Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'вазнесење'.
Found 16 results
-
Тропар Вазнесења по Б. Јоксимовићу.
-
Вазнесење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа - Спасовдан
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света. (тропар) Свети Григорије Палама: Беседа на Вазнесење Господње Свети Владика Николај охридски и жички: Беседа на Вазнесење Господње Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на Вазнесење Господње Свети Димитрије Ростовски: Поука на Вазнесење Господње Архиепископ Аверкије (Таушев): Богослужење Вазнесења Господњег Протојереј Александар Шмеман: Вазнесење Господње Протођакон др Дамјан Божић и катихета Бранислав Илић: Вазнесење Господње – испуњење свих празника Катихета Бранислав Илић: Вазнесење Господње – испуњење свих празникâ Емисија о богослужбеним особеностима празника Вазнесења Господњег - Спасовдана ТВ Храм: Тропар Вазнесења (1) ТВ Храм: Кондак Вазнесења (2) ТВ Храм: Величаније Вазнесења ТВ Храм: Тропар Вазнесења (2) ТВ Храм: Кондак Вазнесења (2) ТВ Храм: Стихире на стиховње Вазнесења ТВ Храм: Стихире на хвалине Вазнесења ТВ Храм: Входни стих на празник Вазнесења ТВ Храм: Ирмос 9. песме Вазнесења Испунивши Божје промишљање о нама и ујединивши земаљско са небеским, вазнео си се у слави Христе Боже наш, не одвајајући се никако, већ остајући присутан, Ти говориш онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може против вас. (кондак) Извор: Ризница литургијског богословља и живота -
Катихета Бранислав Илић: Вазнесење Господње – испуњење свих празникâ
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Теолошки
http://pravlife.org/sites/default/files/field/image/1755_21497861_0ymi1lwjk.jpg Празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, прославља се у четрдесети дан по Пасхи. Дан уочи Вазнесења богослужбено се свечано прославља као оданије Пасхе, када се богослужење савршава као да сам дан Васкрса. По речима оца Александра Шмемана: „Празник Вазнесења је празник неба отвореног човеку, празник неба као новог и вечног дома и обиталишта човековог, неба као нашег истинског завичаја. Грех је раздвојио земљу од неба и претворио нас у земна и приземна бића која су упућена искључиво на земљу и која живе искључиво земљом. Грех и није ништа друго до наше унутарње одрицање од Неба. И ми на дан Вазнесења не можемо а да се не згрозимо пред тим човековим одрицањем од Неба, пред одрицањем којим је данас затрован читав свет. Човек са гордошћу и важношћу објављује да је он материја и само материја, и да је читав свет материја, и да ничега другога нема осим материје. Штавише, он као да се радује свему томе, те са презрењем и жаљењем све оне који још увек верују у некакво "небо" назива глупацима и незналицама. "Па, и то, мој брајковићу, што ти називаш небом кажу такви и то је такође материја, и ничега другога нема, нити је било, нити ће бити. Сви ћемо умрети и иструлити, а дотле дај на градимо земаљски рај одбацивши све поповске измишљотине". (Из дела, „Тајне празника“) Са слободом можемо рећи да је Вазнесење Господње празник у коме бивају испуњени и употпуњени сви празници домостроја нашега спасења, почев од рождества Христовог, па до распећа и Христовог славног Васкрсења. Христос је своје ученике усрдно у надахнуто поучавао о Царству Божјем од свог Васкрсења, па све до дана када се са јелеонске горе Вазнео на небо и сео са десне стране Оца. У нашем народу празник Вазнесења не називамо случајно Спасовдан. Име Спасовдан указује да је празником Вазнесења Господњег испуњено и употпуњено дело Спасења, све што је Господ имао у свом превечном плану, испуњено је овим великим Господњим празником. Празник Вазнесења Господњег није се одувек празновао у четрдесети дан по Пасхи, већ је педесетница као благословени период, била време савршавања богослужбених спомена великих празника. Неки Оци пак спомињу да је Вазнесење у једном периоду празновано заједно са празником силаска Светога Духа на Апостоле, али ово двоједино празновање није дуго потрајало, јер већ од Светог Јована Златоустог имамо прве омилије на празник Вазнесења као засебног празника. Ово засебно место прослављања Вазнесења у четрдесети дан по Пасхи довело је и до тога да Вазнесење добије своје претпразништво и попразништво. Место са кога се Господ наш вазнео на небо посебно је поштовано од самих почетака, а као што знамо уз црквене историје на том месту велелепни храм саградила је Света Царица Јелена, али тај храм је до темеља разорен од сарацена. Химнографија овог дивног празника има двојаки карактер, пре свега радосни, али у неким моментима уочавају се моменти туге апостола који су невесели због узласка Спаситељевог на небо. У данашњој служби Вазнесења сачувана је и једна стихира која сведочи о двоједином празновању Вазнесења и Педесетнице, а то је једна од стиховњих стихира на вечерњем. Као и остали велики Господњи празници, Вазнесење има своје посебне антифоне на Литургији, входни стих, као и причастен. На крају није сувишно споменути да се Вазнесење Господње са посебном пажњом и торжественим богослужењима прославља у првопрестоном граду Београду као градска слава, али и као храмовна слава Вазнесенског храма у центру града. Као саставни део свечаног прослављања славе града Београда, сваке године Првојерарх наше помесне Цркве предводи Спасовданску литију која је већ постала благословена и лепа традиција. Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света. (тропар) Испунивши Божје промишљање о нама и ујединивши земаљско са небеским, вазнео си се у слави Христе Боже наш, не одвајајући се никако, већ остајући присутан, Ти говориш онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може против вас. (кондак) катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква -
Седнувши с десне стране Оца, веру непоколебиву предао си ученицима, Речи. На овај дан, четвртак шесте седмице по Васкрсу, празнујемо Вазнесење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Пошто је Господ пре Својих страдања, налазећи се са ученицима, обећао долазак Свесветога Духа рекавши: „Боље је за вас да ја одем: јер ако ја не одем, Утешитељ неће доћи к вама” (Јн. 16, 7), и још: „А кад дође он […] увешће вас у сву истину” (Јн. 16, 13) – то им се и по устајању из мртвих јављао четрдесет дана, не стално, него с времена на време, делећи с њима храну и пиће и пресдтављајући тако Васкрсење као најнеоспорније дело. Коначно, објавивши много тога о Царству Божјем, заповеди им да се не удаљавају из Јерусалима, него, пребивајући тамо да очекују долазак Светога Духа, да би били крштени и од Њега. Јер пре тога они беху крштени једино водом од Јована Претече, иако је касније Епифаније Кипарски тврдио да је Јован Богослов био крстио Богородицу, а Петар и исти Јован – остале апостоле. Наредио им је да остану у Јерусалиму зато да би се јеванђелска проповед најпре тамо утврдила и да апостоли, удаљивши се касније на друга места, не би били лако оклеветани као лажљивци, а такође и зато што су морали, као војници Христови, да се снадбдеју овде оружјем Духа и потом да изађу на битку са непријатељима Христовим. Али кад је дошло време за Вазнесење, Он их узводи на Јелеонску (Маслинску) гору (названу тако зато што је тамо било засађено мноштво маслина и говори им о проповеди о Њему по свим крајевима земље и о уму непостижном Своме Царству у будућности. А пошто је видео да они хоће да га питају о томе шта треба да буде у присуству Пречисте Његове Мајке, поставља им ангеле који ће им објаснити (Његово предстојеће) усхођење на небо. И би узет од ученика који су гледали како Га односи облак и тако, уз пратњу ангела који су наређивали један другом да подигну врата небеска и дивили се гримизности Његовога тела због крви, вазнесе се на небо и седе с десне стране Оца, обоживши плот и, усудићу се да кажем, учинивши богоподобном ону исту плот (тело) кроз коју смо се ми, по укидању древног непријатељства, помирили са Богом. А ангели, приближивши се у људском облику Апостолима, говораху им: „Људи Галилејци! Што стојите и гледате на небо? Овај Исус Који се од вас узе на небо, тако ће доћи као што видесте да иде на небо”, тојест у телу, али не на пређашњи начин, убог и ћутљив, него у великој слави и праћен ангелима као и до сада (уп. ДАп. 1, 11). Тада апостоли, преставши да гледају на небо, вратише се с горе која се зове Маслинска, која је сасвим близу Јерусалима – две хиљаде четрдесет корака, што је један суботњи дан хода (уп. ДАп. 1, 12). Тако је закон одређивао за време Мојсија – толико корака чинити суботом, јер је ковчег завета био удаљен од јудејског логора исто толико, а било је дозвољено тамо да се иде и суботом на поклоњење, но да се прелазак не продужава, због чега је и назван овај пут суботњим. Отуда неки сматрају да је и Христово Вазнесење произашло у суботу, међутим, ово је заблуда. Апостоли су се по повратку попели у горњицу где су пребивали са женама мироносицама и Матером Слова, у посту и молитви очекујући, сагласно обећању, долазак Светога Духа (ДАп. 1, 14). Вазнесени у слави, Христе Боже наш, помилуј нас. Амин. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
-
У Бањој Луци је свечано прослављен празник Вазнесења Господњег – Спасовдан. Поводом славе града Бање Луке и Саборног храма Христа Спаситеља Епископ бањалучки Г. Јефрем је, уз саслужење више свештеника и ђакона, служио Свету архијерејску Литургију. Присутним вјерницима пригодном бесједом обратио се Преосвећени Владика, честитајући Спасовдан свим грађанима Бање Луке и Београда. Епископ Јефрем истакао је да Вазнесење Господње, као и сви дани у Христове 33 године земаљског живота, био велики, натприродан дан, који се не може ријечима описати. Потом је обављен чин благосиљања и резања славског колача и свечана литија улицама које окружују Саборни храм. Учешћа у литији узели су и градоначелник Бање Луке Игор Радојичић, предсједник Скупштине града Зоран Талић и благочестиви народ. Извор: Саборни храм Христа Спаситеља у Бања Луци
-
Епископ Фотије: Вазнесење је круна свих празника!
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Јуче је у храму Вазнесења Господњег у Сувом Пољу обиљежена црквена слава поводом чега је свету архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ зворничко- тузлански Господин Фотије. Епископу су саслуживали игуман манастира Часнога Крста, архимандрит Нектарије Тешић и архијерејски намјесник угљевичко-јањски, протојереј Александар Тешић као и многи вјерни народ. Кум данашњег прослављања овог великог Господњег празника је Раденко Шарчевић из Равног Поља, ученик седмог разреда основне школе у нашем селу, док се за идућу годину јавио да кумује Миле Шарчевић. Овим се кумство наставило са сина на оца. Вазнесење Господње је круна хришћанских празника јер нам показује где је наша истинска отаџбина. Чули смо из данашњег читања светог Јеванђеља и апостола да Христос одлази на небеса да припреми место за своје ученике и за све хришћане који се удостоје Царства небеског. Овај празник нам указује да се отргнемо од земље, што свакако није лако јер нас земља вуче себи силом гравитације,вуче нас ка гробу. А знамо да гроб није наша последња реланост, него пролаз ка Васкрсењу и Вазнесењу на небеса. Нажалост многи од нас не размишљају своме крају и свеопштем Суду Божијем који нас све чека. Тада ће једни бити удостојени места које нам је Господ припремио на небесима а други ће бити извргнути са сатаном у огњено језеру тј. Пакао. Зато нас Црква непрестано опомиње да будемо духовно будни и да мислимо на своје спасење. Ових дана излазимо из пандемије изазване овим несретним вирусом. Неки говоре да ће се поново појавити у истом или другачијем облику. У сваком случају, држимо се своје Цркве и Светог Причешћа. Не дозволите да вас неко одврати од Причешћа. Онај ко вас одврати од Причешћа одвратио вас је од Бога и спасења – поучио је вјерни народ у својој бесједи Епископ Фотије. Извор: Епархија зворничко-тузланска -
Вазнесење Господње и Свети Ахилије свечано прослављени у Ариљу
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Припремајући се да прослави славно Вазнесење Господа нашега Исуса Христа на небеса, у четрдесети дан по Васкрсењу, сабрала се ариљска литургијска заједница да удвостручи славље – јер јој дође и дан храмовне славе, Светог оца Ахилија. Празнично вечерње служио је Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић уз саслужење протонамесника Марка Петровића из Кованлука и јереја Бранка Росића из Јошаничке Бање. Јектеније за сав народ и сву васељену произносио је ђакон пожешки Михаило Живковић. У дан Вазнесења и верног Господњег служитеља Светог Ахилија, нашу црквену заједницу посетио је Епископ Јустин , који је принео Вазнесеном Господу бескрвну жртву, за све нас. Владики су саслуживали: архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа жичког, протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник, протонамесник Марко Петровић из Кованлука, јереј Божо Главоњић из Пожеге, протојереј Мирчета Крупниковић и јереј Бојан Милошевић, сабраћа нашега храма, протођакон Александар Грујовић и ђакон ариљског храма Радомир Митровић. Након прочитаног Јеванђеља, Владика Јустин је беседио. Подсетио је присутне да је данас велики празник. Господ је по Васкрсењу дошао међу своје ученике и показао им ране од клинова рекавши им да се не плаше – јер је Он победио смрт. Тешио их је четрдесет дана, до Вазнесења на небо. Иако га после тога нису више могли видети физичким очима, они су били радосни јер се испунило све оно што је у Светом Писму о Христу написано. Са трепетом су ишчекивали да на њих сиђе Дух Свети, сила са висине, који ће их учинити несаломивим проповедницима Истине. Свети Јован Златоусти описује домострој нашега спасења као дрво, па каже: Оно што је корен тога дрвета, то је Рођење Христово, стабло је слика Распећа, гране Васкрсења, цветови Вазнесења, а плод је слика силаска Духа Светога. А Свети Серафим Саровски каже да је циљ нашега живота у задобијању Духа Светога. На нама је да се трудимо да се обучемо у Силу са висине. То је тешко, потребан је подвижнички живот, али Господ ће увек бити ту ако будемо желели заједницу са Њим. Владика је подсетио и да ће Господ поново доћи у овај свет, али не да му суде већ да Он суди свима нама, као господар творевине. На крају, Владика је пожелео да нас Бог удостоји своје милости, и да ако такав благослов буде у будућности добијемо и део моштију Светог Ахилија, које почивају у Лариси у Грчкој. Уз трпезу љубави, присутнима се обратио старешина храма јереј Бојан Милошевић, захваливши Епископу на посети и поуци, а свима вернима и дародавцима на свакој помоћи коју чине храму. Подсетио нас је и на вековну везаност нашег народа за овај свети храм и чуда која је изливао Свети Ахилије на све који му притичу. Извор: Епархија жичка -
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 28. маја 2020. године свету архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег уз саслужење протојереја-ставрофора Ваја Јовића, протојереја Дејана Јаковљевића, јереја Предрага Тимотијевића и Славише Поповића, протођакона Стевана Рапајића и ђакона Бошка Савића. Звучни запис беседе Његова Светост Патријарх је одликовао старешину храма јереја Арсенија Арсенијевића чином протојереја. Домаћин славе био је градски архитекта г. Марко Стојчић, а свечаном богослужењу присуствовали су градоначелник Београда г. Зоран Радојичић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, заменик градоначелника г. Горан Весић, начелница Градске управе гђа Сандра Пантелић, помоћник градоначелника г. Андреја Младеновић, представници Војске Србије и Полиције, као и многобројно свештенство Архиепископије београдско-карловачке и благочестиви народ престонице. Извор: Инфо-служба СПЦ
-
- свечаном
- архијерејском
- (и још 10 )
-
Епископ Сергије: Вазнесење - један од догађаја из домостроја нашега спасења!
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
На Празник Вазнесења Господњег-Спасовдан у четвртак 28. (15) маја 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије богослужио је у Храму Вазнесења Господњег у селу Врточу на Спасовини, у Храму који прославља своју славу. Звучни запис беседе Епископу су саслуживали: протопрезвитер-ставрофор Здравко Богојевић, Саша Црљић, Синиша Сердар, протонамјесник Никола Аркула, презвитер Савко Плавшић и протођакон Немања Рељић. У својој празничној бесједи Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије подсјетио је окупљене вјернике на Божији Домострој Спасења Који је Премудро устројавајући благоизволио да спаси овај свијет дошавши у њега, рађајући се као човјек, пострадавши и васкрснувши трећи дан из гроба и затим узнијевши људску природу пред Престо Бога и Оца омогућивши на тај начин творевини да постане бог по благодати. Након заамвоне молитве извршен је трократни опход око храма како се врши по обичају и благословено је славско кољиво и колач. Извор: Епархија бихаћко-петровачка -
Ирмос дужи је у ноте записао прота Бранко Цвејић, који се може појати при уласку архијереја у храм. Краћи је записао прота Ненад Барачи. Дужи: Краћи:
-
Вазнесење Господње - слава српске престонице (ВИДЕО + ФОТО)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Светом архијерејском Литургиjoм у Вaзнeсeњскoj цркви и свечаном литиjoм обeлeжена је слава града Београда Вaзнeсeњe Гoспoдњe – Спaсoвдaн. После свете Литургије, коју је служио Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, централним градским улицама прошла је свeчaнa литиja на чијем су челу, поред владике Стефана и градоначелника др Зорана Радојичића, били и председник Скупштине града Никола Никодијевић, заменик градоначелника Гoрaн Вeсић, помоћник грaдoнaчeлникa Aндрeja Mлaдeнoвић, чланови Градског већа, градски секретари, директори комуналних предузећа, председници општина, представници МУП-а, Војске Србије, свештенство Српске Православне Цркве, као и бројни грађани. Градоначелник Радојичић је изразио задовољство што као овогодишњи домаћин градске славе има прилику да са великим бројем Београђана буде у славској поворци. -Уверио сам се у речи владике Стефана да Београд током литије добија посебну енергију. Велики број грађана поздравио је кретање литије, сви су били раздрагани, а мени је као градоначелнику и домаћину славе била част да данас прођем градским улицама, изјавио је др Радојичић, још једном честитавши Београђанима Спасовдан. Према његовим речима, Спасовдан симболизује успеће, веру у бољу будућност и заједништво. -Због тога је важно да у току литије добрим и позитивним мислима пожелимо грађанима бољи Београд. Уколико желимо бољу будућност, требало би да негујемо традицију, а Спасовдан је одлична прилика да се сетимо онога што се у историји дешавало у Београду. Београд има дугу историју, на коју можемо да будемо поносни, а сећајући се те историје имамо добру основу за добру будућност, поручио је градоначелник. Toкoм свечане литиje, на чијем челу су Јерусалимски крст и барјак града Београда, упућене су мoлитвe зa живoт, здрaвљe, мир и блaгoстaњe Београђана. Житељи престонице молитвено су се сетили и свих оних кojи су живoтe дaли зa oчувaњe и слoбoду Бeoгрaдa. Литиja је крeнулa Улицoм адмирaлa Гeпрaтa, зaтим сe упутилa кa Улици крaљa Mилaнa дo Teрaзиja, па Кнeз Mихaилoвoм и Пaрискoм улицoм дo Пaтриjaршиje и Сaбoрнe црквe. Литија се затим упутилa Пoп Лукинoм, Брaнкoвoм, Улицом крaљицe Нaтaлиje и Дoбрињскoм дo пoртe Вaзнeсeњскe црквe. После величанствене литије, у Старом двору домаћин славе градоначелник др Радојичић преломио је славски колач са запосленима у Скупштини Града Београда. Бeoгрaд слaви Спaсoвдaн кao свojу слaву oд кaдa je дeспoт Стeфaн Лaзaрeвић 1403. гoдинe грaду дao стaтус прeстoницe, у чaст oбнoвe и нaпрeткa. Извор: Српска Православна Црква-
- престонице
- српске
- (и још 5 )
-
Ти си се Господе вазнео у слави да нам откријеш истинску Отаџбину, не заборави нас са свете висине своје. Ти си обећао да ћеш бити са нама, не остави и нас који смо остаци, које треба сакупити у Котарице, а то си сам Ти. Вазнеси и наш народ у наручје Себи, да будемо Твоји у векове. Господе, данас смо са ученицима остали у Јерусалиму, да чекамо утеху са висине. Приброји нас онима, који стоје овде, а неће видети смрти пре него што виде Царство Твоје, које ће доћи у сили. Васкрсли и Вазнесени Господе не лиши нас Себе, утехе и живота нашег, иначе као Израиљ погинусмо у пустињи. Узнеси нас Духом на своје груди, да са љубљеним учеником црпимо Тајну богословља, која ће нас вазнети Теби у облаке, приликом твога Другога и Славног Доласка. Благослови Господе да Те Вазнесеног познају сви народи на земљи, како је говорио авва Силуан, који је држао ум свој у аду и није очајавао – прими и нас најмање у Царство Твоје. Извор: Епархија зворничко-тузланска
-
- епископ
- зворничко-тузлански
-
(и још 2 )
Таговано са:
-
Са званичне интернет странице Српске Православне Цркве доносимо текст катихете Бранислава Илића "Вазнесење Господње – испуњење свих празникâ" http://pravlife.org/sites/default/files/field/image/1755_21497861_0ymi1lwjk.jpg Празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, прославља се у четрдесети дан по Пасхи. Дан уочи Вазнесења богослужбено се свечано прославља као оданије Пасхе, када се богослужење савршава као да сам дан Васкрса. По речима оца Александра Шмемана: „Празник Вазнесења је празник неба отвореног човеку, празник неба као новог и вечног дома и обиталишта човековог, неба као нашег истинског завичаја. Грех је раздвојио земљу од неба и претворио нас у земна и приземна бића која су упућена искључиво на земљу и која живе искључиво земљом. Грех и није ништа друго до наше унутарње одрицање од Неба. И ми на дан Вазнесења не можемо а да се не згрозимо пред тим човековим одрицањем од Неба, пред одрицањем којим је данас затрован читав свет. Човек са гордошћу и важношћу објављује да је он материја и само материја, и да је читав свет материја, и да ничега другога нема осим материје. Штавише, он као да се радује свему томе, те са презрењем и жаљењем све оне који још увек верују у некакво "небо" назива глупацима и незналицама. "Па, и то, мој брајковићу, што ти називаш небом кажу такви и то је такође материја, и ничега другога нема, нити је било, нити ће бити. Сви ћемо умрети и иструлити, а дотле дај на градимо земаљски рај одбацивши све поповске измишљотине". (Из дела, „Тајне празника“) Са слободом можемо рећи да је Вазнесење Господње празник у коме бивају испуњени и употпуњени сви празници домостроја нашега спасења, почев од рождества Христовог, па до распећа и Христовог славног Васкрсења. Христос је своје ученике усрдно у надахнуто поучавао о Царству Божјем од свог Васкрсења, па све до дана када се са јелеонске горе Вазнео на небо и сео са десне стране Оца. У нашем народу празник Вазнесења не називамо случајно Спасовдан. Име Спасовдан указује да је празником Вазнесења Господњег испуњено и употпуњено дело Спасења, све што је Господ имао у свом превечном плану, испуњено је овим великим Господњим празником. Празник Вазнесења Господњег није се одувек празновао у четрдесети дан по Пасхи, већ је педесетница као благословени период, била време савршавања богослужбених спомена великих празника. Неки Оци пак спомињу да је Вазнесење у једном периоду празновано заједно са празником силаска Светога Духа на Апостоле, али ово двоједино празновање није дуго потрајало, јер већ од Светог Јована Златоустог имамо прве омилије на празник Вазнесења као засебног празника. Ово засебно место прослављања Вазнесења у четрдесети дан по Пасхи довело је и до тога да Вазнесење добије своје претпразништво и попразништво. Место са кога се Господ наш вазнео на небо посебно је поштовано од самих почетака, а као што знамо уз црквене историје на том месту велелепни храм саградила је Света Царица Јелена, али тај храм је до темеља разорен од сарацена. Химнографија овог дивног празника има двојаки карактер, пре свега радосни, али у неким моментима уочавају се моменти туге апостола који су невесели због узласка Спаситељевог на небо. У данашњој служби Вазнесења сачувана је и једна стихира која сведочи о двоједином празновању Вазнесења и Педесетнице, а то је једна од стиховњих стихира на вечерњем. Као и остали велики Господњи празници, Вазнесење има своје посебне антифоне на Литургији, входни стих, као и причастен. На крају није сувишно споменути да се Вазнесење Господње са посебном пажњом и торжественим богослужењима прославља у првопрестоном граду Београду као градска слава, али и као храмовна слава Вазнесенског храма у центру града. Као саставни део свечаног прослављања славе града Београда, сваке године Првојерарх наше помесне Цркве предводи Спасовданску литију која је већ постала благословена и лепа традиција. Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света. (тропар) Испунивши Божје промишљање о нама и ујединивши земаљско са небеским, вазнео си се у слави Христе Боже наш, не одвајајући се никако, већ остајући присутан, Ти говориш онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може против вас. (кондак) катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Вазнесење Господње, Спасовдан - слава Града Београда
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Архиепископије
Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Преосвећене господе Епископа источноамеричког г. Иринеја и моравичког Антонија. Након свете Литургије, уз звона Вазнесењске цркве, улицама престонице кренула је свечана литија у којој су учествовали Преосвећени Епископ топлички г. Арсеније, домаћин славе заменик градоначелника Београда г. Андреја Младеновић, градски менаџер г. Горан Весић и представници Града Београда, принц Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, начелник Одељења за веру у Генералштабу Војске Србије пуковник Саша Милутиновић и припадници свих родова Војске Србије, коњица Полиције, чланови културно-уметничких друштава и спортских организација, као и многобројни благочестиви народ. Молитве за здравље и спасење житеља престонице читане су током Литије на Теразијама, потом код Саборне цркве, и на крају код Крста у порти Вазнесењске цркве где је патријарх Иринеј беседио о сили празника Вазнесења Господњег, као и о новопросијавшем светитељу Мардарију Либетривилском. Патријарх српски Иринеј: Београд - хришћански град! (Радио Слово љубве) Владика источноамерички Иринеј: Празник Вазнесења је празник спајања небеса и земље (Радио Слово љубве) Први пут у славској Литији ношене су мошти Светог деспота Стефана. Велики број деце се ове године први пут организовано придружио Спасовданској литији под окриљем ПСД Света Србија. У литији су учествовала и деца чланови Црквеног фолклорног ансамба „Бранко“ из Ниша. Извор: агенције, Радио Слово љубве, фото: ђакон Драган Танасијевић -
Вазнесење Господње, Спасовдан - слава Града Београда
тема је објавио/ла Guest у Духовни живот наше Свете Цркве
Светом Литургијом у Вазнесењској цркви и литијом централним градским улицама Град Београд је обележио своју славу - Вазнесење Господње, Спасовдан. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Преосвећене господе Епископа источноамеричког г. Иринеја и моравичког Антонија. Након свете Литургије, уз звона Вазнесењске цркве, улицама престонице кренула је свечана литија у којој су учествовали Преосвећени Епископ топлички г. Арсеније, домаћин славе заменик градоначелника Београда г. Андреја Младеновић, градски менаџер г. Горан Весић и представници Града Београда, принц Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, начелник Одељења за веру у Генералштабу Војске Србије пуковник Саша Милутиновић и припадници свих родова Војске Србије, коњица Полиције, чланови културно-уметничких друштава и спортских организација, као и многобројни благочестиви народ. Молитве за здравље и спасење житеља престонице читане су током Литије на Теразијама, потом код Саборне цркве, и на крају код Крста у порти Вазнесењске цркве где је патријарх Иринеј беседио о сили празника Вазнесења Господњег, као и о новопросијавшем светитељу Мардарију Либетривилском. Патријарх српски Иринеј: Београд - хришћански град! (Радио Слово љубве) Владика источноамерички Иринеј: Празник Вазнесења је празник спајања небеса и земље (Радио Слово љубве) Први пут у славској Литији ношене су мошти Светог деспота Стефана. Велики број деце се ове године први пут организовано придружио Спасовданској литији под окриљем ПСД Света Србија. У литији су учествовала и деца чланови Црквеног фолклорног ансамба „Бранко“ из Ниша. Извор: агенције, Радио Слово љубве, фото: ђакон Драган Танасијевић View full Странице
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.