицка Сергијева лавра примила је, 24. септембра 2017. године, делић моштију Преподобног Јустина Ћелијског, истакнутог богослова и проповедника, светитеља Српске Православне Цркве, који се прославио у 20. веку. После завршетка Божествене Литургије у Успенском саборном храму Свето-Тројицке Сергијеве лавре монаси ове обитељи су са страхопоштовањем примили на дар светињу. Честица моштију овог посебно поштованог православног свеца послата је по благослову епископа Ваљевског Милутина и духовне кћери Светитеља Јустина мати Гликерије, игуманије манастира Ћелије, где је Преподобни Јустин провео последње три деценије свог живота, непрестано прогоњен од комунистичких власти, док се није преставио у Господу 1979. године. Игуманија Гликерија је допутовала у Тројице-Сергијеву лавру ради учешћа у конференцији «Континуитет монашке традиције у савременим манастирима», која ће се одржати 23-24 септембра 2017. године у Московској духовној академији. У одељку конференције «Практични аспекти духовног руковођења: континуитет традиције» мати Гликерија представила је окупљеним игуманима и игуманијама свој рад под називом «Ватрени монах и богослов: о Преподобном Јустину (Поповићу)». Извор: Православије.ру View full Странице

Николићу кључеви Лисабона, Србији црква на употребу Председник Томислав Николић састао се са градоначелником Лисабона Фернандом Медином који је том приликом председнику Србије уручио кључеве града Лисабона. Приликом сусрета Николића са Медином потписан је и документ којим се Србији предаје на употребу црква – капела Светог Христа. Документ је потписао секретар Западноевропске Епархије Новак Билић, саопштила је Прес служба председника Србије. Николић је обишао капелу Светог Христа (Санто Кристо), коју је на располагање ставио Град Лисабон Српској православној цркви. Председника Србије дочекали су и пожелели му добродошлицу свештеници – домаћини (игуман Сава и ђакон Пауло Брандао) и том приликом објаснили су укратко историјат капеле и значај рада наше цркве у дијаспори. Капела је саграђена почетком 16. века, дело је познатог архитекте Хуана Кастиљског и дуго времена служила је као испосница чувеног манастира Светог Јеронима. Црква је посвећена Светом Спасу, односно Христу Спаситељу, као и манастир Жича. Црква је услед урбанистичких промена издвојена из некад огромног манастирског комплекса. Представља споменик од националног значаја и под заштитом је португалског Завода за културну баштину. ТАНЈУГ