Претражи Живе Речи Утехе

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија предавање на тему "Како данас живети хришћански" одржаће презвитер др Александар Ђаковац у суботу 13. априла 2024. године са почетком у 18 сати и 30 минута у храму светог Георгија у Старој Бежанији. Извор: Радио Слово љубве

ЂУРЂИЦ - ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА (3. новембар), по бројности свечара на осмом месту слава код Срба. Овог дана Црква празнује пренос моштију Св. Георгија, Св. Ђорђа, Св. Ђурађа, из Никомидије у град Лиду Палестинску. Пренос је извршен по личној жељи светитеља, који је пре мученичког страдања пожелео да почива у родном крају и код својих најближих. У време цара Константина, побожни Хришћани су сазидали прелеп храм посвећен Светом Ђорђу у Лиди, и по освећењу тог храма, пренели су, и у том храму похранили мошти светитеља и великомученика Христовог. Тај храм је два пута порушен, али и обновљен. Прво рушење се десило 1010. године, а обновљење на сам празник Ђурђиц, и због тога се овај празник понекад назива и Обновљење храма Светог великомученика Георгија. Други пут, храм су порушили мухамеданци у време трећег крсташког рата, а обновљен је 1872. године. У народу постоји неписано правило да они који славе Ђурђиц, за славску икону узимају икону Св. Ђорђа на којој је приказан светитељ без коња, како стоји са мачем или копљем у десној руци. А они који славе Ђурђевдан, за славску икону користе ону на којој је Св. Ђорђе приказан на коњу, како копљем пробада аждају. Ђурђиц се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна трпеза. То је непокретни празник. Дани од Ђурђица до Мратиндана називају се мратинци или вучји дани јер је Св. Мрата заштитник вукова. Молитва Светом Георгију Муке страшне избегао није, дивни Великомученик Свети Георгије. Све земаљско он презре и одрече, да Царство Небеско вечно стече. Видело је у тами што нам свима сија, слава дивног Великомученика Георгија. Душа наша смерно благодари, заступника таквог што нам Бог подари. Сваком ко помоћ и спас од њега затражи, име светога љубав и веру оснажи. Зато се теби у муци молимо, и твоје помоћи вапијући просимо. Услиши и сада молбе наше невољне, молитве прими скромне, драговољне. Нека заступништво твоје за нас не бледи, не остави нас у невољи и беди. Чуј глас напаћеног нашег рода, сети се српскога народа. Да нам душман више не прети, помози нам Георгије Свети. https://www.pravoslavlje.net/index.php?title=Ђурђиц

Духовно вече биће приређено у уторак, 31. маја, у цркви Св. Ђорђа на Чукарици - од 18 ч ће предавање на тему "О страху Божијем" одржаће проф. др Зоран Кинђић, професор Факултета политичких наука, сазнаје Радио "Слово љубве" од проте Часлава Маринковића, старешине овог храма на Бановом брду. Извор: Радио Слово љубве

Слава храма Светог великомученика и победоносца Георгија у Кладову свечано је прослављена светом архијерејском Литургијом у петак 6. маја 2022. године. Његовом Преосвештенству Епископу тимочком господину Илариону саслуживали су свештеници Епархије тимочке. Међу бројним верницима светој Литургији просуствовао је и историчар и универзитетски професор др Милош Ковић који је дан раније, после литије и вечерњег богослужења које је предводио Епископ тимочки г. Иларион, одржао предавања у парохијском дому на тему Историјско-верски контекст савремених збивања на територији Косова и Метохије и Украјине. Након благосиљања и ломљења славског колача Епископ тимочки честитао је сабраним верницима празник а братству кладовске цркве храмовну славу и сто педесету годишњицу освећења цркве Светог Георгија. У празничној беседи владика је говорио о животу Светог Георгија истичући га као пример изливања Божје благодати на оне који га свим срцем љубе. На крају, Епископ Иларион је поручио верницима да се радују васкрсењу Христовом, Његовој Цркви и сваком дану који је дар од Бога, наглашавајући да без радости нема усавршавања у Љубави. Поводом црквене славе а у оквиру Ђурђевданских дана 2022. у Кладову су поред предавања др Милоша Ковића организоване и две изложбе на којима су приказане рукодеље Удружења „Мисија креатива“ и изложба ликовних радова Николе Скрлатовића. За суботу 7. маја 2022. у 19 ч у цркви Светог Георгија у Кладову заказано је предавање протојереја Дејана Пајића, архијерејског намесника кључког, на тему историјата цркве Св. Георгија у Кладову и наступ Хора „Св. Ђорђа“. фото

У недељу пред празник Рождества Оваплоћеног Логоса Господа нашег Исуса Христа, коју називамо недељом светих отаца, 2. јануара 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског, началствовао је на светој архијерејској Литургији у храму Светог славног и добропобедног великомученика и чудотворца Георгија у београдском насељу Лештане. У овај недељни дан када савршавамо молитвени спомен на Светог свештеномученика Игнатија Богоносца Антиохијског, преосвећеном владици Јустину саслуживало је свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке, уз молитвено учешће великог броја народа Божјег. Према богослужбеном правилу, након светописамских читања Епископ Јустин је произнео недељну омилију, у којој је указао на значај поука које Црква износи пред нас у овај дан Господњи када из Матејевог Јеванђеља слушамо родослов Господа нашег Исуса Христа. У данашњу недељу прослављамо све праоце, оце и прамајке Господа нашег Исуса Христа, објављујући и овим Јеванђељем које смо чули, и богослужбеним химнама и песмама, да се Христос заиста рађа и постаје један од нас, рекао је Епископ хвостански г. Јустин. Данашњи празник је празник нашег сродства са Христом, јер показује да је Христос био праунук, унук, брат наш, човек као и ми што смо људи, који је дошао нас ради и ради нашега спасења, иако је био превечни Бог и Син Божији, Он долази на ову земљу да би нас спасао, а то управо и значи Његово име, закључио је Епископ Јустин. Извор: Телевизија Храм

Поводом стогодишњице упокојења краља Петра I Карађорђевића, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће свету архијерејску Литургију и парастос у опленачком храму светог великомученика и победоносца Георгија, најавила је Епархија шумадијска.

Ново издање емисије Богослужбене особености великих празника, посветили смо светом славном и добропобедном великомученику, победоносцу и чудотворцу Георгију, и подсетили да се свети Георгије прославља два пута у току једне црквене године и то: 6. маја/23. априла његов централни празник и 16/2. новембра, када прослављамо обновљење њему посвећеног храма. Празник који наш народ назива Ђурђевдан, дан је у који многе домаће Цркве – породице, прослављају Крсну славу. Свети великомученик Георгије је молитвени покровитељ великог броја храмова у Епархији бачкој, поред осталих и Саборног храма у Новом Саду. У оквиру наше празничне емисије, поред извода из химнографије празника, предочили смо део из омилије преподобног Јустина Ћелијског, изговорене на Ђурђевдан 1974. године у Светоархангелској обитељи у Ћелијама: „Шта је Свети Георгије показао својим мучеништвом? Показао је да је заиста Господ Христос васкрсао. То није ништа друго до сведочанство о Васкрсењу мртвих. Господ Христос је васкрсао и тиме показао – шта? Показао је да је заиста јачи од смрти, најстрашније немани и највећег непријатеља рода људског. Он је први роду људском дао праву радост. Како је свети Георгије победио? Ето, победио је трпећи и страдајући за Господа Христа. Опет је посведочио велику божанску истину благовести Спаситељеве: да Његови следбеници као овце иду међу вукове. „Шаљем вас као овце међу вукове. Мртве васкрсавајте, болесне исцељујте, све трпите за име Моје“ (Mат. 10, 16; 10, 8). Заиста, ево Сведока који сведочи да подносити страдања и Крст Господа Христа није тешко.ˮ Као ослободилац заробљених, заштитник сиромашних и лекар болесних, борче против царева, победниче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога да спасе душе наше. (тропар) Добар бој си војевао мучениче Христов за веру, изобличивши безбожност мучитеља и као благопријатна жртва си се принео Богу. Зато си примио венац победе, и твојим молитвама Свети Георгије, свима подајеш опроштај грехова. (кондак) Аутор емисије: катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће на празник Светог великомученика и победоносца Георгија свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог оца Николаја у Вршцу, преноси радио "Слово љубве".

Данас се навршава годину дана од пресељења нашег првопастира, архијереја, драгог нам Владике Милутина. Драга браћо и сестре, служили смо данас Свету Заупокојену Литургију и парастос. Шта ми то хришћани радимо? Узносимо молитве, палимо свеће… Свети апостол Павле каже:“ Ако Христос не васкрсе, узалуд нам вера наша.“Сам Господ стоји као победитељ смрти и Дародавац живота. У томе је Његова изузетна величина. Вера наша, вера је у Васкрсење Господа нашег Исуса Христа и у васкрсење нас самих. Христос је васкрсао, а то значи да ћемо и ми васкрснути. Он је зато и васкрсао да нам дарује живот вечни, да нам осигура победу над смрћу, ту једину истиниту победу на овом свету. Том победом и науком се водио и наш Владика Милутин. Као дете, одлучује се на монашки пут и усавршава се том науком. Дошавши у манастир Каона код мудрог старца Теофила, постаје и искушеник и манастирски ђак. У том тешком времену, када су се адове жвале надвијале над Црквом Христовом и српским народом, није било лако. Али, Владику то није спречавало да остане на том путу. Каона је постала његов дом, а он њен верни служитељ. Не можемо данас да се не сетимо и његовог рођака, нашег доброг оца Арсенија, који је, видећи пут свог рођака, убрзо кренуо за њим. Каона је напредовала. Прве часове веронауке су организовали у манастиру. Њиховом љубављу, сва деца из околних села долазила су и похађала наставу. Потом, по благослову Епископа Лаврентија, почела је да ради и ванредна богословија. Неколико генерација првог разреда изашло је из манастира . У то време креће и велика обнова целокупног манастира. Посебно је црква украшена и осликана, израђен нови иконостас, а манастирска порта проширена. То је данас најлепши парк у који је себе уградио блаженопочивши наш Владика. Потом је обављао и дужност архијерејског намесника и архијерејског заменика у Епархији шабачко – ваљевској. Постао је омиљени духовник. Сви су ишли њему по савете, на разговоре и никада му није било тешко да свакога прими и поучи. Тако, промислом Божјим, Свети сабор 2003. године бира га за епископа наше Цркве и шаље на Пети континент( како је и сам често говорио) у далеку Аустралију и Нови Зеланд. Тада се овде међу нама осећала празнина, осећао недостатак . Били смо навикнути на њега, на његове речи, некада и на прекоре, али тај прекор је био очински пун љубави. Ти прекори су били да нас усправе, подигну и управе на прави пут, пут Христов. Погледали смо сваке године када ће мајски сабор да дође међу нас и тако изнова. И опет, ето Божје посете и милости над нашим ваљевским крајем! Дође време да се обнови древна Епархија ваљевска, после двеста и више година, и да за првог епископа обновљене Епархије ваљевске Свети Сабор изабра баш Владику Милутина. ДОЂЕ МЕЂУ СВОЈЕ ! Овде опет међу Свете Николаја и Јустиноа, међу своје Ваљевце, од којих је отишао као дете. Он је живео Светим Николајем и Светим Јустином. Од њих се цео свој живот напајао. Увек нам је говорио у неким животним недоумицама:“ Шта мислиш шта би рекао Николај Свети или како би то Ава велики Јустин?“ Сви знамо да нема храма у којем није служио. Обилазио је врло често и црквене општине и манастире. Бринуо се о свима, трудио се да подигне да изгради, помогне свештенику, игуману игуманији… Али, никада није престао да мисли о српском народу у Аустралији. Увек је говорио с љубављу и старао се. Изнедрио је и изродио свог духовног сина, Владику Силуана, који је овде баш стасао с њим поред Јустина и Николаја. И започео свој пут, СВЕТОСАВСКИМ стопама, СВЕТОНИКОЛАЈЕВСКИМ И СВЕТОЈУСТИНОВСКИМ. Владика је отишао рано. Отишао је млад. Можда у најбољим и најзрелијим годинама свога живота, када је могао својом мудрошћу и истрајношћу да нас учи, да нас поучи и научи још много на овом свету. Али, Господ има за нас друга мерила и призива нас када смо најспремнији. За тобом, Владико, у Небеску Србију кретоше и други јерарси: Митрополит Амфилохије, Владика Атанасије и велики Патријарх наш Иринеј. И осети се велика забринутост, велика молитвена ћутња и празнина међу нама. Али, с правом знамо и верујемо да сте данас заједно са свима светима и да пред престолом Творца служите Свету и Небеску Литургију, да се молите за нас да истрајемо на свом путу . Свештенство, монаштво и верни благочестиви народ наше епархије колико год да су тужно примили вест о вашем упокојењу, толико су смогли снаге да Црква Света настави пун живот. Он није с нама телом на земљи, али и те како је духом и молитвом. Знамо ми и верујемо, Владико, да се ти за нас молиш пред Престолом Божјим и да нас твоја рука и даље руководи. Браћо и сестре, и ово морам да напоменем: једино Црква Христова своје упокојене рачуна и води као живе. Нема институције на овом свету која то чини у овој плачној долини, како је Свети Ава говорио. Ево нас данас овде у Храму Васкрсења Христовог, у храму где су и олтари, параклиси Светом Николају и Светом Јустину, у храму који је ваша рука, поред свега набројаног, и водила и украшавала заједно са браћом свештеницима. Знамо да није било рада, а да нисте учествовали и давали све од себе да се Ваљево данас дичи, јер има храм највећи после Храма Светога Саве. Поред овога храма, уз помоћ наше Ваљевке Наталије Ковачевић, подигли сте и Храм Светом Нектарију Чудотворцу Егинском и неуморно уградили себе. Нема данас Србина хришћанина да не зна за овај храм. Колико само их долази на молитву да тражи исцељење… Мислио си о свима, Владико. Само када се сетимо са каквом радошћу си нам говорио да ће храм добити честицу моштију овога угодника Божијег и када су монахиње из Камаризе послале… Какву си свечаност молитвену приредио… Знамо и да си први положио живот у овом несрећном и неразумном времену за стадо своје. Прослављајући данас овај дан, верујемо да смрт није тачка, него запета у нашем животу. Овде су, браћо и сестре, пред нама његови земни остаци и његов гроб. Ми ћемо долазити овде и поколења наша, да затражимо помоћ и благослов од њега. Нека би Благи и Васкрсли Христос, преко Својих ученика, Свете Богомајке, Светога Јована Претече и Крститеља Господњег и свих светих, и нас учврстио у тој вери у Васкрсење Господа Исуса Христа! У васкрсење наше. Да смо и ми бића вечна и да је наш посао у овом свету да јавимо Васкрсење мртвих и победу над смрћу. Ту победу доживљава сваки од нас који живи јеванђељски. Када се труди вером у Господа Христа да љубављу и молитвом испуни свој живот. Тако је живео и веровао наш Владика Милутин. Нека му је вечан помен и Царство небеско . Хтео бих да завршим са ових неколико речи. Хоћу да Вас поздравим оним нашим хришћанским , победоносним, православним поздравом . ХРИСТОС ВАСКРСЕ СВЕТИ ВЛАДИКО! Извор: Епархија ваљевска

Празник Светог Великомученика Георгија Победоносца литургијски је прослављен у Храму Покрова Пресвете Богородице. Молитвеним сабрањем је началствовао протонамесник Душан Алексић, а Ђурђевданску беседу је изговорио протонамесник Бранко Чолић. „Мноштво је оних који су свој живот везали за Бога. Међу њима је Свети Георгије који је претрпео страшна страдања. Толика да су се многи питали како је издржао“, рекао је отац Бранко, додавши да само Бог може дати човеку силу да издржи оно што се издржати не може. „Када сам слаб, онда сам јак“, подсетио је отац Бранко на речи Светог Апостола Павла, указавши притом да није свачији крст исти. „А крст Светог Георгија био је да буде великомученик“, нагласио је беседник, закључивши да нам је радост данас најпотребнија, а Свети Георгије да нам буде путеводитељ на путу благодати Божје. Извор: Радио Источник

Христос воскресе! Ваистину воскресе! Младић побеђује суровог цара Диоклецијана, свемоћног цара. Чиме га побеђује? Не оружјем, него мучеништвом. Он је својим мучеништвом показао и доказао да је Христос заиста васкрсао и да је заиста Вечна Истина у Њему, Вечна Правда у Њему, Вечна Љубав у Њему. Цар је гонио све хришћане. Свети Георгије је тражио Сенат римски и пред њим бранио ту страшну истину. Свети Георгије је био војник, војвода. Двадесетих година је био, и одликовао се својим јунаштвом. Зато га је цар наградио тако младог тим чином. Није био у сагласности са Сенатом, и рекао: Ти гониш невине људе, гониш истину! Цар се запрепастио! Како може млад војвода да то мени каже, у очи да каже? Откуда то теби, Георгије? – Отуда што Христос јесте Истина, Вечна Истина. И ја сам хришћанин. – Цар је наредио да му се одмах суди и да га погубе. Метнули су га на точак страшан и ужасан, а доле су били клинци. Месо се раздвајало, тако да су само кости остале. Георгије није јаукнуо, него се у себи молио Господу да му Он помогне да издржи муке. И тад, јави се Анђео Господњи, заустави точак и скиде га са точка и даде му тело. Цар Диоклецијан се запрепасти, али у свом безумљу није хтео да се поклони том страшном чуду, том необичном сведочанству. Јер, шта је то показало? Показало је то да је заиста Христос васкрсао из мртвих, да је само Он Истинити Бог над свима бићима и над свима световима, да ето, Он као Свемоћни Бог, чини то чудо какво ниједан човек не може учинити. Свети Георгије је посведочио и био велики сведок. Великомученик, каже се, Велики Сведок, Мартир. Великомученик, то јест Велики Сведок – чега? Васкрсења Христовог! Јединог Истинитог Бога Господа Исуса Христа. Но цар у јарости својој нареди да и даље муче Светог Георгија. Тадашњи врачари предлажу цару да се Георгију да најстрашнији отров, за тог великог непријатеља Римске царевине. Цар допусти врачару са најстрашнијим отровима, и рече: Ово је нешто најјаче, ово ће њега савладати. – Свети Георгије се прекрсти и помоли се Господу, и попи први отров, и ништа му не би. Тада врачар даде други страшни отров, и рече: Ако овај отров не отрује Георгија, ја ћу постати хришћанин. Попио је Свети Георгије страшни отров, и није му било ништа. А врачар паде пред ноге Светитељу и поверова у Христа. Бесан цар нареди да се Свети Георгије баци у живи креч. Три дана провео је у јами живог негашеног креча. И трећега дана безумни цар нареди да изваде леш Светог Георгија. Кад су откопали креч, Светог Георгија нађоше живог. Тада цар није знао шта да ради, и нареди да га и даље муче. Један од слуга рече: Царе, ови хришћани уче да њихов Христос васкрсава мртве. Ево, у близини је један гроб, нека докаже истинитост своје вере. – Цар нареди Светом Георгију. Он, помоливши се у себи Господу, рече: Господе мој, ако је воља твоје учинићу то! И одоше на гроб. И Свети Георгије се молио Господу да покаже незнабошцима ту силу Своју, ту истину Своју. И викну мртваца из гроба. Дигну се мртвац и оживе. Цар и даље остаде љут и бесан на Светог Георгија, а његова жена, царица Александра, изрече да је хришћанка. И кад цар је послао Светог Георгија на погубљење да му одсеку главу, и њу су послали. И молила се Господу Христу за њега. То је Света Мученица Александра. Пошто Свети Георгије учини то велико чудо, цар је видео да нема значаја да га погуби. Нареди да му главу одсеку. Шта је Свети Георгије показао тиме? Показао је да је заиста Господ Христос васкрсао. То није ништа друго до сведочанство о Васкрсењу мртвих. Господ Христос је васкрсао и тиме показао – шта? Показао је да је заиста јачи од смрти, најстрашније немани и највећег непријатеља рода људског. Он је први роду људском дао праву радост. Како је Свети Георгије победио? Ето, победио је трпећи и страдајући за Господа Христа. Опет је посведочио велику Божанску Истину Благовести Спаситељеве: да Његови следбеници као овце иду међу вукове. „Шаљем вас као овце међу вукове. Мртве васкрсавајте, болесне исцељујте, све трпите за име Моје“ (Mт. 10, 16; 10, 8). Заиста, ево Сведока који сведочи да подносити страдања и Крст Господа Христа није тешко. Један је Мученик рекао цару Диоклецијену, који погубљује двадесет хиљада хришћана, и наређује да сваког погубе мачем ако не престане веровати у Христа, то је био Свети Мученик Гликерије: Ми се не бојимо смрти, ми побеђујемо када нас убијате за Господа Христа. – А други Светитељ, Григорије Ниски, изјавио је и писао гонитељима хришћана: Нама је сигурна победа. Ми ћемо сигурно победити вас кроз смрт за Господа Христа. Јер ми не можемо да се боримо са вама непријатељима, али ето, Господ Христос се бори за нас, кроз наше страдање. – Таква је дивна реч и скоро немогуће… (Нејасно пар речи на траци. – Прим. препис.) Не носе никакво оружје, ништа што би могли употребити као оружје. Само трпљењем спасавају душу своју (Лк. 21,19). Не боје се они који су с вером. Бој се онога што убија људскост. (Беседа недовршена, крај траке. – Прим. препис.) 1974. године у манастиру Ћелије

Почетком марта 2020. године почела је дуго очекивана рестаурација унутрашњости храма Светога великомученика Георгија у Сомбору. Предвиђени радови на обнови свода изнад солеје и испред иконостаса ће трајати око два месеца. У том периоду ће бити обновљена фреска Крунисање Богородице. Извођач радова је фирма „АРС ТЕРА СУ ДОО” из Суботице, а рестауратор је господин Горан Болић. Храм Светога великомученика Георгија у Сомбору саграђен је на месту постојеће православне цркве за коју се поуздано зна да је постојала и пре доласка Турака 1541. године (1541–1687). Постојећа црква била је малих димензија, саграђена од набоја, покривена трском и није имала торањ. По одласку Турака, обновљена је током 1717. године, а поред старе цркве изграђен је први торањ 1744. године. Према подацима Српске Православне Цркве, градња нове цркве у барокном стилу са елементима класицистичке декорације почела је 4. јуна 1759. године, на парцели површине од 3.076 m2. Црква је имала дужину 44 метра и висину 16 метара, а заузима изграђену површину од 672 m2. Градња нове цркве завршена је на Ваведење Пресвете Богородице, 4. децембра 1761. године (по григоријанском календару), освећењем часне трпезе у олтару и крстионице. За израду првог иконостаса за дрворезбарске радове 1771. године склопљен је уговор са Аксентијем Марковићем из Новог Сада. Осликавање иконостаса урадили су Теодор Крачун из Осијека (који је у то време био један од најистакнутијих иконописаца), Јован Исајловић Старији и сомборски мајстор Лазар Сердановић. Иконостас је завршен 1773, а скинут је 1867. године и поклоњен цркви у Кули. У периоду од 1869. до 1873. године урађен је нови иконостас. Дрвени део урадио је Јосип Кестлер из Новог Сада, у неокласицистичком стилу. Иконе и цркву је осликао познати сликар Павле Симић. Прва и једина обнова храма је била од 1866. до 1873. године, за време потоњег патријарха Георгија Бранковића. Током 1985. електрифицирана су звона у цркви и освећење је обавио епископ Никанор. На основу одлуке Скупштине општине Сомбор, од 1988. до 2006. године црква је споља окречена, обновљен је кров и стављене су плочице у кругу дворишта. Уз помоћ Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада, 2009. планирана је рестаурација и конзервација ентеријера у храму (иконостас, певнице и предикаоница), али није реализована због недовољно средстава. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 29. фебруара 2020. године свету архијерејску Литиргију у храму Светог великомученика Георгија у Клирвотеру на Флориди. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи источноамерички Иринеј, новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, ка­над­ски Mитрофан, шумадијски Јован, западноамерички Максимом и буеносајрески и централно-јужноамерички Кирило уз велики број свештеника из свих епархија Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци. На крају свете Литургије сабраном народу се обратио домаћин, епископ Иринеј: -Ваша Светости, најмилији и најдражији оче и наследниче пута светосавског, вођо наша кроз овај свет и кроз овај живот који нас води у Царство небеско, добро сте нам дошло још једном од свег срца заједно са вашом делегацијом и свом браћом архијерејима који су се сабрали на данашњи дан. Свом свештенству и народу Божјем кажите коју реч утехе реч јер су дошли овде гладни и жедни Вашег цењеног и светог присуства. Поучите их да се одустане од писанија, од злобних дела и злих намера, да живимо сви у слози, Свети Сава нека нам буде у помоћи. Ваша Светости, дајте нам ону жељену кап јединства Христове свете Цркве као што сте нам то доделили на данашњи дан кроз свето причешће из светог путира. Јер данас причешћујући се из једне чаше и од једнога хлеба, показали смо и доказали да смо ми заиста следбеници нашега оца Саве, првог Архиепископа српског и просветитеља, а ви као његов достојни наследник и наследник великог првог српског патријарха Јоаникија, дошли сте овде, као свој међу својима, да нас поучите, да нас чврсто држите за руку и да нас водите кроз тај светосавски свет и кроз ову таму ка светлости Христовог васкрсења и Његовог Царства небеског. Јавни и јасни доказ, Ваша Светости, да смо ми сви без изузетка жељни тог јединства јесте ово данашње сабрање. Видимо се како су се испуниле речи Светог Игњатија и других светих отаца који су рекли када се свештенство и ђаконство и народ Божји сабере око свог архипастира ту је пуноћа Цркве свете. И заиста ово је пуноћа наше Цркве овде у Северној, Средњој и Јужној Америци. Благословите нас, поучите нас, помилујте нас, узмите нас за наше испружене руке и водите нас са светиљком вашом, светиљком коју је упалио Свети Сава и која се никада неће угасити. Амин! Боже дај! Још једном и од свег срца: живели и добро нам дошли, најсветији Владико, најсветији архипастире, најсветији оче, амин! Боже дај, реците сви од свег срца: Живели Свјатјејши!. Затим присутнима се обратио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј: -Ваше драго Преосвештенство, много хвала на речима, верујем, из срца и душе искрене. Нека Господ чује ваше речи и нека благослови вас и сав овај благочестиви и христољубиви народ Божји. Браћо архијереји, часни оци, браћо и сестре! Хвала Господу на овом великом дару. Хвала Господу што нас је удостојио, мене посебно, да данас одслужимо свету Литургију у овом дивном храму заједно са вама који сте део народа нашега иако сте далеко од своје матице и својих духовних корена, али сте ви у срцу свете Српске Православне Цркве, нераздвојени од другог народа који живе у својој отаџбини. Ви сте деца Цркве Христове, деца Цркве Светосавске, и ма где били и ма где се налазили ви сте у молитвама наше свете Православне Цркве. Силом прилика многи су се нашли далеко од своје отаџбине, али по речи Божјој - свугде је земља Божја. Ви сте тако овде, али у срцу наше свете Цркве све нас води Господ и наш равноапостол наш просветитељ и учитељ Свети Сава који нас је за свагда привео Христу Господу нашем и учинио нас народом Божјим и народом Христовим. Благо свима нама који се налазимо под благодатном заштитом Божјом и наших светих угодника. Сви смо ми деца Христова и чланови једине Свете Саборне Апостолске Цркве, а Црква је један духовни брод који нас води тихом и мирном пристаништу. И док год смо ми на броду, чији је бродар сам Исус Христос, не треба да мислимо много о свему, него да своје мисли и своје потребе и све своје невоље поверимо Ономе који их може решити на добро и у нашу корист. Ми данас живимо, браћо и сестре, у времену и у свету који има много путева и много стаза, али само је један пут прави и истинити - то је Христов пут, браћо и сестре. Није се нико други усудио да каже: Ја сам пут, истина и живот, осим Господа, Спаситеља нашег Исуса Христа. Христос нас све позива да следимо Његов свети пут. Тај Христов пут осмишљава и даје смисао нашем животу овде на земљи и он нас води правом и истинском животу нашем, нашој правој домовини. Док смо на том путу знајмо да смо на путу истине. Црква наша је тело Христово, а ми смо чланови тога тела. И дужни смо да чујемо шта нам Господ поручује. И то што чујемо преко Цркве своје, да то претворимо у свој живот и своје духовно живљење. Данас многи проповедају неке своје истине али то су истине људске а не Божје истине. Христос је открио своју мисију у светом Јеванђељу и преко своје Цркве. То је права истина живота нашега и зато, браћо и сестре, будимо верни Цркви својој и вери својо иако често и страдамо у овоме животу ради те истине, Господ ће наградити за тај труд што смо остали верни Његовој истини и Његовој цркви. У свом поздравном говору, Владика помену да нам је потребно јединство: јединство у вери, јединство у Цркви, јединство у хришћанском животу. Ми смо као народ по броју мали и да бисмо опстали у овом свету који у злу лежи морамо бити у добру а не у оном другом - само у добру и у истини коју нам је Бог открио. Та истина никога није преварила нити га одвела на неки пут који нам није користан. Зато будимо поносни и радосни што смо чланови једне Христове Цркве. Никада не заборавимо шта је Господ за нас учинио. Открио нам тајну истине о Богу, открио тајну нас самих и нашега живота, а највећа тајна јесте истина о Богу. Те истине треба да се држимо, браћо и сестре, и знајмо да смо на правом и истинитом путу Божјем. Ви свакако пратите шта се дешава сада у нашој отаџбини као и у читавоме свету. Нажалост, дошло је време да су многи устали против Христове истине и они чине оно што није ни Богу ни нама мило. Али да знамо да је Бог изнад свих нас и да ће сви они који су верни богу и Његовој истини остварити оно што је смисао живота. Пред собом имамо из наше историје велике личности, дивне примере које треба да прихватамо и следујемо и у нашем животу. Вас који сте овде молим да сачувате оно што сте примили од ваших родитеља и предака, а то је вера наша православна и наслеђе које смо добили кроз ту веру. Потрудите се да оправдамо своје име хришћанско. То је велико име када се називате именом Христовим. То име оправдајмо својим светим животом. Будите верни Христовој Цркви и јединству у тој Цркви. Т је воља Божја а воља Божја је светиња за нас. Благодарим Господу још једном што ми је указао прилику да се заједно са вама Господу помолим и да вам пренесем благослов, жеље и поздраве наше свете Цркве у отаџбини и нашега народа. Никада не заборавите да сте део тога народа. Ма где живели ми смо у јединству духовном. Нека Господ благослови вас, ваше породице и вашу децу, да буду достојни Христовог и имена светосавског. Чувајте своје дивне обичаје, чувајте крсну славу, чиме се разликујемо од других православних хришћана, али по речима Светог апостола Павла, сваки наш дом је мала православна црква. Када славимо славу и кад икону имамо и пред иконом кандило прислужено - ми смо Црква Христова и Господ обитава како у нама тако у нашим домовима. Помолите се Господу за наш народ у Црној Гори. Ја сам једно време живео и радио у Црној Гори и знам каква је Црна Гора била у том времену. Цркве нису само биле празне него су биле претворене у штале за овце, козе и друге животиње. Богу хвала, данас је друго стање и друге прилике. Та вера која је била потиснута у њиховом животу сада се разбудила и распалила у души народа црногорског. И оно што каже велики Његош: Удар нађе искру у камену. Тако да је засветлила душа црногорског народа који данас брани своје светиње. И молимо се Господу и надамо се Господу да ће их одбранити. Не заборавите наше свето Косово и Метохију, нашу свету земљу, нашу Палестину и наш Јерусалим. Све што је велико и вредно тамо је поникло. Данас моћници и моћне силе овог света желе да то отму од нас. И оно што је најтрагичније, траже да им сами то поклонимо. А који паметни човек то може да учини? Да поклонимо себе, да будемо робови других? Jа се надам у Светог краља Стефана Дечанског, који почива у свом манастиру у Дечанима, у оне многе саркофаге патријараха и архиепископа српских у Пећкој Патријаршији и преко хиљаду светиња које су остале и поред многих рушења, паљења и страдања њихових, да ће Косово бити сачувано. Али, помолимо се и ми Господу и светима из рода нашега и светима из рода хришћанскога да очувамо наше светиње на Косову и Метохији. Нека вас све Господ благослови својим благословом. Дозволите ми на крају да кажем: Ми вас очекујемо у Србији и српским земљама! Очекујемо да се вратите тамо одакле сте дошли. То је молба целог српског народа и народа српских земаља. Да поновим речи које сам рекао јуче: Где је зрно клицу заметнуло нека ту и плод цвета. Живели и благословени били ви и ваше породице и деца. * * * Патријарх српски г. Иринеј је честитао Епикопу новограчаничко-средњезападноамеричком г. Лонгину јубилеје - 45 година од монашења и 35 година владичанства: -Нашем драгом владици Лонгину, кога због његове особине и његове мирноће коју носи у себи сви волимо, поводом 45 година од монашења и 35 година од кад је постао архијереј уз знак захвалности од свих архијереја који су овде присутни дарујемо му икону Мајке Божје са жељом да му Господ подари дуг живот на радост Цркве Христове и народа нашега, а посебно народа његове епархије. Аксиос! Патријарх српски г. Иринеј даривао је епископа Лонгина сребрном панагијом. Протођакон Дамјан Божић Извор: Инфо-служба СПЦ

Одбор за просвету и културу Епархије браничевске се од 2015. године латио обимног посла сакупљања, превођења, уређења и штампања сабраних дела блажене успомене о. Георгија Флоровског, једног од кључних родоначелника православне теологије у савременом свету. Православна вера у XX и XXI веку би се тешко могла и замислити без лика и дела овог блаженог оца и учитеља, који је поставио темеље на бази којих и данас преживљава православна свест о Предању Тајне Цркве. Надамо се да ћемо овим допринети даљем развоју богословске мисли и уопште хришћанске свести о Цркви у оквирима наше помесне Цркве, тј. где год се реч Божја чита и мисли на српском језику. У продаји је треће коло, од планирана четири. Све информације су доступне на сајту www.florovski.rs. Публиковање књиге помогла је Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије. Извор: Саборност

Овог дана празнује се и пренос моштију светог Георгија из Никомидије у Лиду Палестинску, где је пострадао у време цара Диоклецијана. Пре него што је предао душу своју Господу, свети Гергије је замолио свога слугу да му тело однесе у Палестину, одакле му је била мајка родом и где је имао велико имање које је раздао сиромасима. Слуга је тако и урадио. (Опширније о Светом Георгију) У време цара Константина Великог у Лиди су побожни хришћани подигли диван храм посвећен светом Георгију. Приликом освећења тога храма у њега су пренете светитељеве мошти. Безбројна су се чудеса догодила од моштију светог Гергија Победоносца, великомученика Христовог. Нема броја ни његовим јављањима, у сну и на јави, онима који га призивају у помоћ. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

У суботу, 28. септембра 2019. године, у крагујевачком насељу Шумарице, освећен је новоподигути храм Светог Великомученика Георгија. Чин освећења, извршио је преосвећени Епископ шумадијски Јован, уз саслужење великог броја свештенослужитеља и свештено монаха, како из шумадијске епархије, тако и из других епархија наше Цркве. За певницом, појали су ученици Богословије “Светог Јована Златоуста” у Крагујевцу, које је предводио професор црквеног појања Немања Старовлах. Звучни запис (1) Звучни запис (2) Звучни запис (3) По предању Цркве, Часна Трпеза освећује се полагањем дела Светих Моштију мученика, у ову Трпезу положене су мошти Светог Кнеза Лазара, и имена парохијана. Епископ се обратио народу са поруком да је њихово насеље добило још једног заштитника и молитвеника пред Господом, и позвао да своју светињу свагда испуњавају и чувају, да живе црквено и буду послушни цркви. Након трократног опхода око Храма, и освећења иконостаса и унутрашњости богослужбеног простора служена је Света Литургија. На малом входу, преосвећени владика је протонамесника Срђана Тешића, пароха шумаричког, произвео у протопрезвитера, као награду за труд у изградњи Храма. У духовној поуци оцу Срђану, владика је нагласио разлику између световног и црквеног одликовања, нагласивши да му тек предстоји учење и развијање. Да ово одликовање није на гордост и хвалу, него на смирење и послушност, на трезвеније служење Богу и народу. У наставку Свете Литургије становници овог насеља и присутни верни народ, као и многобројно монаштво више манастира, сјединили су се са Христом кроз Свето Причешће. Након Свете Литургије епископ се обратио верном народу, наглашавајући поново важност данашњег Светог чина, поредећи Свети Храм, са парчетом неба на земљи. Владика је такође истакао лепоту Храма, позивајући вернике да га учине још лепшим, тиме што ће редовно учествовати у богослижењима и животу Цркве. На крају, уприличен је културно-уметнички програм и послужење за све присутне. Овај Свети храм, има и свој дечији хор, на чијем челу се налази Милица Тешић, супруга протојереја Срђана Тешића, па су својим извођењем улепшали данашњу духовну свечаност. Завршна реч, припала је пароху шумаричком, протојереју Срђану Тешићу, који се захвалио Епископу и свима који су уложили и најмањи труд да ова светиња никне. Извор: Епархија шумадијска

У данашњој емисији доносимо предавање које је у 27. јула 2019. године у оквиру духовних сабрања суботом увече у манастиру св. Георгија у Ћелијама код Лајковца, одржао настојатељ ове светиње у Епархији шумадијској, јеромонах Доситеј Хиландарац. Отац Доситеј говорио је на тему "Реч Божија у нашем животу". Звучни запис предавања Извор: Радио Слово љубве

Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, началствовао је 6. маја 2019. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог великомученика Георгија на Бежанији. Саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке. После причешћа, владика Стефан је осветио и преломио славски колач са братством храма и благочестивим народом. Славу је својим појањем увеличао хор при храму Светог великомученика Георгија у Старој Бежанији, под изузетним вођством диригента гђе Ане Ивановић. Извор: Српска Православна Црква

Одбор за просвету и културу Епархије браничевске већ три године истрајава у епохалном послу за нашу културу и духовност: штампању Сабраних дела оца Георгија Флоровског на српском језику. Протођакон доц. др Златко Матић, уредник едиције, био је гост Радија „Светигора“ у емисији „Ожиљци и опомене“ аутора г. Спиридона Булатовића, и том приликом је истакао кључне чињенице везане за почетак и ток реализације овог пројекта. Звучни запис разговора Извор: Саборност

Извор: Српска Православна Црква

Литургијска бесједа после прочитаног свештеног Апостола и Јеванђеља, у храму Светог Георгија Побједоносца у Бору, у недељу 27. јануара 2019. године, на празник Светог Саве првог архиепископа и просветитеља српског, коју је изговорио протонамјесник Радоје Мијовић, старешина храма. После литургије отац Радоје, освештао је славски колач у Основној школи Душан Радовић и обратио се професорима и ученицима. Звучни запис беседе Извор: Радио Светигора

У организацији Одбора за културу Епархије браничевске у крипти храма Светог Саве на Врачару, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, 24. јануара 2019. године представљена су сабрана дела Георгија Флоровског. О делима Георгија Флоровског говорили су, у својству председника Одбора за културу Епархије браничевске, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду Епископ браничевски др Игњатије, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, проф. др Богољуб Шијаковић и доц. др Александар Ђаковац са Православног богословског факултета. Промоцију је водио уредник Одбора за културу Епархије браничевске протођакон доц. др Златко Матић. Промоцији су присуствовали умировљени епископ г. Јован (Пурић); викар Патријарха српског и настојатељ Светосавског храма Епископ ремезијански г. Стефан са братством Храма и свештенством Архиепископије београдско-карловачке; свештенство Епархије браничевске и многобројни верни народ. Министарство културе у Влади Републике Србије донело је званичну одлуку да се сабрана дела Георгија Флоровског уврсте у обавезни откуп у свим библиотекама Републике Србије како би то капитално црквено-догматско дело било доступно свим заинтересованим читаоцима. Штампање првог тома од 18 књига Георгија Флоровског помогла је Управа за сарадњу са Црквама и верским заједницама у Министарству правде Републике Србије. У плану је да се изда 30 томова књига еоргија Флоровског. Одбор за просвету и културу Епархије браничевске латио се 2015. године обимног посла сакупљања, превођења, уређења и штампања сабраних дела блажене успомене оца Георгија Флоровског, једног од кључних родоначелника православне теологије у савременом свету. Православна вера у XX и XXI веку би се тешко могла и замислити без лика и дела тог блаженог оца и учитеља који је поставио темеље на бази којих и данас преживљава православна свест о Предању Тајне Цркве. Овим капиталним делом допринеће се даљем развоју богословске мисли и уопште хришћанске свести о Цркви у оквирима наше помесне Цркве, тј. где год се реч Божја чита и мисли на српском језику. Медијски покровитељ догађаја била је Телевизија Храм. Реч издавача О. Георгије Флоровски (1893–1979) је ретка личност у новијој историји, међу православним богословима. Његова богословска дела не само да обилују мноштвом информација из светоотачког наслеђа, него се првенствено издвајају проницљивим судовима о светоотачком учењу. Он својом даровитошћу и огромним трудом прониче иза слова светоотачког наслеђа, тј. у сам дух свеукупног хришћанског наслеђа, тј. Предања. То му је омогућило да буде стваралац на пољу богословља, што значи да, служећи се духом Предања, одговара на нове изазове и дилеме које се постављају пред човека и да на тај начин продужава стварање црквеног предања, попут древних великих отаца Цркве. Његова препорука да савремено православно богословље има потребу за новом светоотачком, новопатристичком синтезом, доживела је у његовим делима пуну афирмацију. О. Георгије је Богослов који се, баш као и велики древни оци Цркве, бави егзистенцијалним питањима човека и на њих одговара служећи се светоотачким Предањем. На тај начин, он својим делима ствара оквир за доношење нових догмата који ће следовати светим оцима, а ипак ће бити нови. Речју, отац Георгије је светао пример међу богословима, који показује како и на који начин се чува св. Предање Цркве и како се користи ради спасења нових генерација у Христу Господу. Рођен је у Русији, а стицајем историјских околности и по промислу Божјем, живео је и радио на Западу. Његовом заслугом не само да су многи православни открили, помало заборављено, своје аутентично предање, већ су и западни хришћани могли да се упознају са аутентичним заједничким наслеђем, тј. Предањем из првог хиљадугодишта неподељене Цркве. Полазећи од тога да је Црква у свету да би га спасла, водио је искрен и конструктивни дијалог са свима који су се интересовали за егзистенцијална питања човека, а посебно са западним хришћанима. Све ово је учинило оца Георгија васељенским учитељем, попут великих отаца Цркве. Ово је био повод и разлог да се наша Богом спасавана Епископија браничевска подухвати једног великог и Богу угодног дела, као што је сабирање и издавање његових дела на српски језик. Надамо се да ће она послужити не само будућим богословским генерацијама, већ свим људима који се интересују за онтолошка питања човека и света, да нађу прави одговор у оквирима Предања Христове Цркве. Епископ браничевски Игнатије Извор: Српска Православна Црква