Претражи Живе Речи Утехе

У молитвеном присуству Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија синоћ, четвртог дана Часног поста, Велико повечерје са Покајним каноном Светог Андреја Критског у Цетињском манстиру служио је презвитер Александар Лекић. Након богослужења Митрополит Јоаникије је бесједио о значају читања Псалтира, о томе како су се људи у древним временима молили Богу, подсјећајући на разна свједочанства, међу којима је и свједочанство Светог апостола Павла, да су се људи обраћали Богу псалмима, пјесмама и химнама духовним. “Било је неизоставно читање Псалтира, као главни вид молитве, а у Псалтиру, који је превасходно молитва, имамо и слављење Бога, зато су се псалми пјевали. Свети Василије Велики говири о томе да се кроз појање псалама оплемењује наше унутрашње биће и осјећање, воља и мисао, и оспособљава се да прими Божанске истине. Да поцрпи Божанске истине које су сакривене у Псалтиру, у дубинама псалама, у дубинама те мисли и осјећања да докучимо некако преко појања, да лакше примимо, и зато је појање важно Цркви”, бесједио је Митрополит Јоникије. Даље је подсјетио да у псалмима имамо и поуке, свједочанства вјере, једно огромно искуство духовно, животно, те да човјек скоро не може замислити ни једну ситуацију у овоме земаљском животу а да она није на савршен начин назначена у псалмима. “Има један стих у псалмима који пјевамо на свакој вечерњи: Гдје се утврди милост твоја на нас и истина твоја траје довијека. Ту су дакле милост и истина заједно. У неком другом псалму пјева се милост и истина сретоше се, правда и мир пољубише се. Оно што је скоро нама недостижно да замислимо да истина и милост буду заједно, да се правда и мир пољубе, да осјећамо ту хармонију, потпуну равнотежу тих вриједности у нашем животу”, казао је владика Јоаникије, истичући да је то обично све некако у нескладу, јер кад говоримо о милости онда заборављамо на истину, а кад говоримо о истини онда заборављамо на милост. Разлог свему томе је несавршеност људи, а онај ко је то све спојио у својој личности и сјединио и усавршио, то је Господ Исус Христос, наш Спаситељ. “Псалтир укупно гледано пјева о Христу, о Спаситељу, а оно што је нама људима у овом животу најпотребније је и милост и истина. Како бисмо опстали без Божије милости ми овакви какви смо, несавршени, јадни, биједни и немоћни, али је ту Божија милост која укрепљује нашу немоћ и даје нам снаге па од немоћних постајемо моћни”, поручио је Високопреосвећени и указао да не можемо да замислимо овај живот, нити он има квалитет без Божије милости. По његовим ријечима исто тако без Божије истине овај живот нити би имао смисла, нити би имао правца, нити квалитета. Посебно је нагласио да је човјеку, боголиком бићу, потребна истина, јер она га изграђује и он чезне за њом: “Она га усправља, она га оснажује, охрабрује, чини га достојним и овога свијета и Бога и вјечности, јер је Божија истина живоносна и непромјењива, она траје довијека. И милост Божија траје довијека, али се то овдје не истиче у први план јер она снисходи нашим слабостима и подиже нас и стално кријепи.” Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је нагласио да како год ми живјели, Божија истина траје и дјелује у зависности како ћемо се ми према њој односити. Односно најважније је да ли ћемо ми у своме животу спојити милост и истину, правду и мир, да ли ћемо ми оно што је Христос сјединио у својој личности, успјети исто да учинимо, макар до неке мјере. “То је човјеку немогуће самом по себи, али кад је са Господом он то што је Божије прима, и у својој личности сјединује и милост и истину, и то је прави човјек. Кад то објединимо у својој личности онда ћемо бити прави и пуни људи. Да говоримо и свједочимо Божију истину, али да имамо и милости и разумијевања према људима, када се сретнемо са људским слабостима да се не саблазнимо, да не осудимо и да покажемо увијек милост и разумијевање”, поучио је сабране Митрополит, закључујући да нас то чини правим људима и правим хришћанима. У Светом писму, јеванђељима, Псалтиру, имамо науку живота само ако знамо да како ваља учимо из светих књига, а то је наука коју нећемо наћи у другим књигама и духовно искуство које нема ниједна наука. “То свједоче свети Божији људи који су врло често били малог образовања, али су се молили Богу, читали Свето писмо и достигли Божију мудрост и врлине и савршенство духовно”, истакао је владика, додавши да данас људи више скупљају иноформације него знања. То интересовање за ситнице често, како је оцијенио, опустоши душу и испразни је и понизи, на неки начин. “За човјека нијесу ситнице, он је створен за вјечност, за Божију милост и истину, да их сједини у својој души, а ту је заправо и додир Божије вјечности”, поручио је на крају свог обраћања у Цетињском манастиру Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије. https://mitropolija.com/2022/03/11/mitropolit-joanikije-covjek-je-stvoren-za-vjecnost/

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Ћириловац, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Православне Цркве, а по завршетку Свете литургије опијело новопрестављеном слузи Божијем архимандтиту Јоилу Булатовићу, игуману ове свете обитељи. Повезана вест: Упокојио у Господу схиархимандрит Јоил (Булатовић), игуман Манастира Ћириловац Након опијела, Митрополит је у бесједи истакао да је игуман ове свете обитељи поживио свој овоземаљски живот потрудивши се за славу Имена Божијега, саградивши ову обитељ, подигавши два манастира и Ловћенску капелу на Кључу. ”Сабрао братију. Монахе и монахиње, многе утјешио, многе поучио, многе од заблуда избавио, многе са пута гријеха вратио на пут спасења, и потрудивши се и Богу угодивши, провео је живот у молитви и припремивши се добро, одлази у наручје Божије”, рекао је. Митрополит Јоаникије је нагласио да је отац Јоил био ријетка појава у овом нашем времену: ”Да као млад човјек презре све оно што је земаљско и, испунивши се Божије љубави и ревности, свега себе принесе на жртву Господу. Гледао је не само своју душу да спасе, него да помогне и многима.” Додао је како се отац Јоил трудио, послуживши ћивоту Светог Василија и Острошкој светињи, да прво своје срце освети и своју мисао просвјетли да би могао ићи правим путем, а на тај начин и сам постао путоказ многима. ”Повукао се од земаљске вреве овдје, у ову пустињу, у ове горе, да се у тишини моли Богу. Подигао ове светиње које су пропојале, а његова душа је заувијек пропојала молитвом име Божије”, рекао је Владика и додао да је његов подвиг био тако одлучан и јасан, да су сви у њему видјели човјека живе вјере. ”Многи су овдје долазили и нашли утјеху јер им је он показивао нешто што је скупље и драгоцјеније од цијелога свијета, указивао на пролазност живота и да многобрижност коју људи имају у свијету, нема неког нарочитог ни смисла ни циља. Тако је многе привео Господу”, рекао је Владика. Рекао је и да отац Јоил данас одлази, али са њим иду и његова добра дјела, трудови које сам Бог зна, јер док овај свијет ноћу живи свој живот и док људи спавају и док се људи у тами још више тамом испуњавају, он је горио пред престолом Божијим као свијећа, држећи, докле је год могао, Светогорски устав. Како је живио, тако је и отишао, у последње дане све више и више вапијући Господу да га прими у своје наручје и да га разријеши од овога привременога живота и свијета, да заплови у Царство слободе Божије, Духа и љубави”, рекао је и додао да смо сви увјерени да је наш отац Јоил угодио Господу и знамо да је оставио дубок траг у животу Српске Православне Цркве, Митрополије црногорско-приморске, у животу нашег народа и свих људи који ће га запамтити. ”Најважније је што је он ушао у Божије памћење као вјерни слуга Христов, који ће га, увјерени смо, примити ријечима: Приђи, слуго добри и вјерни, у малом си ми угодио, над многима ћу те поставити”, нагласио је Владика Јоаникије. ”Нека Господ нашег оца Јоила прими и награди за његове трудове, за велику љубав према Богу, према Цркви, према народу, према светињама, и да га уврсти међу Своје служитеље, међу свете, амин, Боже дај”, закључио је своју бесједу Митрополит црногорско-приморски Јоаникије. У име породице, говорио је Иван Булатовић, предсједник Братства православне омладине Црне Горе. Он је нагласио да су биографски подаци које говоримо када испраћамо неког са овога свијета, извјесни рам за слику у којој се човјек остварује, након чега је прочитако кратак и потресан животопис оца Јоила. Иван је посебно нагласио како је отац Јоил духовно и физички изгарао девет година у непрестаној молитви поред кивота Светог Василија. ”Знао је да ми каже: Онога тренутка кад више не будем могао да служим Свету литургију, нека ме Бог узме, и ето тако се и десило, након што је дошао овдје 1999. кад је освећен овај манастир, а затим горе и мушки манастир и црква Преображења Господњег, служио је сваки дан Свету службу, служио је и поноћна богослужења, пред крај живота примио је и велику схиму коју је жарко желио. Ево, последњих мјесеци није могао да служи Свету литургију и већ се спремао за онај свијет, и мирно предао душу своју Богу”, рекао је Иван Булатовић и додао да бисмо о оцу Јоилу могли пуно да говоримо, али да је довољно издвојити кратку констатацију да у времену када су људи фалсификовали међуљудски однос, он је био тај који је свједочио искреност и истинитост и у сваком тренутку оно што је мислио. ”Благодарим у име породице Богу што смо га имали, јер сигурно да на овакав начин не бисмо служили Христу и не бисмо били људи Цркве да није било њега”, рекао је Иван, захваливши Господу и у своје лично име јер га је удостојио да прве године живота проведе уз оца Јоила учећи се о смирењу и љубави према Богу. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У 25. недјељу по Духовима, 12. децембра 2021. света Литургија служена је, у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу. Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки уз саслужење протојереја Данила Зиројевића и ђакона Косте Дојића. Сабранима се ријечју пастирске бесједе обратио началствујући о. Слободан Јокић, тумачећи данашње свето Јеванђеље, које говори о неком човјеку, кога су разбојници на путу напали, изубијали и оставили га полумртвог. „У овом човјеку можемо видјети себе, рањене, полумртве и остављене поред пута кад нас живот и оно што живот доноси, а још ми кад додамо својим гријехом и нечињењем, обори, па паднемо и не можемо да устанемо. Ови разбојници су гријеси које чинимо, који нас рањавају, изобличавају, обарају да не можемо да устанемо. Онда наилази човјек и прође поред нас, наилази други човјек, па и он прође поред нас, али онда долази богочовјек Христос, Он стане, подигне нас, обрише наше ране, наше муке, однесе нас у гостионицу и каже: Побрините се за њега, а ја ћу то надомјестити“, бесједио је отац Слободан. Та гостионица је, по његовим ријечима, слика Цркве у коју нас Христос води. „Води нас овдје, у Цркву, гдје су, већ, они које је Христос исцијелио, и доводи нам човјека, доводи нас да се побринемо, јер се Он, већ, побринуо за нас. С друге стране, у овој причи можемо бити и они који пролазе поред човјека, који је као и ми некад, био рањен и који је пао, па прођемо и не станемо као што, нажалост, пролазимо једни поред других и не препознајемо се, не станемо. Пролази човјек поред човјека и не види у њему брата и сестру своју“. „То није бити хришћанин, него је бити хришћанин стати и помоћи. Иди и чини тако! Господ каже да је вјера без дјела мртва вјера. Нема ту вјечног живота, нема ни овог живота, нећемо бити људи, нећемо бити онакви какве нас је Господ створио и призвао да будемо. Морамо да станемо, да помогнемо, јер само тада можемо рећи да љубимо брата свога и Бога свога. Ако не љубимо брата свога лажа смо, каже апостол, ако не љубимо брата свога то није истина и није испуњење“, указао је свештеник Јокић, поручивши да је зато Христос постао богочовјек, Бог и човјек. Позвао је вјерни народ да се учимо да чистији уђемо у радост рођења Христовог, те тајне над тајнама када је Бог постао човјек, да би нас уздигао да и ми будемо једно са Богом, једна душа, једно тијело, тијело Његово - Црква Божја. „Ми смо једно, не само кад се овдје окупимо недјељом, него сваки дан и сваки трен. Морамо да будемо једно са другима да би били једно са Господом и онда ћемо испунити закон Божји, бићемо истинске, праве слуге Божје и кад изађемо одавде рећи ће они, који се још нијесу исцијелили: Ово је хришћанин, ово је човјек Божји, њега ћу да послушам, он ће ми дати исцјељење. Довешћемо га у Цркву Божју, гдје је вјечно исцјељење, вјечни живот, вјечна заједница са Господом нашим“. „Љубав и вјечност то је наше назначење, то треба да нас руководи да би испунили закон Божји. Да завршимо ову причу као што је завршава Јеванђеље: Иди, па и ти чини тако. Да идемо, браћо и сестре, и да чинимо тако сваком човјеку, да не гледамо ко је ко, за кога и од кога је, да ли је бијел или црн, да ли ради ово или оно, је ли богат или сиромашан, образован или необразован, то није битно. Битно је да је човјек и да треба нашу помоћ. Као што смо ми лежали беспомоћни, па нас је Христос подигао. Идимо и чинимо тако у све дане живота нашег“, поручио је протојереј-ставрофор Слободан Јокић. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Колико сам се само пута до сада увјерио да се приликом сусрета с другим човјеком догађа тајна која оставља непролазни отисак на нашем бићу. Недавно сам на гробу владике Атанасија затекао једну жену и човјека како клече и моле се. Она је срела владику Атанасија само једанпут у животу. У пролазу. На аеродрому. Њихов разговор је трајао један минут. Тај један једини минут разговора с владиком у толикој мјери је утицао на њу да је имала потребу да из иностранства дође на његов гроб. Ако се један наизглед успутни и кратки сусрет толико дуго памти, колико би тек свако од нас требало да памти оне с којима смо провели године и деценије, а који више нису ту, међу нама? Нажалост, наше је сјећање – ма колико било снажно – пролазно и траје онолико колико и ми на овом свијету. Зато се на Задушнице молимо да се заједно с умрлима настанимо у сјећању Бога Живога како бисмо се једнога дана поново сусрели и препознали у вјечности… Преузето са званичног инстаграм налога Еп. Григорија: https://www.instagram.com/p/CV7h6GiMF39/?utm_medium=share_sheet

(Здравица у Лос Анђелесу на прослави 800 година аутокефалности СПЦ у Епархији западноамеричкој и поводом годишњице устоличења за Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког) Ваша Преосвештенства, часни оци, браћо и сестре, Ја сам овдје већ други пут и заиста ми је била велика част да учествујем у овом предивном празнику. Лијепо је што је била присутна пуноћа Православне цркве и због тога посебна благодарност Владици Максиму што је успио да окупи све православне на овом континенту. Мноштво народа, свештенства – заиста је све протекло у једној, прије свега благодатној атмосфери, а онда и радосној. Сви смо били искрено радосни због свега што се догађа. Осамсто година није велики број. Хиљада година је пред Господом као један дан и један дан као хиљада година. Е ово је за нас људе много важније, што један дан може бити ноћ скупља вијека, како је то Његош писао. Један дан може бити вреднији од хиљада година. Зашто тих осамсто година, зашто их славимо? Не зато што је то неко велико вријеме, него што смо тих осамсто година осветили и сјединили с вјечношћу. Библија је књига историјска. Међутим, она се, ако је прочитате пажљиво не бави толико историјом. Ми не знамо о Аврааму толико детаља из његовог живота, али знамо да му се Господ јављао и колико му се пута јављао. Е, то је за Библију важно, то је важно и за све нас који живимо у Цркви, који живимо Христом – да вријеме сједињујемо са вјечношћу. И зато тих осамсто година није осамсто година него је то наша вјечност и наше спасење. Добро је што све то утемељујемо на крајеугаоном камену наше Цркве, а то је Свети Сава и његов отац Симеон и уопште фамилија Немањића који су нас накалемили, засадили у духовном рају као маслине, накалемили на питомој маслини апостола и пророка, гдје је крајеугаони камен наш Спаситељ Исус Христос. Драга браћо и сестре, људска природа је, да се изразим језиком науке и електрике је – нула. Ако се не сједини са фазом, која је природа Божја, нема свјетлости, не може да буде свјетлости, енергије. И зато је сједињена Божија и човјечанска природа засијала у Христу и показала нам други свијет, тај свијет којим ми треба да се припремимо за њега да бисмо били заслужни да га и добијемо. Заиста, одушевљен сам тим што се наш народ овдје држи библијскога правила. држи ново, али не остављај ни старо. Наш народ овдје, возглавље епископом својим и Црквом, свједочи своју културу, светосавску културу, али уједно и прихвата нову културу, културу овог континента, уједно се обогаћујући том културом која има своје љепоте, и обогаћујући ту културу и народе својом традицијом и, што је посебно важно, православном вјером, или светосавском вјером, да кажемо, пошто, како архитектура византијска има српски печат у нашим храмовима и манастирима, тако и вјера православна има тај српски печат у нашем народу, има своје неке особености које друге помјесне цркве немају. Заиста сам био одушевљен и пријатно изненађен кад сам погледао књигу коју је штампао Владика Максим о тим храмовима, манастирима које је српски народ принио Америци. Мислим да та књига треба да дође до руку свих оних који данас одлучују о судбини српског народа, о судбини нашег Косова и Метохије. И да се они замисле којем народу они то суде. Мислим да би та књига промијенила у многоме њихов поглед на српски народ и њихов однос према њему. Наше епархије у Сјеверној Америци су, Богу хвала, залог наше будућности, наше емиграције, на овом континенту. Оне су примјер, у многоме и другим епархијама како треба радити у Христу, како се треба трудити. И оне су нада и нама у Јужној Америци да нећемо бити препуштени самима себи, јер ми смо тамо на почетку, почело се од нуле, доста је тешко и наши Епископи нам у томе и помажу. Не само они, наравно, али они понајвише и ја сам им на томе посебно благодаран. Благодарим оцу Предрагу, не зато што је мој презимењак него што је све ово заиста било добро организовано да храм данас блиста пуним сјајем. И, наравно, он то није могао урадити сам, него заједно са свим својим парохијанима, добрим људима који су помогли. Ја сам сам испитао и прошли и овај пут гостопримство свих тих људи. Они ме тако с радошћу и сад поздрављају, сваки од њих. И заиста сам им благодаран и та ће ме љубав, вјероватно, довести још много пута овдје, надам се. Ако Бог да здравља. Желим вам свако добро, да узрастате у мјеру раста висине Христове, јер увијек се може напредовати даље. Вашем Владици, свима вама многа и блага љета, али не проста љета него љета која треба да и даље, као и до сада, сједињујете са вјечношћу. У то име живјели! Извор: Митрополија црногорско-приморска

Извор: Радио Светигора