Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'везе'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Не волим идеологије. Вежу ме. Оне стварају одређену зависност. Пристајањем на одређену идеологију лишавам себе слободе коју је Христос дао сваком човеку. Осим тога, идеологије „трпају” човека у флаше са уским грлом кроз које он на тачно дефинисан начин сагледава свет. Желим да будем широкогруд човек, иако је то човеку тешко, јер се прво мора отрести окова мисли које га вежу и не дозвољавају му да дубље размишља о датим случајевима и темама. То је и један од разлога зашто хришћанство нема и не може имати никакве везе са идеологијама. Човек је јединствена, непоновљива личност, слика и подобије Личности. Решења „једном заувек”, која су својствена радикалним покретима и екстремнијим идеологијама, су стога по дефиницији у сукобу са хришћанским схватањем света и човека. Неке идеологије су иза себе оставиле реке крви. Њихов сукоб са Личношћу сада је превазишао ниво теорије и испунио је земљу тугом. Када идеолози покушају да искористе утицај Цркве за ширење својих веровања у народу, постаје језиво. Неки од најкрвавијих прогона у Цркви дешавају се због људи у истој Цркви који покушавају да прилагоде хришћанство својим схватањима – да од њега направе идеологију. Стога верујем да је реакција нас хришћана на идеологије овог света кључна. Господ Исус Христос никога није приморавао да верује у Њега нити да Му служи. Он се није јавио Пилату после свог васкрсења, јер Он не присиљава слободну вољу човека. Христос није желео да му се служи, него је сам служио човеку ради његовог спасења и понизио се „до смрти на крсту“ ( уп. Фил. 2,8 ). Тако да и ми морамо да нађемо реч утехе и загрљај чак и за људе који су против нас, са којима се не слажемо или које на неки начин презиремо. Када из нас сија Христова љубав, када људи виде Христа у нама, то је најбоља проповед свету. 20. и 21. век се могу назвати вековима идеологија. Хришћани имају задатак да својим речима и делима проповедају јеванђелско учење у мноштву мишљења, погледа на свет и различитих култура. Зато је важно да не изгубимо из вида „срж“ наше вере, а то је Христос Господ. Без Христа хришћанство не може постојати! У „Историјском путу Православља“ прот. Александар Шмеман описује гностицизам као покушај тадашњег грчко-римског света да прилагоди хришћанство својим веровањима. Да прихвати оно што је умео да прихвати и да негира оно што је паганима тог времена изгледало невероватно (наиме, да се Бог могао родити). Ови покушаји да се „оскрнави“ сама суштина хришћанске вере опаснији су од отворених прогона, јер прогони крвљу мученика запечаћују Христово учење у срцима верника. А у исто време, важно је бити у стању да водимо дијалог са овим идеолошким, плуралистичким и секуларним светом. Односно, немојмо бити маргинализована заједница која се плаши да сведочи Истину и „ограђује“ се у неке зидове, заборављајући да је за народ „споља“ и Господ Бог разапет. Вратићу се на почетак – не волим идеологије. Они на човека гледају превише поједностављено, превише површно. А личност као Личност се не уклапа ни у какве моделе и оквире. Како одговорити на изазове времена у којем живимо? Христос се прво мора усликати у нама самима, а онда ће се све што дотакнемо преобразити. „Нови човек“ је Христов човек. Маргарита Генчева https://hristianstvo.bg
  2. Благодарећи инфо-служби Епархије бачке, доносимо вам текст Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја "ДУХОВНЕ ВЕЗЕ СТАРЦА ПОРФИРИЈА СА ПРАВОСЛАВНИМ СРПСКИМ НАРОДОМ", који можете преузети у пдф формату ОВДЕ
  3. Протојереј – ставрофор Мирко Вилотић, архијерејски заменик Владике Лаврентија, у посети Епархији ваљевској. Блаженоуснули Епископ ваљевски Г. Милутин био је трудољубиви градинар. Епархију ваљевску је уредио и као најлепши врт оставио својој духовној деци. Трагом те дубоке бразде треба наставити у времену које долази, једна је од порука Епископа шабачког Г. Лаврентија, коју је приликом јучерашње посете Ваљевској епархији пренео његов заменик протојереј – ставрофор Мирко Вилотић. Будући старији од 65 година, према прописима ванредног стања, Владика Лаврентије није могао лично да дође и испуни своје обавезе администратора Епархије ваљевске па је то учинио прота Мирко Вилотић. У Епархијском дому дочек му је уприличио архијерејски заменик блаженопочившег Епископа Милутина, протонамесник Филип Јаковљевић, са епархијским службеницима. Преневши поздраве и благослове Епископа Лаврентија, прота Мирко Вилотић пожелео је много успеха браћи свештеницима и верном народу, који су под духовним старањем Владике Милутина живели и у славу Божју стварали. Епархија ваљевска настала је, како је Владика Лаврентије увек говорио, „умножавањем“, а не дељењем Шабачко – ваљевске епархије. Дељење, зборио би архијереј полувековне мисије широм планете, „указује на одвајање, а ми смо у Христовој љубави заједно и тако ће увек бити.“ Владика Лаврентије многим овдашњим свештеницима благословио је одлазак у богословије, многе рукоположио, подсетио је у разговору протонамесник Филип Јаковљевић. Близак је и до данас многима драг. За његова вакта, у Ваљеву је отпочела изградња Храма Васкрсења Христовог, којег је у пратњи протонамесника Филипа Јаковљевића овога пута посетио протојереј – ставрофор Мирко Вилотић. У саборном храму дочек је приредио старешина протојереј – ставрофор Драгомир Јовановић и архијерејски намесник други ваљевски, протонамесник Саша Максимовић. Сви заједно са братством храма одслужили су помен Владики Милутину. Добродошлицу у манастиру Ћелије проти Вилотићу је пожелела игуманија мати Гликерија. Након поклоњења моштима Преподобног Оца Јустина, у срдачном разговору евоциране су успомене на ћелијског богомудраца, период столовања Владике Лаврентије, а нарочито Владике Милутина, који је о Оцу Јустину често говорио и са посебном љубављу се сећао својих сусрета са њим у раном детињству. Након Ћелија пут води ка дому Светог Владике Николаја, манастиру Лелић. Игуман Георгије и архијерејски намесник први ваљевски, протонамесник Дарко Ђурђевић, приредили су дочек у маниру гостољубља по коме је лелићка светиња надалеко позната. Како и доликује, све протиче у пријатној размени речи и узајамном благодарју. „Канцеларија Епископа Лаврентија пружа чврст ослонац свима нама овде и то много значи. Сарадња је била одлична и, уз Божју помоћ, тако ће и остати“, поручио је у име домаћина протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик блаженопочившег Епископа Милутина. Боравак у ваљевској епархији прота Мирко Вилотић заокружио је посетом епархијском магацину и, уз поздраве и благодарје браће из Ваљева, кренуо назад пут Шапца. Извор: Епархија ваљевска
  4. Мој покојни отац је имао једну изреку „боље и то причати него макар шта“. Чим сам чуо нове нападе претплаћеног црквеномрсца Ненада Чанка, сетио сам се ових речи. Човек који има неодољиву потребу да све проблеме о којима у својој пропалој политичкој каријери говори, бар половину свали на црквена плећа, ни поводом пандемије коронавируса није могао да не нападне Цркву. Ненаде Чанку…. Пре него што ти поставим пар питања хоћу да те питам једно главно из којег произлази све остало: КАКВЕ ТИ ВЕЗЕ ИМАШ СА ЦРКВОМ? То што си крштен већ као одрастао и као такав се водиш на папиру да си део Цркве, не даје ти за право ово што радиш. Бити део Цркве значи живети кроз Христа Литургијски. Даћу ти само један пример. Ја, рецимо, имам дозволу за управљање моторним чамцем. Био сам у Панчеву у капетанији једном када смо полагали и никад више у животу нисам сео да возим чамац. Замисли да ја сад на основу те дозволе упаднем у неку капетанију и почнем да заводим ред само зато што имам дозволу. Е, управо ти то радиш у Цркви. Гледао сам мало пре твоје укључење у једну ТВ.емисију где си се налупетао, Боже ме сачувај. Опет ти је главна тема била Црква. Ево, ја као један мали поп из Срема, да ти кажем пар ствари. Сви свештеници и владике који су се заразили овим вирусом заразили су се јер су ишли да помажу народу који је ухапшен и затворен у својим домовима. Нико се није заразио служећи литургију. Да ли можеш једноставно да схватиш да је немогуће да се неко зарази причешћем? Сви медији су објавили да је владика Стефан Шарић заражен вирусом. И онда креће стампедо… Ето попови вас лажу. И они су заражени итд. Исти тај владика Стефан је сваки дан по дванаест сати од почетка ове пандемије ишао са волонтерима по Београду и делио хуманитарну помоћ. Завеже мантију око себе и тегли брашно, уље, шећер… онима којима је тада било најпотребније. То нико од медија није објавио. Ако ни због чега, због тог великог човека морам да ти одговорим. Пошто се ти бусаш у прса како си Војвођанин, ево да ти дам једну званичну статистику од јуче ситуације са пандемијом у Војводини. „ У Војводини је регистровано укупно 478 заражених коронавирусом, од тога највећи број у Новом Саду, 97. Број оболелих у Војводини који су позитивни на коронавирус у односу на укупну популацију покрајине износи‬ 0,025%. Број заражених коронавирусом у Београду у односу на Војводину износи 3,5 пута више, на приближно исти број становника. Тачније, Београд има за 250 000 становника мање од Војводине. Број оболелих медицинских радника у Клиничком Центру Војводине, који је највише на удару током ове епидемије, износи равно 0. По мишљењу Покрајинског секретара за здравство Зорана Гојковића, узрок овако позитивног тренда у Војводини је “култура Војвођана”, мањи проценат гастарбајтера, и болнице павиљонског типа. У Војводини најмање заражених, а највише верника на литургији! Могуће је да је Гојковић у праву, ипак остаје питање како је поред толиког броја верника/причасника у православним храмовима, тако мали број позитивних пацијената на коронавирус. Истовремено у Београду број заражених је 3,5 пута већи у односу на Војводину, иако је популација у Београду мања за 250 000 становника. При том значајан број свештеника у Београду је одустао од служења васкршње литургије, али и претходних литургија током часног поста, баш из бојазни да се народ не зарази коронавирусом. Треба имати у виду да су управо епископ Никанор банатски и епископ Иринеј бачки позвали вернике да дођу и да се причесте упркос упозорењима државе и медија да то може бити веома опасно у време епидемије. Богослужења у Војводини у све три епархије (сремска, бачка, банатска) нису прекидана током протеклих месеци, док су рецимо у појединим епархијама СПЦ епископи наложили свештеницима да не служе на поједине велике празнике и да служе без народа. Поједини домаћи медији шире пропаганду како је главни узрок заразе у Србији СПЦ, односно верници који узимају причешће “истом кашичицом”. Ако узмемо у обзир да је протеклих месец и по дана био велики васкршњи пост, када верници масовније долазе у храмове и чешће се причешћују, онда би Војводина требала бити епицентар заразе, а број мртвих и заражених многоструко већи него у другим деловима Србије. Ипак, то не само да није случај, него статистика показује сасвим обратне резултате. Ако је “струка” у праву остаје сасвим нејасно и необјашњиво како је број заражених најмањи у верски најинтензивнијој средини, тј. Војводини.“ `Ало мајсторе…у једној објави на Твитеру скоро си изјавио: „Ко позива у условима пандемије на непоштовање закона и наредби о забрани окупљања, чини акт биолошког тероризма и подрива стабилност моје земље“. Вероватно си мислио на све оне редове испред Максија, Темпа, Лидла, Универекспорта итд.? Где људи унезверени сваки петак чекају у непрегледним редовима гурајући се једни уз друге чекају да купе намирнице како би преживели затварање. Не знају шта да купе, јер не знају колико ће бити затворени. Можда си мислио и на прикупљање гласова за твоју странку за изборе? Или си опет мислио на Цркву? Даље си у тексту који је објављен рекао : „… Опрости им Оче, не знају шта чине’, за вас не важи. Ви одлично знате шта радите. И за чији рачун”. Хвала Богу што ми знамо зашто и шта радимо. Управо за рачун Васкрслог Христа. Сваки рад би био узалудан да није ове непобитне чињенице да је Христос Васкрсао. Свако делује онако како верује. Има ту и неког родитељског завештања. Рецимо, по том родитељском васпитању, ја не могу другачије против чињенице да ми је и отац био свештеник. Тако да разумем и тебе. Корени су чудо. Упоредио си Цркву са нарко картелом и дилерима дроге. Знам да си упућен како то са наркотицима функционише, сматрам да је то део опште културе, али друже, шта ти знаш о Цркви? Кад човек пресабере све твоје јавне наступе може да се извуче једноставан закључак. Твоја три највећа проблема су Шешељ, Коштуница др Војислав и Црква. Е сад… са овима си у договору па се мало нападате, мало се мирите, мало се пљујете… мало се волите. Али зашто опет Црква? Све могу да разумем. Да неко не верује, да га не занима ништа везано за хришћанску традицију, да има свој став и мишљење о стварима у Цркви итд., али не могу да разумем зашто у сваком наступу имаш неодољиву потребу да пљујеш и нападаш Цркву. Мене кад нешто не занима, ја уопште и не размишљам о томе, а камо ли да коментаришем. Значи да је нешто друго по среди. Ово писмо није намера да ја теби „отворим очи“, пошто је свима јасно који су пориви свих твојих напада на Цркву. Човеку који светог Саву пореди са хрчком нема шта да се објашњава. Намера је историја. И завет пред Христом. Свима који јавно и бесрамно нападају Цркву, ја ћу одговорити. Ја, један мали поп из Срема. Мени је тебе уствари жао. Јер не могу да схватим како човек живи са толиком мржњом у себи. Код нас у Војводини кад неком треба нешто да одложи, неко ђубре или нешто што треба да се баци кажу „дај ми тај чанак“. Углавном је то нека посуда која је огуљена, разбијена и није за употребу. Али Црква увек прима оне који су спремни да се врате у Истину.Тако да мислим да и ти такав, ако одбациш мржњу из срца ипак можеш да се спасеш. Видиш како Христос воли! То нам између осталог доказује прича о Блудном сину. Није суштина те приче само у покајању Блудног сина, већ у једној реченици „… виде Отац сина како иде из далека“. Значи да је Отац гледао када ће се син вратити и покајати. Црква је пуна Љубави, па и за тебе. Све то потврђује чињеница коју си поменуо у погрешном контексту „опрости им Оче, јер не знају шта раде“. Само три дана после ове реченице, мучења, ругања и убијања Христос је Васкрсао. Сви твоји напади су смешни и падају пред овом чињеницом. Можда би теби и твојим пајташима и пошло за руком да унизите Цркву. Али вас баца на колена догађај од прошле недеље. Већ две хиљаде година једна победоносна песма све вас чини смешнима. Ја ћу ти је сад отпевати : ХРИСТОС ВАСКРСЕ ИЗ МРТВИХ, СМРЋУ СМРТ ПОБЕДИ И СВИМА У ГРОБОВИМА ЖИВОТ ДАРОВА. Свештеник Благоје Бане Катић Свештеник Благоје Катић: Хеј Ненаде, хеј Чанку...КАКВЕ ТИ ВЕЗЕ ИМАШ СА ЦРКВОМ? - Čudo WWW.CUDO.RS Мој покојни отац је имао једну изреку „боље и то причати него макар шта“. Чим сам чуо нове нападе претплаћеног црквеномрсца Ненада Чанка, сетио сам се ових речи...
  5. Митрополит Амфилохије је најпопуларнија личност у Црној Гори, то знају сви режимски аналитичари. Очигледно је то засметало сујетном Ђукановићу, те је овим законом, уз садејство са неким политичким и медијским снагама из Србије, покушао да угрози тај статус митрополита. Али сваки камен којим су се бацили на Амфилохија само је увећао бројност народа на улицама Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић дошао је у САД као део дипломатске мисије Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве, са циљем да америчке званичнике информише о стању људских и верских права у Црној Гори након доношења сада већ фамозног Закона о слободи вјероисповијести. Након разговора које је, скупа са епископом диоклијским Методијем, имао у Вашингтону, продужио је за Чикаго, где је учествовао на Сабору у манастирима Свети Сава и Нова Грачаница, те на литији од цркве Светог Саве до цркве Светог Илије у Индиани, првој која је икада одржана на територији САД. Оба ова догађаја која је организовала Епархија новограчланичко-средњезападноамеричке као израз подршке овдашње цркве и верног народа цркви, свештенству, сестрама и браћи у Црној Гори, дубоко су потресла протојереја Никчевића, који није крио позитивно изненађење бројем људи који су шетали у недељној литији. Овај разговор, ипак, почињемо оним због чега се је отиснуо на далек пут… *С ким сте се срели у Вашингтону и какви су утисци? -По благослову нашег митрополита и Епископског савјета Црне Горе владика Методије и ја смо имали састанке у Стрејт департменту, Конгресу и Хелсиншком одбору. У Стејт департменту смо се срели са људима који воде црногорски и српски деск, Џошуом Луисом и Стејси Бишоп као и са господином Томпсоном, вишим саветником за Европу и Евроазију и са замеником амбасадора за вере, Семом Браунбеком. А у Конгресу САД били смо у канцеларији Чели Пингри, која обавља функцију предсједавајућега тзв „црногорског кокуса“ и разговарали са вишим стручним саветником Тодом Штејном. Причали смо дуго, уместо предвиђених пола сата, разговор би потрајао сат и по и углавном се сводио на то да су они тражли информације о много ствари и детаља о којима нису били добро обавештени. Очигледно, да су до сада добијали информације само са једне адресе, од представника црногорског режима из Подгорице, тако да је и за њих било изненађење све оно што се догадјало и претходило доношењу Закона о слободи вјероисповијести, а о чему смо их потанко обавестили. Поготово смо инсистирали на недемократском и нелигитимном начину на који је закон усвојен, у глуво доба ноћи, уочи Нове године, када су амбасадори и дипломатски представници били на одморима, док су опозициони посланици били похапсени у Скупштини у време гласања око спорног закона, упркос томе што су поседовали посланчки имунитет. И ми свештеници, заједно са нашим владикама и целокупним монаштвом морали смо да изађемо на улице и да позовемо народ у покушају да спречимо изгласавање тог накарадног закона мимо сваког протокола, који заправо није Закон о слободи него о ропству, у коме су посебно спорни чланови: 62, 63, и 64 који су политички а не правни, и којима је предвиђено да имовина Митрополије и Епархија СПЦ на територији Црне Горе која је до 1918. године припадала цркви, сада треба да припадне држави, да се прекњижи, да држава њоме располаже. *Да ли су Вас и колико саговорници у Вашингтону разумели? -Ми се надамо да јесу, а мислимо да су брзо и реаговали, барем ако је судити по поступцима црногорских власти и по ономе што су добили као препоруке из америчке и британске амбасаде након неких својих одлука. Црногорска власт је била наредила полицији да више не обезбјеђује литије, мирна и молитвена окупљања грађана, а онда су америчка и британска амбасада реаговале јасно нагласивши да се демократски принцип и право на окупљање мора поштовати, поготово ако се има у виду да је Црна Гора држава која претендује да уђе у Европску Унију. Пошто су добили и јасне препоруке из америчке амбасаде да је држава дужна да обезбеђује сваки јавни скуп, црногорској власти је пропао покушај да престану са обезбеђивањем наших скупова. Очигледно је да су имали намеру да изазову немире, а да са себе скину сваку одговорност за последице. То је, чини се, био и први корак режима ка увођењу ванредног стања којим би прекинули наше протесте. То им, за сада, није успело. *Да ли овај састанак митрополита са премијером Црне Горе можемо тумачити као последицу тог притиска? -Рекао бих да су и они, гледајући шта им се дешава по свим градовима, па чак и малим селима, напокон схватили да је више од половине Црне Горе незадовољно овим законом. Јер, ако преко 200.000 људи сваког четвртка и недеље упорно мирно шета и ако знамо да бар по један члан породице остане у кући, онда се примичемо цифри од 400.000 људи, што су две трећине становништва Црне Горе. То је импозантан број и ми смо пластично објаснили званичницима у Вашингтону шта то значи када 200.000 људи изађе на улицу у једној малој земљи, каква је Црна Гора – то је као да у Америци изађе 110 милиона. Оно што је културолошки феномен, бар када се ради о нама са Балкана, јесте да сви ти људи шетају мирно, без инцидената, да певају црквене песме и носе иконе, моле се Богу, чувајући своје људско достојансво и духовно достојанство цркве у чију заштиту су стали, и ево по мећави, по киши и сваком зимском невремену не одустају од чврсте намере да сачувају светиње. Те слике литија дугих десетине километара су обишле и задивиле свет. И када се народ разиђе, у тишини и побожно, иза њега не остане ниједан комад смећа, па комуналне службе после скупова немају шта да раде. И по томе се види да су то хришћанска окупљања, и да их покрива благослов Божији. Оно што је званичнике из Вашингтона посебно интересовало је то да ли протестују само Срби и да ли су окупљања једнонационална. И на то смо одговорили да је СПЦ канонска и осмовековна институција којој се, по свим истаживањима које спроводи власт, највише верује и да се у њој на служби, једнако окупљају и они који се национално изјашњавају као Срби и они који се национално изјашњавају као Црногорци. Такође, медју нашим свештеницима и монасима има разних националности, и то верујућем народу не смета, нити икоме прави икакав проблем. Да не говорим о томе да на нашим скуповима говоре и представници Исламске заједнице, попут господина ефендије Хусеина Хоџића и да сваког четвртка и недеље само на литији у Пљевљима имамо око 5.000 наше браће муслимана, а да тај број укупно премашује 15.000. Познато је да су поједини угледни политичари у Црној Гори, из реда муслимана, јавно дали подршку нашој Цркви у вези са овим законом. Оно због чега је режим у Подгорици инсистирао на разговору, после како су се изразили « последње опомене » коју су упутили нашем митрполиту, свакако је чињеница што виде да губе тло под ногама, популарност им у народу вртоглаво опада, а избори се ближе. Такође, виде они да су и многи чланови ДПС са нама, да се не слажу са тим законом, па су почели и да прете својим члановима и бирачима. Наша Црква има своје вернике у судству, полицији, влади, просвети који нам саопштавају каква се тортура над њима спороводи зато што подржавају литије. Свеж нам је пример учитељице из Бара, која је члан ДПС, а коју су казнили због тога што су деца на часу цртала Штрмфове и тробојке. Ми, од наших верника, имамо информације да и у самом врху власти готово нико није за тај закон осим председника Мила Ђукановића. Од људи који су му блиски може се чути да читав тај пројекат потиче само из једне главе, његове…Сада се ту поставља и питање одговорности људи који су поред њега и који учествују у власти, јер спроводе у дело наум једног човека. Ако држава не прихвати праведне захтеве цркве, онда ће се суочити са гласом целе Црне Горе. Ја сам сигуран да неће проћи много времена, а да ће народ у потпуности прећи на нашу страну. Имамо већ римокатолике који протестују а стално апелујемо на наше комшије и пријатеље Албанце, међу којима има православних хришћана, да нам се и они прикључе како би уразумили ову власт да одустане од пљачке црквене имовине. Неко је са правом назвао данашњи режим светокрадицама, што је нови термин у српском језику и није постојао пре њих. А тужно је што ти и такви нису припадници неког другог народа него нашег. *Шта очекујете од разговора са премијером Марковићем? Чини се да он има блажи став од Ђукановића по питању Закона… -Имамо утисак да господин Марковић, и ако би хтио да удовољи захтевима цркве, има озбиљну сметњу у господину Ђукановићу и у људима који долазе из неформалних група, ван институција, а који врше притисак на њега. Драго нам је да је дошло до тих разговора и надамо се у просветљење душа и умова људи који воде државу, да одустану од овога накарадног закона и да у складу са савременим европским и светским законодавством направе један нормални закон, по угледу на Хрватску, рецимо. Нека препишу закон тамошњи који се односи на Српску православну цркву, или нека препишу закон Босне и Херцеговине, и ми ћемо бити задовољни. На овај актуелни закон Црква је дала велики број примедби, он није уставан и спроводјењем политичке идеје ДПС о стварању некакве нове црногорске цркве, овим се законом покушава поништити и узети осам векова историје СПЦ, и то баш у години прославе великог јубилеја 800 година њене аутокефалности, и то све предати некоме другом. Зна се какав је став заузела Митрополија по питању доласка председника Србије Александра Вучића на Бадње вече у Црну Гору. Из сваког нашег поступка може се видети да желимо да наш проблем решимо у оквиру наше заједнице, породице, Црне Горе, да никога са стране не мешамо у то. Срби су аутохтоно становништво у Црној Гори, ми нисмо ничија дијаспора и морамо ставити до знања свима да смо своји на своме. То знају НАТО тимови који прате дешавања у Црној Гори. *Многи потезе Мила Ђукановића тумаче притиском који долазе са Запада, из НАТО блока и реферишу на смањење глобалног утицаја Русије на овим просторима. Да ли се у Црној Гори заиста одвија једна стратешка, глобална битка која се прелама преко леђа СПЦ, или се ипак ради само о борби за интересе локалног карактера… – Мој утисак, поготово после састанака у Вашингтону, јесте да је црногорски режим већ дезинформисао САД да иза ове приче стоје интереси Русије и Србије. О томе сведоче и њихова отворена питања о “утицајима страних сила”. Рекли смо им да то апсолутно није тачно. Зна се какав је став заузела Митрополија по питању доласка председника Србије Вучића на Бадње вече у Црну Гору. Из сваког нашег поступка може се видети да желимо да наш проблем решимо у оквиру наше заједнице, породице, Црне Горе, да никога са стране не мешамо у то. Срби су аутохтоно становништво у Црној Гори, ми нисмо ничија дијаспора и морамо ставити до знања свима да смо своји на своме. То знају НАТО тимови који прате дешавања у Црној Гори. Уосталом, недавно смо имали случај Бугарске православне цркве, која је врло блиска Руској цркви, а имала је проблем са расколницима. Међународна заједница, Брисел и ЕУ, су помогли да званична Црква победи у том сукобу. Иако је Бугарска црква ближа Русији него наша. Све што се дешава не иде у прилог тези да ово диктира неко са стране. Ово је очигледно само један опасан пројекат који је поделио Црну Гору а долази из главе једног човека. На жалост, уместо да са годинама постане мудрији и паметнији, код Ђукановић је обрнут случај. Што је старији, све више губи компас и постаје класични диктатор. *Прваци црногорске опозиције у једном тренутку су као циљ протеста, уместо промене спорног закона, истакли – техничку владу. Стекао се утисак да неки покушавају да Митрополију увуку у политичку игру. Је ли то само утисак? -Циљ протеста наших је био и остаје повлачење Закона или његово преобликовање на начин на који је нама прихватљив. И наше литије ће трајати све док се то не деси. Црква се бави спасењем људске душе, што је комплексно и тешко поље рада, а свакако подржава поштену политичку борбу, и све оне који се боре за истину и правду. Међутим, црква се не сврстава ни на чију страну, међу нама су људи који гласају за све политичке опције, и владајућу и опозициону. Господин Марковић, председник владе, је пре пола године венчао сина у Саборном храму у Подгорици. Ми смо апсолутно отворени за све. И свака политичка партија, то је сада јасно и позицији и опозицији у Црној Гори, мораће убудуће да чује глас своје Цркве. Иако до сада неки нису увиђали колика је снага Цркве, ови садашњи догадјаји су показали са коликом љубављу, поверењем и духовним озарењем народ хрли тој цркви у намери да је по сваку цену сачува таквом каква је. А митрополит Амфилохије је једна од најзначајнијих личности нашега доба, то знају сви режимски аналитичари, и пошто је својом непоколебљивом стаменошћу највећа препрека њиховом духовном обезличавању Црне Горе, то је и стална мета режимских спинова, пакости и лажи. Очигледно да је такав ауторитет засметао сујетном Ђукановићу и да је овим законом, уз садејство са неким политичким и медијским снагама из Србије, покушао да угрози статус и СПЦ и митрополита. Али одговор народа је био јасан и величанствен, сваки камен којим су се бацили на преосвећеног митрополита Амфилохија само је увећао бројност народа на улицама. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Задатак мисионара, нас свештеника је исти као и наших претходника, да ријеч Јеванђеља приближимо савременом човјеку да му она постане што више разумљива како би схватио да тема Христовог васкрсења – вјечне истине и живота – има везе са свим нашим животним, персоналним темама без обзира колико то изгледало неспојиво, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије за ТВ Храм, говорећи о улози коју Црква има данас у животу савременог човјека. Отац Гојко је мишљења да данас у 21 вијеку, на 800. годишњицу аутокефалности Српске православне цркве, имамо неке проблеме и теме, изазове који припадају само овом покољењу: „Многи људи су оптерећени темама овога вијека, не знају ништа о црквеној историји или им, ако знају то ништа не значи за њихове личне животе. У контексту тога, наш задатак је, као што су га имали и први апостоли и сви други касније, као и Свети Сава у свом времену, да ријеч Јеванђеља приближимо савременом човјеку, да му она постане што више разумљива, да он схвати да тема Христовог васкрсења и тема вјечне истине и вјечног живота има везе са свим нашим животним, персоналним темама без обзира колико то изгледало неспојиво.“ Када Црква каже да се Христос разапео и васкрсао ради свих нас, то је стварно истина, нагласио је ректор Цетињске богословије и објаснио да је сад задатак мисионара који носе мантије, да ту ријеч кажу, али и својим дијелом потврде: „Дакле, велики задатак, а опет исти као и претходним епохама, да мисионари, људи који су причасници црквене тајне и који њоме живе, да ту тајну пренесу на језик савременог човека и да га убиједе да велике црквене теме и истине имају везе са појединачним животима сваког од нас.“ Говорећи да о начину живота данашњег човјека, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, је казао да данас сви живимо пребрзо и да се у жељи да постанемо супериорни и успјешни људи, заправо отуђујемо: „Појам успјеха данас нас ногони на отуђење, а некад је успјех био да сједимо заједно, да се познајемо и једни другима да нешто значимо…“ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. МОСКВА - Патријарх српски Иринеј служио је данас у Подворју Српске православне цркве у Москви недељну литургију, а у беседи казао да су везе Србије са Русијом нераскидиве, као и да од ње очекујемо помоћ за очување Косова и Метохије. "Срби су увек били посебно везани за Русију, а у тешким временима смо очекивали да од ње добијемо наду и помоћ. Желимо да и даље имамо јаке духовне, али и друге везе, зато нас нико не може одвојити од Русије, без обзира на све притиске који се сада чине", рекао је српски патријарх обраћајући се верницима у Цркви апостола Петра и Павла, преносе "Вечерње новости". Патријарх је говорио и о Косову и Метохији, наводећи да је то наша "велика рана" и да се тамо налази више од 1.300 цркава и гробова наших великана. "Косово и Метохија је за нас Србе света земља. Очекујемо помоћ Господа, али и наше братске Русије да сачувамо ту нашу свету земљу", рекао је Иринеј. Иринеј је рекао и да је Русија велика нада не само православног него целог хришћанског света. "Радује нас што је Русија стала на ноге и што је православље у братској земљи у успону. Русија је велика нада не само православног него целог хришћанског света. Где год су долазили Руси су показали велику врлину љубави", рекао је Иријенеј, наводе "Новости". Како преноси лист, на литургији се окупио велики број Срба који раде и живе у Москви, али и многобројни руски верници, а поред црквених званичника присуствовао јој је и српски амбасадор у Москви Славенко Терзић. Делегација СПЦ на челу са патријархом Иринејом је дошла у Москву на позив руског патријарха Кирила на обележавање 100. годишњице Сверуског помесног сабора и успостављања Руске патријаршије као и устоличења првог руског патријарха Тихона. Старешина Подворја СПЦ у Москви Антоније уручио је патријарху Иринеју поклон српских и руских верника - две вредне панагије и крст. Извор: http://rtv.rs/sr_ci/drustvo/patrijarh-veze-sa-rusijom-neraskidive_875131.html Послато са Lenovo K53a48 користећи Pouke.org мобилну апликацију
×
×
  • Креирај ново...