Претражи Живе Речи Утехе

Почиње Света Педесетница – време у коме се чини да време уопште не постоји; време када човек стрмоглаво урања у стихију молитве и раствара се у њој, остављајући по страни неважне бриге. Долази духовно пролеће, када наше душе, као нежне снежне капе, морају да се пробуди из сна, ојачају и, пробијајући се кроз дебљину грешног леда, открију свету своју лепоту. Као што је сваком цвету потребан мир и тишина да би добро растао, тако и наше душе у овом тренутку треба да пронађу стање мира и спокоја. Догађаји који се сада дешавају у нашој земљи и Цркви давали су нам и дају све мање разлога за мир. Међутим, важно је запамтити да Велики пост није време расправе и свађе, већ време покајања, молитве и праштања. Чиста молитва је немогућа без искреног покајања, као што право покајање не долази ако душа није опростила ближњему скривене јаде. Једно од другог тражећи опроштај отварамо тешку браву врата која нас води ка покајању. Ако ближој и даљој родбини, познаницима и пријатељима кажемо само једну реч: „Опрости ми!“, тада ћемо већ уништити окове непријатељства међу људима и међу народима. „Чаробна“ реч „Извини!“ странца чини својим ближњим. Помаже да чак и у непријатељу видите особу, која се састоји од тела, крви и душе, која је можда посрнула, али која није потпуно изгубила лик Божији, па су зато потребне дубоке и ватрене молитве. За време Свете Педесетнице идемо само за Христом. То значи да смо позвани да све своје мисли, дела и поступке упоредимо са Речју Божијом. Сваки пут, пре него што нешто кажемо наглас, морамо себи да поставимо једно питање: „Шта би сада Христос урадио на мом месту?“ И тада ће све наредне акције бити очигледне. Никада се ниједна реч клетве није чула са Спаситељевих усана. Само једном је проклео неплодну смокву, и то у знак упозорења на будућу судбину непокајаних грешника. Зли фарисеји су хулили и клеветали Исуса, а Он је у одговору, без имало злобе, оплакивао њихову тврдоћу срца, говорећи: „Тешко вама!" Чак и када је Христос срамно разапет на крсту и исмеван, Он се молио за убице речима: „Оче! Опрости им, јер не знају шта раде!" (Лука 23:34). Уместо стотина псовки и погрдних речи које се сада обилно сипају са свих страна, хришћанин је позван да непрестано држи на својим уснама и у свом срцу ову заиста живу молитву за своје непријатеље: „Боже! Опрости им, јер не знају шта раде!" Поље Свете Педесетнице се посматра из различитих углова. Пост може постати за човека школа љубави према Богу и људима, школа милосрђа, саосећања и пожртвовања. Истовремено, пост је поприште жестоке борбе човека и ђавола, праведности са грехом, добра са злом. Ако пажљиво пратите кретање своје душе у овом тренутку, лако је приметити да сваки пут у њој побеђује једно: или грех са својим привлачним сликама, али застрашујућим последицама, или врлина са својим неприметним изгледом, али богатим садржајем. Велики пост није само школа љубави и арена борбе, већ и време тражења: тражења Бога у вреви свакодневног живота, тражења мора љубави међу океанима мржње, тражења искре добра међу пепелом зла. Увек је тешко научити тражити добро када смо навикли да свуда, увек и у свему тражимо зло. Такође, потрага за злом је први корак ка потрази за добрим. Али зло, као и добро, мора се умети исправно тражити: не тражити га споља, него изнутра, не у другима, већ у себи. Бог није створио зло, него је створио могућност његовог постојања у свету. Он је створио дрво познања добра и зла, а сами први људи изабрали су зло као исправан, са своје тачке гледишта, начин размишљања и деловања. Тако је зло дошло на свет. То је била само могућност, али је постала неопходност. Било је удаљено, али привлачно, и постало је блиско иако одвратно. Од тренутка првог греха, свет више није могао да постоји без зла. И од тада, хиљадама година, човечанство поставља питање: зашто ово зло још постоји? Зашто Бог дозвољава постојање зла супротно Његовом карактеру као љубазног и милосрдног Створитеља? Савремени теолог Брус Литл, сумирајући све хипотезе о овој теми, дошао је до следеће „формуле зла“: „нема свако зло сврху, али свако зло има узрок“. Ова изјава радикално мења саму формулацију питања. Не треба да нас занима зашто свет лежи у злу, већ да увек тражимо зашто ово зло долази на свет. Потрага за извором зла мора бити ограничена на подручје нашег срца. У предстојећем Великом посту покушајмо да пронађемо корен гнева у себи и да га уништимо кроз дело покајања и молитве. И нека нам на том путу помогне и сам Господ, који хришћанина доводи у арену борбе против зла, а потом му даје благодатну снагу да у овој борби извојује безусловну победу. Николај Волошин https://pravlife.org/ru

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уручио је 10. септембра 2021. године у Патријаршији српској у Београду орден Светог деспота Стефана Лазаревића члановима породице постхумно одликованог историчара Јована Мирковића, дугогодишњег директора Спо­мен под­руч­ја Јасе­но­вац и ку­сто­са-ис­тра­жи­ва­ча у Музеју жртава геноцида у Београду. Уручујући високо црквено одликовање сину одликованог, г. Доротеју Мирковићу, Његова Светост Патријарх г. Порфирије је истакао: -Дело Вашег оца није непознато. Толике године је водио Спомен подручје Јасеновац и марљиво радио у Музеју жртава геноцида у Београду и истински био посвећен култури памћења и незаборављања, али у исто време и праштања. Верујем да се Јован данас радује заједно са нама, да су му многе ствари много јасније него кад је био међу нама и да му је нарочито јасно да љубав и благодат Божја воли сваког човека и да је једини исправан и нормалан пут постојања нас као људи праштање и покајање. Нека Господ нама да снаге да праштамо, али исто тако нека нам да снаге да можемо са свим људима - у светлу праштања и покајања - да превазиђемо неспоразуме и да идемо једни другима у сусрет као бисмо се у неком тренутку као иконе Божје међусобно препознали и загрлили као браћа у љубави Божјој, у љубави Христовој, како се никада и никоме не би поновило оно што се десило у Јасеновцу, а што је брижљиво од заборава чувао наш брат Јован. У одлуци коју је прочитао главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић се наводи да Свети Архијерејски Синод, на предлог Преосвећеног Епископа пакрачко-славонског г. Јована, додељује историчару Јовану Мирковићу високо одликовање орден Светог деспота Стефана Лазаревића за делатну љубав према Светој Мајци Цркви нарочито показану истрајним сведочењем о страдању српског народа у једном трагичном времену које је у својим књигама описао и отргао од заборава са јасном поруком да се тако нешто више никада и никоме не понови. У име породице на одликовању је захвалио г. Доротеј Мирковић који је патријарху Порфирију уручио капитално дело свога оца Страдање Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској. Свечаној додели одликовања присуствовали су и супруга одликованог гђа Кармела Марковић, Преосвећени Епископ славонски г. Јован, шеф Кабинета Патријарха српског изабрани Епископ марчански архимандрит Сава и директор Музеја жртава геноцида др Дејан Ристић. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је данас, 27. маја 2021. године, у Патријаршијском двору у Београду г. Здравка Кривокапића, председника Владе Републике Црне Горе. Састанку су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода: Митрополит дабробосански г. Хризостом, Епископ шумадијски г. Јован; као и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. У преподневним часовима истога дана, представници Светог Архијерејског Синода и Владе Републике Црне Горе су у потпуности усагласили текст Темељног уговора између Српске Православне Цркве и државе Црне Горе. Представници Владе из Подгорице су, потом, потврдили да ће у послеподневним часовима г. Кривокапић доћи у Београд да би са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Порфиријем свечано потписао Темељни уговор. Иста намера г. Кривокапића, Светејшем Патријарху је потврђена усмено из Кабинета председника Владе Републике Црне Горе. После вишечасновног одлагања и обавештавања предстојатеља Српске Цркве о низу потпуно различитих разлога за кашњење поласка из Подгорице, око 21.00 час г. Кривокапић је стигао на договорени састанак. Премијер Владе у Подгорици је изнео нове и до сада неизречене разлоге због којих сматра да се потписивање Уговора мора одложити. Његова Светост је те разлоге саслушао са пажњом, великим стрпљењем, али и још већим изненађењем, ни најмање неувиђајући основаност и оправданост намере премијера Кривокапића да не потпише Уговор што је био једини разлог његовог доласка у Патријаршијски двор у Београду. Његова Светост Патријарх и присутни архијереји су изразили велико жаљење и забриност за даљи положај Српске Православне Цркве и њеног верног народа, с обзиром на то да једино са њом, иако јој припада апсолутна већина народа у Црној Гори, није потписан Уговор који јој гарантује правни положај, а самим тим верска и грађанска права светосавског народа, што представља чин отворене дискриминације. Српска Православна Црква и њен верни народ и у овим околностима неће одустати од одбране својих права и својих светиња.

Коментаришући недавно привођење након службе на Златици, митрополит је казао да, осим што је тај чин увијен у наводну законску обланду, без сумње представља континуитет поступања ове власти према Цркви у посљедњих двадесетак година. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцијенио је интервјуу за Дан да су мјере о укидању права вјерника на богослужење озбиљна одлука, која је морала да буде донесена у отвореном дијалогу, те да је то једно од најосјетљивијих људских права. Коментаришући недавно привођење након службе на Златици, митрополит је казао да, осим што је тај чин увијен у наводну законску обланду, без сумње представља континуитет поступања ове власти према Цркви у посљедњих двадесетак година. Како коментаришете поступак полиције, привођење Вас и десет свештеника на празник Цвијети? Да ли је то наставак обрачуна ове власти са Српском православном црквом? -Митрополија црногорско-приморска је одмах након доношења мјера за сузбијање епидемије вируса корона редуковала свој, иначе веома интензиван црквени живот, на минимум. Све је заустављено осим богослужења и активност неколико важних црквених административних и добротворних установа, као што су народне кухиње, на примјер. Очигледно то некоме није било довољно већ је потребно да се Црква додатно покуша понизити. То, дакако, није успјело ни много моћнијима, па неће ни онима који то данас желе да учине. Црква је учинила све што је могла и у организацији службе на Златици. Служено је са изузетно малим бројем свештеника, није било стотина вјерника и дјеце која су сваке године ту на дивни празник Уласка Христовог у Јерусалим – Цвијети… више од тога не можемо. Привођење митрополита, свештеника и црквених послужитеља, осим што је увијено у наводну законску обланду (а како би другачије), без сумње представља континуитет поступања ове власти према Цркви у посљедњих двадесетак година. Заправо, са мањом паузом то поступање има своје трајање од 1945. године. Да је било добре воље, она се могла показати на самом почетку епидемије у директном контакту са црквама и вјерским заједницама, особито са Српском православном црквом, као најбројнијом. Ако се то ради у државама много више културе дијалога, не видим разлога зашто то није урађено и код нас. Уколико је збиља једини циљ здравље грађана, полиција је свакако имала и друге начине, мање насилне и контроверзне, да га заштити. Што се саме полиције тиче, она је строго хијерархијски уређена и свакако је поступала по наређењима оних који имају над њом власти. Како рече Христу онај римски капетан: „Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: Иди, и иде; и другоме: Дођи, и дође…” (Лк. 7,8). Осим мањих изузетака који нијесу вриједни помена, полиција ја поступала коректно. Било је очигледно да је већини њих овај „борбени” задатак био изузетан терет или им је макар било непријатно. Оно што је, међутим, зачуђујуће (или можда и није) је злурадост једног броја медија и појединаца који ликују над чињеницом да се свештеници и вјерници приводе и унапријед им пресуђују. Тиме се несумњиво врши и један својеврстан притисак на тужилаштво које тек треба да расуди о евентуалним кривицама. Нисам сигуран да је то могуће непристрасно урадити у условима овакве антицрквене харанге. С обзиром на то да је забрањено окупљање вјерника, како ће се обављати службе током предстојећег највећег хришћанског празника Васкрса? Мислите ли да је владина мјера о забрани окупљања вјерника оправдана? –Није нам било лако да позовемо вјерне да се уздрже од прославе Васкрса у храмовима, што смо прије неки дан учинили. Прије тог јавног обраћања, од љекарског тима који руководи борбом против ове епидемије добили смо увјеравања да је стање изузетно озбиљно и да су мотиви за доношење мјера били искључиво медицинско-здравствене природе у циљу очувања здравља људи. Њима вјерујемо да је то тако, али нисмо толико наивни да не видимо да ову пошаст многи користе и за своје идеолошко-политичке циљеве. У том смислу смо имали и имамо дилему да ли су оправдане забране вјерских окупљања. Као хришћанима нам је једнако важан онај свакидашњи хљеб којим се хранимо, колико и Хљеб небески Свето Причешће – од којег се никад не гладни Господ наш Исус Христос. Цјелокупно апостолско и светоотачко предање нам јасно поручује да смо Њему и обећаном нам Царству Његовом најближи у догађају Свете Литургије кад смо окупљени на једном мјесту сви заједно. И сама ријеч „литургија” (литу ергон), значи да је она „дјело народа”. Не може се као хришћанин бити равнодушан према немогућности да се окуп љамо на молитву, како нам је и сам Христос заповиједио, нити можемо тек тако, без озбиљног промишљања, пристати на такве прописе. То смо ипак урадили јер су оне привременог карактера и усмјерене су на чување наших ближњих, нарочито оних најрањивијих међу нама. Надамо се да ће ускоро да престану сви разлози због којих су ове мјере прописане и да ћемо се вратити нормалном, па и богослужбеном животу. Готово свакодневно смо свједоци посљедица широм свијета опасног вируса корона, а велики број грађана је заражен у Црној Гори, док су нажалост четири особе преминуле. Какав је Ваш став о цјелокупној ситуацији о пандемији вируса корона? –Ова пандемија, као и свака невоља која снађе људски род или појединца, увијек је одлична прилика да се подсјетимо на то колико смо крхка бића и колико бисмо били јадна и несрећна бића, када би посљедње слово нашега живота био гроб којим се заврши овоземаљски живот свакога од нас. Ако је то истина нашег живота, заиста је проклет дан кад се човјек роди. Богу хвала, то није тако. Нити гробом нестаје све оно што ми јесмо, нити смо толико несрећна бића. Створени смо по икони Божијој и намијењен нам је вјечни живот у благодати и љубави Божијој. Да бисмо стигли до вјечнога, потребно је да овај свој живот не живимо као да је наш гроб посљедња истина о њему, већ да живот темељимо на Гробу Господњем, а то је Гроб Животворни, који побјеђује сваку трулежност, смрт и ништавило. Свака пандемија (буквално на грчком: сви људи, сав народ) нас још подсјећа да смо сви рођени једнаки и да нам је свима потребна братска помоћ и брига да бисмо се опоравили ма и од најмање болести. Овај свијет је много пропатио од нас људи и нашега гријеха и немара. За разлику од вируса, који нам не чини зло свјесно и намјерно, ми смо често једни другима гори од звијерова, живјећи на братомржњи, подјелама, диобама, саможивости… Како доживљавате Владине мјере о спречавању ширења вируса корона у Црној Гори? Са којим мјерама се евентуално не слажете? –Као што рекосмо раније, мјере о укидању права вјерника на богослужење је озбиљна одлука, која је морала да буде донесена у једном отвореном дијалогу. То је једно од најосјетљивијих људских права и његовом ограничавању се мора приступати изузетно опрезно. Имамо утисак да је у Црној Гори управо најлакше о њему одлучивати, а баш у Црној Гори Светог Василија и Светога Петра не би смјело да буде тако. Што се осталих мјера тиче, тешко нам је да их објективно процјењујемо будући да немамо довољно стручних знања и сазнања о њима. Вјерујемо да су донесене од стране људи који знају шта раде. Као што нам не прија кад нас људи потпуно неупућени у вјеру, понекад чак и активни богоборци, уче теологији и црквеном предању (оснивајући као безбожници чак и „цркву”), тако не желимо да упаднемо у искушење да прописане мјере коментаришемо више него што то можемо и морамо имајући у виду нашу одговорност не само према православним вјерницима. Оно, међутим, што нема директне везе са суштином мјера и наредби у вези са епидемијом, него се тиче кажњавања због њиховог неиспуњавања, производи код великог броја грађана додатни неспокој. Наиме, вишеседмично лишавање слободе или драконске новчане казне које су потпуно несразмјерне животном стандарду и примањима огромне већине грађана приличе полицијским режимима (не живимо ми ваљда у таквом?), који владају методама казни и строге контроле грађана. Видимо да то у другим европским земљама, нити у Сједињеним Америчким Државама предсједника Трампа, није тако ни у овом тренутку. Утјеривање страха није добар начин за одржавање дисциплине, јер дугорочно производи супротне ефекте, особито код нас гдје тај страх траје седамдесет година. Какав је Ваш став поводом владине одлуке о објављивању списка имена лица у Црној Гори која се налазе у самоизолацији? –С обзиром на кварљиву људску природу и лоше склоности човјека ка налажењу спољашњег кривца за све своје невоље, не можемо да увидимо никакву корист у објављивању таквог списка. Ако је разлог био омогућавање лакшег праћења људи који не поштују изречене им мјере, иако, наравно, сматрам да треба да их поштују, сматрам да је Влада изабрала изузетно лош начин за контролу, прије свега због веома лоших посљедица по чојство и људско достојанство оних који потказују „преступнике”. Кроз нашу историју смо имали доста људи који су шпијали, али су их се и њихова братства стидјела, а име им је остајало наружено за многе вјекове. Влада је морала да осмисли неке много боље механизме, а не да чувајући здравље, подстиче нездраво и неморално понашање грађана. Уколико будемо имали друштво пу но оних који ће бити спремни да једни друге пријављују као преступнике, што отвара могућност за велике злоупотребе, које смо имали прилике да добро упознамо и у нашем друштву (Голи оток) тјелесно здравље нам неће пуно користити. Када очекујете наставак преговора са Владом око спорног Закона о слободи вјероисповијеети? –Већ заказани други састанак Експертских тимова Владе и Епископског савјета Српске православне цркве у Црној Гори је отказан због актуелне епидемије. Очекујемо да се преговори наставе и, надамо се у Бога, успјешно заврше, одмах након што се епидемија заврши. Није згорег поменути да у овом тренутку и даље стоје сви разлози због којих смо започели са активним отпором безаконог Закона о слободи вјероисповијести. Уколико не буде дошло до договора, којем се надамо и увијек смо га тражили, нећемо имати избора него да се и даље боримо за своја права. Желимо да вјерујемо да за тим неће бити потребе. Православни вјерни народ Црне Горе је, заједно са свима другима грађанима, који су нам се придружили, на чему им и овај пут благодарим у име свих, показао изузетну одлучност, која је, мишљења смо, свима јасна. „Не дамо светиње” је дивни усклик радости и молитве, који се уврстио међу најкарактеристичнија обиљежја хришћана нашега времена у читавом свијету. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Највише је уплатио Телеком (пет милиона), а међу донаторима су и ДДОР (три милиона), као и Епархија бачка СПЦ (два милиона). Стиже и опрема из три братске провинције у Кини. Председник Покрајинске владе Игор Мировић рекао је данас да је на рачун који је отворен пре неколико дана, с циљем да се финансијски помогне здравственим радницима у Војводини, до сада приспело 30 милиона динара. Највише је уплатио Телеком Србије (пет милиона), а међу донаторима су ДДОР (три милиона), као и Епархија бачка Српске Православне Цркве, која је приложила два милиона динара. -То је наменски новац који ће бити упућен здравственим радницима у Војводини према јавним критеријумима које буде утврдио Секретаријат за здравство. Највероватније ће то бити упућено оним медицинарима са најнижим примањима – казао је Мировић и најавио да ће када све ово прође, окупити све донаторе да им се лично и на достојан начин захвали. Мировић је такође рекао да су три провинције из Кине које су збратимљене са АП Војводином обезбедиле помоћ у медицинској опреми. Помоћ која обухвата 80.000 заштитних маски, хиљаду заштитних одела, 3.000 заштитних визира, 20.000 заштитних рукавица, 170.000 једнократних маски и 200 бесконтактних топломера, стићи ће у Централни магацин Србије у близини Београда којим управљају Министарство здравља и Фонд за здравство. Део опреме који су обезбедиле три кинеске провинције биће допремљен у Клинички центар Војводине, а затим дистрибуиран у здравствене центре у покрајини. -Ми готово свакодневно у КЦВ добијамо испоруке опреме. Никаквих проблема немамо нити смо их имали од самог почетка кризе. Желим да истакнем да смо се и ми из Покрајинске владе ангажовали да прибавимо помоћ, не чекајући да нам све стигне из Владе Србије – нагласио је Мировић. НЕ ДАЈ БОЖЕ ДА ЈЕ КОРОНА ИЗБИЛА 2016.! Председник Покрајинске владе осврнуо се и на претходну власт у АПВ коју је предводила ДС, рекавши „не дај Боже да нас је ово задесило 2016. године, на почетку нашег мандата када нисмо имали готово ни трећину опреме коју сада имамо, укључујући и савремене апарете попут рендгена који се такође користе у дијагностицирању корона вирусаˮ. На почетку свог мандата, подсетимо, Мировић је истакао да је опоравак здравства у АПВ приоритет његове владе. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Поред заједничког саопштења Епископског савјета СПЦ и Владе Црне Горе у вези са данашњим састанком, а осјећајући одговорност пред народом који молитвено и достојанствено брани своје светиње, образ и част Црне Горе, саопштавамо да ни на који начин нису престали разлози због којих скоро два мјесеца је стотине хиљада људи на улицама црногорских градова и шире. Поздрављајући напоре да се кроз стручан дијалог покуша доћи до решења, настављамо нашу борбу још усрдније и бројније до коначне промјене дискриминаторних и неуставних одредби закона усмјерених против Православне цркве у Црној Гори. Благодаримо народу на вјери, стрпљењу и упорности и молимо све да наставимо са нашим литијама задржавајући њихов молитвени, хришћански и благословени дух лишен свих страначких, политичких и националних разлика. Не дамо светиње! Епископски савјет Српске Православне Цркве у Црној Гори Извор: Митрополија црногорско-приморска

„Ми смо вечерас овдје били као на покајању, као на сахрани! Сахрањена је правда и сахрањен је правни поредак Црне Горе са овако усвојеним законом, са тако лоше сроченим законом, са злом намјером и са оваквим проблемима које је донио Црној Гори“, казао је јутрос Његово преосвештенство Епископ будимљанско никшићки г. Јоникије. Владика је ово рекао након што је Скупштина Црне Горе изгласала дискриминаторни Закон о слободи вјероисповјести којим се превиђа отимање имовине Православне цркве у Црној Гори. У свом обраћању народу на Блажовом мосту у Подгорици који је све вријеме засједања Скупштине Црне Горе, молитвено протествовао недалеко од зграде парламента, владика се захвалио сабраном народу на подршци: „Ја прије свега желим да се захвалим нашем честитом народу који је дао подршку својој Цркви, и то не само што долази редовно на богослужења и кад приступа ћивоту Светог Василија, него и што је истрајао до краја у овој законитој и борби против неправде, достојанствено, хришћански изражавајући до краја своје неслагање. Можемо рећи, нека су усвојили, тај закон је већ пропао, већ је мртво слово на папиру. Нека су они живи и здрави, али нигдје у свијету нема да се закон о слободи вјере усваја на овакав начин.“ Владика је поручио да то значи да наша борба није престала, већ да ће она само попримити мало другачије облике: „Ми ћемо се организовати. У свим крајевима, у свим градовима, и у свим селима, формираћемо одборе и братства за одбрану светиња. Не можемо допустити да светиње које су наши преци Богу посећивали да се оне скрнаве и да пану у руке безбожника. То неће бити!“ Преосвећени Епископ Јоаникије је констатовао да смо научили да се боримо и главе дајемо за своје светиње, али да иако не желимо да правимо раздоре међу браћом, морамо, кад се браћа овако понашају, томе злу дати отпор, али опет хришћански: „Ми смо са овим потврдили наш карактер иако смо, рекла би се, ову битку изгубили, али ово је велика морална побједа и да вас замолим да тај капитал моралне побједе која остаје за вјекове, сачувамо. Оно што је данас говорио отац Предраг Шћепановић и да ове људе који раде свој посао ни у чему не осудимо, али да знамо ко је ово зло замео у Црној Гори.“ Замолио је сабрану браћу да се достојанствено у миру, како су и дошли из Храма Христовог Васкрсења, разиђу, након што се испред храма помоле Богу: „Ми ћемо нашу борбу свакако против зла и неправде, а нарочито против скрнављења светиња, наставити, и ако се будемо борили као хришћани свакако и добити, а већ смо много добили. Ова наша борба нас је много оснажила, а они који су на овакав начин усвојили један закон, и то закон о слободи вјере, ја мислим да су већ сами себи рупу велику ископали. Како чинили тако им Бог дао. Амин“, поручио је на крају свог обрађања Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоникије. Након тога свештенство и монаштво, предвођени владиком Јоникијем су се упутили ка Храму Христовог Васкрсења гдје су се помолили за наш Цркву и сав народ, позивајући све на љубав, мир и слогу. Након тога окупљени народ се у миру разишао. Скупштина Црне Горе је гласовима владајуће коалиције (ДПС, СД, Либерална партија, Бошњачка странка, Хрватска грађанска иницијатива и Форца) и три посланика СДП усвојила дискриминаторни Закон о слободи вјероисповјести којим се превиђа отимање имовине Православне цркве у Црној Гори. Закон, којем се жестоко противи већинска Црна Гора је изгласан након сукоба и инцидената посланика Демократског фронта са представницима владајуће већине у парламенту, због чега су приведени. Вјерни народ са својим свештенством широм Црне Горе је достојанствено окупљањима и блокадом важних саобраћаница подигао глас против усвајања овог закона, апелујући на посланике владајуће коалиције да не доносе правни акт који ће унијети раздор и продубити диобе у црногорском друштву. Извор: Митрополија црногорско-приморска