Претражи Живе Речи Утехе

Епархија милешевска и манастир Милешева торжествено су и у пуноћи прославили свог молитвеног заступника пред престолом Божјим, Светог краља Владислава, 6. и 7. октобра 2018. године. Свети краљ Владислав, дивни изданак светородне лозе Немањића, ктиторска је слава манастира Милешеве, слава Епархије милешевске, као и Радија Милешева и црквеног хора из Пријепоља. Под неуморним крилима Белог Анђела у манастиру Милешеви празнично бденије служили су Преосвећена господа Епископи крушевачки Давид и бихаћко-петровачки Сергије уз саслужење свештенослужитеља Епархије милешевске. Молитвено учешће узели су Преосвећени Епископ милешевски г. Атанасије, начелник Војне академије у пензији генерал Видосав Ковачевић, заменик начелника Војномедицинске академије бригадни генерал Драган Динчић, ученици Призренске богословије и верни народ. Након бденија, Преосвећени Владика г. Давид у Дому културе у Пријепољу одржао је предавање на тему Пастирски лик и дело патријарха Павла, у коме је истакао да је блажене успомене Патријарх српски Павле сав свој живот, своју епископску и патријарашку службу утемељио на Светом Писму, светоотачком предању и искуству Цркве Христове. Сутрадан, 7. октобра 2018. године, у Спасовој цркви служена је света и Божанска Литургија чији је предстојатељ био Његово Преосвештенство Епископ банатски г. Никанор. Саслуживала су Преосвећена господа Епископи крушевачки Давид, милешевски Атанасије, бихаћко-петровачки Сергије и диоклијски Методије, као и бројно свештенство и свештеномонаштво из епархија Црногорско-приморске, Дабробосанске, Рашко-призренске, Бачке, Банатске, Ваљевске и Милешевске. За певницом су појали богословци из Призрена и Фоче, као и хор Свети краљ Владислав. У светој Литургији, заједно са гостима присутним на бденију, учествовали су и представници Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, локалних самоуправа са простора Епархије милешевске, црквеног радија Источник из Епархије ваљевске, начелник Генералштаба Војске Србије у пензији генерал Љубиша Диковић. Гости су били и представници Исламске верске заједнице Србије и многи други. Верни народ из свих градова Епархије сабрао се под сводовима милешевске светиње да заблагодари Богу и Светом краљу Владиславу на свим доброчинствима. Након читања светог јеванђеља беседио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, који је нагласио: -Не треба да дозволимо да нам празници и славе наших светих угодника, поготово угодника Божјих из рода нашег српског, пролазе без сопственог преиспитивања ума и разума, савести и своје вере. Осврнимо се на њихов живот и увидећемо како је то животна философија сачувала српски род вековима, која је сачувала наше свето православље у лику Срба Светитеља. У њиховим личним животним примерима увиђамо каква је заиста била та њихова животна борба, труд у Господу који им је даровао снагу. Неко ће то у савременом свету да каже како је то старомодно, да је дошло неко друго доба па да се сходно времену треба прилагодити. А ми кажемо на то, без обзира које је доба, деценија или миленијум, животна философија нас хришћана, поготово нас Срба, треба да се угледа на тај савршен боготражитељски пример средњовековне Србије. Поред овога, ми такође примећујемо да је данашње јеванђелско читање и тема коју оно разграђује уистину повезана са личношћу Светог краља Владислава. Ако бисмо на неки начин могли да дефинишемо тај животни пут краља Владислава, и ако бисмо могли да га опишемо са пар речи, те би речи гласиле: милост, љубав, правда и вера у Бога. Уколико боље сагледамо ту истину, ми јасно увиђамо да су то и основне хришћанске врлине којима треба да се одликује сваки човек. Са страхом Божијим, вером љубављу и смелошћу, многи су приступили Трпези Господњој, причестивши се Пречасним Телом и Крвљу Господа и Спаса нашега Исуса Христа. У току Литургије Преосвећени Владика г. Никанор освештао је славско жито и колач, честитавши славу домаћину Преосвећеном Епископу г. Атанасију: -Честитам Вам славу са жељом да се увек сабирамо око ћивотâ Светог краља Владислава и Светога Саве као што су то чинили и наши свети преци који веру православну сачуваше и предадоше је нама у наслеђе чисту и неокрњену. Нарочито треба да се саберемо у Милешеви 2019. и 2020. године када ћемо прославити осам векова постојања и трајања ове светиње и показати колико смо духовно одговорни као народ према светињи каква је Милешева. Домаћин славе, Преосвећени Владика милешевски г. Атанасије, одликовао је орденом Белог Анђела првог степена Преосвећену господу Епископе Давида, Сергија и Методија за делатну љубав према Светој Цркви, а нарочито према манастиру Милешеви у оквиру обележавања осамстогодишњице постојања ове светиње, док је архијерејске грамате уручио протојерејима Браниславу Стојановићу, Станку Благојевићу, Спасоји Вујанићу и Игору Ерићу. По одслуженој светој Литургији, у манастирској порти одржан је културно-уметнички програм у коме су учешће узели здравичари, изворне групе, гуслари, певачи и рецитатори са простора Епархије, као и гости из Призрена и Фоче. Слово о Светом краљу Владиславу одржао је Преосвећени Епископ крушевачки г. Давид. Затим је владика Атанасије уручио архијерејске грамате заслужним појединцима и установама који дадоше допринос у обележавању милешевског јубилеја. За трпезом љубави присутнима се још једном обратио епископ Никанор и у свом надахнутом слову говорио о значају Светог Саве за српски народ за време почивања његових светих моштију под сводовима Спасове цркве, а нарочито после њиховог спаљивања на Врачару. Епископу Атанасију, игуманији Аквилини, свештенству, монаштву и верном народу Епархије милешевске славу су честитали присутни архијереји, изасланик директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама г. Бранко Борић, као и Надир еф. Дацић испред Ријасета Исламске заједнице Србије. Овогодишња прослава Светог краља Владислава увертира је у јубиларну 2019. годину која ће бити испуњена различитим манифестацијама којима ће се на достојанствен начин прославити осамстогодишњица Милешеве. Обележавање јубилеја биће настављено и у 2020. години. Извор: Епархија милешевска View full Странице

Поводом празника Светог оца нашега Саве, приказан је филм проф. Рајка Д. Блекића, рађен с благословом Његове Светости патријарха српског господина Иринеја, о изради обновљеног ћивота Светог Саве и Светог краља Владислава у манастиру Милешева. Ову обнову радили су вајари: Мирјана Нешић Нануп и сам проф. Рајко Д. Блекић. Филм "Записи једног вајара" јесте вишеструко интересантан: као документ о споју дубоке вере и врхунске уметности. View full Странице

Капитално дело у издању Православног богословског факултета Универзитета у Београду и ЈП Службени гласник: Владислав Пузовић, Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама (1849-1917), Београд 2017. Пред читаоцем је сасвим нова област истраживања која се односи, не само на српску црквену и историју уопште већ и на историју Руске Цркве - посебно њеног духовног школства и образовања у трајању од око 70 година, на прелому два века, 19. и 20. Млади црквени историчар Владислав Пузовић за ову област истраживања није имао много узора у литератури и зато је учинио велики пионирски корак исчитавања сачуване архивске грађе похрањене у архивима у Украјини и Руској Федерацији - Кијев, Москва и Санкт-Петербург. Сем ретких изузетака ова грађа која се односи на Србе студенте духовних академија није коришћена, а без ње, признаћемо, нема правог истраживања. Аутор је, иако млад, показао искуство темељног, свестраног, критичког и изнад свега, обазривог истраживача, који зналачки из расположиве грађе исчитава прве странице развоја богословске мисли код Срба и даје сажет пресек развоја исте у Русији као alma mater српске богословске мисли савременог доба. Пред читаоцем промичу ликови наших еминентних питомаца у духовним академијама, сазнајемо имена најпознатијих професора и предавача, наслове кандидатских и магистарских дисертација, рецензије њихових ментора, који су их зналачки и стрпљиво уводили у тајне и методологију богословља. Нећемо ништа ново рећи ако кажемо да се наша новија историја и школство, и просвета посебно, не могу ни замислити без имена каква су, рецимо, прота Стеван Димитријевић, епископ Никодим Милаш, епископ Иринеј Ћирић, Чедомиљ Митровић, митрополит Михаило Јовановић, Светолик Ранковић, да поменемо само нека имена, који су своје универзитетско-православно и хришћанско образовање стицали у Русији. Свршени питомци руских академија су носећи просветни кадар у нашим богословијама и тек основаном Богословском факултету Београдског универзитета, као и у другим просветним и државним установама у Србији, односно Југославији. Ако кажемо да су 24 епископа стекли духовно образовање у Русији, да до сада имамо канонизованих седам светитеља наше помесне Цркве, већ смо много рекли. Овај темељни, пионирски рад добро је утемељен, пре свега на изворима прве врсте – то је архивска грађа која, скоро да није до сада коришћена. Добро је искоришћена, не тако богата, литература, пре свега на руском језику. Детаљна проучавања појединих сегмената по научним областима тек предстоје и то је мултидисциплинарно истраживање које треба да чине богослови: библисти (ментори Србима су били познати научници А.А. Олесницки, М.Д. Муретов, В.П. Рибински, Е.А. Воронцов), црквени правници (П.А. Лашкарев, Н.А. Заозерски, Т.В. Барсов), црквени историчари – опште и националне историје Цркве (И. И. Малишевски, В.В. Болотов, А.А. Брилијантов, А.П. Лебедев, Т. Титов, Е.Е. Голубински, А.А. Спаски, В.А. Соколов, Г.А. Воскресенски, И.С. Паљмов), патролози, богослови пастирског и омилитичког усмерења, како би, свако из своје научне области, на примерима наших питомаца у Русији, показао развој поменутих богословско-научних дисциплина код нас. На крају треба рећи да сва будућа истраживања као полазну основу имају ову студију као незамењљив водич који указује у ком правцу треба продубљивати наша сазнања о нашим питомцима на руским духовним академијама. У великој и раскошној грађевини српско-руских духовних односа 1849-1917. године, студија Владислава Пузовића је заиста камен темељац и путоказ како и у ком правцу даље усмеравати предстојећа истраживања. протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Подаци о монографији: Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917. Аутор: др Владислав Пузовић, Издавачи: Институт за теолошка истраживања Православног богословског факултета Универзитета у Београду, ЈП Службени гласник, Место и година издања: Београд, 2017. Обим монографије: 830 стр. Тираж: 500 (ISBN 978-86-7405-183-2 (ИТИ); COBISS.SR-ID 236020748), Рецензенти: 1) Др Радомир Поповић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду; 2) Др Љубодраг Димић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду; 3) Др Наталија Јурјевна Сухова, редовни професор Богословског факултета Православног Светотихоновског универзитета у Москви; 4) Др Дарко Ђого, ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву; 5) Др Милош Ковић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Садржај: Предговор (7-14), I поглавље: Руске духовне академије на мапи српског богословског образовања (15-112) (Руске духовне школе – историјски пут и богословско наслеђе 15-50; Руске духовне академије као центри богословског образовања Срба (XVIII – почетак XX века) 51-112), II поглавље: Срби на Кијевској духовној академији (113-282) (Кијевска духовна академија као центар проучавања српске црквене историје: од Михаила Јовановића преко Стевана Димитријевића до Јосифа Цвијовића 113-196; Српске дисертације на теме из руске и опште црквене историје 197-211; Кијевска библистичка школа и Срби 212-242; Кијевско академско богословље и Срби: од Никодима Милаша преко Доситеја Васића до Радована Казимировића 243-282), III поглавље: Срби на Московској духовној академији (283-360) (Московска школа црквене историје и Срби 283-305; Московска духовна академија и почеци српске академске библистике: Иларион Зеремски и Иринеј Ћирић 306-325; Академско богословље у Сергијевом Посаду и Срби: од Емилијана Радића преко Чедомиља Митровића до Владана Максимовића 326-360), IV поглавље: Срби на Санкт-Петербуршкој духовној академији (361-414) (Иван Савич Паљмов и Срби: од Душана Јакшића преко Лазара Перовића до Варнаве Росића 361-397; Иван Јегорович Троицки и српски студенти 398-405; Српске дисертације на теме из црквеног права, религијске философије, пастирског и моралног богословља 406-414), Епилог – Руске духовне академије и српско богословље: историјско-богословско наслеђе (415-431), Эпилог – Русские духовные академии и сербское богословие: историко-богословское наследие (432-450), Epiloque – Russian Theological Academies and Serbian Theology: Theological and Historical Heritage (451-468), Прилог 1: Азбучник Срба на руским духовним академијама (1849-1917) (469-564), Прилог 2: Архивски документи (565-786), Скраћенице (787), Извори и литература (788-802), Именски регистар (803-829), Белешка о аутору (830). Извор: Српска Православна Црква View full Странице