Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'глас'.
Found 49 results
-
МИ - Глас Из Народа WWW.FACEBOOK.COM МИ - Глас Из Народа. Gefällt 6.264 Mal · 23.555 Personen sprechen darüber. МИ - ГЛАС ИЗ НАРОДА "НЕ ПОД ЈЕДНУ ШЉИВУ, ВЕЋ ПОД ЈЕДНУ ШАЈКАЧУ" https://www.youtube.com/@miglasiznaroda
-
Још док сам био ђак богословије на Цетињу, слушао сам приче богословаца из Београда и околине, који су ми приповиједали о старим појцима у београдским храмовима који су појали на необичан начин. Говорили су ми да је само дио таквог појања записан у нотним зборницима Барачког, Ластавице, Ченејца… Велики дио таквог појања могао се једино чути од тих старих појаца, којих је било све мање. Морам да признам да су ове приче имале пресудан утицај на моју одлуку да своје школовање, након богословије, наставим на Богословском факултету у Београду, будући да сам желио да старе појце што чешће слушам, те да се на тај начин напајам са самих извора српског црквеног појања. Када сам уписао факултет, врло брзо сам почео да обилазим тамошње храмове, одлазећи на бденија и литургије. На моје велико разочарење, стари појци су већ увелико своја мјеста за пјевницама уступили момцима који су, попут мене, завршили неку од богословија Српске православне цркве. Још неко вријеме сам трагао за њима по разним храмовима, да бих после одређеног времена са тим престао, будући да сам изгубио сваку наду да ћу бар некога од њих пронаћи. Међутим, наредне године, за вријеме октобарског испитног рока, након положеног испита из Старог завјета, потпуно непланирано сам се нашао на бденију у једном од храмова у којем до тада никада нисам био. Био је кишовит и за то доба године прохладан дан, па се због тога у цркви , поред мене, налазило још свега неколико вјерника. У олтару је био свештеник средњих година, док је за пјевницом одговарао човјек у седамдесетим годинама. На себи је носио тексас јакну, фармерке и дубоке “старке” патике. У десној руци је све вријеме држао качкет тегет боје. Први глас је био владајући те седмице. Када сам чуо начин на који је појац пјевао стихире на Господи возвах, ушао сам у олтар и узео благослов од свештеника да станем за пјевницу и пјевам пратећи глас, како би његово дивно појање још више дошло до изражаја. У појању првог гласа користио је украсе које никада до тада нисам чуо, уз карактеристичан вибрато, који је само њему пристајао. Такође, умјесто нота служио се такозваним трилама, са којима сам се исто тако по први пут сусрео. За бденије које је трајало неких сат ипо времена, учинило ми се да је било бар упола краће. Након службе, док смо стајали на вратима цркве, загледани у увеле, жуте листове којих је порта била препуна, рекао ми је да по начину мог појања претпоставља да сам завршио богословију на Цетињу. Казао ми је и да су богословије последњи бедем нашег црквеног појања. Међутим, у годинама које слиједе, по њему, богословије ће имати све мање ђака, па ће због тога у њима бити и све мање слухиста. Због тога је био забринут за будућност српског црквеног појања. У једном тренутку његове веселе тамне очи су се нагло уозбиљиле и до изражаја су дошле боре на његовом високом челу. Тада ми је озбиљним тоном саопштио следеће:” Упамти, брате, први глас никада не лаже! Преко пет деценија одговарам за пјевницом и срео сам много богословаца и студената теологије. По начину на који су појали први глас сам знао да ли су за неку црквену службу или не, те да ли су заиста добили призив од Господа или је одлазак за пјевницу само једна од фаза у њиховом животу!” Морам да признам да су ми након разговора са њим осјећања била помијешана. С једне стране сам се дивио начину на који је пјевао и љубави коју је испољавао према појању. Са друге стране, неки дијелови његове приче су ми се тада учинили нелогичним. Када сам ја учио богословију, све богословске школе су биле препуне ђака и ништа није указивало на то да ће се њихов број у наредним годинама значајно смањивати. Самим тим је и добрих појаца у њима био поприличан број. Такође, нисам се слагао ни са тим да се први глас у односу на остале гласове нашег осмогласника на било који начин издваја, па ни на тај мистични, тајанствени… Међутим, неких пет година након овог разговора постављен сам за професора Цетињске богословије. Ђака је већ тада било значајно мање, док је у наредним годинама тај број све више опадао. Такође је било и све мање богословаца надарених за појање. Но , оно што је на мене остављало посебан утисак и што сам дуго времена одбијао самом себи да признам, јесте то да сам по начину на који су ученици појали први глас знао да ли ће остати у школи или је напустити. Било је међу њима момака скромног слуха који су појали први глас на тај начин да је свима који су их слушали било јасно да им је срце испуњено љубављу према Господу. Такође је било ђака даровитих за појање који су први глас појали механички, без љубави и заноса. А шта тек рећи за оне који су имали савршен слух и са љубаљу појали степена или кондак поменутог гласа! И после свега, једино могу да кажем да не знам каква ће бити будућност српског црквеног појања. Мишљења сам да, поред нашег труда, то треба молитвено препустити и Божијем старању и промислу. Но, оно што засигурно знам је да ће ђаци првог разреда почетком октобра одговарати први глас, те да ће ме, док их будем слушао, један случајни поглед кроз прозор учионице према увелим листовима жутим испред Владиног дома, вратити више од двадесет година уназад у двориште београдске цркве и подсјетити на ријечи старога појца:” Упамти, брате, први глас никада не лаже”… https://mitropolija.com/2023/09/02/prvi-glas/ -
Грчки медији објавили су реакцију поглавара Александријске цркве на одговарајући апел патријарха Порфирија. Нема смисла износити цео текст, јер се његова суштина своди на три главне тачке. 1. Александријски патријарх је „спреман да дејствује“ у одбрану сваког православног „брата, ако поштује законодавство своје земље“. Ово формира једноставну манипулацију – „Давно бих га подржао, али је прекршио законе Украјине“. То значи да су украјинске власти у праву у својим поступцима. Међутим, од онога ко је издао УПЦ, не треба очекивати ништа друго. 2. Патријарх Теодор покушава да „ухвати” Предстојатеља СПЦ по питању „двоструких стандарда”. Као, у писму се толико говори о прогону УПЦ, али „прогон“ Александријске патријаршије од стране Руске Православне Цркве Срби сви време и тврдоглаво „не примећују“. 3. Глава Александријске патријаршије јасно ставља до знања да очекује од Српске цркве да осуди „инвазију“ Руске Православне Цркве на афрички континент. Генерално, суштина одговора је једноставна – УПЦ је крива за своје проблеме, РПЦ је крива за стварање егзархата у Африци, СПЦ је крива за УПЦ, не осуђује РПЦ и не подржава Александријску патријаршију. Једном речју, лукаво. Извор: Telegram: Contact @pravblogs T.ME Александријски патријарх је одговорио на писмо Предстојатеља Српске Православне Цркве са позивом да дигне глас у одбрану намесника Кијево-печерске...- 5 нових одговора
-
- 1
-
-
- кијево-печерске
- намесника
- (и још 13 )
-
Гласни звук тишине - ваневропски глас о Европрајду
тема је објавио/ла JESSY у Из духовничког дневника
View full Странице -
- 9 коментара
-
- 1
-
-
- глас
- ваневропски
- (и још 4 )
-
Озваничен почетак сарадње Филмских новости и епархијског радија Глас
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Епархија
Потписивањем споразума о сарадњи између Филмских новости и Радија Глас Православне Епархије нишке у Епархијском двору у Нишу, званично је започела сарадња нашег радија и архива и установе културе Филмске новости. Споразум су потписали Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније и господин Владимир Томчић, директор Филмских новости, а састанку су присуствовали и господин др Дејан Масликовић, научни сарадник, протојереј Дејан Арсић, секретар Епархијског Управног одбора, господин Драган Тадић, директор Радија Глас и г-ђа Маријана Прокоповић, новинар Радија Глас. Г-дин Томчић је након потписивања споразума Радију Глас предао вредан и обиман архивски материјал који чине документарни филмови, међу којима је и филм о блаженопочившем Патријарху српском Господину Иринеју. Његово Преосвештенство епископ нишки Арсеније се захвалио г-дину Томчићу на указаном поверењу и на уступљеном материјалу, који представља почетак, надамо се, плодоносне сарадње између Епархије и Филмских новости. По речима Епископа, ова сарадња представља камен темељац у настојању Радија Глас у формирању интернет платформе културе на којој ће се представљати значајна достигнућа у области културе, историје, традиције и православне вере. Г-дин Томчић се захвалио Епископу нишком г. Арсенију на добродошлици и указао је на значај да Епархија, преко Радија Глас, представи не само веру, већ и историју и културу широј јавности, показавши спремност на проширивање сарадње. Г-дин Томчић је Преосвећеном Владики даривао позлаћену копију печата кнеза Стројимира, из друге половине 9. века, који се чува у Историјском музеју Србије у Београду. Драгим гостима Владика Арсеније је даривао монографију "Историја Православне Епархије нишке" и монографију "Служитељ мира и љубави - Свети Владика Доситеј" протођакона Далибора Мидића. По благослову Његовог Преосвештенства, протођакон Далибор Мидић, управитељ Музеја црквених старина Епархије нишке и архивист православне Епархије нишке, упознао је госте са поставком музеја, који је свечано отворио уочи Лазареве суботе 2021. године Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Извор: радио "Глас"-
- 1
-
-
- епархијског
- новости
- (и још 6 )
-
НИКО И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Владика Јован Ћулибрк о Нико и њеном гласу трагично узвишене лепоте: Рађање музике из духа холокауста Пише: ВЛАДИКА ЈОВАН ЋУЛИБРК Уторак, 14. дец 2021, Лу Рид је за Нико рекао: „То је таква личност да након сусрета с њом нисте више исти човјек." Речено је неодвојиво и од њеног дјела. „Радиоактивни нуклеус" искуства Другог свјетског рата и холокауста истовремено је онемогућавао Нико да живи свој живот и стварао њоме величанствен низ умјетничких дјела, јединствен у својој аскетској узвишености и величанствености, скоро неупоредив не само унутар поп музике и поп културе, него и у оквиру укупног људског стваралаштва. Нико (рођена као Криста Пефген у Келну 1938, умрла 1988) „Током 2004. године, провела сам анкету ограниченог обима која се састојала од разговора за усмену историју с Нијемцима који су за вријеме националсоцијализма били дјецом или младим људима", пише Керолин Бирдсал на почетку своје groundbreaking студије Nazi Soundscapes. „Оно што је привукло пажњу, међу другим темама, била је њихова повишена свијест о звуку у свакодневици урбаног живљења, нарочито током Другог свјетског рата, и осјећање да су ушевидци тог раздобља." Но, по запажању Бирдсалове, ритмичка хармонија, технолошка иновација и национална утопија - идеали нацистичког друштва развијени из Вагнеровог Gesamtkunstwerka и развијани унаточ рату - нису се могли одржавати у ратним условима јер су „претпостављена неутралност медија и пажња публике били разбијени неконтролираним звуком рата споља." Тај звук, звук рата споља, не само да је превладао конструисани идеолошки звучни наратив нацистичке Њемачке, него је - преплетен с њим - створио звучни амалгам који је у поратним деценијама био несавладив за линеарне наративе који су покушавали да пацификују њемачко сјећање на рат (а посебно на холокауст), а били су базирани на казивању, писаној ријечи, фотографијама па чак и филмовима. The Velvet Underground & Nico: "I'll Be Your Mirror" (с видео снимцима Ендија Ворхола) Указујући на разумијевање мита о Нарцису које је развила Гаjатри Спивак, по коме „Ехоино понављање Нарцисових ријечи може измијенити њихово изворно значење, независно од њене намјере", Бирдсалова каже да то отвара пут ка "сонару који покушава да зађе иза тзв. ‘буке' званичних дискурса", и закључује да "њемачко друштво у протеклих шездесет година није нужно остало нијемим о периоду нацизма". „Поноћни вјетрови приземљују се на крају времена / Тамница тоне у дремеж до краја времена / Буревјесник отпјевава звук кућног звона до несвршеног краја времена", стихови су пјесме Evening of Light њемачке пјевачице Нико с њеног албума Marble Index из 1968. године којим је она извела коперникански обрат у свом животу и од Ворхоловог модела и Фелинијеве звијезде постала ... неко и нешто друго. (У овом тексту се морало подразумијевати да читалац зна ко је Нико јер би њен CV био презахтјеван за предвиђени обим чланка.) Evening of Light Достојни неког Götterdämerunga који би био писан на крају XX вијека - уосталом они реферишу на Вагнерову O du, mein holder Abendstern из Tannhäusera колико и на Блејкову Evening Star - ови стихови су свакако пророчки, колико ће пророчко бити и њено ултимативно читање Морисонове The End. „Она је живјела у другој димензији", како Џенифер Отер Бикердајк, у књизи која је по свему покушај да се напише дефинитивна биографија Нико, цитира њеног сарадника из осамдесетих Џејмса Јанга, који је и сам написао не једну књигу о Нико. „Све је то потицало од њеног насилнога дјетињства. Она није могла да се отргне од трауме одрастања у нацистичкој Њемачкој. То искуство ју је емоционално закључало." Иако ће Отер Бикердајк посветити за овако амбициозну накану запањујуће мало простора самој музици Ниkо - по неколико страница за сваки албум - она ће први пут истражити њене формативне године довољно детаљно да бисмо могли видјети како је то одрастање у soundscapeu нацизма текло. Одакле долазе пјесме? Када су питали Нико одакле долази њена лирика, Нико одговара да је она проистекла из њеног доживљаја Берлина 1946. године (она тада има осам година), и „гледања цијела града разореног. Волим пало царство, слику палог царства." „Егзекуција америчког наредника који ју је силовао; берлински ваздух испуњен прашином с гробова" - ове слике одређује и Џејмс Јанг као кључне слике њеног живота. Те су слике звучне: када један од њој истински блиских људи, Дени Филдс, каже да „ти одрасташ под бомбама - то је било њено дјетињство", цијела ствар добива и свој конкретан звук. И закључак Дејвида Џеја, басисте Баухауса, јесте да је „кључ стварно у томе што је рођена под сјенком Другог свјетског рата која се надвијала над њом, и она је тога била јако свјесна. Нацисти и све то. Берлин ... Она је [...] производ свога времена на коју је то историјско доба утицало и она га коментарише на њен сопствени креативни начин." Отер Бикердајкова је доиста дала глас многим перспективама на Нико и уредно је пренијела скоро свеопће мишљење како је Други свјетски рат кључно утјецао на њу. Значајна новост коју доноси ова књига јесте сазнање тога колико су у утицају рата и нацизма на Нико значајно мјесто имали судбина Јевреја и нацистички систем терора: синагога запаљена у Келну у Кристалној ноћи била је само стотињак метара од Meister Gerhard Strasse где је тек рођена Криста Пефген живјела са својом мајком; директор дјечјег дома у коме је Криста била једно кратко вријеме смјештена - био је истовремено и шеф пројекта Т4, убијања „невриједних живота", за Берлин. На капији логора Аушвиц II Биркенау, мај-јун 1944. Akcija T4 Aktion T4 је нацистички програм очувања чистоте више расе у којем су систематски убијани ментално болесни, стари, инвалиди, хомосексуалци и други непожељни елементи. Програм је започео крајем 1939, а званично је завршио 1. новембра 1941. године након протестне проповиједи католичког бискупа Минстера Кеменса Аугуста вон Галена. Људство "Програма еутаназије" било је премјештено у "Акцију Reinhardt", и различите нацистичке институције преузеле су убијање на себе. Према изворима који су кориштени на суђењу у Нирнбергу, програм еутаназије је коштао живота око 275.000 људи; други извори процјењују број жртава на око двије стотине хиљада. „Казивала би ми свакакве ствари о свом дјетињству", прича Џејн Голдстроу, „о томе како је морала да прескаче стрељане Јевреје и такве ствари", несумњиво и о томе како је „гледала влакове смрти како се котрљају ка логорима". Дечак хода међу лешевима у концентрационом логору Берген-Белзен по његовом ослобођењу у априлу 1945. У Манчестеру Нико нотира да је вријеме јеврејских празника: "Јеврејска Нова година је најпобожнији дио године и сав Народ пости цијели дан". Штавише, Нико је као шабатни гој палила свијеће свом кућевласнику Јеврејину и укључивала му пећницу, и „то је радила и као дијете". Коначно, у кључном моменту свог живота, у пустињи с Џимом Морисоном, она овако описује живот у визији који су тамо нашли: „Били смо као Индијанци који су живјели на овај начин хиљадама година, прије хришћана, једнако дуго као и Јевреји." Рат је, коначно, одредио и њен скитски и аскетски начин живота: ако „она није имала много више од одјеће на себи, ствари у тој њеној торби и хармонијума", било је то зато што је она с мајком „живјела у једној соби у подруму куће срушене у бомбардовању, као и сви у Њемачкој у то вријеме". Нико 1979. Трансформација дјетињства Нико и звука рата, и рата и холокауста самих, у низ њених ремек дјела - албума Marble Index, Desertshore, The End и Camera Obscura, који се протежу у периоду од 1968. до 1985. године - раскрива се у начину на који је Јоланда Гампел покушала да се носи с немогућношћу трансфера искуства холокауста и, сљедствено, с провалијом између покољења које је прошло кроз холокауст и покољења коме то искуство мора да се пренесе. „Позајмљен из нуклеарне физике, појам ‘радијација' је метафора за монструозне посљедице изазване социо-политичким насиљем", каже Гампелова. Радиоактивна идентификација, наставља она даље, „може нагло испливати у моментима екстремних трауматских тензија; и онај који носи такву метафоричку радиоактивност у својој психи или у свом тијелу, као траг или нуклеус идентификације у било којој форми, може себе наћи затвореним и неспособним да живи свој живот." Нико у Београду 1987. Трауматске тензије у животу Нико, које је Отер Бикердајкова заиста минуциозно документовала и приказала у свој књизи, јесу њу онемогућиле да живи свој живот и Нико је практично почела да живи апокалиптичну свечовјечанску трауму коју је проживела као дијете, „фантазматски асимиловану, фиксирану и интернализовану", рагнарок Другог свјетског рата. Овај „радиоактивни нуклеус" као „бескрајни, убрзани процес у коме било шта може да се уобличи и потом одмах нестане", који „парадоксално, садржи сваку могућност за промјену", истовремено је онемогућавао Нико да живи свој живот и стварао њоме величанствен низ умјетничких дјела, јединствен у својој аскетској узвишености и величанствености, скоро неупоредив не само унутар поп музике и поп културе, него и у оквиру укупног људског стваралаштва. Коначно, стваралаштво Нико је и свједочанство о једном њемачком гласу који је глас рата, смрти и холокауста - и глас трагично узвишене љепоте. Документарни филм о Нико: "Nico Icon" (1995) Књига Џенифер Отер Бикердајк детаљно и са усрђем документује како је живот Нико био опредељен њеном немогућношћу да живи сопствени живот, и како се то манифестовало у њеним односима с људима око себе, који у низовима пролазе кроз ову књигу, један заумнији од другог. Ова књига први пут даје и довољно материјала да се разложно може поимати и размишљати о начину на који је она била просто рођена у звучном пејсажу Другог свјетског рата, нацизма и холокауста и како су они као нека понорница унутар Нико (пре)усмјеравали њен фасцинантни живот - иако писац маши да ту успостави изравне везе. Коначно, оно чиме се ова књига уопште не бави то је сама суштина Нико: њено стваралаштво које је она сматрала толико важним да је сопствени живот зауставила да би се то стваралаштво родило. Као што је Лу Рид рекао за саму Нико, а што је неодвојиво и од њеног дјела: „То је таква личност да након сусрета с њом нисте више исти човјек." Та димензија Нико за Отер Бикердајкову је остала непознаница. Velvet Underground & Nico: Femme Fatale Занимљиво је да је ауторица урадила доста солидан посао на најсличнијем могућем случају - уредила је прије пет година врло занимљиву књигу о Joy Division, можда зато што ју је радила у low profile - али када се Џенифер Отер Бикердајк на крају књиге обрати Кристи Пефген ријечима „Надам се да сам исправила неправду према теби", одговор је на жалост ипак одричан. Утјеха је барем да је ауторица својом књигом дала много драгоцјеног материјала за оне који су спремни да се подухвате сусрета с Нико који може да им измјени живот. Извор: Autograf Владика Јован Ћулибрк о Нико и њеном гласу трагично узвишене лепоте: Рађање музике из духа холокауста WWW.RTS.RS Лу Рид је за Нико рекао: „То је таква личност да након сусрета с њом нисте више исти човјек." Речено је неодвојиво и од њеног дјела. „Радиоактивни нуклеус" искуства Другог свјетског рата и...
-
Uzuvajte dragi ljudi, ja slusam i placem celo popodne...
-
Протопрезвитер-ставрофор мр Слободан Јокић: Глас народа је глас Божији
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Одлаже се суђење Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију и осморици никшићких свештеника - Слободану Јокићу, Драгану Крушићу, Данилу Зиројевићу, Василију Брборићу, Жељку Ројевићу, Остоји Кнежевићу, Мирку Вукотићу и Николи Маројевићу, којима се на терет ставља кривично дело непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести за које је предвиђена новчана или казна затвора до годину. Подсећамо, окривљени су за кршење здравствених мера о спречавању ширења заразних болести због литије, која је, прошле године, на празник Светог Василија Острошког, одржана у Никшићу. Суђење је требало да буде настављено у Основом суду у Никшићу, данас, сутра и прексутра, али је одложено, како је за Радио „Слово љубве“ саопштио протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намесник никшићки, један од ових осморице никшићких свештеника. Звучни запис разговора „Ми смо још једини који се суде по том питању и питању мера које се одлазе мера које су биле у време короне прошле године. Суђење је било заказано за данас, сутра и прекосутра – та три дана су били везали да буде суђење Владици Јоаникију и осморици никшићких свештеника, међутим, један од свештеника је у изолацији пошто један део његове породице има корону, али, хвала Богу, сви су добро. Суђење је одложено, али не знамо када ће бити нови термин. Чекамо“, рекао је за Радио „Слово љубве“ прота Слободан и истакао оно што су сви заједно и тада истицали за свој прекршај – нисмо смели да оставимо народ који нас није оставио све време борбе за светиње. „Ми смо испоштовали вољу народа који је, када смо долазили ка цркви, говорио: „Не дамо светиње, хоћемо литију“! То је био глас народа Божијег, то је нешто што Црква у сваком времену, па и у овом нашем у коме ми живимо - мора да испоштује. Глас народа је глас Божији – то је оно што је за нас најбитније“, поручио је прота Слободан Јокић. Извор: Радио Слово љубве -
Нова емисија Радија Глас у сарадњи са црквеним часописима
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Радио Глас Православне Епархије нишке у заједничком пројекту са црквеним часописима почиње емитовање нове емисије „Читамо за вас“ како за слепе и слабовиде, тако и за све друге који желе да се боље упознају са садржајем црквених часописа. У заједничком пројекту учествују Православље, новине Српске Патријаршије, Светосавско звонце, Православни мисионар и часопис Православне Епархије нишке Глас. Прва емисија „Читамо за вас“ је на програму у понедељак 26. јула 2021. године од 12 сати, као и у репризном термину, у недељу, 1. августа 2021. године у 12 часова. У првој емисији читамо текст из Православља др Миодрага Чизмовића – Хришћани и проблем самоубиства, приче Радмиле Мишев, уреднице Светосавског звонца - Икона и Бакин креденац, као и текст из Православног мисионара - Ко може проповедати Jеванђеље, схиархимандрита Авраама Рејдмана. Извор: Радио Глас -
На Богојављење, у уторак 19. јануара 2021. године, у зајечарском Саборном храму Рођења Пресвете Богородице служена је света архијерејска Литургија. Његовом Преосвештенству Епископу тимочком г. Илариону саслуживали су зајечарски свештенослужитељи уз певничко појање јереја Новака Бојанића и ђакона Вука Јовановића. Протојереј Игор Ивковић тумачио је сабраном народу прочитани јеванђелски одељак и говорио о смислу данашњег великог празника. По завршетку свете Литургије служено је Велико водоосвећење а потом је вернике поздравио и владика Иларион. Честитајући Богојављење, Епископ тимочки је пожелео свима благослов од Господа и Његову заштиту од сваког зла, болести и искушења. Извор: Епархија тимочка -
Владика Јован: Праотац Авраам је био први човјек који је послушао глас Господњи
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Епископ пакрачко-славонски г. Јован служио је јутрос, на Оце, са свештенством Свету службу Божију у манастиру Савина код Херцег Новог. У литургијској проповиједи Владика је рекао да је данас недјеља перије рођења Христовога и крај поста божићнога. Звучни запис беседе “Али је и вријеме да се људски род сабере и да погледа шта се то збило у историји људскога рода, гдје је у тој историји био човјек, гдје је био Бог, гдје је дуиша свакога од нас”, рекао је Епископ пакрачко-славонски. Владика је, тумачећи данашње литургијско зачало подсјетио да је праотац Авраам био први човјек који је послушао глас Господњи. “Као што се Адам у рају уплашио од гласа Господњега када је Господ ишао по рају и рекао Адаме, гдје си, тако и Бог у источној Месопотамији, најплоднијем дијелу тада познатога свијета, буди Аврама у земљи Ур и каже Гдје си, Аврааме. Док Адама одговара Ја сам го, ми смо голи па нас је стид изаћи пре Тебе, овдје Авраам одговара Ево ме. Ево ме, ту сам. И послуша заповијест Господњу”, казао је он. Додао је да је Авраам из дома и рода свога богатога послушао Господа који му каже Иди из дома оца свога, иди куда ћу ти ја казати, иди па ћу од тебе учинити наследство као зрна пијеска на обали мора. “И када долази у ту обећану земљу, види да је она камен суви, љути, да ту не може извести ни хљеб из земље. Види да су људи љути и дивљи. И када му Господ опет у његовој сто и некој години казује да ће у идућој години имати сина, он поклања вјеру Господу. И он је за годину дана добио сина”, подсјетио је Владика Јован. Говорећи о томе како је Авраам послушао Господа и тог сина јединца Исака касније био спреман да принесе на жртву Господу, рекао је да се није питао какав је то Бог који тражи такву жртву од мене. “Него послушно води сина свога који га три пута запиткујеОче, а гдје ћемо ми наћи жртву, а Авраам одговара Господ ће се постарати”, казао је Владика. Казао је да је Авраам вјеровао да ће и смрт његовога сина донијети живот. “А Господ гледа на ту његову вјеру и диви се створењу своме, створењу које није било непослушно као Адам у рају, него је послушно до смрти, не своје него свога дјетета од десетак година”, казао је Епископ Јован. Након Литургије Владика Јован је подијелио присутној дјеци поклон пакетиће. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Изашао из штампе Глас епархије нишке (4/2020)
a Странице је објавио/ла александар живаљев у Вести из Епархија
ГЛАС ЕПАРХИЈЕ НИШКЕ, ПЕТА СЕРИЈА БР. 18 (4/2020) С благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, неколико дана након празника Покрова Пресвете Богородице 2020. године изашао је из штампе Глас Епархије нишке бр. 18 пете серије излажења овог гласила за хришћанску просвету и културу, који је четврти редовни број у овој календарској години. Поред службеног дела, концепција часописа Глас Епархије нишке састоји се од неколико рубрика. У делу који је посвећен богословским темама, нови број садржи фрагменте из делâ Светог Јована Златоустог (одломак из Беседе треће на Постање), Светог Кирила Јерусалимског (из Катихезе дванаесте о Пресветој Богородици), превод текста Светог Нектарија Егинског (О познању себе), као и три ауторске студије: Георгија Мандзаридиса (о обитавању у Царству Божјем), архимандрита Максима Констаса (о једној изреци аве Пимена о плачу Матере Божје под крстом) и нишког аутора др Дарка Крстића (на тему зачећа и рођења у Светом писму). Рубрика „Духовне поуке“ почиње одломком из аутобиографије старца Филотеја Зервакоса, у којем се описује лекција из смирења, задобијена приликом једног сусрета са његовим духовним оцем, Светим Нектаријем Егинским, а у њеном продужетку објављен је духовни разговор са схи-архимандритом Савом из Манастира Црковница. У делу часописа под називом „Црква и савремени свет“, професор Петар Станојловић пише о агресији у медијима, а Лазар Павловић о мучеништву и похвали хришћанске жртвене љубави у савремено доба. Рубрика „Хришћански живот“ почиње ауторским текстом Николе Јоцића под насловом „Светогорске пречице“, а наставља се репортажом о посети Његове светости Патријарха српског г. г. Иринеја светињама Куршумлије и беседом јеромонаха Нектарија на Сабору Покрова Пресвете Богородице 2020. године у Манастиру Ђунис. Део овог броја часописа Глас Епархије нишке намењен историјским темама састоји се од архивских прилога и ауторских текстова протојереја Миодрага Павловића и протођакона Далибора Мидића, посвећених годишњици обнове и васпостављања Српске патријаршије. У другом ауторском тексту протођакон Далибор Мидић пише о историји Богомољачког покрета у Нишу, а затим следи рад Милице Михајловић о Манастиру Светог Онуфрија на Старој планини. У рубрици „Катихеза“ објављени су извештаји о пројекту снимања и емитовања верске наставе у Епархији нишкој, као и о улози нишког катихете Стефана Ранчића у администрирању Google-апартманом у својој школи. Рубрика садржи и савете професорима верске наставе у условима рада „на даљину“, као и превод Принципâ верског образовања, које је дефинисала Служба за младе Православне цркве у Америци. У делу часописа који носи наслов „Из света културе“ објављен је један од врхунских есеја Исидоре Секулић, као и приказ живота и дела недавно упокојеног православног композитора класичне музике Џона Тавенера. Службени део часописа садржи некрологе новоупокојеним свештенослужитељима Епархије нишке, приказе нових издања Епархије нишке и Међународног центра за православне студије из Ниша, летопис догађаја у Епархији нишкој, попис служења Епископа нишког г. Арсенија, као и запис о најновијим добротворним делатностима Епархије. За припрему овог броја одговоран је уређивачки одбор у којем седе протојереј Дејан Јовановић, јеромонах Нектарије (Ђурић), протођакон Далибор Мидић, г. Лазар Павловић и уредник часописа, проф. Ивица Живковић. Дизајн и компјутерска обрада часописа поверена је ђакону Милораду Милосављевићу. -
Изашао из штампе Глас епархије нишке (4/2020)
тема је објавио/ла александар живаљев у Православно издаваштво
ГЛАС ЕПАРХИЈЕ НИШКЕ, ПЕТА СЕРИЈА БР. 18 (4/2020) С благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, неколико дана након празника Покрова Пресвете Богородице 2020. године изашао је из штампе Глас Епархије нишке бр. 18 пете серије излажења овог гласила за хришћанску просвету и културу, који је четврти редовни број у овој календарској години. Поред службеног дела, концепција часописа Глас Епархије нишке састоји се од неколико рубрика. У делу који је посвећен богословским темама, нови број садржи фрагменте из делâ Светог Јована Златоустог (одломак из Беседе треће на Постање), Светог Кирила Јерусалимског (из Катихезе дванаесте о Пресветој Богородици), превод текста Светог Нектарија Егинског (О познању себе), као и три ауторске студије: Георгија Мандзаридиса (о обитавању у Царству Божјем), архимандрита Максима Констаса (о једној изреци аве Пимена о плачу Матере Божје под крстом) и нишког аутора др Дарка Крстића (на тему зачећа и рођења у Светом писму). Рубрика „Духовне поуке“ почиње одломком из аутобиографије старца Филотеја Зервакоса, у којем се описује лекција из смирења, задобијена приликом једног сусрета са његовим духовним оцем, Светим Нектаријем Егинским, а у њеном продужетку објављен је духовни разговор са схи-архимандритом Савом из Манастира Црковница. У делу часописа под називом „Црква и савремени свет“, професор Петар Станојловић пише о агресији у медијима, а Лазар Павловић о мучеништву и похвали хришћанске жртвене љубави у савремено доба. Рубрика „Хришћански живот“ почиње ауторским текстом Николе Јоцића под насловом „Светогорске пречице“, а наставља се репортажом о посети Његове светости Патријарха српског г. г. Иринеја светињама Куршумлије и беседом јеромонаха Нектарија на Сабору Покрова Пресвете Богородице 2020. године у Манастиру Ђунис. Део овог броја часописа Глас Епархије нишке намењен историјским темама састоји се од архивских прилога и ауторских текстова протојереја Миодрага Павловића и протођакона Далибора Мидића, посвећених годишњици обнове и васпостављања Српске патријаршије. У другом ауторском тексту протођакон Далибор Мидић пише о историји Богомољачког покрета у Нишу, а затим следи рад Милице Михајловић о Манастиру Светог Онуфрија на Старој планини. У рубрици „Катихеза“ објављени су извештаји о пројекту снимања и емитовања верске наставе у Епархији нишкој, као и о улози нишког катихете Стефана Ранчића у администрирању Google-апартманом у својој школи. Рубрика садржи и савете професорима верске наставе у условима рада „на даљину“, као и превод Принципâ верског образовања, које је дефинисала Служба за младе Православне цркве у Америци. У делу часописа који носи наслов „Из света културе“ објављен је један од врхунских есеја Исидоре Секулић, као и приказ живота и дела недавно упокојеног православног композитора класичне музике Џона Тавенера. Службени део часописа садржи некрологе новоупокојеним свештенослужитељима Епархије нишке, приказе нових издања Епархије нишке и Међународног центра за православне студије из Ниша, летопис догађаја у Епархији нишкој, попис служења Епископа нишког г. Арсенија, као и запис о најновијим добротворним делатностима Епархије. За припрему овог броја одговоран је уређивачки одбор у којем седе протојереј Дејан Јовановић, јеромонах Нектарије (Ђурић), протођакон Далибор Мидић, г. Лазар Павловић и уредник часописа, проф. Ивица Живковић. Дизајн и компјутерска обрада часописа поверена је ђакону Милораду Милосављевићу. View full Странице -
Васкрсна степена глас пети, други антифон по запису еп. Стефана Ластавице. Запратите канал на Youtube......
-
Васкрсна степена глас пети, први антифон по запису Стевана Ст. Мокрањца. Подржите рад и запратите канал на Youtube, хвала
-
Помозимо снимање нових песама и спотова Данице Црногорчевић
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Култура
Наша млада и даровита уметница ђаконица Даница Црногорчевић умножавајући своје дарове узноси умилни славопој Господу, служећи тако Богу и роду. Недавно смо обрадовани новим песмама Данице Црногорчевић, наше најпопуларније младе уметнице која се успешно бави етно и духовном музиком, чинећи и на тај начин велики допринос нашој праведној борби за одбрану светиња. Након што је недавно објавила песму и спот “Православље Црном Гором блиста”, Даница је песму “Весели се, српски роде”, премијерно преставила на Видовдан након молебна у подгоричком Саборном храму Христовог васкрсења. Са великом радошћу сви ишчекујемо њен нови албум који ће се у предстојећем периоду појавити. Нашу сестру Даницу позвали смо да буде гост наше емисије "Живе речи", али из техничких разлога њено гостовање није било могуће реализовати уживо. И поред тога ми смо нашли начина да њено милозвучно појање украси и обогати нашу емисију у којој је гост био прота Милорад Голијан. Носите бремена један другога, реч је апостола Павла која одјекује вековима позивајући нас на делатну љубав и подвиг једних према другима, како бисмо испунили закон Христов и себе уградили у вечну заједницу са Господом. Следујући овим речима, а имајући у виду да се свако добро и богоугодно дело не завршава на доброј вољи и љубави, већ потребује и материјалну потпору, користимо прилику да у хришћанској љубави напоменемо ако је неко у могућности да помогне прилогом рад наше сестре којој предстоји снимање спотова за нове песме, може нас контактирати путем наше мејл адресе. У наставку доносимо неколико прилога који ће потврдити истинитост наших речи: Даница Црногорчевић у интервјуу за "Православље": Трудећи се у свом духовном, интелектуалном и моралном изграђивању, допринећемо прије свега себи, породици, Цркви и друштву! Ангелски глас наше сестре Данице Црногорчевић испунио радошћу и одушевљењем сабране на литији „Црква Света“ нова песма Данице Црногорчевић - спот је снимљен у острошкој светињи Ђаконица Даница Црногорчевић: Са љубављу певам Господу и своме роду! Нова песма Данице Црногорчевић: Православље Црном Гором блиста Даница Црногорчевић: Праве вриједности треба тражити најприје у молитви и литургијском начину живота! -
Прва стиховња стихира на празник Светих Апостола 1. глас
тема је објавио/ла Милош1998 у Византијско појање
Византијско појање - Прва стиховња стихира на празник Светих Апостола 1. глас Поје чтец Милош Бјелица Канонарх ипођакон Никола Јоксимовић Исократима Стеван Петровић -
Приидите, приимите свет, 5. глас, мелос Манасије Поптодорова, поје чтец Милош Бјелица.
-
"Воскресенья день", Славик на Хвалитне стихире, 5. глас, А. И. Севлиевец, Појац Милош Бјелица Послато са MRD-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију
-
“Ово је изворни народ Црне Горе који наставља дјело својих предака, а глас народ је глас Божији”, поручио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморским г. Амфилохије испред Скупшине Црне Горе гдје је вечерас у току литије послије прочитаног Јеванђеља, узнио молитве за град, посланике, Подгоричане, народ Божији, посебно за дјецу. Звучни запис беседе Митрополит је са Преосвећеним Епископом диоклијским г. Методијем предводио литију од више десетина хиљада вјерног народа међу којима је шездесетак универзитетских професора. Претходно је у Саборном храму Христовог Васкрсења служен молебан. Извор: Радио Светигора-
- 1
-
-
- митрополит
- амфилохије
- (и још 7 )
-
Пљевљаци су вечерас имали посебну радост и благослов да њихов молитвени ход за одбрану светиња Божијих, иначе најбројнији до сада, предводе двојица архијереја – Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ милешевски г. Атанасије са свештенством. Претходно је служен молебан у цркви Свете Петке. Владика Атанасије у свом обраћању сабранима заблагодарио Митрополиту Амфилохију на благослову, посјети, љубави и молитвама. Митрополит Амфилохије је казао да је донио благослове Светога Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога и Светог Петра Ловћенског Тајновидца, Светог Симеона Мироточивог који је рођен у Подгорици, 42 Мученика момишићка који су 1688. године заклани за име Христово. „Црква је на распећу од времена Христовог. Није ли сам Господ рекао: Ако Мене гонише и вас ће гонити. И тако се наставља кроз вјекове гоњење Христа, прогоњење вјере Његове и имена Божијега.“ Позвао је Пљевљаке да се „помоле за оне који доносе робовске законе да их Бог ослободи и да им врати вјеру“. „У 21 вијеку се налазе наследници проклетога цара Дукљанина који хоће да одузимају храмове. То се догађа у Црној Гори, једином мјесту у Европи у данашње вријеме .Они би хтјели да ова сад Црна Гора буде она из Брозовог Јајца рођена, како је ја зовем филџан-авнојевска, а хоће онакав однос према Цркви какав је имао крштени краљ Никола и каква је била Црна Гора у вријеме краљевине. Ако хоће тако, нека врате и краља, јер је ова Црква била државна вјера. Нека врате да буде државна вјера, ако хоће да буде онако како је било за вријеме краља Николе“, поручио је Владика Амфилохије. Додао је да би сваки разуман владар послушао глас народа и поништио безбожни закон, и његове одредбе које су безбожне, антиправне и антицрквене. „Тако би урадио сваки разумни владар и предсједник у Европи и широм свијета. Надамо се да ће тако учинити и ови наши који су обољели од опаке болести зване брозомора. Од оне болести која је овдје убила 11 свјештеника, а убила је 120 свештеника Митрополије црногорско приморске Српске цркве и Митрополита Јоаникија Липовца. Сада се из тог братоубилачког и богоубилачког духа рађају ови закони и ова група људи која мисли да на такав начин, на том безакоњу гради будућност Црне Горе. Ја се у Бога надам да ће они чути глас овог народа. Већ је Европа чула, од Европског савјета добијамо поруке много другачије него што то ови приказују овдје. Ми се надамо да ће и они да се уразуме, ако мисле да остану записани као људи часни и честити у историји Црне Горе, попут предходника њихових који су владали Црном Гором“, рекао је Митрополит Амфилохије. Он је позвао Пљевљаке да подигну споменик Патријарху Варнави Росићу, који је рођен у Пљевљима. „Ко је заслужнији од Пљевљака, ако не Патријарх Варнава, да му се подигне споменик“, рекао је Митрополит Амфилохије. Истакао је да су литије чудо Божије које украшава Црну Гору и Европу. „Трајаће дуго ове литије, јер овај вход је Христов вход. Христове су ово литије, литије Божије љубави, доброте и мудрости, које призивају на правду све који у неправди живе и доносе овакве неправедне и лажне законе“, рекао је, између осталог Митрополит Амфилохије. Рекао је да Црква у Црној Гори добија поздраве из читавог свијета – из Цариграда, Јерусалима, од московског Патријарха, од имама Хусеина, познатог теолога исламског, који је позвао све муслимане Балкана да буду на страни православних хришћана који бране своји светиње. „Осјетио је овај знаменити учитељ ислама да овдје није само борба против хришћанских светиња него и борба против исламских светиња, иако су ови наши склопили уговор са нашим муслиманима да би их преварили. Јер, ако се овај закон доноси на нивоу Црне Горе, он важи не само за православне него важи и за све вјере. Они су склопили да би њих обманули, јер сјутра овај закон је изнад уговора који се склапају. Зато је овај знаменити исламски теолог осјетио то и послао је поздрав“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Митрополит Амфилохије је рекао да ће Свети архијерејски синод Српске православне цркве одузети орден Светог Саве министру одбране Предрагу Бошковићу. „Ја пред вама изјављујем, а то ће морати и Синод, да се одузима орден Светог Саве Бошковићу, па нека се кити чим хоће. Не може се китити орденом Светог Саве, пљујући на Светог Саву и на светиње, и тјерајући војнике да они морају да се понашају по његовим неким заповијестима“, рекао је Митрополит Амфилохије. На задовољство сабраног народа, Митрополит Амфилохије је на крају сабрања запјевао и уз струне гусала. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Ангелски глас наше сестре Данице Црногорчевић испунио радошћу и одушевљењем сабране на литији
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Култура
Млада црногорска уметница Даница Црногорчевић објавила је на Фејсбуку дирљив статус и фотографију своје двогодишње ћерке са литије у Подгорици, пише Спутник. Даница је објавила фотографију на којој се види њена двогодишња ћерка, коју љуби свештеник Предраг Шћепановић на литији у Подгорици. „На данашњи дан пре две године отац Предраг је крстио Касијану у инкубатору, која је била до тог момента у критичном здравственом стању. Вечерас после две године у нове победе заједно“, написала је Даница Црногорчевић. Иначе, млада уметница је одушевила присутне на литији испред Храма Христовог васкрсења, када је запевала песму посвећену косовским јунацима „Црвен цвете“. Она је и раније певала на литији, када је 7. фебруара на истом месту запевала „Ој, свијетла мајска зоро“. Даница Црногорчевић, иначе родом из Бара, једна је од најпознатијих црногорских уметница које се баве етномузиком, наведено је у лепом и садржајном прилогу Спутника. У 1265. броју "Православља" новинама Српске Патријаршије од 1. децембра 2019. лета Господњег, објављен је интервју са Даницом Црногорчевић, вокалном солисткињом и интерпретаторком духовне и етно музике. О значају умножавања таланата дарованих нам од Господа, као и о љубави према црквеном појању, духовној и етно музици, али и о односу између хришћанског живота и музике, са Даницом је разговарао катихета Бранислав Илић. Интервју у целости можете да прочитате ОВДЕ. Извор: Ризница литургијског богословља и живота -
Подгорица: Нека се чује и зна како мала Црна Гора брани велике Светиње!
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић ректор Богословије Светог Петра Цетињског предводио је вечерас молитвени вход улицама Подгорице у знак протеста против неуставног закона о слободи вјероисповијести у којој су учествовале хиљаде вјерника који поручују: „Не дамо светиње!!!“ Литији је претходио Молебан Пресветој Богородици који је служен у подгоричком Саборном храму Христовог Васкрсења. По повратку литије пред храм окупљене је благословио Његово преосвештенство Епископ јужноамерички Руске Заграничне Цркве Г. Јован, чије присутво је доказ да се за ову нашу борбу за одбрану Светиња далеко чуло. Владику Јована најавио је протојереј Мирчета Шљиванчанин парох подгорички. Поздрављајући бесједом сабране вјернике протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског, који је предводио вечерашњу литију је поручио: „Нека се чије наш глас и бат наших корака подгоричким асфалтом и до Москве и до Брисела и до Вашингтона и нека се зна како мала Црна Гора брани велике Светиње“. Извор: Радио Светигора -
Сви заинтересовани запратите канал, пуно значи. Хвала <3
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.