Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'броја'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Штерц: Очекује се пад броја Срба у ХР испод четири одсто 18.05.2022 • 09:2209:26 Извор: Tanjug ЗАГРЕБ: Државни завод за статистику требало би крајем јуна или почетком јула, да објави резултате прошлогодишњег Пописа становништва који се односе на етничку и верску структуру популације Хрватске, а демограф Стјепан Штерц са Факултета хрватских студија каже да ће они вероватно показати пад удела припадника српске мањине на мање од четири одсто, у односу на 4,36 посто из 2011. Фото: Pixabay.com У Хрватској је 1921. живело 16,9 посто Срба, 1961. их је било 15 посто, а 1991. године 12,2 посто, што је троструко више него данас. Након акције Олуја 1995. велик број Срба напустио је Хрватску и већином се нису вратили. Према мишљењу Штерца, нова национална и верска слика Хрватске, која ће бити позната ускоро, када ДЗС објави службене податке, неће показати драматичне промене у односу на ону пре десет година. „Законитост је да се у неком простору смањује мањинска популација када нема великог усељавања. До сада се у Хрватској удео мањинске популације увек смањивао. То је делом везано уз миграције, али и укључивање мањина у хрватско друштво. Није то класична асимилација, него функционално укључивање...", тврди овај демограф у изјави за загребачки Јутарњи лист. Наводи да су националне мањине у Хрватског реликт бивше државе. У Хрватској је, наглашава Штерц, видљива корелација између броја Срба и православних верника. Тај је број пођеднак. Испада, закључује он, да се етнички идентитет изражава и кроз верску припадност јер мањинска популација, иако се прилагођава средини у којој живи, настоји на разне начине да одржава свој идентитет, а један од њих је и вера. Др. Стево Ђурашковић, доцент на загребачком Факултету политичких наука, тврди да до пада броја Срба у Хрватској долази као и до пада свих других мањина. А што се тиче асимилација националних мањина, тога је, каже, увек било. И у СР Хрватској је у доба Југославије због тога падао број Срба. Каже да је то нормално у друштву и да ко каже супротно, бави се етноподузетништвом. "Као што се и неки војвођански Хрвати, ако се ожене или удају за Српкињу или Србина и оду да живе у Београд, пријављују као Срби, тако и Србин из Грачаца у Загребу постане Хрват", каже Ђурашковић, који асимилацију види као нормалну природну појаву.
  2. Нови број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске у знаку је годишњице упокојења Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Митрополитово тијело почива у његовој задужбини Храму Христовог Васкрењања – „Храму Христове побједе над смрћу“, како је рекао Митрополит црногорско-приморски Јоаникије у бесједи на годишњици освећења храма, којом се отварају теме овог лучинданског броја. Теологију Лукиног јеванђеља расвјетљава протојереј Слободан Лукић, а о Светом Петру Цетињском, који се празнује истога дана кад и Свети Лука, Светигора пред своје читаоце износи текст покојног историчара Предрага Вукића „Свети Петар Цетињски и одбрана Манастира Стањевићи”. Онај који је „очувао завјете Светог Петра Цетињског“ био је Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије, како је сажео своју мисао о њему јереј Владимир Милуновић. „Живот почившег Митрополита у Црној Гори био је служба“, свједочи у интервјуу Драган Лакићевић, књижевник и уредник СКЗ. Ђакон Александар Лекић, сликајући лик блаженоупокојеног Митрополита послужиће се ријечима пророка „Спремно је срце моје“. У разговору поводом годишњице упокојења Митрополита Амфилохија, Архиепископ катарски Макарије убијеђен је „да нас митрополит Амфилохије неће оставити“. Почивешем Митрополиту Амфилохију нова Светигора посвећује још један текст, то је други дио излагања на конференцији „Свети Јевстатије Превлачки“ Владике буеносaјреског и јужно-централноамеричког Кирила „Религија и философија Његошева по Митрополиту Амфилохију“. Светигорин „Љетопис“ сабрао је све важније догађаје из Митрополије црногорско-приморске. Издвојено је обиљежавање 350 година од престављења Светог Василија Острошког, прослава 110 година од освећења цркве на Белависти, помени онима који нас напустише у нади на живот вјечни, а међу њима су прота Радојица Божовић, директор „Одигитрије“ Славко Крстајић и ктитор манастира Прекобрђе Милан Вујисић. Протојереј Остоја Кнежевић повео је читаоце „Стопама Светих Кирила и Методија“, кроз Пољску, гдје је недавно боравио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије. Мр Смиља Влаовић казује о моштима Светог свештеномученика Харалампија у Црној Гори, а др Јелена Газдић упозорава на фалсификате у уџбеницима матерњег језика. Светигора информише своје читаоце и о двије нове књиге, једна је протођакона Павла Пудла „Истиновање у љубави”, а друга је ,,Епска мјеста у пјесмама Старе Црне Горе и њене околине”. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Послије два специјална броја „Светигоре“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, из штампе је изашао 290, редован, број који нуди најразноврсније текстове и теме. На насловној страни је Његова светост патријарх српски господин Порфирије, чији су се животопис и бесједа са устоличења „Христос је наша мера, наш покретач и наше огледало“ нашли одмах након живописних фотографија са устоличења 19. фебруара 2021. године, у Саборној цркви у Београду. Остале текстове су украсиле фотографије и репродукције икона појединих ранијих патријараха Српске православне цркве, почев од Светога Саве, који је „српском народу дао најпоузданију вриједносну оријентацију јер је то оријентација око олтара и Христове жртве“, како каже проф. др Богољуб Шијаковић у тексту „Оријентир и тачка ослонца“. На основно људско питање – да ли постоји нада да живимо вjечно – одговара eпископ пожаревачко-браничевски др Игњатије Мидић у чланку „О саборности цркве“. Саборност, односно црквено уједињење и допринос том уједињењу Митрофана Бана предмет је рада професора Драгана Радомана. Док се мр Драган Г. Каран осврће на саборност мале цркве, односно пише на тему „Пастирска брига о породици – цркви у малом“, игуманија Јелена (Станишић) нас подјећа на обнову монаштва у Црној Гори. Међу корице часописа преселило се и неколико епистоларних форми: „Писмо Светог Максима Исповједника ученику Анастасију“, које тумачи Александар Ђаковац; затим писмо патријарха Варнаве Росића (из његове посљедње Божићне посланице 1936); као и писмо Хилде Дојч, Јеврејке из Београда, упућено из логора са Сајмишта другарицама ван жица. Поред богословских тема, као што је „Природна теологија Емила Брунера“ проф. др Владана Перишића, у избор текстова уврштени су и они који се тичу сликарства – „Ел Греко и византијско сликарство“ Константина Каварноса, књижевности – „Кафка“ Мирка Кривокапића, „Чабриновић, Верфел, Црњански, Принцип“ проф. др Горана Раичевића. Боро Солеша пише о Сплићанину и Београђанину др Петру Бокуну, са којим можете прочитати и занимљив интервју „Транзиција и губитак идентита“, преузет са сајта Манастира Лепавина. Још једaн занимљив тект, преузет из „Политикиног забавника“, „Светигора“ препоручује својим читаоцима. Наиме, Иван Лончар пише о Милошу Ђурићу – „Мудрост се патњом стиче“. А кроз патњу, ријечима апостола, „припремамо за преизобилно и неизмјерно вјечно богатство славе“, као што се у овим великопосним данима кроз пост и молитву, и уз читање душекорисних штива, међу којима је и „Светигора“, припремамо за долазак Васкрса. Уз часопис, читаоци ће на поклон добити Житија и службе Светим пећким мученицима Григорију монаху и Василију пекару. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Из штампе је изашао нови новембарско-децембарски, 376. број "Православног мисионара", званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема овог броја је "Марта и Марија у нашем животу", рекао је у разговору за Радио Слово љубве катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог листа који није само стручни часопис, већ је намењен широкој читалачкој публици. Звучни запис разговора Он је подсетио на шест деценија дугу традицију часописа у чију су успешну мисију и трајање свој труд улагали, и до данас то чине, угледни црквени великодостојници, теолози, мислиоци, са циљем да ова значајна публикација буде извор на којем савремени човек може да утоли своју жеђ за Речју Божјом, а међу читаоцима су неретко и они који, охрабрени и просвећени, постају активни учесници Литургијске заједнице. Извор: Радио Слово љубве
  5. Међу многобројним светоотачким описним одређењима Цркве, издваја се оно које је описује као својеврсну духовну бању Витезду (уп. Јн 5, 2–4). У том смислу, благодат Духа Светог, која у Цркви обитава у пуноћи, препорађа човекову душу и исцељује њене ране, под условом да у бањски „третман“ човек ступа на прави начин, који подразумева веру и посебан начин живота. На тај начин се лече болести унутрашњег човека, са кога се постепено скида губа греха и страсти. Истовремено, богомдане енергије којима је нова бања Витезда преиспуњена чине да се некада залечују и телесне бољке људи, што обично називамо чудима. Света тајна Јелеосвећења је, у најужем смислу речи, посебан светотајински дар који обједињује обе поменуте врсте човековог (из)лечења у литургијском окриљу Цркве. - (извод из уредничког уводника) Катихета Бранислав Илић на Радију "Светигора": Редакција “Православног мисионараˮ је молитвено уз Митрополита Амфилохија! Катихета Бранислав Илић на Радију "Беседа": Православни мисионар - велико мисионарско дело! Катихета Бранислав Илић на Радију "Глас": Радујем се јер се реч "Православног мисионара" чује на таласима Радија Глас! Катихета Бранислав Илића на Радију "Источник": Православни мисионар је увек актуелно и важно штиво! У попразничним данима празника Воздвижења Часнога и Животворнога Крста, из штампе је изашао нови 375. Број„Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај пети број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Света тајна Јелеосвећењаˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска), „Беседаˮ (Епархија бачка), „Гласˮ (Епархија нишка) и "Источник" (Епархија ваљевска) упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима. Септембарско-октобарски број „Православног мисионара“ који се налази пред нама, у катихетском смислу нас подсећа на важност светотајинског живота, као живог живота и као благодатног „дисања“ Цркве. У том духу централна тема овог броја је посвећена значају и указивању на правилно поимање свете тајне Јелеосвећења. Поред тога, овај број читаоцима нуди велики број текстова, разговора и бројних прилога који чувају основну нит „Православног мисионара“, а то је да еванђелско семе дође до срдаца свих који су гладни и жедни вечне и непролазне речи Божје, истакао је члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, задужен за односе са медијима. САДРЖАЈ: *РЕЧ УРЕДНИКА: На исцељење душе и тела *СВЕТИ ОЦИ ТУМАЧЕ СВЕТО ПИСМО: Недеља 31. по Педесетници (Лк. 18, 35-43) *МАТЕРИК: Света мученица Голиндуха *ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Седми Васељенски Сабор *ХРИШЋАНСКА ЕТИКА: Хришћани у дијаспори – капелани или мисионари? *У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Реципрочни алтруизам ТЕМА БРОЈА: *Протонамесник Александар Јевтић: Света тајна Јелеосвећења некад и сад *Катихета Бранислав Илић: Света тајна Јелеосвећења и њен значај у хришћанском етосу *Свети Владика Николај: Беседа о тајни Јелеосвећења *Срећко Петровић (превод са енгелског): Јелеосвећење – ранохришћанска сведочанства *Др Ђорђе Вуковић: Стари српски писци о Јелеосвећењу *ВИШЕДЕТНЕ ХРИШЋАНСКЕ ПОРОДИЦЕ: Породица Беатовић *ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ: Разговор са Леном Ковачевић – Да постанемо као једно у молитви! *ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ: Неочекивана гошћа – врло лична размишљања о смрти *СВЕТА ЗЕМЉА: Манастир Светог Георгија Хозевита *СВЕТА ГОРА: Скит Свете Ане *СВЕТИЊЕ СПЦ: Обнова цркве Светог Пантелејмона у Призрену *ХРИШЋАНСКА КЊИЖЕВНОСТ: Осећање природе и мисао о чулној љубави Слово љубве деспота Стефана Лазаревића *ЛИТУРГИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА: Литургијска заједница Требиња *ИЗ ИСТОРИЈЕ ЦРКВЕНЕ УМЕТНОСТИ: Библијски бестијаријум – аспида *МИСИОНАРСКИ ИЗЛОГ: Српски мислиоци о хришћанским основама монархије Повезан садржај: Света Тајна јелеосвећења и њен значај у хришћанском етосу Интервју са Леном Ковачевић: Да постанемо као једно у молитви! Извор: Православни мисионар
  6. Основни образац хришћанске мисионарске делатности дат је у Светом Јеванђељу, у коме нам је Господ Исус Христос својим божанственим поукама, примером и делима оставио јасна усмерења. Кључна порука је сажета у завршном делу Матејевог Јеванђеља које се чита на чину Светог крштења. Та порука гласи: Идите и научите све народе крстећи их у име Оца, и Сина, и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт 28, 19–20). Свештеник Георгије Максимов, ревносни руски мисионар нашег времена, примећује да је ова реченица својеврсна „последња заповест“. Оно што, са своје стране, можемо додати јесте да је за испуњење ове заповести потребна и припрема која, поред чврсте и чисте вере, подразумева молитвено делање. - (извод из уредничког уводника) Катихета Бранислав Илић на Радио "Беседи": "Православни мисионар" је мисионарски часопис који сведочи живи живот! Катихета Бранислав Илић на Радио "Светигори": Радио "Светигора" и целокупна мисионарска делатност Ваше Митрополије сведоче о односу мисије и исихије! Катихета Бранислав Илић на Радију "Источник": Мисија Цркве је благословено дело које нас приближава Богу! У радости празника Рођења Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег из штампе је изашао нови 374. Број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај четврти број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Мисија и исихијаˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска), „Беседаˮ (Епархија бачка) и "Источник" (Епархија ваљевска) упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима. Православни мисионар сведочи реч љубави Божје, а благодарећи нашем уреднику и неуморним сарадницима реч Божја долази свих оних који су гладни и жедни истине и правде Божје, истакао је члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, задужен за односе са медијима. Садржај овог броја недвосмислено сведочи о односу мисије и исихије, јер истинске мисије нема без молитвеног темеља и угледања на свете апостоле који си оджали ону заповест коју им је Спаситељ упутио пославши их да васколиком свету сведоче и проповедају спасоносну реч Божју, истакао је катихета Бранислав Илић. САДРЖАЈ: *РЕЧ УРЕДНИКА: "Молитвено укрепљење мисионара" *ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Шести Васељенски Сабор *МАТЕРИК: Света мученица Полихрона, мати Светог Георгија *У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“ *ХРИШЋАНСКА ЕТИКА: „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1. део) ***ТЕМА БРОЈА:*** *Протонамесник Александар Јевтић: Нека се светли светлост ваша пред људима *Катихета Владимир Пекић: Срж и пракса мисије и исихије *Виктор Вицановић: Шта је исихија? *Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије: Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! *Катихета Бранислав Илић: Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије *Др Ђорђе Вуковић: О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе *СРПСКА ТРАДИЦИЈА И ОБИЧАЈИ: „Фенечки бисери“ *ПАРОХИЈАНИ: Трагом вере кроз електротехнику *ЛИТУРГИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА: Љубав се љубављу враћа и умножава *СВЕТА ЗЕМЉА: Манастир Свете горе, Синај *СВЕТА ГОРА: Скит пророка Илије (Свето-илински скит) *ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ: Библијски бестијаријум: Једнорог *САВРЕМЕНО БОГОСЛОВЉЕ: Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање *ХРИШЋАНСКА КЊИЖЕВНОСТ: Духовна лира Момчила Настасијевића *ПОЕЗИЈА: Препис необјављене песме познатог сликара *ПОЕЗИЈА: Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век *ПОЕЗИЈА: Вратити Бога Повезан садржај: Катихета Бранислав Илић: Мисија и исихија - богослужбени карактер црквене мисије Разговор са Петком Луковић: Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! Извор: Православни мисионар
  7. У Васкрсењу је смисао свега што постоји, само у тој реченици стале би Васкршња посланица Српске православне цркве и Васкршња порука 2020. љета Господњег митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. У Васкрсењу је смисао наше „осуђености на бесмртност“, цитирамо парадокс ускршњих размишљања Светога аве Јустина Ћелијског, објављених у новом образнику за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. У Васкрсењу је смисао борбе до конца, какву је показао и патријарх српски Гаврило Дожић, о коме можете прочитати фрегменте из мемоара патријарха Гаврила, а такође можете завирити у писмо које је патријарх Гаврило упутио Митрополиту Митрофану Бану. Осјетићете усклик оптимизма: „Ничега се не бој: посљедња ријеч није за смрт, већ за живот“ мати Mарије Скобцове, која је у реду пред гасном комором знала да одлази у вјечност. У вјечности су просијале и душе Јасеновачких мученика. Свијетли Јасеновачки драгуљ заблистао је на далеком Уралу. О томе за Светигору казују свештeници Максим Бражњиков и Кирилo Кобрин. До конца ће бити борба за истину, зато су и настављене литије у Црној Гори, путем интернета. Поруке с тих литија, ако нисте чули, наћи ћете у овом васкршњем издању Светигоре. У Васкрсењу је и смисао овог двомјесечног смирења и изолације због епидемије коронавируса. Поводом мјера изречених у времену борбе с невидљивим непријатељем огласиле су се епархије СПЦ у Црној Гори. Уз то саопштење можете прочитати корисна и занимљива размишљања протојереја проф. др Никола Лудовикоса „Причешћујући се у време пандемије“, патријарха српског Павла „Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника?“, јереја Слободана Лукића „Чудо евхаристије пред рационализацијом тајне“, Светога Василија Великог „О хришћанском односу према медицини“. Св. Симеон Дајбабски у једној својој пјесми каже „Доктора није грјехота звати“. Кад не помажу љекари, помаже Бог, свједоче записи „Чудо у доба куге“, „Пресвета спасава Пећ од колере“. У Васкрсењу је смисао свега постојећег! Свега што је тема стихова који су се нашли у Светигори, репродукцијā икона које су украсиле васкршње стране часописа, сваке тајне слова, самоће, заједнице, монаштва и брака… „Циљ брака спасење“, подсјећа свештеник Игор Зиројевић. С вјером у васкрслог Господа, а тиме изнад смрти, јесу и они чија су имена уписана у Светигорином васкршњем поменику, уснули владика ваљевски Милутин, прота Момчило Раичевић, професор Светозар Ћираковић, јер „Опет и опет: Христос воскресе!“ Извор: Митрополиј ацрногорско-приморска
  8. „Људска личност је тек онда личност када кроз себе оствари оно на шта ју је Бог призвао – када буде у односу према Богу, и када успостави прави и истински однос према творевини око себе и према другом људском бићу – тиме постаје права и истинска личност“, каже Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у предавању „Христос као глава цркве и савремена криза личности и друштва“. Слиједи низ поучних текстова који ће у овим великопосним данима штампаним на странама новог образника Митрополије црногорско-приморске за вјеру, културу и васпитање укријепити сваку хришћанску душу. То су текстови „Црква и политика“ епископa бачког Иринеја Буловића, „Црква и држава!“ преподобног Јустина Ћелијског, „Тама ноћи“ протојереја Георгија Флоровског, „О издајству“ Светог Јована Златоустог, „Ријеч на недељу православља“ ђакона Душана Биговића, „Слобода и власт“ архиепископа Јована Шаховског, који објашњава „да се слобода људи, грађана не само «овога» свијета, састоји у томе да они, потчињавајући се овим или оним земаљским властима, а у исто вријеме и не потчињавајући се тим властима у овоме или ономе – могу испуњавати вољу Божију“. Вољом Божјом десиле су се и бескрајне молитвене литије народа у Црној Гори. Једну од тих литија предводио је Његово блаженство митрополит кијевски Онуфрије, о коме је протојереј–ставрофор Гојко Перовић писао ријечима хљеба и соли: „Добро дошао, блажењејши Митрополите светога Кијева!“ А „Ми морамо бити хришћани не зато што то захтева пристојност или зато што хришћане прогоне“, дио је реплике излагања „Хришћанство, култура и политика“ православног философа и публицисте Татјане Горичеве. Словеначки философ, пјесник, преводилац и публициста Горазд Коцијанчич истиче у интервјуу преузетом из „Политике“ да је „хришћанство лек против нихилизма“. Лијек за душу је поезија, те су разноврсни текстови овог броја испресијецани стиховима од Јована Јовановићића Змаја, Диса, Матије Бећковића, Ранка Јововића до архимандрита Дионисија Миковића. Душу и духовни живот напојиће есеј Николаја Берђајева „Серафим Саровски и Пушкин – светац и геније“. О српском генију – Његошу пишу најбољи у својој струци. „Његош и патристика“ је тема изучавања епископа Атанасија Јевтића. Он потписује још један занимљив текст „Физичар академик постао свештеник“. Представили смо вам дио, а остатак блага нове Светигоре на стотину страна, открићете сами. Љубазношћу једног од наших најбољих и најуспјешнијих фотографа Милоша Вујовића читаоци Светигоре, већ други број заредом, „имају прилику да виде његове радове и буду неизоставно импресионирани несвакидашњим „тренуцима ухваћеним у пролазу“, које је овај познати Подгоричанин својим талентом преточио у умјетност, али и у веома важан фотодокумент“. Овај број Светигоре изашао је у вријеме свеопште изолације због корона вируса. Не дајте се чамотињи и страху, за крај прочитајте текст архимандрита Андреја Конаноса „Како се изборити са забринутошћу“, у коме он истиче: „Све ово се догађа јер немамо истинску веру. Ако стварно верујеш у Бога, онда те неће мучити брига о ономе што се може догодити сутра или прекосутра“. Марија Живковић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. „Народ се ускомешао. Ко је спавао, пробудио се. Ко је дремао, пренуо се. Изувени су се обули; распојасани опасали. Опасност је. Сав се српски народ усправио. Као гора јелова. Као војска Божја“, у овим ријечима Светог владике Николаја, чији ћете наставак прочитати у новој Светигори, могла би се сажети истинска Црна Гора данас. Буђење народа у Црној Гори је, ријечима владике Јована Ћулибрка, „истинска прослава 800 година аутокефалности Српске православне цркве“. У разговору за Светигору владика пакрачко-славонски поручује: „Љубите једни друге!“ Љубав која носи небеске литије до кончане побједе једино је што је могло сабрати народ Црне Горе, чија радост исијава на свакој фотографији којима изобилује овај број. „Само из перспективе Светога и Небеског могуће је разумијети догађаје хришћанске историје“, каже протојереј-ставрофор Гојко Перовић у тексту „Родољубље и домољубље“, па тако и ове историје чији смо учесници. A изван Цркве нема не само спасења у вјечности, него нема ни живота у времену, објашњава Архиепископ Јован (Шаховској) у огледу „Црква и држава“. Исто то би поручио протојереј-ставрофор проф. др Борис Б. Брајовић насловом „Предсједник у литији. Како би то лијепо било“. Народ је црква који ових дана, према ријечима ђакона Душана Биговића, држи час демократије. „Црна Гора, сваког четвртка и недјеље у 18 часова држи час демократије просвећеној Европи и онима који су се демократији учили од Европе“. Само да се не изгуби оријентација и православна изворност, савјетује проф. др Емил Влајки у „Православном антибарбарусу“. Ослањајујући се на ријечи Светог Августина да је држава без праведности скуп разбојника, Александар Солжењицин развија тему „Покајање и самоограничење – као категорија националног живота“. Читалац ће упливати у онтолошке дубине уз теолошко размишљање протојереја-ставрофора др Владана Перишића о личности и природи и уз предавање проф. др Христоса Јанараса „Религија, заједница, идеологија“. Образник за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске не заборавља оне који су нас напустили. За Светигору је мати Ефимија Тополски подијелиила своја сјећања на блаженог спомена архимандрита Луку Анића, а Богић Булатовић се опростио од барда Ранка Јововића „најбујнијeг пјесника овога камена!“ Овај камен – Црну Гору насликао је руски сликар Александар Флоренски, чији су азбучни цртежи оплеменили 282. издање Светигоре. Поводом сто педесет година од смрти старца и гуслара Филипа Вишњића Светигора пренoси есеј проф. др Жарко Видовића „Филип Вишњић и тзв. Српска револуција“, а поводом 90 година од рођења Борислава Пекића есеј проф. др Богољуба Шијаковића „Страст за истином: о поетици Борислава Пекића“. „Слава Богу“ гласи један објављени запис из Аскетских огледа Светог Игњатија Брјанчанинова. Слава Богу за све, за неуморне литије, за борбу, за буре и вјетрове, за одбрану светиња, за служење ближњима, па и за „године које су појели скакавци“, за пост који нам је дат да бисмо чистији дочекали Свијетло васкрсење Христово… Слава Богу за све! Марија Живковић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. У Подгорици се данас одржава Светосимеоновски сабор, у славу Божију и у част Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање, родоночалника светородне лозе Немањића, на којем су сабране десетине хиљада вјерника из разних крајева Црне Горе. Прилог Радио-Светигоре -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светковина је почела Светом архијерејском литургијом у саборном храму Васкрсења Христовог. Началствовао је Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије, који борави у тродневној посјети Митрополији црногорско-приморској. Саслуживали су му петнаесторица архијереја Српске и Украјинске православне цркве: Архиепископ охридски Митрополит скопски г. Јован, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, господа Митрополити вижгородски и чернобиљски Павел, бориспољски и броварски Антоније, нежински и прилукски Климент и загребачко-љубљански Порфирије, господа Епископи будимски Лукијан, милешевски Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, полошко-кумановски Јоаким, захумско-херцеговачки Димитрије, баришевски Виктор, диоклијски Методије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије са многобројним свештенством и свештеномонаштвом. У току литургије, вјерни народ је цјеливао мошти преподобног Симеона Дајбабског. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Архиепископ охридски Митрополит скопски г. Јован говорио је о покајању. “Данас је Недјеља праштања, истовремно и недјеља покајања. Сваки тренутак у човјековом животу је недјеља праштања и покајања. Црква је успостављена и живи и на том критеријуму покајања, али и на том критеријуму опраштања”, рекао је Архиепископ охридски. Додао је да сада, кад нам се отвара пут ка Пасхи Господњој, долази Света четрдесетница, ми треба да се држимо критеријума који је благословио толике нараштаје. “Критеријума који је спровођен много пута до сада, а који морамо наставити и ми прво пролазећи кроз то сами, а послије позивајући и остале да слиједе тај пут. Увијек у Цркви оно што нас надахњује је то што је на крају, у Есхатону”, рекао је он. Ово што се код вас дешава, додао је он, надахњује све народе. “Долазимо издалека да подржимо ваше истовремно покајање и праштање. Покајање јер није исто као и раније, а праштање онима који не знају шта је покајање позивајући истовремено да слиједите та два покајања да бисте остварили будућност овдје на земљи и у Царству небсеком”, поручио је Архиепископ Јован. У току Литургије у презвитерски чин је рукоположен ђакон Владимир Милуновић, координатор Добротворног фонда Митрополије црногорско-приморске “Човјекољубље”. Након причешћа десетинама хиљада вјерника обратио се Митрополит Амфилохије ријечима да смо се данас у овај свети дан сабрали око имена Божијег, око Христа Господа, око Тијела и Крви Његове, да се причестимо Његове љубави, Њега као Бога љубави. “Ова Црква Божија већ двије хиљаде година сабира се на Тајној вечери од првих апостола па до наших времена, примајући Тијело и Крв Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, што значи примајући Њега као Бога љубави који је дошао не да Му служе него да служи и да живот Свој положи за народ Свој.” Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је рекао да данас имамо посебну радост да смо добили благослове Блажењејшег Онуфрија и његових митрополита из Украјине, Кијевске Руси, благослов Светога Владимира, сверуског и свеправославнога. Подсјетио је да је отприлике у исто вријеме када је Свети кнез Владимир крстио Русију, Свети Јован Владимир жртвовао себе за Цркву Божију, за народ свој, и да је благослов кијево-печарских подвижника присутан и кроз мошти Светог Симеона Дајбабског који је кијевски ђак, тамо је замошен: “Овдје је сусрет и Кијева и Подгорице и старога града Светога Симеона, Светога Јована Владимира, кијево-печарских подвижника, Момишићких новомученика. Велики Божји дан и дар. Посебно се радујемо Блажењејшем Митрополиту Кијева и све Украјине, нашем Онуфрију”, рекао је он. Поздравио је и пожелио дободошлицу свим архијерејима који су дошли од Будима града до Загреба и Љубљане, нарочито Архиепископа охридског Јована који је донио благослове Светога Наума и Климента. “Тако да се овдје сусрећу и сусретаће се свеци и са југа и са истока, и са запада и сјевера у име васкрслога Христа Господа. То јесте Црква Божија која нема граница, ни Грка ни Јевреја, ни роба ни слободњака. већ је све једно – човјек Господ Исус Христос”, казао је Митрополит црногорско-приморски. Он је рекао да од премијера и предсједника Црне Горе очекује да повуку безбожни, антицрногорски, антиевропски, антисрпски и антивасељенски закон, ради њиховх образа. “И да побиједи братска љубав. Надамо се да ће повући закон, ако желе да сачувају образ. Ако хоће да изгубе образ и душу и буду најсрамнија група која је владала Црном Гором, онда могу и тако”, поручио је Митрополит Амфилохије. Подсјетио је да су подгорички храм освештали Цариградски и Московски патријарх и изразио наду да ће они “поново доћи да поберу маслине које су засадили у знак мира и братске љубави и слоге”. Митрополит Амфилохије је у предстојатељу Украјинске православне цркве поклонио реплику чувене Подгоричке чаше, која је пронађена у Подгорици у 4 веку, чији оригинал се налази у Санкт Петербургу. Реплика је рађена 2013. поводом освећења подгоричког саборног храма. Поклонио му је и мало архијерејско одјејаније, ручни рад сестринства манастира Дуљево. Обраћајући се вјерном народу, Блажењејши Митрополит Онуфрије је срдачно честитао преподобног Симеона Мироточивог. “Такође вам честитамо значајан јубилеј за вашу Цркву, 800 гоодина од хиротоније Светог Саве за Архиепископа српског и оснивања Епископије зетске данашње Митрополије црногорско-приморске. Црна Гора је једна веома интересантна држава, која је позната по својој живописној природи, богатој култури и занимљивој архитектури разних епоха, а позната је и по добрим, лијепим и храбрим људима”, казао је предстојатељ УПЦ. Подсјетио је да су о љепотама Црне Горе писали многи познати пјесници и писци. “Има пуно записа о њеном храбром и силном народу који је одувијек чувао свету православну вјеру. У Црној Гори се налазе многе древне светиње, храмови и свете обитељи, који су унесени у листу међународног наслеђа, да би будућа покољења могла да изучавају историју ходећи по живим свједочанствима времена. Таква културна многообразност и многовјековна духовна традиција, несумњиво развијају љубав вјерујућих Црногораца према Богу и Његовој светој Православној цркви”, казао је он. Додао је да у Црној Гори много стољећа, своју духовну и спаситељску мисију, носи Митрополија црногорско-приморска. “Која је показала свијету многе чувене угоднике Божије: Светога Саву Српског, Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Свештеномученика Јоаникија црногорско-приморског, као и многе друге. Посебно мјесто међу њима заузима Свети Симеон Мироточиви, отац првог архијереја Српске православне цркве, Светог Саве. Његово духовно наслеђе је веома важно за цијели словенски род. Он се показао као праведни владар, као ревносни и непоколебљиви заштитник православља. Свети Симеон је добио богату велику благодат од Свевишњег, поставши претходник многих светитеља, који су као и он, постали тврди заштитници вјере православне. Захваљујући његовом труду и доброти, саграђено је мноштво храмова и манастира широм хришћанског свијета. Народ Црне Горе је од Светог Симеона умио да наслиједи оданост православној вјери и искрено стремљење богоугодном животу”, казао је Блажењејши Митрополит Онуфрије. Нагласио је да са сигурношћу тврди да је “светац духовни објединитељ историјских земаља вашег јуначког народа и да је управо он извор величанства и славе читаве Српске правосклавне цркве”. “Он и данас, као и за овоземаљског живота, наставља да се моли за свету Српску православну цркву, за своју отаџбину. Сви они који са вјером и љубављу прилазе моштима преподобног Симеона, добијају исцјељење и утјеху”, рекао је он. Нагласио је да за 800 година од дана утврђења епископија у Црној Гори, које је утврдио Свети Сава Српски, било јмного радосних и тужних догађаја. “Па ипак, сви ти догађаји су утврђивали ваш богољубиви народ у истинитог вјери у Бога, у нади у заштиту светитеља. Данас, по промислу Божијем, наши народи пролазе кроз многа велика искушења, кроз помућење и раздјељење у јединственом тијелу Христовом. Кроз многе вјекове наши народи су осјетили разне земљотресе и потресе, али смо дубоко убијеђени да су нам само вјера и вјерност Богу помогли да се сачувамо до данашњега дана. Ми смо чврсто увјерени да је љубав Божија према људском роду неизмерна и ништа не може да нас одвоји од љубави Божије – ни туга, ни гоњење, ни хвадноћа ни врућина. Наше јединство и љубав се данас пројављује у овој заједничкој молитви и светом крсном входу”, рекао је он. “Молимо се да у Црној Гори и Украјини престане са гоњењем Цркве. Приљежно се молимо Богу и Његовој Светој мајци и свим светима, да настане открављење злих срца и да у најскорије вријеме наступи мир и благослов у нашим Црквама. Дијелећи данас са вама радост побједе великог знамења, желимо да молитвено заступништво Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве, да би Господње очи биле упрте дан и ноћ у ваш богољубиви народ. Нека се, молећи се великим угодницима Божијим, ваша држава напуни плодовима правде у Исусу Христу, на славу Божију”., закључио је Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије који је мИтрополиту Амфилохију предао дар за Патријарха српског г. Иринеја – икону светитеља кијево-пречерских, са честицама њихових светих моштију. Митрополиту Амфилохију је поклонио икону Светог Владимира, свештеномученика кијевског који је пострадао од бољшевичких револуционара. Потом је булеваром Светог Петра Цетињског, предвођена Блажењејшим Митрополитом Онуфријем и осталим архијерејима према манастиру Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду кренула Светосимеоновска литија. У литији је свети кивот са моштима преподобног Симеона Дајбабског. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. Порука новог броја образника Светигоре, који је тематски највише прилагођен Божићу и Савиндану, јесте порука из главе цијела народа Црне Горе: Не дамо светиње! То је глас оних који љубе своју отаџбину, међу њима оних од којих „нема ништа љепше и чудесније на земљи“ – дјеце, чији су литерарни радови и цртежи најбожићније украсили овај број. Kao и њихови осмијеси на фотографијама снимљеним ових дана на чудесним литијама. Вијенац фотографија, које су историјски свједок васкрснућа вјере и наде и љубави у људима, уплетен је у средиште часописа с мотом: О чудесно, животворно, Божанствено Православље! Ја видим свијетли образ твој! Бескрајна Божја љубав је предмет објављенe Божићне посланице Српске православне цркве и Божићне поруке митрополита Амфилохија 2019/2020. љета Господњег. Бескрајна се љубав Божја објавила рођењем Исуса Христа. О тој најрадоснијој објави у својим доживљајима Божића казују Свети Јован Дамаскин и протојереј др Александар Шмеман. „Пре свега је Бог“, изричит је епископ др Данило Крстић. Нас је с Богом упознао Свети Сава. А овај број је понајвише светосавски. Светосавље као философија живота српског народа јесте, поред осталог, и почетак права код Срба. „Правна свест у Срба има корен у Цркви“, каже проф. др Марко Павловић у истоименом тексту. Ако је прошли број највише залазио у науку, овај број додирује право, које „потврђује личност као највишу вредност цивилизације“, ријечима др Жарка Видовића из текста „Свети Сава и римско право“. У новом броју прочитаћете како је др Владета Јеротић видио хришћанство и хришћанина у XXI веку, како је Радован Биговић доживио политику нашег доба, како владика Атанасије Јевтић тумачи првенство Петрово и „примат” римског папе и његов пад у раскол. А ту је и интервју са владиком Атанасијем „Отвaрање прозора”, преузет из специјалног издања „Дуге” (април 1986), посвећеног религији и Цркви у Југославији. Како остати у завјету објашњавају Владимир Димитријевић и Зоран Чворовић у тексту „Шћепан Мали и тајна безакоња“, а Павле Евдокимов у есеју „Слобода и ауторитет“ истиче да „социјална правда налази своје оправдање једино у Христу кроз кога сведочи о љубави Оца“. Само се љубављу пјева „Истинска песма“, рекао би Свети Порфирије Кавсокаливит у својим поукама које су чиста поезија. Засигурно су мисаона поезија и редови Беле Хамваша „Ко се прилагођава, он није злочинац, него подлац“. „Ко хоће да буде хришћанин, треба најприје да постане пјесник“ да свједочи љепоту пјевајући је, као што је, сликајући је, свједочи игуманија Ефимија Тополски. Њене репродукције икона заокружиле су овај колаж Светигоре. А ви, вјерни читаоци, ријечима Светог Дамаскина: „Ходите да светкујемо данас, о богољубиви саборе! Ходите да духом заиграмо (од радости)!“ Јер ово је вријеме Духа Светога. Марија Живковић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. У благим јануарским данима двјеста осамдесети број образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске Светигорa, који је штампан на преко сто двадесет страна обрадоваће своје читаоце пробраним текстовима и фотографијама. Нарочито текстовима везаним за науку. А тамо гдје би требало да стоји уводник једног листа, овдје стоји Порука Световасилијевског сабора у Никшићу 21. децембра 2019. „Чувајући и испуњавајући захтјеве Цркве, ми ћемо спасти и све оно што је суштинско у разним оваплоћењима хришћанске вјере и живота“, једна је од мисли протојереја Александра Шмемана из објављеног текста „У трагању за коријењем америчке буре“. Да не би залутао с пута трагања, човјеку је потребна вјера, исто као и науци, јер истина је једна. О томе је у предавању „Огледи односа теологије и науке“ говорио Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички мр Кирило Бојовић, доказујући да наука оправдава себе тек кад се поклони Богу. У том смислу пренијет је и текст „Црква и неутрино“ протојереја–ставрофора др Владана Перишића, као и скраћено предавање „Свети Сава и научна медицина“ прим. др хаџи Недељкa Кангргe. Један од оних који је свједочио математичку истину, која се, јер је истина, не коси с Божјом, свакако je понајбољи од српских математичара Михаило Петровић, о коме пише проф. др Слободан Вујошевић. На Мику Аласа Светигора преноси и успомене професора небеске механике Милутина Миланковића. Професор Александар Зечевић у Санта Kлари предаје предмет који се зове „Истина, лепота и границе знања”, како гласи извод из интервјуа с њим, који је Светигора преузела из емисије Агапе. У једном одговору на питање „А какве има везе лепота с науком или теологијом?“, oн каже: „Па јавља се и једној и у другој. Лепота је дуго била атрибут Бога, колико и доброта и свемоћ.“ Љепоту је тешко ријечима описати. Зато је Ваведење, слава лавре Хиландара, прича која се није могла ријечима испричати, те је те тренутке вјечности испричала фотографија. И слика чува многе тренутке од ишчезнућа, као чувена Герника, о којој се казује у новој Светигори. И орнаменти, настарији декоративни елемент на свиjету, који су уресили ово празнично издање, такође су ликовни и језички феномен који је непролазан и свима разумљив. Заиста „небеса казују славу Божју и дјела руку Његових гласи свод небески!” У новембру се навршило десет година од упокојења патријарха Павла. Тим поводом Светигора подсјећа на његову личност и објављује стихове које су о свом Патријарху – ходајућем Јеванђељу, написали високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и академик Матија Бећковић. Подсјећа на мишљeње и биографију историчара умјетности и философа Жарка Видовића – а такође уочи Савиндана публикује један Видовћев текст – „Свети Сава и његов народ“. „Ми смо данас оно што памтимо!“ – поводом расправе о Старом Сајмишту, Стефан Радојковић позива на успостављање институционалне културе сјећања. Подсјећа „Светигора“ и на животопис познатог изданка светогорског монаштва и великог црквеног дјелатника на тлу Сјеверне Америке старца Јефрема Аризонског, који се упокојио у Господу децембра 2019. Подсjећа нас и на „проблеме савременог црквеног васпитања и образовања“, на шта је упозоравао почивши протојереј–ставрофор др Радован Биговић. Приказ овог јануарског броја Светигоре, уз радосни поздрав Христос се роди! И отпоздрав Ваистину се роди! Нека заокруже ријечи из Светог писма „Зато сам добре воље у немоћима, у поругама, у невољама, у гоњењима, у тјескобама за Христа“. (2Кор. 12, 10), које су мото текста Епископа западноамеричког др Максима Васиљевића „Воља за вољом – или: како разумети вољу, невољу и самовољу“. Марија Живковић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  13. Поводом крсне славе и Дана Републике Српске, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 9. јануара 2020. године, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци. Саслуживали су Преовећена господа Епископи бањалучки Јефрем, зворничко-тузлански Фотије, бихаћко-петровачки Сергије и захумско-херцеговачки г. Димитрије, као и архимандрит Серафим, протојереји-ставрофори Ратко Радујковић и Војо Балабан, протосинђел Платон, протођакон Радојица Жагран и ђакон Зоран Ђурић. -Све пролази у овоме животу, али истина свете вере православне на којој су наши преци зидали своју историју, државу и културу остаје за свагда. Сила прође, али сила Божја остаје за свагда у народу. Својима сам дошао и моји су ме примили како требује. Хвала вам, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и додао: -Данас је свака сила нечастива дигла свој глас против Цркве Христове. Многи непријатељствују против Цркве Божје, али знамо из искуства да нико није добио битку против Бога и Цркве. Верујемо да ће и Република Српска, која је утемељена на вери у Господа, одолети свим непријатељствима јер је Бог са нама. И ми да прихватимо ово страдање и трпљење као допуштење Божје да би се показала сила Божја у нашој вери. Крст носити нама је суђено, вели велики Његош, а ми праведно страдамо и Господ нас неће оставити. Останимо чврсти у вери, будимо уз Цркву нашу, будимо јединствени као народ, свој живот вежимо за истину и Онога који је победио свако зло. Преосвећени Епископ бањалучки г. Јефрем у поздравној беседи је упутио речи добродошлице и захвалности Његовој Светости Патријарху истичући да је слава последње што би Србима неко могао одузети и чега би се Срби одрекли. У славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, крсне славе Републике Српске, Његова Светост Патријарх је преломио славски колач са највишим званичницима Републике Српскеи. Патријарашкој Литургији присуствовали су председник Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик, председник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић, изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар одбране Републике Србије г. Александар Вулин. Саборни храм Христа Спаситеља је био испуњен великим бројем верника који су дошли да заједно са својим Патријархом молитвено прославе празник Светог архиђакона Стефана, заштитника Републике Српске. Извор: Инфо-служба СПЦ
  14. Таворска свјетлост Јасеновца, Приказ 279. броја Светигоре. „Kад одемо на мјеста страдања Срба, пустимо тишину да завлада и сваки дан као да је Велика субота – као да ће сад испод земље да прокључа васкрсење“, тим ријечима владике Јована Ћулибрка најбоље би се описале илустрације нове Светигоре, репродукције монахиње јасеновачког манастира Св. Јована Претече Марије (Антић). Нова Светигора је у духу голготе и васкрсења Јасеновца, „мјеста натопљеног крвљу невиних“, како гласи одломак свједочења јасеновачког страдалника др Николе Николића, преузет из зборника „Јасеновац“. Кратку историју страдања нашег народа „Свети српски новомученици јасеновачки“ износи архимандрит Јован Радосављевић. Јасеновац је наша вјечна рана и опомена, као што је свако мјесто страдања. Тако је и „Брадина – вјечита опомена и подсјетник“, ријечима Његовог преосвештенства епископа диселдорфског и све Њемачке Григорија. Мјеста страдања су и мјеста васкрсења, мјеста гдје је смрт побијеђена. А шта је „Смрт смрти“ објашњава у истоименом огледу протојереј Александар Шмеман. Љубећи човјека Господ је побиједио његову смрт. На љубав позива Свети Макарије Египатски у „Духовној беседи трећој“. Бесједа о љубави је и митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића „Жртвена љубав је мјера људског достојанства“, изговорена на литургији приликом сахране краља Николе I Петровића Његоша и краљице Милене. Светигора се сјетила многих Богу љубљених људи, међу којима је патријарх Павле. Те су се у овом броју нашли изводи из књиге „Будимо људи“ Јована Јањића. Сјетила се и Светог Петра Дабробосанског и његовог потомства, затим архимандрита Гаврила (Вучковића) и његових поука. Сјетила се Светигора и масакра дјеце у пећком кафићу „Панда“ 14. децембра 1998. године. Посебно помиње недавнупокојеног познатог српског архитекту Предрага Пеђу Ристића, „протонеимара православних храмова“. Овај „пјесник простора“ није дао да се забораве жртве. Говорио је да је „Јасеновац толико велика громада сагледивог космичког злочина да није важно да ли је уопште забележен у неком записнику, јер поље њиве његовог стратишта се сагледава целовито тек из космоса као Kинески зид, и ми га не сагледавамо само очима, осветљеног сунчевом светлошћу, већ прозиремо очима расветљеним Таворском Светлошћу“. Поред тог текста под називом „Јасеновац“, о овом српском стратишту Ристић је својевремено говорио за Вечерње новости, одакле је преузет интервју „И Београд вапи за јасеновачким меморијалом“. Иначе о Предрагу Ристићу, чији је живот био „архитектонско дјело, духовна потрага“ оставио је текст успомене Марко Стојановић. А Пеђа је, како је истакао у једном интервјуу, знао да нам је „остао још само духовни простор”. Духовни простор је био и једини простор другом предрагом хришћанину Предрагу Вукићу, који се говорећи и пишући „узводио на небо, у једну вишу сферу живљења“. Поводом његовог упокојења Светигора објављује Вукићев оглед „Српство у Црној Гори“, разговор с Вукићем „Чекајући Христа“, као и пјесму Катарине Капичић „Господину Предрагу Пеђи Вукићу“. Ове године СПЦ прославља велики јубилеј: 800 година аутокефалности СПЦ и 1500 година постојања манастира Рођења Пресвете Богородице – Подластва. Тим поводом Светигора преноси репортажу „Добродошао у Грбаљ, насљедниче Светог Саве“, о посјети патријарха Иринеја Црној Гори, а даје и дио приказа монографије „Манастир Рођења Пресвете Богородице – Подластва“. Међу бројним пробраним текстовима су и филозофски есеј проф. др Богољуба Шијаковића „Критика балканистичког дискурса“, бесједа изговорена на Вучјем долу 29. јула 2019. др Васиља Јововића, текст протојереја-ставрофора Гојка Перовића „Тамо далеко“. Лидија Јаблан пише о „култу Светог мученика Агатоника у Црној Гори“, а Стефан Радојковић на тему „Степинац и холокауст у ХДХ”. Оливера Балабан је оставила топле редове о протиници Лавиники Јововић, затим о мати Олимпијади и сестри Христини које су напустиле овај свијет „загледане у Христа“. У Христа је био загледан и Дарко Вујошевић, који је живот свој положио за другога, о коме је Светигора објавила пјесму Радомана Мишковића. Ту је и сјећање на првог уредника Радио Светигоре Славка Живковића и приказ „Певање или смисао пролазности“ његове збирке „Вијенац и друге песме“, који потписује Богић Булатовић. Објавила је и посвету аутора из књиге „И Бог се сагне да убере цвет” Јованке Јањић Остојић, мајке хероја Горана Остојића, која је сину подигла споменик од стихова; затим „Писмо брату“ о. Давида. Народ који је Србима близак по мучеништву су и Јермени, а „шта су нама Србима Јермени?“ одговара Горан Лучић. Хронику Митрополије приредио је Рајо Војиновић. Уз нову Светигору на преко 120 страна, читаоци добијају илустровани додатак „Велики јубилеј ХХ православни дјечији сабор Црне Горе“. Марко Тошовић је насловио свој текст „А на крају, извор“ – што је и суштина сваког тока и кретања, па и ове Светигоре, која се на концу опет враћа почетку – уз оригиналне минијатуре монахиње Марије из Јасеновца које красе нову Светигору и позивају на покајање и љубав. Марија Живковић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. Као онда кад је прије више од четири деценије засјео црни бик на мјесто завјетне Његошеве капеле, као кад је прије двадесет година дивљао НАТО над нашим небом, опет се надвио сумрак над Ловћеном, над Црном Гором и њеним светињама. Како би га Лубарда данас насликао? Историјског дана 15. јуна 2019. на Тројичинданском црквено-народном сабору Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије позвао је на разумијевање и љубав, којом „Кроз вјекове ратујемо против зла, безбожништва и нечовјештва“, како је у новој Светигори насловљена бесједа коју је владика тада упутио читавој Црној Гори. „Не пожели ништа што је туђе“, том девизом је позвао на одбрану светиња, како и гласи интервју који је владика дао за РТС, а Светигора га преузела. Они који тога историјског дана нису били испред храма Христовог васкрсења у Подгорици, и нису чули поруку Тројичинданског сабора, коју је прочитао Његово преосвештенство епископ Јоаникије, могу је прочитати у новом образнику за вјеру, културу и васпитање Митрополије Црногорско-приморске, који је недавно изашао из штампе. У вези са сабором, тј са предложеним Нацртом закона о слободи вјероисповијести, јесте и писмо патријарха Вартоломеја предсједнику Црне Горе, које се такође у Светигори нашло уз остале актуелне теме. Сумрак Ловћена као сумрак разума, есеј Комнена Бећировића који је публикован у Светигори, својим насловом представља осовину на коју се наслањају остале Светигорине јулске теме, почев од осврта протојереја-ставрофора Гојка Перовића „Цивилизацијски пад“. Цивилизацијским падом се на свој начин бави и књига „Крвава пространства од Црног до Балтичког мора“ Тимотија Снајдера, за коју приказ даје Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк). Цивилизацијско посрнуће је и криза идентитета, чиме се бави проф др Богољуб Шијаковић у есеју „Стигматизација идентитета, историјска одговорност“. „Рушењем Његошевог храма на Ловћену и његовим обурдавањем низ Ловћен, стао је да се убрзано урушава и обурдава идентитет Црне Горе“, записао је Бећировић у свом есеју, надахнут прогнаном сликом Сумрак Ловћена Петра Лубарде, који је рођен у јулским данима прије 112 година. Пред читаоцима је познато Лубардино писмо „Поводом изложбе у Паризу“, гдје славни сликар говори о себи. А о њему је најоригиналније казивала Љубица Миљковић, чије надахнуте импресије употпуњују сликарев комплексни лик. О њему заправо најљепше говоре његове слике, чије су репродукције украсиле јулско издање Светигоре.Миљковић „Ова је драма почела на Косову“, започиње свој чувени есеј о Његошу Иво Андрић. Тај есеј „Његош као трагични јунак косовске мисли“ природно се надовезао на тему броја Сумрак ловћена. Ловћена – који је као врховна планина црногорских племена носио живу слику косовске традиције, оне што је, према ријечима Љуба Ненадовића, кога Андрић цитира на почетку есеја, била изузетно видна у црногорским брдима. Затим су се на тај есеј природно надовезали стихови Слободана Ристовића „Прасак човека“, па јеванђелска етика „Синови царства“ владике Николаја. Постојање свијета и ових тема је на граници мита и стварности, чији се истоимени есеј наше велике Исидоре Секулић усидрио у Светигори, поред есеја Штефана Цвајга „Сећања једног Европејца“, исповиједног писма Ван Гога „Тамо где се поново рађа љубав, поново се роди и живот“. Централна личност је свакако Петар Лубарда, који се борио с мраком, као што предстоји борба сваком човјеку, ако је човјек. Један од непоколебивих и великих бораца нашег времена био је бивши предсједник Црне Горе Момир Булатовић, у чији спомен Светигора публикује његове рефлексије поводом двадесет година агресије НАТО-а, помахниталог бика новога доба – „Двије поносне слике из албума НАТО злочина“. Борац против мрака на физичком и духовном фронту борбе био је и прота Митар Лопушина, чију херојску судбину пише Томаш Ћоровић. С мраком овога свијета борила се и грчка старица Амвросија, а њену вјеру и духовну снагу осјетићете у њеном богоугодном житију. А о вјери, љубави, болу за човјеком и снази пријатељства казује Богић Булатовић у „Есеју о шетачима“. Последње стране Светигоре информисаће вас о протеклим најзначајним дешавањима из Митрополије црногорско-приморске. Ту је и скандинавка. А уз богат, на преко деведесет страна, садржај Светигоре, читаоци добијају на дар „Службу и тропар преподобном оцу Исаији од Оногошта“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. Нови тематски број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, 276. по реду, посвећен је Светоме Сави и гуслама. Путовање кроз животопис и значај Светога Саве Светигора започиње текстом „Светионик Словенског југа“ Његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Слиједе два предавања, једно је „Свети Сава као просветитељ“ из 1977. Његовог преосвештенства умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија, а друго „Хиландарски типик“ проф. др Томислава Јовановића. Одломак „Свети Сава и савремена омладина“ из књиге „Вера и нација“ Владете Јеротића упућен је првенствено нашој младежи, чији узор у потрази за духовном оријентацијом треба да буде Свети Сава; заступник српског рода пред престолом Твораца, те му народ и кличе с љубављу „Почуј глас свог рода“. Тим ријечима је насловљен разговор са Његовим преосвештенством епископом источно-америчким Иринејем. Свети Сава је утемељио, утврдио нашу вјеру, а „манастири и гудало – то је нашу вјеру сачувало“, каже пјесник. Недавно је Унеско српске гусле заштитио као национално благо. „Опет гуслар сједа у прочеље“, пјева Радован Бећировић Требјешки, чија је пјесма „Гусле“ објављена у овом броју. Врх гусларске умјетности припада Бошку Вујачићу, са којим можете прочитати разговор „Од Дурмиторца до националног барда“. Синоним гусала и гусларске пјесме је Филип Вишњић, а о њему Светигора преноси „Белешке о Филипу Вишњићу“ Лукијана Мушицког. Пјевао је српски народ у свако доба, „српски народ је певао и под Турцима“, свједочи Свети владика Николај, у запису „Србија у светлости и мраку“. И то пјевање у срећи и несрећи могла би бити одлика српског човјека. А опште особине динарског типа проучавао је наш славни научник Јован Цвијић, о чему такође у рубрици Наука.. Оно што запада у очи кад је у питању овај светосавски број јесте његов дизајн. Текстови штампани у двије колумне, са украсним иницијалима, насловима црвене боје и илустрацијама Александра Дерока подсјећају на средњевјековне странице. Цртежима великог сликара Дерока декорисана је, почев од насловнице, нова Светигора, која би с те стране могла да буде и омаж великом умјетнику. О њему можете прочитати нешто из биографије, посебно тренутке одласка с овог свијета и писменог опраштања са женом. А Марко Стојановић пише о томе како су ратна искуства обликовала стваралаштво два српска великана, имајући у виду Александра Дерока и Богдана Богдановића, један је пројектовао Храм Светог Саве, други споменик у Јасеновцу. „Цркве су Савине, и Хиландар и Јасеновац, једном руком ваља запалити милион свећа“, пјева Бранислав Црнчевић „Дуг Растку Немањићу“, ономе који је проткао цјелокупно биће српског народа. Публиковано је предавање „Новомученици и нова парадигма мучеништва: Jaсeнoвaц“ Његовог преосвештенства епископа пакрачко-славонског Jована. Од Јасеновца се не може побјећи, Јасеновац се призива у памети и кад се погледају фотографије са изложбе „Деца Донбаса“, и онај ко само прелиста овај број неће их моћи заборавити, неће моћи заборавити незлобива лица дјеце која су угледала ужас рата, и суочена са том страхотом смирено опомињу на мир и љубав. Поред незаобилазне хронике из наше Митрополије, једна од скоро сталних рубрика Светигоре је и путопис. Овога пута, један старијег датума, путопис „О Црној Гори (1875)“ Сигфрида Капера. У складу са тематиком броја је и скандинавка на крају листа. А лист је обогаћен и новоустановљеном рубриком Писма читалаца, која ће ако бог да, а то највише зависи од вас, драги читаоци, бити стална. Читаоци уз овај број добијају на поклон Службу и акатист Светом новомученику Станку Острошком. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  17. На скоро шездесет страна нашли су се шаролики текстови – бесједе, предавања, осврти, животописи, помени, репортаже, писма… Уводни текст би својим насловом «Догодине у Призрену» могао бити и порука овог броја. Горући проблем данас у православљу, украјински проблем, био је тема интервјуа «Неразумљива је одлука Константинопољског патријарха», који је са Његовим високопреосвештенством Архиепископом цетињским, митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем снимио руски Први канал, а Светигора га интегрално пренијела. На тај проблем се одазвао и протојереј-ставрофор Гојко Перовић у осврту «Православна црква на новом распећу». Светигорини читаоци могу прочитати још једно Митрополитово реаговање, а то је отворено писмо г. Душку Марковићу, предсједнику Владе Црне Горе у вези са црквом на Румији. Централна тема новог броја је посјета Патријарха Антиохијског Црној Гори. Са животописом Његовог блаженства Патријарха антиохијског и свега Истока Јована Х и историјом Антиохијске православне цркве упознаће вас Његово преосвештенство Епископ бачки др Иринеј Буловић. Поред дешавања у отачаственој цркви и Митрополији црногорско-приморској објављених у виду хроника, неки догађаји издвојени су као посебне репортаже – «Дани Михољске превлаке у Београду» и репортажа о обнови Манастира Стањевићи «Срце испуњено Божанском љубављу је неуништиво». «Нови Мојсије који води народ кроз пустињу земног живота» назив је репортаже о прослави Светог Петра Цетињског. У Цетињској богословији на празничној академији поводом славе школе – празника Светог Петра Цетињског свечану бесједу «Вјера чиста као суза» изговорио је ђакон Лека Вујисић. Oсим те бесједе о Светом Петру, објављено је и предање «Свети Петар Цетињски и три храста» у потпису Љиљане Поповић. Објављена је и једна импресија Божа Кнежевића «Дечани – крсно-васкрсни вријемепростор српски». Међу корице Светигоре премјестила се и једна агиографија «Благоверни краљ Владислав I“, коју потписује Његово преосвештенство Епископ крушевачки др Давид Перовић. А ту је и седми дио фељтона «Поп Ђоко Пејовић – командир са Грахова и дипломата о свом руху и круху». Нова Светигора има и нову рубрику из културе. У овом броју, поред осталог, нуди вам прилог са Сајма књига у Београду. Ту су и детаљи са представљања сабраних дјела Марка Миљанова у Подгорици, као и приказ књиге «1244 – Кључ мира у Европи». Светигора се опростила од Смиље Аврамов, оне која је била «тихи глас српске савести», како каже Љиља Поповић, као и од мати Екатарине, која је ријечима Стефана Симовића «наслутила пут у свевиђе»,. Новина и освјежење овог гласила Митрополије црногорско-приморске је сканди укрштеница. А читаоци ће уз нови број на поклон добити «Службу Пресветој Богородици у част пресвете иконе Њене Чајничке». Марија Живковић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  18. На правим страницама налази се бесједа „Шест стотина осамдесет година свједочења љубави Божије“, коју је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије изговорио на Тројичиндан у манастиру Стањевићи прошле године. О тајни Свете Тројице по Светом Григорију Палами писао је владика Амфилохије у својој докторској дисертацији, чији приказ за „Светигору“ даје Дамјана Станишић. Са химнографијом Тројичиндана упознаће вас ђакон Павле Љешковић. А празник Свете Тројице је инспирација есеја монахиње Олимпијаде Кадић „Божанствене књиге – миомирис Светога Духа“. Они који су били испуњени Духа Светога јесу светитељи цркве Божије, док Алексеј Илич Осипов у истоименом богословском тексту каже „Светитељи – као знак испуњења Божијег обећања човеку“. Такав је наш отац Свети Василије Острошки чудотворац. О прослави Светог Василија пише Рајо Војиновић у репортажи „Свједочанство јединства Цркве Христове“. Једни од таквих светитеља, испуњених Духом Божјим били су и Момишићки мученици, од чијег страдања је обиљежено 330 година, о чему говори репортажа „Они су витешки дух православне Црне Горе“. Таква је и света новомученица Босиљка Рајичић, која је на мајском Сабору СПЦ прибројана Сабору светих, са чијим се животом можете упознати из представке Сабору СПЦ епископа рашко-призренског Теодосија „До смрти верна свом Обручнику“. Иначе, са мајског засједања Светог архијерејског сабора СПЦ „Светигора“ интегрално објављује саопштење за јавност и поруку о Косову и Метохији. Тим поводом можете прочитати и Косовско-метохијски одговор Александру Вучићу протојереја-ставрофора др Велибора Џомића. Он потписује и приказ књиге „Задужбине Косова и Метохије – историјско, духовно и културно наслеђе српског народа“. Косовска судбина је била судбина и руског конзула Григирија Шчербине, о коме између осталог за „Светигору“ говори историчар и балканолог Наталија Владимировна Лукина у интервјуу „Живот положио за српску завјетну земљу“. Од текстова историјске садржине, „Светигора“ објављује сљедеће: „680 година манастира Стањевића (1338–2018)“ Луције Ђурашковић, „Литија на Ратац“ Вукоте Вукотића, „Поп Ђоко Пејовић командир са Грахова и дипломата о свом руху и круху“ Ника Јовићевића. У новом броју можете прочитати наставак путописа „Светиње Румуније“ протојереја-ставрофора Обрена Јовановића, као и други дио занимљивог егзегетичког текста „Символика бројева у Књизи Откривења“ архимандрита Јануарија (Ивлијева). У рубрици поезија, у овом броју – стихови Андрије Радуловића. Ту је вијест да је овогодишњи добитник књижевне награде „Марко Миљанов” митрополит Амфилохије, а добитник награде „Милуновић, Стијовић, Лубарда“ проф. мр Мирко Тољић. Објављен је животопис новоизабраног епископа диоклијског Методија Остојића. У духовски „Светигорин“ поменик су уписана имена Петра Пејовића и двије подвижнице косовско-метохијске – мати Ефросиније и схимонахиње Анастасије. Поред саборских саопштења „Светигора“ преноси реаговање Митрополије црногорско-приморске на текст „СПЦ признаје свјештенике који су 1998. хиротонисали митрополита ЦПЦ Михаила”, као и Саопштење Cвeштеног синода Васељенске патријаршије о покајању бугарских епископа и анатемисању Мираша Дедејића. Објављена је и васкршња порука Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. А сама прослава Васкрса у Митрополији црногорско-приморској описана је у репортажи „Да нас просвијетли свјетлост која побјеђује смрт“. Последње странице „Светигоре“ предвиђене су за хронике најактуелнијих дешавања из цркве, као што је рецимо посјета Русији делегације професора Цетињске богословије. Извор: Радио Светигора
  19. -Испуњени Духа светога проговорише разним језицима- На дан Свете Тројице, празника рођења цркве, из штампе је изашао 271. број „Светигоре“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, који је у знаку празника Свете Тројице и мајског засједања Сабора Српске православне цркве. На правим страницама налази се бесједа „Шест стотина осамдесет година свједочења љубави Божије“, коју је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије изговорио на Тројичиндан у манастиру Стањевићи прошле године. О тајни Свете Тројице по Светом Григорију Палами писао је владика Амфилохије у својој докторској дисертацији, чији приказ за „Светигору“ даје Дамјана Станишић. Са химнографијом Тројичиндана упознаће вас ђакон Павле Љешковић. А празник Свете Тројице је инспирација есеја монахиње Олимпијаде Кадић „Божанствене књиге – миомирис Светога Духа“. Они који су били испуњени Духа Светога јесу светитељи цркве Божије, док Алексеј Илич Осипов у истоименом богословском тексту каже „Светитељи – као знак испуњења Божијег обећања човеку“. Такав је наш отац Свети Василије Острошки чудотворац. О прослави Светог Василија пише Рајо Војиновић у репортажи „Свједочанство јединства Цркве Христове“. Једни од таквих светитеља, испуњених Духом Божјим били су и Момишићки мученици, од чијег страдања је обиљежено 330 година, о чему говори репортажа „Они су витешки дух православне Црне Горе“. Таква је и света новомученица Босиљка Рајичић, која је на мајском Сабору СПЦ прибројана Сабору светих, са чијим се животом можете упознати из представке Сабору СПЦ епископа рашко-призренског Теодосија „До смрти верна свом Обручнику“. Иначе, са мајског засједања Светог архијерејског сабора СПЦ „Светигора“ интегрално објављује саопштење за јавност и поруку о Косову и Метохији. Тим поводом можете прочитати и Косовско-метохијски одговор Александру Вучићу протојереја-ставрофора др Велибора Џомића. Он потписује и приказ књиге „Задужбине Косова и Метохије – историјско, духовно и културно наслеђе српског народа“. Косовска судбина је била судбина и руског конзула Григирија Шчербине, о коме између осталог за „Светигору“ говори историчар и балканолог Наталија Владимировна Лукина у интервјуу „Живот положио за српску завјетну земљу“. Од текстова историјске садржине, „Светигора“ објављује сљедеће: „680 година манастира Стањевића (1338–2018)“ Луције Ђурашковић, „Литија на Ратац“ Вукоте Вукотића, „Поп Ђоко Пејовић командир са Грахова и дипломата о свом руху и круху“ Ника Јовићевића. У новом броју можете прочитати наставак путописа „Светиње Румуније“ протојереја-ставрофора Обрена Јовановића, као и други дио занимљивог егзегетичког текста „Символика бројева у Књизи Откривења“ архимандрита Јануарија (Ивлијева). У рубрици поезија, у овом броју – стихови Андрије Радуловића. Ту је вијест да је овогодишњи добитник књижевне награде „Марко Миљанов” митрополит Амфилохије, а добитник награде „Милуновић, Стијовић, Лубарда“ проф. мр Мирко Тољић. Објављен је животопис новоизабраног епископа диоклијског Методија Остојића. У духовски „Светигорин“ поменик су уписана имена Петра Пејовића и двије подвижнице косовско-метохијске – мати Ефросиније и схимонахиње Анастасије. Поред саборских саопштења „Светигора“ преноси реаговање Митрополије црногорско-приморске на текст „СПЦ признаје свјештенике који су 1998. хиротонисали митрополита ЦПЦ Михаила”, као и Саопштење Cвeштеног синода Васељенске патријаршије о покајању бугарских епископа и анатемисању Мираша Дедејића. Објављена је и васкршња порука Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. А сама прослава Васкрса у Митрополији црногорско-приморској описана је у репортажи „Да нас просвијетли свјетлост која побјеђује смрт“. Последње странице „Светигоре“ предвиђене су за хронике најактуелнијих дешавања из цркве, као што је рецимо посјета Русији делегације професора Цетињске богословије. Извор: Радио Светигора View full Странице
  20. Поводом педесетогодишњице излажења Православља-новина Српске патријаршије, издање од 15. децембра, уз редовне рубрике, доноси и прештампану садржину комплетног првог броја објављеног с благословом Блаженог Спомена патријарха Германа 1967. године. View full Странице
  21. Свака вакцина ствара хомосексуалност јер спречава формирање личности. То је микрооблик аутизма. Видећете колико ће бити хомосексуалаца у следећој генерацији, то ће бити катастрофа. Вакцине, те сумњиве хемикалије, лекари убризгавају у децу од првог дана рођења детета, а да вам не покажу омот, састојке или упутство вакцине. Вакцине, мешавине хемикалија, се под обавезно дају деци на препоруку Светске здравствене организације, а да се не сагледа права истина ствари, да се не проверавају нуспојаве, сама вакцина, да се на исте нуспојаве не реагује. Познато је да је Бил Гејтс, филантроп и један од највећих финансијера вакцина на планети, јавно рекао да ће вакцине послужити депопулацији становништва, односно смањењу броја становника на Земљи. Али, сви само одмахују руком, јер мејнстрим медији (Mainstreammedia) тврде како је вакцина преко потребна, неопходна и обавезна. Као да су папагаји, а не медији који би требали објављивати и ону, не тако лепу, другу страну приче о вакцинама. Уз море научника, лекара, фармацеута, али и бројна сведочанства људи којима је вакцина дословно уништила живот, ништа се не мења. Јер, произвођачи вакцина су компаније које могу да купе све. Па и медије и званичнике Светске здравствене организације. Вакцине доказано могу да узрокују свашта, али оно што је 70-то годишњи новинар, научник и поборник алтернативне медицине, Ђан Паоло Ваноли (GianPaoloVanoli) рекао за ‘ViceItali‘ још прошле године у јеку кампање за права хомосексуалаца, напросто је шокирало све.Након разговора за овај италијански лист, извргнут је бројним нападима и претњама. Овај научник је тврдио да вакцине од деце стварају хомосексуалце (што се слаже с депопулацијским плановима Била Гејтса, примедба аутора). Тојеобјасниоследећимречима. – Детету се да вакцина, дете потом расте и покушава да нађе своју личност, али ако је у њему присутна жива или друге супстанце присутне у вакцини, дете постане геј. Проблем ће посебно постати присутан у следећој генерацији, јер кад хомосексуалци буду имали децу, деца ће носити у себи ДНК болести њихових родитеља. (…) Свака вакцина ствара хомосексуалност, јер спречава формирање личности. То је микрооблик аутизма. Видећете колико ће бити хомосексуалаца у следећој генерацији, то ће бити катастрофа.Али, Вано није мрзитељ хомосексуалаца, он не криви никога јер су, каже, болесни. – Не бих кривио некога ко болује од рака или срчаног удара, рекао је. – Али морамо рећи да је то болест, нешто што не поштује природни поредак. Један од главних узрока су вакцине, које иду против живота, узнемирујући наш ум. Доказ је велики пораст у броју хомосексуалаца. Откада је почела масовна вакцинација, ово је резултат, закључио је Вано. Узрокују ли вакцине хомосексуалност или не, остављамо вама на размишљање. Али, вакцинација не би требало да буде обавезна, поготово не у време које наводно зазире од било каквог облика тоталитаризма. А шта је присилна вакцинација неголи присила?
×
×
  • Креирај ново...