Претражи Живе Речи Утехе

Невероватне глупости можете прочитати у српским медијима, посебно на великим порталима што је потпуно нејасно да они као велики извори преносе овако велика сујоверја и лажи! Огњена Марија не кажњава, не бави се тиме. Она је светитељка Божија, она је узвишенија од анђела, она стоји пред престолом Божијим, зашто би једна света жена, светог живота кажњавала? Потпуно ритуални и секташки приступ празнику од стране српских медија. Огњена Марија је дете безбожних родитеља, решила је да се крсти да се у Христа обуче, а имала је само 12 година, отац је се одрекао због тога и пострада у 16 години због вере у Бога нашег. Молите се и не плашите се, Огњена Марија неће донети зло у ваш дом, не плашите се. Свети старац Пајсије је говорио, када год осетите страх знајте да није од Бога, не може светитељка да буде “ђаво”. Ово се такође односи и на све остале угоднике Божије, које је Господ прославио у Царству небеском. Првенствено мислим на светитеље као што су Свети пророк Илија, Свети великомученик Пантелејмон, Свети апостоли Вартоломеј и Варнава, где Вартоломеју ни име не изговоре како треба. За хришћанске празнике пре свега се иде у храм на Литургију и причешће и друге алтернативе једноставно-НЕМА. Немања Мартиновић https://www.facebook.com/martinovic.nemanja

МАРИНА СЕ СВЕТА ГОСПОДУ МОЉАШЕ, НА СВЕМУ ТИ ХВАЛА, ГОСПОДЕ И СПАСЕ. На овај дан слави се спомен на свету мученицу Марину, у народу познатију као Огњена Марија. Као и празници светитељки који за њом следе: Благе Марије (4. август) и Трнове Петке (8. август), ни Огњена Марија у црквеном календару нема "црвено слово". Ипак, сва три спадају у веома поштоване празнике у народу, посебно међу женама, тако да се ова три дана ништа се не ради у руке, нити у пољу. Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у 12 својој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва. Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да мубуде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што св. Марина одговори: „нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему". Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу. У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: „радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља." И Марина би исцељена силом Божјом одсвих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњуи у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука св. Марине налази се у ман. Ватопеду у св. Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир св. Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су сеи догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу нити у имовину овог манастира. Једно времеТурчин је био тутор овог манастира. Тропар (глас 4): Агница твоја, Исусе, Марина зовет велијим гласом: тебе, женише мој, љубљу, и тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему, и стражду тебе ради јако да царствују в тебје, и умирају за тја да и живу с тобоју: но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја тебје: тоја молитвами, јако милостив спаси души нашја. https://www.crkvaub.rs/vesti/zitija-svetih/sveta-velikomucenica-marina,-ognjena-marija

Епископ милешевски г. Атанасије освештаће новоподигнути Храм Свете великомученице Марине у буковичком селу Пипери у суботу, 30. јула 2022. године, у 17 часова, најавила је Епархија милешевска. Извор: Епархија милешевска

Свету великомученицу Недељу празнујемо 7. јула по црквеном, односно 20. јула по грађанском календару.У време безбожних царева Диоклецијана и његовог зета Максимилијана у Анадолији су живели Доротеј и Јевсевија. Они су били побожни хришћани, врло богати, али без деце. Ипак, са вером и надом молили су се Богу да им подари дете, обећавши да ће га посветити Њему. Бог је услишио њихову молитву и једне недеље роди им се женско дете. Девојчицу крстише и дадоше јој име по дану њеног рођења Недеља. Родитељи су васпитавали Недељу у хришћанском учењу и врлинама. Као одрасла девојка, лепа телом и душом, одби многе просце, говорећи да је она себе обручила Христу Господу. Један од тих одбијених просаца оптужи и Недељу и њене родитеље цару Диоклецијану као хришћане. Цар нареди мучење Недељиних родитеља, па они у мукама за Христа скончаше. Свету Недељу посла Диоклецијан Максимилијану на суд. Видевши да је светитељка непоколебљива у Христовој вери, Максимилијан нареди да је дуго и без милости туку воловским жилама. Али, света мученица, са вером у Христа, издржа и те муке. После тога послаше је управитељу Витиније Илариону. Овај је саслуша и нареди да је уведу у идолски храм. У њему се Света Недеља помоли Богу, па настаде силан земљотрес од кога сви идоли у храму попадаше и поразбијаше се у прах. Затим сину муња и сагоре лице управитељу Илариону, те он паде са свога престола и издахну. После Иларионове погибије за управитеља области дође Аполоније. Он удари Свету Недељу на зверске муке, па је баци у тамницу. Тамо јој се јави Христос Господ, исцели је и рече јој: "Не бој се мука, Недељо, моја благодат је с тобом".Управитељ Аполоније поново изведе свету Недељу на сду и муке, па донесе пресуду да она буде спаљена у огњу. Слуге спремише огромну ватру и бацише мученицу усред ватре. Али, она се тада дуго молила Богу, па се из ведрог летњег неба спустио облак и угасио ову ватру. Ни разне друге муке нису јој могле ништа. Видећи ово необично чудо, многи од незнабожаца повероваше у Господ Христа. Због тога их све посекоше. Али, без обзира на све то, Света Недеља се није хтела одрећи своје вере у Христа.Тада нареди Аполоније да мученицу поново одведу у тамницу. Потом јој изрече смртну пресуду да буде посечена мачем. Хелати је онда узеше и изведоше ван града да је погубе. Света Недеља их замоли за дозволу да се помоли Богу, што јој и дозволише. Онда она клече на колена, уздиже руке к небу и помоли се Богу. Свршивши молитву, она предаде душу своју Богу пре него се мач спусти на њену главу. А када војници, пришавши к њој да изврше над њом смртну казну, видеше да је већ умрла, зачудише се. У том зачуше божански глас с неба: Идите, браћо, и причајте свима о великим делима Божјим. Војници се после тога вратише славећи Бога.Света Недеља пострада 289. године у Никомидији. http://svetanedelja.in.rs/19-sample-data-articles/joomla/24-joomla.html

Патријарх српски Иринеј је освештао 23. јуна 2019. године новосаграђени храм Свете великомученице Недеље у Малој Моштаници. Уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-каловачке, пре свете архијерејске Литургије, обављено је освећење храма и додељени су ордени и грамате добротворима и доброчинитељима. Патријарашке грамате уручене су великим добротворима и додобротворима „за њихову несебичну љубав и ревност према Српској Православној Цркви, а посебно на уложеном труду и великој материјалној помоћи приликом изградње новог храма Свете великомученице Недеље у Малој Моштаници код Барича: др Милети Радојевићу, директору Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Републике Србије; Скупштини Општине Обреновац; гђи Љубици Бошњак, архитекти Архиепископије – пројектанту храма; Слободану Реметићу, академику из Београда; Станоју Биочанину, директору Прве Искре Барич; Радету Тришићу, Жељку Васиљевићу, Слободану Драгићевићу, Владимиру Симовићу, Томи Новаковићу, Бојану Васићу, Момиру Матовићу - приватницима из Барича, као и Милану Симићу, керамичару из Барича, Предрагу Јовановићу, предузетнику из Барича, Ивану Остојићу, приватнику, и Немањи Миленковићу, столару из Мислођина; Предрагу Бабићу, предузетнику; Милошу Муришићу, приватнику; Драгиши Максимовићу, приватнику из Умке; Горану Ћирићу, магистру саобраћаја из Обреновца; Александру Дрењанину, приватнику из Обреновца; Зорану Деспотовићу, електричару из Остружнице; Александру Стефановићу, аутопревознику; Александру Мићићу, раднику; Николи Мићићу, раднику; Мирославу Лапчићу, раднику; Драгану Алавањи, раднику; Драгану Нешковићу, раднику; Рајку Николићу, пензионеру; Крсту Благојевићу, пензионеру; Бранку Јовановићу, пензионеру; Влади Љуни и Марку Љуни, каменоресцима; Милану Максимовићу и Славку Максимовићу, столарима - сви из Мале Моштанице. Грамате су уручене и: Ивану Лазаревићу, председнику Месне заједнице у Малој Моштаници; Миладину Симићу, Драгану Субаковићу, Видосаву Ћирилову, Ненаду Варничићу, Горану Варничићу, Драгољубу Илићу, Милораду Симићу - члановима Грађевинског одбора за изградњу храма у Малој Моштаници, као и гђици Сари Пресетник, ученици Основне школе из Мале Моштанице Орден Светога краља Милутина додељен је господи Милораду Грчићу, директору Електропривреде Србије; Радовану Манојловићу, приватнику из Барича; Здравку Добрићу, пензионеру из Мале Моштанице. На предлог архијерејског намесника београдско-посавског протојереја-ставрофора Бранка Митровића звањем протојереја одликован је јереј Предраг Живковић, парох при храму Покрова Пресвете Богородице у Баричу. Извор: Српска Православна Црква

„Постала је позната свијету тек кад су откривене њене мошти, које су обилазиле земље и градове, стизале и до Београда, а данас почивају у Јашију“, рекао је Митрополит Амфилохије. Владика је рекао да је буновићка пустиња слична пустињи у којој је Света Петка служила Господу. Рекао је да Цркву називамо и по народу који је већина њених чланова, али да је она једна, света, апостолска и католичанска Црква Божија. „Она обједињује све људе и све земаљске народе. И све их призива на то свето, Божанско јединство у Христу Господу, Сину Божјем јединородном, од Дјеве рођеном ради нас и нашега спасења. Свједок тога је управо преподобна мати наша Параскева“, рекао је Митрополит црногорско- приморски. Додао је да је она то свједочила док је ходила овдје по земљи. „А још више свједочи сада, када је још живља, кад је примила у себе дар Царства небескога, Духа Божјега. И ево, сабира нас свуда, широм васељене. Данас је толико храмова посвећено имену Божјем и преподобној мати Параскеви, и овдје код нас и широм бескрајне Русије и читавога свијета“, казао је Владика Амфилохије. Након причешћа вјерних, Митрополит Амфилохије је са свештенством благосиљао славски колач. Потом је приређена славска трпеза хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска