Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'грачаница'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Мултимедијални позоришни спектакл под називом “700” Ансамбла народних игара и песама “Венац” са Косова и Метохије, поводом јубилеја – 700 година манастира Грачаница, одржан је синоћ на Великој сцени београдског Народног позоришта пред препуном салом. Режију представе – кореодраме потписује Драган Елчић, док је аутор и кореограф Милош Циле Митић, а креативну екипу чине још – композитор музике Здравко Ранисављевић, костимограф Борис Чакширан, шминкер и маскер Мирјана Ракић, продуцент Снежана Јовановић, иначе директорка ансамбла и други. Радња хронолошки прати породицу Радовић из села Сушице поред Грачанице – од зидања манастира до данашњих дана. Та породица се помиње у “Грачаничкој повељи” краља Милутина исписаној на зиду самог храма и кроз најважније историјске догађаје народа са овог простора, осликана је судбина обичног човека са тежиштем на народну игру, песму, обичаје и сценски покрет. Кроз цело путовање публику води младић из породице Радовић, који у данашњем времену долази на разговор за визу у једну од амбасада у Београду. Тамо га службеница амбасаде пита да ли се Грачаница уопште налази у Србији, што младића наводи да се присећа породичне историје кроз седам векова манастира. Изградња манастира Грачаница, задужбине краља Стефана Уроша ИИ Милутина (Немањића), завршена је 1321. године, тако да се 2021. заокружило 700 година од тог важног догађаја. Ансамбл народних игара и песама Косова и Метохије “Венац” из Приштине са привременим седиштем у Грачаници има своју мисију очувања културне баштине, и путем сценског обликовања и представљања нематеријалног културног наслеђа обавезује се да овај јубилеј обележи мултимедијалним уметничким програмом. Извођење представе “700” симболички спаја материјално (манастир Грачаница је на Унесковој листи светске материјалне баштине од 2006. године) и нематеријално наслеђе (игра, песма, музика и обичаји) и сведочи да културна баштина српског народа на Косову и Метохији није само део историјског памћења, већ да је актуелна и данас. Пројекат “700” је реализован у форми кореодраме народне игре, која излази из концепта фолклорних програма и најближи је жанру мјузикла народне игре на основама нематеријалног културног наслеђа. Осим великог броја играча у ансамблу, у мултимедијалној представи играју и следећи глумци – Александар Лазић који тумачи више улога (Монах; Патријарх Арсеније; Бранислав Нушић; Јанићије Поповић), Предраг Васић (Шегрт; Колпортер), Милош Циле Митић, истовремено аутор представе (Млади Радовић; Црквењак; Јанићијев помоћник). У улогама нарације наступали су – Јелица Ковачевић (Службеница амбасаде), Арсеније Арсић (Милан Ракић), Томислав Миленковић (Бранислав Радовић), Бранко Перишић, Лука Павловић. Према замисли редитеља Драгана Елчића, јединствени музичко-сценски спектакл “700” је био за целу екипу веома инспиративан и креативан чин да од приче о 700 година манастира Грачаница створи целовечерњу представу од сат и по где су описани догађаји – секвенце једне трагичне фреске српске историје, али и симбол страдања нашег народа у целини. Главни јунак, млади Радовић, окренут је визионарској самоћи историјског сећања, његовој љубави према свом народу и ставља свесно себе на распеће, уздиже се изнад реалног, стварног. Кроз целу причу, његово деловање представља химну победе светла над тамом. У представи су присутни текстови “Грачаничка повеља”, поезија – “Грачаница” Десанке Максимовић, “На Газиместану” Милана Ракића, “Завјештање великог жупана Стевана Немање” Милета Медића. Коришћене су и музичке теме композитора Александра Софронијевића (“Бој”, “Фолк хит 700”, обрада традиционалне песме – “Расти, расти, мој зелени боре”), и познате нумере “Ајде Јано” на музику Немања Ђорђевића, “Кир Стефан Србин” на вокал Драгослава Павла Аксентијевића, “Ој, мори врбо зелена” на глас Сање Ранковић, “Комитска песма” аутора Милана Миће Петровића, “Турци харају манастир” гуслара Бошка Вујачића, кроз обраду Ивана Лекића, и друге. Представа “700” синоћ на Великој сцени Народног позоришта у Београду била је распродата недељама унапред. Извор: РТВ Војводине
  2. Светом архијерејском литургијом коју је служио Епископ рашко-призренски г. Теодосије, уз саслужење епископа полошко-кумановског г. Јоакима и буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила, те викарног Епископа топличког г. Јеротеја, данас је у манастиру Грачаница прослављено седам вјекова постојања ове српске светиње и од упокојења Светог краља Милутина, преноси РТРС. Владика Теодосије рекао је да 700 година траје молитва Свевишњем да сачува српски народ и ову светињу коју је саградио Свети краљ Милутин. Како је истакао манастир Грачаница је најљепша задужбина Светог краља Милутина, као објекат, али и као извор духовне љепоте. Подсјетио је да се данас Свети краљ Милутин слави и у Бањској, Богородици Љевишкој, Трескавици и у Скопљу у Богородичнијој цркви у Сјеверној Македонији јер он није знао за границе, знао је да је Црква једна. – И у Светој Гори и у Јерусалиму његовим благословом многи манастири су даривани и обновљени и зато би таквог краља многи народи пожељели, а ми као његови наследници смо поносни што смо га имали и што нам је оставио више од 40 светиња – рекао је Преосвећени честитајући славу вјерном народу, уз благослов да задужбина Светог краља Милутина живи док је свијета и вијека. Епископ рашко-призренски г. Теодосије је најавио да ће заједно са руководством Основне школе “Краљ Милутин” из Грачанице код Министарства просвете у Влади Србије покренути иницијативу да школа ове године добије назив “Свети краљ Милутин”. Епископ топлички Јеротеј, викар Патријарха српског, у бесједи је рекао да је Милутин био свети краљ који је имао имао много задатака и одговорности који су му били поверени од Господа Бога, а први је био да државу коју је добио од праоца Симеона Мироточивог сачува и унаприједи. – Када је од брата Драгутина добио власт, Свети краљ Милутин се зарекао Богу да ће сваке године док влада саградити по једну цркву-задужбину – навео је владика Јеротеј. Као велики владар, војсковођа и државник, каже владика Јеротеј, Милутин је успио да унаприједи и обезбиједи да народ живи у благостању, уз то штитећи православну вјеру у тадашњој Србији. – Везао је Србију за Византију и тако наставио политику коју је започео Свети Стефан Немања и његови синови – подсјетио је владика наводећи да су се и његов брат и мајка Јелена Анжујска били против тога. Свети краљ Милутин се касније оженио ћерком цара Андроника Симонидом и једини који га је подржао је била Црква, што је довело до тога да се Србија, како је рекао владика, дефинитивно везала за Исток. Трећи задатак који је добио јесте да буде православни хришћанин и да свој живот спроведе у миру. Он је навео да је бити ктитор као што је био Свети краљ Милутин, велика част и зато се његово име помиње 700 година и да ће се помињати све док његове задужбине попут бисера манастира Грачанице сијају и у њима се држе богослужења. Владика је подсјетио да је Свети краљ Милутин убрзо послије смрти канонизован, а његове мошти почивају у цркви Свете Недјеље у Софији. Светој архијерејској литургији присуствовао је велики број вјерника, међу њима и комесар за везу Београда у Приштини г. Дејан Павићевић, кога је владика Теодосије замолио да руководству Србије пренесе поздраве и захвалност за све што Влада Србије чини за Цркву, њен и опстанак српског народа на Косову и Метохији. Извор: РТРС
  3. Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети, да туђа рука крај тебе не плеви… Ови стихови песникиње Десанке Максимовић посвећени манастиру Грачаница, обузму мисли и срца већине посетилаца ове светиње која стамено, већ 700 година краси и оплемењује не само истоимено место на Косову и Метохији. Ова светиња изнад сваког времена, како су нам казале монахиње, својим постојањем уздиже и читаво православље, а највише српски народ на централном Космету којем је окосница живота и опстанка. – Када је подизао Грачаницу, краљ Милутин је сазидао небо на земљи – казала нам је стидљиво једна од монахиња. Себе је за сва времена, каже, уздигао овом светињом, а свом народу је остави за вечност и понос. А да је тако, вели, најбоље потврђују верници који манастир ходочасте, али и сви они који Грачаницу посећују због њене безвременске лепоте. – Чини ми се да ове године наш народ више него икада радосније и срећније долази у наш манастир – говори нам у предивној порти Бобан Тодоровић, кустос Грачанице. – Јубилеј седам векова светиње, тиче се и упокојења и канонизације њеног ктитора краља Милутина. Иако је канонизован кроз лозу Немањића, он је један од краљева који је као ктитор на десетине светиња и лично проглашен светитељом. Од тренутка када је краљ Милутин 1321. године завршио Грачаницу, како објашњава наш саговорник, све се овде променило. – Почео је да се шири град Градинце или Грачаница, а самим тим и околна места. Овде су почели да долазе велики владари које је наш краљ Милутин примао заступајући српску државу. Преговори су се одвијали и око ширења територије, али и око склапања бракова важних по државу – прича нам Тодоровић. – Те, 1321, краљ Милутин се из Грачанице преселио у Неродимље, где је написао пергамент који је јединствена повеља и потврда чија је ово светиња, на чијој је територији и коме припада. Молитве које се у њој приносе Богу и свим светим су, каже наш саговорник, саставни део живота Срба јер готово да нема тренутка се бар један верник не моли у светињи краља Милутина. – Иако смо прославу овако значајног јубилеја прилагодили околностима пандемије, наш народ који живи око манастира, али и из читаве земље, зна вредност ове светиње и зато је радо посећују – с радошћу и поносом говори наш саговорник. Он каже да је манастир и протеклих дана упркос честим забранама приштинских власти походило много верника из централне Србије, а да их очекују у већем броју и наредних дана током обележавања Видовданских свечаности у Грачаници, чија је манастир – окосница. ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ Видовданске свечаности у Грачаници, које обухватају низ пригодних манифестација, почеле су ликовном колонијом са које ће остварења бити приказана на изложби 25. јуна. Тада ће и награду “Лонгин” из области ликовне културе примити проф. Бранислав Тодић, историчар уметности, један од највећих познавалаца фрескосликарства из доба краља Милутина. Награда му је додељена за целокупно стваралаштво и као аутору монографије о Грачаници – каже Небојша Јевтић, уредник Галерије Дома културе у Грачаници. Извор: Новости
  4. На празник светог, славног и свехвалног Великомученика Георгија, победоносца и чудотворца, служена је света архијерејска Литургија у Манастиру Грачаница. Литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Господин Теодосије, уз саслужење приштинског намесника Светислава Трајковића, протојереја Саве Шмигића и јереја Дарка Маринковића.Свети Георгије је иначе и крсна слава Епископа Теодосија. Пред почетак свете Литургије, Епископ Теодосије је произвео схи-монахињу Теодору у чин игуманије и увео је у трон славних Грачаничких игуманија. Иначе, новоизабрана схи-монахиња Теодора је у Грачаници провела цео свој монашки живот, где је пожртвовано обављала дужност економа у време блаженопочивших игуманија Татјане и Ефросиније. Том приликом Владика Теодосије је истакао: ,,Вера према Богу и љубав Мати Теодоре за монаштво и верни народ, дубоко осећа свака душа која долази у овај свети манастир. Ту њену љубав је видела и Мајка Божија, која ју је и примила у ову свету обитељ, и она је сада засигурно закриљује својим омофором и биће јој помоћница кроз живот у овом великом и одговорном чину. Епископ Теодосије се захвалио и досадашњој игуманији ове свете обитељи, мати Стефаниди, која је са својим сестринставом поставила основ и темељ општежитељног живота у овом манастиру и дала велики допринос да манастир поново засија славом и лепотом богослужбеног живота. ,,Надамо се да ће манастир Грачаница, која је породила новоосновани манастир Светог Великомученика Георгија у Брњаку, наставити да се као брижна мајка стара о своме чеду за све што буде потребно, а да ће Мати Стефанида са својим многобројним сестринставом бити чврсто везана за манастир Грачаницу, јер су управо у том манастиру оставиле свој печат, како у богослужбеном, тако и у сваком другом погледу." На крају Свете Литургије, освештан је и пререзан славски колач, који је у част Светог Великомученика Георгија принела Игуманија Стафанида са сестрама новооснованог манастира посвећеног управо овом дивном Божијем угоднику. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  5. Манастир Нова Грачаница (енгл. New Gračanica Monastery) посвећен Покрову Пресвете Богородице је један од најзначајнијих манастира Српске православне цркве у Сједињеним Америчким Државама. Налази се у Терд Лејку, предграђу Чикага. Грађевина представља реплику манастира Грачаница са Косова и Метохије. Од 1984. до 2009. манастир је био сједиште Епархије за Америку и Канаду и Митрополије новограчаничке (до 1991 — Слободне српске православне цркве). Данас је сједиште Епархије новограчаничко-средњозападноамеричке. (Са Википедије) Погледајте на линку View full Странице
  6. БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ ТЕОДОСИЈА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ЧЕТРНАЕСТЕ ГОДИШЊИЦЕ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА ГРАЧАНИЦА 17. МАРТ 2018 http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/beseda-episkopa-teodosija-na-akademiji-u-gracanici-povodom-cetrnaeste-godisnjice-martovskog-po Ево, већ, четрнаест година, сваког 17. Марта, подсећамо се трагичних догађаја Погрома из 2004. године, у коме је само за два дана насиља, 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло је 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, а 34 наших цркава и манастира је уништено или тешко оштећено. У овим нередима, око 1000 кућа Срба, Рома и Ашкалија је запаљено од стране албанских екстремиста. Пред нашим очима су и даље слике пострадалих Срба у Косову Пољу, наших људи који су у последњем часу евакуисани из зграде Ју програма у Приштини и наших Призренаца који су уточиште нашли у бази КФОР-а, док су њихове куће и цркве нестајале у пламену. У историјском памћењу нашег српског православног народа на овим просторима, ово је само један у низу сличних догађаја, који су обележили нашу историју. Сетимо се само страдања Срба у великим сеобама крајем 17. и почетком 18. века, када су хиљаде српских породица биле принуђене да напусте свој родни праг, или записа дечанског игумана Серафима Ристића у његовој књижици „Плач Старе Србије“, писанија блаженопочившег Саве Дечанца, Епископа Жичког, као и сведочанстава наших српских конзула, путописаца. Страдање нам није никада било страно, али и поред свега, наш народ је налазио снаге да остане и опстане на овој благословеној земљи косовској и метохијској, чувајући своју веру, чувајући своју народну културу и обичаје, свој језик и историјско памћење. Господ нам каже да ћемо имати „невоље у свету“ (Јн. 16.33), али нас истовремено храбри и подсећа говорећи „Не бојте се. Ја сам победио свет“ (Јн 16,33). Из свих тих невоља и страдања, наш народ је излазио са ранама, али и са још већом вером и чврстином да никада не напусти и не заборави Косово и Метохију, где год их ветрови историје односили. Зато је Косово и Метохија освештани простор који надилази историју, политику, пролазне границе и тзв. политичке реалности. Ова благословена земља натопљена је крвљу мученика и страдалника, посејана бројним црквама и манастирима од којих су многи у рушевинама, али и даље сведоче наше духовно и историјско постојање и присуство, и то је оно што нам у свим невољама даје снагу. Зато смо ми хришћани „саблазан свету,“ јер оно што је за некога пораз, за нас је пут ка победи и вечном животу, јер верујемо да је последња победа - Христова. Зато се и ове годишњице, Мартовског погрома сећамо не само са тугом и болом због изгубљених живота, запаљених светиња и унесрећених људи, који су тих дана изгубили своје домове, већ и са чврстом надом да нас ни то, ни било које друго страдање, неће и не сме поколебати у решености да останемо своји на своме. Они који би желели да нас овде нема и не буде, увек ће гледати и видети у нашим светињама, у нашим селима и обележјима, оно што их подсећа на Србију и наше вековно присуство на овим просторима. Довољно је овде и земље, и воде, и неба, за све људе добре воље, и као народ спремни смо да живимо са другима у миру и да делимо оно што нам је свима као људима Бог подарио. Али, истовремено, мартовско страдање 2004. године, као и бројни напади и злочини који су учињени над нашим народом у последњих 20-так година „међународно гарантованог мира,“ само нас чине још више решеним да се никада не одричемо онога што је наше. Зато је 17. март и подсетник и порука, да се не може градити будућност једног народа на забораву своје историје, да се не може размењивати „своје за своје“, да наша деца не могу да имају истинску будућност ако забораве зашто су живели и жртвовали се њихови преци. Наша историја и наша вера нису митологија, већ оно што нас повезује са вечним животом у Христу. Без те духовне вертикале, српски народ и српска средњовековна држава никада не би били оно што су били. Без тога не би било ни Грачанице, ни Пећаршије ни Дечана, ни Светога Симеона Немање, ни Светог Саве, и били бисмо само једно племе на беспућу историје, тиква без корена, људи без истинског идентитета. Зато, данас, 14. годишњицу Мартовског погрома обележавамо са молитвеним сећањем, али и са духовним оптимизмом да ћемо Косово и Метохију сачувати само уколико ми останемо верни оним идеалима који су надахњивали највеће синове нашег народа и наше Свете Цркве и уколико се трудимо да не продајемо своју земљу и не остављамо гробове својих предака. Доста порушеног смо, за сада, обновили и наставићемо са обновом. Али, циљ наше обнове није само да обновимо грађевине, већ и да подстакнемо наше људе да се врате и да духовно обновимо наше заједнице, и да поново пропоју наше светиње. То је посао где нам је потребна помоћ целог нашег народа и наше државе, да обезбедимо и услове за живот нашој омладини, запослење и будућност. У том подвигу треба да делујемо сложно и одлучно, не гледајући ко припада којој партији, већ да будемо народ светосавски. Тек тако јединствени, моћи ћемо да постигнемо успех и да остваримо наше циљеве. Наше је да уложимо веру, зној и труд, а Бог ће нам дати и помоћи ће нам. Господ да упокоји све оне који су пострадали у Мартовском погрому 2004. године. Господ да нас укрепи да обновимо све што је уништено и да нас сачува од нових страдања. Ако би се десило да она и дођу, трба да останемо храбри, међусобно солидарни и чврсто решени да светолазаревски останемо и опстанемо на нашем Косову и Метохији. Бог да благослови, да преостале дане Великог поста, Свете Четрдесетнице, проведемо у миру, слози, праштајући једни другима, да бисмо дочекали сверадосни дан Христовог Васкрсења.
  7. Широм Епархије Рашко-призренске данас је обележена четрнаеста годишњица Мартовског погрома. У манастирима и парохијским црквама служени су парастоси за пострадале жртве Погрома и све православне Србе на Косову и Метохији који су пострадали у ратном и послератном насиљу. У манастиру Грачаница, након Св. Литургије парастос жртвама терора служио је Епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештенства приштинског намесништва. Парастосу су, поред многобројних мештана и верника, присуствовали и заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Жељко Јовић, шеф мисије ОЕБС на Косову Јан Брату и државни секретар у Министарству привреде Бранимир Стојановић. Након парастоса, у свечаном мимоходу Владика са народом кренуо је улицама Грачанице до обележја жртвама и несталим испред Дома културе где су положене беле руже. У 12.00 часова почела је академија на којој се Епископ Теодосије обратио присутнима следећим речима, говорећи о Мартовском погрому, али и о значају Косова и Метохије за наш верни народ и очувању вере у Христа, народне слоге и светолазаревског завета као темеља на којима почива духовни и народни идентитет целог српског народа: БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ ТЕОДОСИЈА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ЧЕТРНАЕСТЕ ГОДИШЊИЦЕ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА ГРАЧАНИЦА 17. МАРТ 2018 http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/beseda-episkopa-teodosija-na-akademiji-u-gracanici-povodom-cetrnaeste-godisnjice-martovskog-po Ево, већ, четрнаест година, сваког 17. Марта, подсећамо се трагичних догађаја Погрома из 2004. године, у коме је само за два дана насиља, 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло је 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, а 34 наших цркава и манастира је уништено или тешко оштећено. У овим нередима, око 1000 кућа Срба, Рома и Ашкалија је запаљено од стране албанских екстремиста. Пред нашим очима су и даље слике пострадалих Срба у Косову Пољу, наших људи који су у последњем часу евакуисани из зграде Ју програма у Приштини и наших Призренаца који су уточиште нашли у бази КФОР-а, док су њихове куће и цркве нестајале у пламену. У историјском памћењу нашег српског православног народа на овим просторима, ово је само један у низу сличних догађаја, који су обележили нашу историју. Сетимо се само страдања Срба у великим сеобама крајем 17. и почетком 18. века, када су хиљаде српских породица биле принуђене да напусте свој родни праг, или записа дечанског игумана Серафима Ристића у његовој књижици „Плач Старе Србије“, писанија блаженопочившег Саве Дечанца, Епископа Жичког, као и сведочанстава наших српских конзула, путописаца. Страдање нам није никада било страно, али и поред свега, наш народ је налазио снаге да остане и опстане на овој благословеној земљи косовској и метохијској, чувајући своју веру, чувајући своју народну културу и обичаје, свој језик и историјско памћење. Господ нам каже да ћемо имати „невоље у свету“ (Јн. 16.33), али нас истовремено храбри и подсећа говорећи „Не бојте се. Ја сам победио свет“ (Јн 16,33). Из свих тих невоља и страдања, наш народ је излазио са ранама, али и са још већом вером и чврстином да никада не напусти и не заборави Косово и Метохију, где год их ветрови историје односили. Зато је Косово и Метохија освештани простор који надилази историју, политику, пролазне границе и тзв. политичке реалности. Ова благословена земља натопљена је крвљу мученика и страдалника, посејана бројним црквама и манастирима од којих су многи у рушевинама, али и даље сведоче наше духовно и историјско постојање и присуство, и то је оно што нам у свим невољама даје снагу. Зато смо ми хришћани „саблазан свету,“ јер оно што је за некога пораз, за нас је пут ка победи и вечном животу, јер верујемо да је последња победа - Христова. Зато се и ове годишњице, Мартовског погрома сећамо не само са тугом и болом због изгубљених живота, запаљених светиња и унесрећених људи, који су тих дана изгубили своје домове, већ и са чврстом надом да нас ни то, ни било које друго страдање, неће и не сме поколебати у решености да останемо своји на своме. Они који би желели да нас овде нема и не буде, увек ће гледати и видети у нашим светињама, у нашим селима и обележјима, оно што их подсећа на Србију и наше вековно присуство на овим просторима. Довољно је овде и земље, и воде, и неба, за све људе добре воље, и као народ спремни смо да живимо са другима у миру и да делимо оно што нам је свима као људима Бог подарио. Али, истовремено, мартовско страдање 2004. године, као и бројни напади и злочини који су учињени над нашим народом у последњих 20-так година „међународно гарантованог мира,“ само нас чине још више решеним да се никада не одричемо онога што је наше. Зато је 17. март и подсетник и порука, да се не може градити будућност једног народа на забораву своје историје, да се не може размењивати „своје за своје“, да наша деца не могу да имају истинску будућност ако забораве зашто су живели и жртвовали се њихови преци. Наша историја и наша вера нису митологија, већ оно што нас повезује са вечним животом у Христу. Без те духовне вертикале, српски народ и српска средњовековна држава никада не би били оно што су били. Без тога не би било ни Грачанице, ни Пећаршије ни Дечана, ни Светога Симеона Немање, ни Светог Саве, и били бисмо само једно племе на беспућу историје, тиква без корена, људи без истинског идентитета. Зато, данас, 14. годишњицу Мартовског погрома обележавамо са молитвеним сећањем, али и са духовним оптимизмом да ћемо Косово и Метохију сачувати само уколико ми останемо верни оним идеалима који су надахњивали највеће синове нашег народа и наше Свете Цркве и уколико се трудимо да не продајемо своју земљу и не остављамо гробове својих предака. Доста порушеног смо, за сада, обновили и наставићемо са обновом. Али, циљ наше обнове није само да обновимо грађевине, већ и да подстакнемо наше људе да се врате и да духовно обновимо наше заједнице, и да поново пропоју наше светиње. То је посао где нам је потребна помоћ целог нашег народа и наше државе, да обезбедимо и услове за живот нашој омладини, запослење и будућност. У том подвигу треба да делујемо сложно и одлучно, не гледајући ко припада којој партији, већ да будемо народ светосавски. Тек тако јединствени, моћи ћемо да постигнемо успех и да остваримо наше циљеве. Наше је да уложимо веру, зној и труд, а Бог ће нам дати и помоћи ће нам. Господ да упокоји све оне који су пострадали у Мартовском погрому 2004. године. Господ да нас укрепи да обновимо све што је уништено и да нас сачува од нових страдања. Ако би се десило да она и дођу, трба да останемо храбри, међусобно солидарни и чврсто решени да светолазаревски останемо и опстанемо на нашем Косову и Метохији. Бог да благослови, да преостале дане Великог поста, Свете Четрдесетнице, проведемо у миру, слози, праштајући једни другима, да бисмо дочекали сверадосни дан Христовог Васкрсења. View full Странице
  8. Патријарх српски Иринеј позвао је Србе који живе на Косову и Метохији да не напуштају огњишта и не продају земљу која је, како је рекао, натопљена крвљу њихових предака. Патријарх је у беседи након видовданске литургије у порти манастира Грачаница, рекао да сваки грумен косовске земље говори о страдању, додајући да где је страдање ту је и васкрсење. "Ми се дивимо онима који су овде остали. Дивимо се њиховој храбрости. Дошли смо да охрабримо вас који живите на овим просторима да ту и останете. Немојте продавати земљу јер је то земља натопљена крвљу предака", рекао је Патријарх српски Иринеј. Додао је и да данас има много сабирања, али да је само оно свето код светиња. "Данас смо се сабрали на ово свето место, нема нас много, слични смо оној птици којој разоре гнездо. Мало нас је остало на овој светој српској земљи. Сваки је педаљ ове земље заливен крвљу", рекао је Иринеј. Патријарх је рекао да Видовдан говори да су Срби "народ Божији, народ призван, који Бога носи у себи". "Ако има дана када сви заједнички мислимо и нешто што нас испуњава то је дан Видовдана. Велики дан када је српски народ доживео свој велики петак, своје распеће. То распеће траје и дан данас. Као народ морамо носити крст који је и наш господ носио. Оно што нам даје вредност то је душа у нама, бесмртна душа. Али након Великог петка долази васкрсење. Ми смо народ који живи на земљи али гледа на небо", казао је Патријарх Иринеј. Након литургије и патријархове беседе дедељено је високо одликовање Српске православне цркве Орден светог краља Милутина директору површинских копова Обилић Срђи Ковачевићу за хуманитарни рад и помагање фрескописа у храмовима. Мајкама са четворо или више деце Епархија рашкопризреска уручила је ордење "Мајка девет Југовића", а Канцеларија за Косово и Метохију је за њих обезбедила новчану помоћ. Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина поделили су хуманитарну помоћ у виду хране и играчака деци и корисницима народне кухиње „Мајка девет Југовића” окупљенима у порти Манастира Грачаница. Централни видовдански догађај на Косову и Метохији одржан је на Газиместану, где је Патријарх српски Иринеј, уз саслужење Епископа Теодосија, Епископа Атанасија (Јевтића), свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске, служио парастос страдалим српским јунацима у косовској бици 1389 године. Престолонаследник Александар II Карађорђевић је на Газиместану рекао да је Видовдан "празник вере и наде у боље сутра". "Не славимо ми Видовдан као дан пораза. Овај празник представља симбол духа и нације, али и вере, наде у боље сутра. Док смо поносни на нашу историју, наша будућност је светла", истакао је Престолонаследник Александар. Приредио: Никола Станковић Извор: Телевизија "Храм"
  9. Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Иринеј служио је на Видовдан, 28. јуна 2017. године Свету архијерејску Литургију у Манастиру Грачаница уз саслужење Преосвећене господе Епископа рашко-призренског господина Теодосија, умировљеног захумско-херцеговачког господина Атанасија (Јевтића), свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске. Поред великог броја верног народа пристиглог из свих крајева Србије, Републике Српске и Црне Горе, Светој архијерејској Литургији у Манастиру Грачаница присуствовала су и Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина, директор Канцеларије за Косово и Метохију г-дин Марко Ђурић, представници Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама и бројни представници Срба са Косова и Метохије. Патријарх српски Иринеј позвао је Србе који живе на Косову и Метохији да не напуштају огњишта и не продају земљу која је, како је рекао, натопљена крвљу њихових предака. Патријарх је у беседи након видовданске литургије у порти манастира Грачаница, рекао да сваки грумен косовске земље говори о страдању, додајући да где је страдање ту је и васкрсење. "Ми се дивимо онима који су овде остали. Дивимо се њиховој храбрости. Дошли смо да охрабримо вас који живите на овим просторима да ту и останете. Немојте продавати земљу јер је то земља натопљена крвљу предака", рекао је Патријарх српски Иринеј. Додао је и да данас има много сабирања, али да је само оно свето код светиња. "Данас смо се сабрали на ово свето место, нема нас много, слични смо оној птици којој разоре гнездо. Мало нас је остало на овој светој српској земљи. Сваки је педаљ ове земље заливен крвљу", рекао је Иринеј. Патријарх је рекао да Видовдан говори да су Срби "народ Божији, народ призван, који Бога носи у себи". "Ако има дана када сви заједнички мислимо и нешто што нас испуњава то је дан Видовдана. Велики дан када је српски народ доживео свој велики петак, своје распеће. То распеће траје и дан данас. Као народ морамо носити крст који је и наш господ носио. Оно што нам даје вредност то је душа у нама, бесмртна душа. Али након Великог петка долази васкрсење. Ми смо народ који живи на земљи али гледа на небо", казао је Патријарх Иринеј. Након литургије и патријархове беседе дедељено је високо одликовање Српске православне цркве Орден светог краља Милутина директору површинских копова Обилић Срђи Ковачевићу за хуманитарни рад и помагање фрескописа у храмовима. Мајкама са четворо или више деце Епархија рашкопризреска уручила је ордење "Мајка девет Југовића", а Канцеларија за Косово и Метохију је за њих обезбедила новчану помоћ. Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина поделили су хуманитарну помоћ у виду хране и играчака деци и корисницима народне кухиње „Мајка девет Југовића” окупљенима у порти Манастира Грачаница. Централни видовдански догађај на Косову и Метохији одржан је на Газиместану, где је Патријарх српски Иринеј, уз саслужење Епископа Теодосија, Епископа Атанасија (Јевтића), свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске, служио парастос страдалим српским јунацима у косовској бици 1389 године. Престолонаследник Александар II Карађорђевић је на Газиместану рекао да је Видовдан "празник вере и наде у боље сутра". "Не славимо ми Видовдан као дан пораза. Овај празник представља симбол духа и нације, али и вере, наде у боље сутра. Док смо поносни на нашу историју, наша будућност је светла", истакао је Престолонаследник Александар. Приредио: Никола Станковић Извор: Телевизија "Храм" View full Странице
×
×
  • Креирај ново...