Претражи Живе Речи Утехе

Генерална скупштина Конференције европских Цркава заседаће од 31. маја до 6. јуна у Новом Саду. Учествују: Патријарх Мар Игњатије Јефрем, предстојатељ Сиријско-јаковитске Цркве, Надбискуп кентерберијски Јустин Велби, Епископ бачки г. Иринеј, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Бискуп Петра Босе-Хубер, и други. Генерална скупштина Конференције европских Цркава (КЕЦ) биће одржана на две локације у Новом Саду. Једна је Мастер центар, а друга је хотел Парк. Омладински предскупштински догађај, радионице и састанци Одбора биће одржане од 28. до 31. маја у хотелу Парк. Млади људи (између 18 и 30 година) имају значајну улогу на Генералној скупштини Конференције европских Цркава у Новом Саду 2018. Истражујући надахњујућу тему Генералне скупштине Бићете ми сведоци ови млади људи ће допринети својом визијом за сведочење, правду и гостољубивост, и шта то значи њима као младим хришћанима, активним у развоју позитивне будућности за Европу. Сви пленуми Генералне скупштине биће реализовани у Конгресном центруМастер. У оквиру Конференције биће одржана и три тематска дана: Дан посвећен Сведочењу своје вере, Дан посвећен Гостољубљу као хришћанској врлини а у светлу актуелне мигрантске кризе у Европи, и Дан посвећен правичности и томе колико је она присутна у Европи и њеним институцијама. Такође, црквене добротворне организације из целог света имаће прилику да представе своје поље деловања и досадашња постигнућа. Од српских верских установа, у великој дворани Мастер центра, 31. маја, 1, 2, 4. и 5. јуна, изложбени штанд ће имати Земља живих, Фонд Владика Платон Атанацковић, Привредник, Екуменска хуманитарна организација и Библијски институт. У четвртак, 31. маја, у 13.30 часова, у просторијама Мастер центра у Новом Саду, биће уприличена прес-конференција, на којој ће се обратити: Oтац Хеики Хутунен, генерални секретар Конференције европских Цркава, бискуп Кристофер Хил, председник Конференције европских Цркава, Беате Фагерли, бискуп у Норвешкој и теолог Данило Михајловић из Српске Православне Цркве. Истога дана, у 16.30 часова, у Мастер центру, Епископ бачки г. Иринеј, бискуп Кристофер Хил и председник Владе АП Војводине г. Игор Мировић отвориће свечаност и заседање Генералне скупштине Конференције европских Цркава. Програм ће бити настављен у вечерњим часовима, тачније од 19.30 часова, у Католичкој порти. Детаљнији програм доступан је путем следећег линка: https://assembly2018.ceceurope.org/sr/ На овом скупу у Новом Саду јавност ће имати прилику да чује и види каква је улога Цркава и чему то у Европи, ових дана, хришћанска Црква може да посведочи. Миграције су нешто са чиме становници Европе имају прилично потешкоћа, имајући у виду актуелна дешавања у Сирији, Ираку, Либану и у свету уопште. Такође, хришћанско поимање питања правде, како оне унутрашње, тако и оне економске правде, у смислу поседовања довољно средстава за живот - биће постављено пред учеснике догађаја. Процес консултација КЕЦ-а о будућности Европе имаће средишњу улогу у разговорима на Генералној скупштини у Новом Саду. Биће представљен нацрт поруке Скупштине на тему будућности Европе. Омладина и различите Цркве ће поделити своја виђења, узимајући у обзир искуство у Европској унији и ван ње, и одржаће се дијалог између протестантских и православних гледишта. Припремљен је и видео снимак КЕЦ о будућности Европе. Лого Генералне скупштине Конференције европских Цркава визуелно је осмишљен тако да је његов централни мотив мост. То је био предлог да би се сви присутни подсетили страдања нашег народа током НАТО бомбардовања 1999. године. То је био један од разлога који су допринели да се, током вишедневног заседања Генералне скупштине Конференције европских Цркава, организује једна врста молитвене шетње од једног новосадског моста до другог, како бисмо се сви подсетили неправедне трагедије која је задесила српски народ. Према програму Генералне скупштине, 3. јуна, у послеподневним часовима, учесници овог догађаја ће одржати молитвену шетњу од моста Дуге до новог Жежељевог моста, као један символ мира и изграђивања нових веза између Балкана и остатка Европе. Конференција европских цркава представља међународну организацију која посредује у међурелигијском дијалогу и заступа интересе Цркава пред међународним институцијама као што су Европска Комисија и Европски Парламент. Наведено Удружење броји 114 Православних, Протестантских, Англиканских и Старокатоличких Цркава из свих земаља Европе, као и још четрдесет националних савета Цркава и организација у партнерству. Српска Православна Црква је чланица ове међународне организације. Руска Православна Црква је 2008. године замрзла своје чланство у Конференцији. Римокатоличка Црква није чланица, али сарађује са Конференцијом на неким пројектима. Конференција европских Цркава је основана 1959. године и има канцеларије у Бриселу и Стразбуру. Ово је први пут да Конференција европских Цркава посећује Балкан, тачније Србију и Нови Сад, по питању одржавања Генералне скупштине. На овом догађају, који ће бити одржан од 31. маја до 6. јуна, у Српској Атини, заједнички ће бити разматрана библијска тема Бићете ми сведоци, уз додатне осврте и коментаре актуелних појмова правде, сведочења и гостољубивости из перспективе европских хришћана. Улога КЕЦ-а је да повеже Цркве и обезбеди њихов заједнички глас пред европским институцијама о најважнијим питањима која су од њиховог узајамног интереса. Од тренутка када је КЕЦ основан, у време Хладног рата, када је тежиште његове мисије било на повезивању хришћана Истока и Запада, па све до данас, прилике, како у друштву тако и у самим црквама, значајно су се промениле. Пред различитим изазовима, као што су секуларизам, пораст сиромаштва, корупције, урушавање глобалних климатских услова, кршење основних људских и верских права, Конференција европских Цркава тражи начин како да успостави комуникацију и донесе одредбе које ће саму организацију учинити ефикаснијом и тако испунити њен циљ, а то је да она буде призната и искоришћена као платформа која ће олакшати комуникацију, пружити неопходне информације и експертизу Црквама чланицама на локалном, регионалном и националном нивоу. Највише управно тело КЕЦ-а је Скупштина и одржава се на сваких 5 година. Ове године, домаћини Генералне скупштине су Цркве које су чланови КЕЦ-а у Србији, укључујући Српску Православну Цркву и Цркве у Војводини, Реформатску хришћанску Цркву у Србији и Црној Гори, Словачку евангеличку Цркву аугсбуршке вероисповести у Србији и Евангеличку методистичку Цркву у Србији. Учешће Српске Православне Цркве у раду ове европске платформе односило се и односи се на случајеве по питању прогона Архиепископа охридског Митрополита скопског г. Јована, односа Цркве и државе у Црној Гори, поштовања верских слобода и људског достојанства, положаја Српске Православне Цркве на Косову и Метохији, као и по питању имовинских права. Током протеклих година Конференција европских Цркава је, у више наврата, подигла свој глас и посредовала код владе БЈР Македоније да се обезбеди фер суђење Архиепископу охридском Јовану и одбрана са слободе. Скупштина КЕЦ-а на заседању у Будимпешти 2013. године, позвала је комесара за људска права при Савету Европе и специјалног представника ЕУ за људска права да хитно размотре случај Митрополита Православне Охридске Архиепикопије, који је више година неправедно провео у затвору у Идризову. Конференција европских Цркава је апеловала на „прекид злостављања српске, ромске и других заједница" на Косову и Метохији, истичући да "скрнављење древних светиња представља губитак за културно и духовно наслеђе читавог света". У организацији Конференције европских Цркава, Радне групе Европског парламента за антирасизам и различитости, Верске комисије за мигранте у Европи и Митрополије загребачко-љубљанске, 2016. године у Православној гимназији у Загребу, одржана је Међународна конференција на тему Верске мањине као део културно разноврсних друштава. Разматрани су европски и правни стандарди о заштити права верских мањина, актуелни изазови верских мањина у Европи, најбоље праксе праведног поступања са верским мањинама у европској традицији, улога међународних фактора у борби против кршења права верских мањина, као и будућност верских мањина у Европи. Конференција европских Цркава је била једна од заиста ретких међународних организација која је 1993. тражила укидање санкција против Југославије. Ова организације позива све људе и институције на бољу сарадњу, како би се спречио прогон верских мањина, створили услови за миран суживот у различитим друштвима, и на крају, обезбедио стални дијалог између већинских и мањинских Цркава и заједница у целом свету. Претходне скупштине Конференције европских Цркава одржане су у Будимпешти (2013), Лиону (2009), Трондхејму (2003), Грацу (1997), Прагу (1992), Стирлингу (1986), Стирлингу (1986), Чанији (1979), и многим другим градовима широм света. Извор: Епархија бачка Хришћански свет |СПЦ View full Странице

Преносимо, мало посветовњачену вест домаће агенције Бета, у очекивању детаљнијих извештаја из црквених кругова. Несумњиво, напетост између Цркве и владе Грчке већ дуже време траје изазвано котроверзним решењима г. Ципраса. Вест Бете о неком посебном учешћу српских монаха у овој одлуци, представља карактеристичну неупућеност наших водећих медија у елементарне црквене ствари. Манастир Хиландар има своје место у Кинонији (Свештеној општини) Свете Горе Атонске и као такав активно општи са свом заједницом ове јединствене територије. Још да напоменемо да, иако је територија Грчке, Кинонија Свете Горе Атонске, има правну аутономију да донесе одлуку о непримању премијера те земље. Света Гора отказала гостопримство Ципрасу петак, 29. сеп 2017, Извор: Бета Администрација Свете Горе одбила je да у званичну посету прими премијера Грчке Алексиса Ципраса који је у среду тамо требало да разговара сa руководством Свете Горе, посети манастире и састане се са Васељенским патријархом Вартоломејом, пише конзервативни атински лист "Катимерини" и помиње да су у доношењу те одлуке учествовали и српски монаси. "Света заједница" – врховно управно тело Свете Горе, на бурном састанку одлучила је у понедељак да не прими Ципраса у званичну посету и да му не укаже протоколом предвиђене почасти као премијеру, већ му је поручила да на Атос може доћи само као "приватно лице", као обичан ходочасник, пише Катимерини. Алексис Ципрас (архивска фотографија) Разлог за ту одлуку је мишљење свештеника Свете Горе да не могу примити премијера који је "прогласио да је атеиста" и који доноси законе и спроводи политику која "погађа православље". Међутим, пре две године, августа 2014. године, Ципрас је на Светој Гори био топло прихваћен, тада као вођа опозиције, и без посебних почасти, те је чак затражио и добио "благослов" монаха. Од тада се много шта променило, пише Катимерини и наводи да је Ципрасова влада "отворила фронтове са црквом" којој се од самог почетка његовог мандата није свидео, јер су и премијер и посланици његове коалиције СИРИЗА одбили да се закуну на Јеванђеље и "пред богом" – што је уобичајена форма у Грчкој. Са друге стране, Ципрасови посланици су Свету Гору ослободили пореза за некретнине ван Атоса, али то није одобровољило свештенство. Влада је очито знала каква ће бити одлука Управе Свете Горе, те је неколико сати пре њене одлуке неформално обавестила медије да је Ципрасова посета "одложена због обима посла", износи Катимерини. Међутим, црквени сајт је на то убрзо објавио да је "посету премијера отказала сама Света Гора, те до тога није дошло због обима његовог програма како се говори". Уз то су у једном манастиру на Атосу – Манастиру Дохијариос, поводом посете Ципраса окачене црне заставе и транспаренти "против антихриста". Црквени извори грчког листа коментаришу да су то "невиђене ствари за Свету Гору", "без преседана" у њеној историји и да забрана премијеру да уђе на део грчке територије, на Свету Гору, не само што је несхватљива и правно неодржива, већ представља и "свету непристојност", без обзира на политичке ставове. Катимерини наводи да су међу представницима манастира који су се успротивили посети Ципраса петнаест од укупно двадесет на Светој Гори, "била и три у којима су монаси руског, српског и бугарског порекла". "Мирнији и пажљивији посматрачи светогорских прилика сматрају да је став 'Свете заједнице' последица атмосфере конзервативизма, понекад са карактеристикама православног фундаментализма који нагло осваја терен на Светој Гори", закључује атински лист. View full Странице

Извор: ФБ страна манастира Стањевићи - https://www.facebook.com/manastirsvetetrojice.stanjevici.5?hc_ref=ARTzMkcMSxwfGmh5ytlVJ0PrGvlIlRuFj8eXl2WPiy419JT47h2kcezCyT2HgG8z54Y ДАР ГОСТОПРИМСТВА У манастиру Преображења Господњег - Бозе у северној Италији, у среду, 6. септембра почео је са радом међународни симпозијум на тему Гостопримство у источној и западној хришћанској традицији. Ово је јубиларни, 25 научни скуп из области источне духовне традиције, који се одржава у монашкој заједници Бозе, која је позната у хришћанском свету као духовни центар који окупља и негује различите традиције којима је заједнички темељ први миленијум Хришћанства. Скуп су својим присуством и поздравним речима почаствовали Цариградски патријарх Вартоломеј и Алксандријски патријарх Теодор 11, као и поглавар Америчке православне цркве митрополит Тихон. Уз њих су, из различитих православних јурисдикија, присутни 15 епископа и много представника из реда клира и верника. Ту су и представници дохалкидонских цркава - Сиријске, Коптске и Јерменске апостолске цркве. Из Српске цркве присутни су свештеници о. Далибор Ђукић, парох у Вићенци и о. Марко Кнежевић, новопостављени парох у Милану и монах др Павле Кондић, из митрополије Црногорско -приморске. Међу мноштвом заступника хришћанских црквених заједница и организација западне традиције присутни су епископи , клирици, монаси и монахиње са свих крајева Европе и Америке. Укупно око 250 учесника. Поздравна писма послали папа Франћеско, и патријарски руски, румунски, бугарски као и др поглавари кипарске, грчке и албанске цркве и многи други из православног света. Поздрвно писмо патријарха српског Иринеја прочитао је свештеник Марко Кнежевић. Скуп ће трајати до 9. септембра. View full Странице