Претражи Живе Речи Утехе

Његова Светост Патријарх је началствовао светом Литургијом у Саборном храму у Пожаревцу уз саслужење преосвећене господе епископа браничевског Игнатија и хвостанског Јустина, као и архимандрита Прокопија из Антиохијске Патријаршије и многобројног свештенства из више епархија Српске Православне Цркве. У наставку доносимо беседу Његове Светости у целости: У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, данас у другу недељу поста, која је посвећена великом оцу и учитељу Цркве Светом Григорију Палами, испуњен сам радошћу великом због тога што ме је Бог удостојио да заједно са вама упућујем молитве Господу и Спаситељу нашем и што ме је благословио да дођем у град Пожаревац, у древну Браничевску епархију која је најпре носила назив Виминацијумска. Епархија браничевска је испуњена многим светињама и представља место где су многи угодници и светитељи Божји налазили место за свој подвиг и где су благодаћу Божјом преображавајући себе преображавали и све око себе до мере да их је Господ прославио и прославља до данас, а тако ће бити до краја света и века. Прослављајући њих Господ је учинио да многи људи са свих страна не само знају за славу ове Епархије и верног народа њеног, него долазе често и да траже утеху у светима Божјим, али и утеху у заједници са вама и у вашим молитвама. Ми смо данас чули одломак из Марковог Јеванђеља који говори о исцељењу узетог у Капернауму. Капернаум је град у Палестини, у Галилеји. Палестинска земља, земља у којој је живео изабрани народ, делила се на два дела: једно је била Галилеја, а друго Јудеја. Капернаум је био град поред кога је пролазио велики пут који је спајао Месопотамију са Египтом и у исто време чвориште кроз које су пролазили многи људи, војници, трговци, робови... Отуда је Господ често боравио у том граду и у тим крајевима, јер је имао прилику да проповеда свим људима независно од тога ком народу припадају. Већ ту је показао да су сви позвани да дођу у познање истине и да су сви по љубави Његовој Његова деца. У јеванђељској причи имамо једну потресну слику: болестан је један човек, много се народа окупило око Господа и куће у којој борави болесник. Иако је позван да уђе у кућу, Господ не може да уђе због мноштва људи. Тада пријатељи тог одузетог, болесног, скидају кров и износе болесника на носилима, приносе га код ногу Христових и моле Христа, моле Господа, да га исцели. Из саме приче се види да одузети не само да је био болестан од телесних болести, него по својој прилици ни духовно није био сасвим здрав. Штавише, може бити да није имао ни вере или да је та вера била веома слаба. Може бити да се она поколебала због телесне болести, али може бити и обрнуто, јер човек је један и јединствен. Никада не болује само једна страна његове пројаве, његове манифестације, једна страна његовог бића. Увек је болестан читав човек, јер је човек један и јединствен, јединствена личност. Следе речи Христове: Узми кревет свој и иди, опроштају ти се греси твоји. По својој прилици Господ препознаје да је овај човек, пре свега, био духовно болестан, а онда се та унутрашња духовна болест рефлектовала и на његову спољашњу страну, на његову телесну страну. Зато је највероватније и да сам тај човек није имао ни жељу да се обрати Исусу и да тражи помоћ. Међутим, то је једна од димензија поруке овога Јеванђеља, Његови пријатељи, његова браћа, имали су веру у Исуса, веру у Господа, у благодат Божју. Имали су поверење у љубав Божју. Они су узели тог свог пријатеља, четворица од њих, и донели га код ногу Христових и замолили га да Господ љубављу и милосрђем својим исцели тог болесника. О чуда, браћо и сестре! Не вером, не ни молитвама, не и поверењем тог болесника, него вером његових пријатеља, његове браће, вером друге четворице, дешава се исцељење! Вера, браћо и сестре, није индивидуалистичка ствар, није ствар појединачна и не тиче се само једног човека. Вера је увек вера заједнице. Вера је вера Цркве. Ако је вера појединачна и самостална, индивидуална, онда је она јеретичка, јер онај који хоће да буде самац, он се одваја од других, а то заправо и значи јеретик - бити погрешан, одвојити се од других. Вера четворице, вера заједнице, вера Цркве јесте вера која има снагу, јесте вера која није само због себе, већ је вера за спасење читавог света. Када бисмо ми спознали ту истину, а онда и читавим бићем трудили се да наша вера буде не само вера због нас него и због других, када бисмо учинили све да то буде вера заједнице, Цркве као заједнице, може бити да би било много мање промашаја и код других, да би било много мање промашаја и на другим местима. Није проблем у томе да ли постоје људи који не верују - пала људска природа на то нам указује, много је таквих у свим временима и на сваком месту - него је основно питање за нас каква је вера наша. Да ли је то вера и наше породице и наше Цркве? Да ли родитељ вером својом, преображавајући себе, верује из љубави и у спасење свог ближњег, своје породице, свог комшије, чак и свога непријатеља? Није, браћо и сестре, чудо вере како се види у овом Јеванђељу, пре свега, телесно исцелење, него је чудо преображај који вером долази. Вера, браћо и сестре, није ништа друго него наше учествовање у животу Цркве, у животу вере, што заправо показује и пројављује и наше учешће на светој Литургији. То је Црква и то је вера Цркве. Нека би Господ дао да наше молитве не буду израз наше вере која има везе само са нама, да то не буде, како се то каже, религијска Црква, једна проста обична емоција која повезује нас са нама и нас ставља у центар своје пажње и молитве, него да то буде вера која нас повезује са нашим ближњима и са Господом. Из те везе и тог односа и општења са Господом међусобно општимо као једно тело, један ум и једно срце. Радујем се, још једанпут кажем, што сам овде са вама и сигуран сам да ћемо се много пута виђати овде у светој Епархији браничевској по благослову и љубави вашег Епископа и да ћемо увек бити - и онда када се не видимо лицем к лицу - у заједници једне вере, једне молитве, у светој Литургији и да ћемо се много дубље, много интензивније, у љубави и у једној вери увек сусретати, чак и онда када нисмо једни поред других. Нека вас све Господ благослови! Епархијске вести Патријарх |

Доносимо видео запис разговора протопрезвитера-ставрофора Гојка Перовића, пароха цетињског и ректора Богословије Светог Петра Цетињског. Овај интервју реализован је у оквиру пројекта Грађанско новинарство.

Епископ диоклијски г. Методије казао је данас у манастиру Горњи Брчели, да је непотребно дизање тензија због радова на гробници митрополита Арсенија Пламенца у манастиру Горњи Брчели, те да ће све бити завршено с Божјим благословом и у сагласју са законима државе Црне Горе. “Ово је вријеме које је осјетљиво, не само у Митрополији тренутно, јер Митрополија је, као што знате, у жалости због митрополитовог упокојења, него и због ситуације у цијелом црногорском друштву која је ровита и у неком вакуум стању. И сад због сплета неких неспретних околности бојим се да неко не узме да додатно набија тензије и притисак у друштву када нам је то најмање потребно”, казао је он новинарима након протеста дијела мјештана Црмнице у Горњим Брчелима због радова на гробу митрополита Арсенија Пламенца. Додао јер да све то што се десило у кругу манастира није ништа тако алармантно нити злонамјерно да би неко ту видио разлог да би се дизала толика ујдурма око цијеле приче. “Јер, ово је манастир о коме сестре и цијела Митрополија брину деценијама и све што се радило у њему, радило се на унапређење ове светиње, никако не на њено скрнављење”, казао је он. Владика је казао да све што се у манастиру убудуће буде радило биће у сагласности с Управом за заштиту културних добара, односно са свим надлежним институцијама. “Тако да је сад ово вријеме у којем је најмање потребно дизање тензија и ове буре и немира”, рекао је Епископ диоклијски. На новинарско питање шта је сада урађено, Владика је рекао да је требало да се стави крст на гробну плочу митрополита Арсенија Пламенца. “И сад, да би се на крст ставио натпис, треба да знамо да ли само он ту почива или има више њих који су ту сахрањени. Због тога се подигла плоча. Али, све ће се радити у сагласности са надлежнима. Нама је у интересу да све буде онако какав је Божји благослов и како налаже закон ове државе”, закључио је Владика Методије. Зоран Лековић, предсједник Удружења Црмничана “13. јул” рекао је да је дошао до информације неколицине мјештана да је дошло до ископавања гробног мјеста ради утврђивања идентитета сахрањених у њему. “Претпоставио сам да ту треба да буду само Црмничани, међутим, видим да међу учесницима протеста има и људи са стране. Ово је мало непријатна ситуација.Ми Црмничани увијек смо били оани и својој Цркви и својој држави и увијек смо знали паметно и умно размишљамо. И управо сам дошао као предсједник Удружења да, уколико би било каквих ексцеса, као предсједник станем између једних и других и да покушамо да проблем разјаснимо управо овако како то ради наш Владика”, рекао је Лековић. Никола Клисић, предсједник Црквене општине црмничке рекао је такође да проблем треба решавати на “неки најбезболнији начин”. “Ми Црмничани не желимо свађу и не треба нам свађа између нас”, рекао је Клисић и позвао све Црмничане да заједнички решавају све проблеме и да овај проблем препусте надлежнима. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је данас, на Ђурђевдан, Свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика и победоносца Георгија на Бановом Брду. Звучни запис беседе Патријарх је беседећи између осталог истакао да после доста времена имамо прилике да се саберемо у храмове, у кућу нашу. После онога што смо доживели, не само ми него читав свет, молимо се св. Георгију да нас Господ и Свети Георгије сачувају од оваквих искушења, рекао је Патријарх. Свјатјејши је још казао да су живот и мученичка смрт св. Георгија најбоља потврда вере у нашег Господа. Он је сав свој углед и друштвени положај подредио вери у Господа. Замислимо младог човека да тако нешто учини? Крв хришћана је била семе за нове и нове хришћане. Ако се питамо да ли су таква страдања могућа онда погледајмо како смо ми, Јевреји и Роми страдали од браће наше по Христу и Јеванђељу. Патријарх је у беседи додао да ми данас живимо у једном чудном времену у којем нас је ухватила пошаст вируса. Кажу многи да ће време после овог вируса бити другачије, да ће људи вити другачији. И треба да буду, јер ништа није без допуштења Божјег. А Господ по нашем злу допушта да нас стигне смрт и болест. Зато се обратимо Богу и угодницима Божјим да утврдимо веру нашу, да би Господ одагнао свако зло и болест од нас. Његовој Светости су саслуживали архијерејски намесник протојереј - ставрофор Бранко Митровић, старешина храма протојереј - ставрофор Часлав Маринковић, протођакон Стевица Рапајић и ђакон Славко Топаловић. Кумови овогодишње славе била су два брата Горан и Зоран Сорак са породицама, док је за следећу годину кума Валентина Куковска. Светој Архијерејској Литургији присуствовали су и директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Милета Радојевић, председник општине Чукарица Срђан Коларић и начелник полиције Ненад Лукић. Извор: Радио Слово љубве

Након молебана у цркви Светог Николе, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије предводио је са свештенством крсни вход улицама Котора. Након литије, Владика Јоаникије је подсјетио да данас славимо Недјељу православља и да је борба за поштовање икона са иконоломцима и крстоломцима трајала 120 година. Звучни запис беседе “И послије 120 година Господ је Цркву Божју обдарио великом побједом и великом славом. И од тада, након те побједе имамо овај велики празник икона”, рекао је Владика Јоаникије. Додао је да је то велика поука и за нас. “Јер, ми смо ступили у једну борбу. Тек смо је започели. Ступили смо у борбу против неправде и против дискриминације. Наша власт је Цркву, свето и слатко православље и светосавље изложила неправди и дискриминацији кроз овај злогласни закон који се назива лицемерно закон о слободи вјере. А заправо, то је закон против православља, јер нас власт кроз овај закон принуђава да избришемо своју историју, свој континуитет, правни субјективитет и да као биједа дођемо на шалтер код државе да се пријавимо као новооснована религија, као секта – без коријена, без историје”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки. Поручио је да се то, наравно, неће догодити. “Не смијемо дозволити то понижење”, поручио је Владика Јоаникије уз поклике вјерног народа: Не дамо светиње! Нагласио је да су властодршци ударом на Цркву ударили на два основна стуба на којима почива савремени свијет – на слободу вјере и на право својине. “А цркве и манастири не представљају обично право својине. То су светиње за које су наши преци, родитељи и прародитељи живјели, гинули и главе своје полагали. Од памтивијека су светиње Божје и жавјештања оно што је свето и у то се не дира. Откуд то безумље да се удари на светиње и као Цркви православној, српској не припадају те светиње. То је страшна оптужба, то значи да смо ми нечије туђе узели. И ко нам то још говори? Говоре нам то они о којима се пише и у домаћој и у страној штампи да су се уписали у листе свјетских богаташа. На који начин? Не улазимо ми у то, али знамо с ким разговарамо. И знамо своја права”, подвукао је Владика. Владика је поручио да ћемо се борити за наша права. “Борићемо се за завјештања, за светиње, за предање, за своје претке, за нас, за наше потомство, за будућност наше дјеце – да знају ко су, које им је наслеђе и шта и они требају да чувају и да бране”, објаснио је Владика Јоаникије. Казао је да смо научени да се боримо за нашу вјеру. “Нарочито ви овдје у Боки которској. Власти и државе су се мијењале, али главно је било да се у вјеру не дира. Ови су дирнули у очни живац. Ниједна окупаторска власт, ни домаћа власт није досад одузимала светиње. Није их прекњижавала, није мијењала њихов идентитет. Ова власт је покушала оно што нијесу ни млетачке, ни аустроугарске, ни турске ни комунистичке власти. Ови су отишли даље”, казао је Владика. Нагласио је да се не боримо огњем и мачем и мржњом. “Боримо се истином и правдом. И молимо се, и за нас, и за наше пријатеље и непријатеље. И ево, ови велики догађаји – ово свијет до сада није видио. У сред културне престонице Европе, када се људи боре за своја права, изађу на улицу и полупају све живо. Запале аута и оставе хаос иза себе. Нас оптужују за све и свашта, али оваквих културних протеста, овакве борбе за истину и за права нигдје није било. Овако достојанствених, овако узвишених, овако мирних, овако свечаних… И овако ћемо да наставимо, ово је својствено нашој вјери”, рекао је он. Казао је да је Божија правда непобједива. “Само овако наставимо и побиједићемо. И не само да ћемо побиједити, него, када се све ово заврши, биће достојно да Црква Божја установи нови празник. Као што је установила празник торжества православља, побједе православља над иконоборством. И ми се сада боримо против савременог иконоборства”, казао је Владика будимљанско-никшићки. Казао је да јесте велико зло ово чему смо изложени. “Власти су нас приковале на крст, али нама, који вјерујемо у Христа, крст и распеће је и слава и васкрсење. И нови живот. И тај нови живот ми већ живимо. И сваки учесник литија осјећа да учествује у великој свечаности. Ове литије предводе свеци Божји – Свети Сава, Свети Василије Острошки, Свети Петар Цетињски, Свети Никола. Сви су се они борили за праву и истинитуи вјеру. Ми за њима ходимо. То је наш пут, то је Христов пут”, закључио је Владика Јоаникије. Раније данас из приградског насеља Шкаљари, испред тамошње цркве Покрова Пресвете Богородице кренула је Литија која се кретала до цркве Светог Николе, гдје је стигла пред почетак молебна. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Свете великомученице Екатерине, у суботу 7. децембра 2019, поводом имендана мати Катарине, игуманије манастира Подмалинско код Шавника, Свету Архијерејску Литургију у овој древној немањићкој задужбини. Звучни запис беседе Ријечима архипастирске бесједе празник је сабранима честитао Преосвећени Епископ Јоаникије, нагласивши да је Света великомученица Екатарина, као и многи други мученици из првих хришћанских вјекова, била непобједива са Господом, jeр је њој Господ дао силу да порази све своје противнике, да оне који су се са њом спорили порази својом ријечју, али и оне који су хтјели силом, мучењем и пријетњама да је поразе. „Она је, заправо, својом храброшћу, одважношћу у Христу Господу, поразила њих и зато се на дјелу показало шта значе оне ријечи Светог апостола Павла када говори о вјери, када каже да се треба наоружати оружјем вјере, па то упоређује са војничким наоружањем, које се користи у непосредној борби. Ко се, по ријечима апостола Павла, наоружа тим оружјем је непобједив“, казао је Владика Јоаникије. Он је, осврћући се на дешавања у вези са Законом о слободи вјероисповјести, чије доношење је актуелно ових дана, навео да је наш народ најосјетљивији кад неко дира храм, јер се, како је истакао Владика Јоаникије, наша вјера поистовјећује са храмом, наша служба се поистовјећује са храмом Божјим, осјећање наше части и достојанства поистовјећује се, најприје, са храмом. „Храм је израз наше вјере и светиња, зато што се у њој врши служба, посвећен је Богу живоме, у њему се врше Свете Тајне. Храм је израз наше слободе и славе наше свете вјере и зато смо толико везани за храмове. То људи који о овом јаду раде у Црној Гори очигледно не разумију и не знају шта то значи, и у праву је наш Митрополит кад каже да су устали да ратују против Бога, а знамо како су сви они који ратују против Бога, против онога што је Божје, против светиње пролазили у овом свијету“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. Извор: Радио Светигора

Пријему су присуствовали Патријарх александријски и све Африке Теодор II, Патријарх московски и све Русије Кирил, чланови Светог Синода и начелници синодских одељења Руске Цркве са архијерејима и свештенством Московске Патријаршије, чланови Организационог одбора прославе 1030-годишњице крштења Русије, делегације помесних Православнх Цркава, државне и јавне личности. Пријему су присуствовали председник Одељења за спољне црквене односе Митрополит волоколамски Иларион, Митрополит пафски Георгије (Кипар), опуномоћени заменик председника РФ у Централном федералном окруку И.О. Шчоголев, председник Комитета Државне думе ФС РФ за развој цивилног друштва и питања јавних и верских удружења С.А. Гаврилов. Његова Светост Патријарх Кирил обратио се присутнима овим речима: -Ваше Блаженство! Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства! Високи представници државне власти! Драги оци, браћо и сестре! Желео бих да срдачно захвалим Вашем Блаженству и свој мојој драгој браћи, представницима помесних Православних Цркава, на данашњем богослужењу и на општењу које смо у радости доживљавали ових дана. Сматрам да заједничка молитва пред престолом Божјим има велики духовни значај за све нас. Наравно, веома је важно сусрести се и размотрити различита питања и проблеме. Али када око светог жртвеника заједно савршавамо Евхаристију онда настаје нешто што се не догађа на било ком састанку посвећеном расправи о различитим проблемима: сада пак различите тачке гледишта, па чак и кад постоје сучељавања – све је то избрисано. И ми стварно стојимо пред Богом као један народ. Још једном бих желео да кажем: ми смо један народ. На дан прославе 1030-годишњице од крштења кнеза Владимира, мислим да сви то осећамо. Нажалост, понекад су нам потребни преводиоци, потребна нам је нека врста процедуре како бисмо усагласили различита гледишта о одређеним питањима. Али све ово је другостепено. Првостепена ствар је што смо ми једна Црква и један народ. Мислим да је веома важно васпитавати нашу паству у том схватању. Данас живимо у новој ери, ери глобализације, глобализованом друштву, и неко може да створи илузију да постоје и други разлози за заједништво поред вере: политички савези, војни савези, зависност од неких моћних центара финансијске моћи у свету. Али све ово је илузија. На овом нивоу никада не може бити истинског јединства. А истинско јединство је тамо где се причешћујемо из једне Чаше. За мене је данашње богослужење у Кремљу са свима вама било веома снажно духовно искуство. Ја сам веома снажно осетио то заједништво пред Богом и нашу одговорност пред Богом за наше народе, за наше људе. Настало је време када морамо ојачати наше јединство и не дозволити да нас икаква политичка сила покуша поделити. Верујем да ће ово јединство бити до краја века. Верујем и да га никакве силе зла неће разорити.“ Извор: Московска Патријаршија (с руског Инфо служба СПЦ) Вести из сестринских цркава |