Претражи Живе Речи Утехе

И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине (Јн 1, 14). У овим ријечима Јеванђеља по Јовану сабира се сва тајна Божића – тајна рођења Богочовјека Христа. У њима је ”прва и последња благовијест, највећа благовијест коју je Бог могао дати човјеку и небо земљи”, ”све што је вјечито потребно бићу људском, у свима свјетовима” (Свети Јустин Ћелијски). Зато је ова тајна доласка Сина Божијег у тијелу увијек свјежа и увијек нова. Она је, по ријечима Светог Јована Дамаскина, једино ново под Сунцем и као таква, увијек актуелна, насушно потребна, неопходна сваком човјеку у свим покољењима, свакој твари. Логос (Ὁ Λόγος), који је од почетка према Богу (πρὸς τὸν Θεόν) и кроз коју је створено све што је створено, постаје тијело. Прима тијело (σάρξ) – то значи постаје истински човјек, примајући без остатка све људско. Оно постаде (ἐγένετο) носи са собом тежину: то значи да тај догађај није привид или фантазија, него истинско сједињење. Јединство створеног и нествореног. Управо та стварност сједињења донијела је човјеку и свијету спасење (σωτηρία), односно оздрављење. Зацијељује се рана, а човјек и сва твар добија ону богомдану цјеловитост (интегралност) изгубљену грјехопадом. Логос постаде тијело. Али, не само то. Логос се настањује међу нама. Није, дакле, привремено боравио, а онда нестао. Логос се настанио код нас и од тада заувијек остаје са нама. Његово присуство остаје трајно и неповредиво. Све је корјенито промијењено трајним присуством оваплоћеног Бога у свијету. У изворнику, оно настани се дословно гласи ушатори се међу нама (ἐσκήνωσεν ἐν ἡμῖν). Тим бираним ријечима јеванђелист жели да представи како у догађају Христа долази до испуњења смисла старозавјетног богослужења и храма. Он је ”постао Скинија (Шатор) састанка којим се Бог настанио међу људима и којим је људима омогућен најнепосреднији контакт са Богом” (Ј. Благојевић). Сада ће се прави богомољци клањати Оцу у Духу и истини (Јн 4, 23). Припремајући се да доживимо ову велику тајну, од самог почетка Божићног поста па до празника Рождества Христовог слушамо у цркви стихове: Таинство странное, вижу и преславное! (Μυστήριον ξένον, ὁρῶ καί παράδοξον!) Пјесник је запањен виђењем. Он види нешто што не може да опише, нешто што превазилази све описиво: пећину као Небо, Дјевојку као Херувимски престо, јасле као смјестилиште у којима леже несмјестиви Христос Бог. Сусрет са необичном тајном. Тајном потпуно страном, непознатом, чудном. Тајном која јесте преславна, али која је, како каже боље указује изворник, парадоксна. Пјесник именује тајну, дакле, изнад свега и прије свега као парадоксну – супростављену људском свакодневном искуству и мњењу (παρὰ τῆς δόξης). То да је тајна парадоксна не значи да је она неразумна, бесловесна. Она је, у најдубљем смислу, разумна, логосна, словесна. Дакле, божански разумна и превазилазећа за скучени и сведени ratio савременог човјека. Осјећамо заиста да ”нема ничега чудеснијег и достојнијег почасти него што су пећина и јасле, купељ и пелене Младенца, јер од свега, што је Бог створио, нема ничег што би било корисније и божанственије од Рођења Христовог” (Свети Григорије Палама). Тајна славе оваплоћеног Логоса, коју се созерцавали апостоли, открива се у ријечи да је Он Јединородни од Оца. Његов идентитет налази се у односу према Оцу, у томе да је Он Једини Рођени од Оца, Љубљени Син. Тако све започиње од Очевог благовољења. Од Његове воље, од Његове љубави. Љубави којом ствара свијет и човјека као круну свега створеног. Љубави којом спасава све. По Очевом домостроју спасења, Његова слободна и ничим условљена љубав очитовала се, објавила нам се у слави Јединородног Сина који постаје човјек. Засијала нам је као благодат и истина, као најљепши могући поклон. Ову славу Јединородног од Оца нису видјели само апостоли тада. И ми данас учествујемо у виђењу те славе Сина Божијег која својим недогледним и неизрецивим смислом увијек надахњује и исцјељује. У овом времену великих искушења, не допустимо да се одамо стихијском и површном слављењу Празника, допустивши да нам је поједини јефтини и испразни обичаји и предања људска заклоне (Ср. Мт 15, 3), већ се осмјелимо да запловимо у дубине те неисцрпне тајне. https://mitropolija.com/2024/01/07/bozicna-tajna/

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2023. године ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свEштенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз сверадосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Данас се рађа Син Божји Јединородни, Сјајност славе Његове, Обличје бића Његова и вечности Његове, Очев израз и Реч, Онај кроз Кога је и векове створио, кроз Кога је постало све, видљиво и невидљиво (свети Јован Дамаскин). Прошло је, ево, више од две хиљаде година откада је у Витлејему, јудејској варошици надомак Јерусалима, неки неименовани провинцијски чиновник Римскога Царства записао два имена, Јосиф и Марија, а вероватно је неког од следећих дана, у току пописа становништва, дописао још једно име, име Исус, како је названо новорођено чудесно Дете. Записао их је са једнаком равнодушношћу са којом је записивао и сва остала имена приликом пописа, и не слутећи да записује јединствену, непоновљиву Личност, Дете Које ће заувек поделити историју на историју до Његовог Рођења и на историју по Његовом Рођењу, а човечанство на оне који су безусловно за Њега, на оне који су против Њега и на „трећи род”, оне „млаке” који су час за Њега час против Њега, али увек са „задршком” и „одступницом”. Поменути пописивач није ни сањао да новорођено Дете, односно Његово необично име Исус (Спаситељ), представља највећи Дар неба земљи: Њега и Његово име благовестио је свети Архангел Гаврило Пресветој и Пречистој Дјеви Марији, потоњој Мајци Његовој, а тиме и Мајци свих нас. Та Личност и то Име Залог је помирења Бога и Човека после човековог отпадништва од Бога кроз грех, Залог ослобођења рода људског од греха, смрти и ђавола. Колико би се он тек зачудио да му је ико казао да су о Божанском Детету, Рођеном у пећини, у убогом склоништу пастирâ, и положеном не у колевку већ у обичне јасле за стоку, знали и говорили древни пророци вековима пре настанка Римскога Царства? А како би се тек презриво насмејао да је ико стао да га уверава да ће Римска Империја пропасти и нестати, а да ће непојмљиво – за њега и фантазмагорично – Небеско Царство, на челу са тим наизглед безначајним Дететом, бити непобедиво и вечно? Да, чиновник је записао име тек рођеног Детета, ако Га је уопште записао, вероватно и не видевши Га. О том Детету, међутим, пророковали су, експлицитно или имплицитно, свети пророци Исаија и Михеј, као и други старозаветни чувари и учитељи вере у Једнога, Јединог и Истинитог, Бога и Господа света и човека. Средином 2. века по Христу живео је философ по имену Јустин, човек који је читав свој живот посветио трагању за Истином, не за једном од „истинâ” већ за пуном, коначном, апсолутном Истином. Изучивши науку и философију свога времена – отуд му и назив свети Јустин Философ – и не пронашавши у њој Истину, приклонио се хришћанској вери, потврдивши своју приврженост њој мученичком смрћу за њу, због чега је назван, такође, свети Јустин Мученик. Намеће се питање: шта је то што га је привело вери која је у његово време била сурово гоњена? То је Светлост знања, одговара он. То је узвишена и надумна мудрост хришћанског учења, тачније Откривења Божјег у Христу, Који и јесте ипостасна, личносна Премудрост Божја, Дародавац превасходног богопознања (ср. Филипљ. 3, 8). На самом почетку светог Јеванђеља по Јовану (1, 1) Он се назива Логос, тојест Реч Божја, Смисао, Разлог и Сврха свега што постоји и живи. Он Сâм постоји и живи од искони, предвечно, „у Бога” (Јов. 1, 1 – 2). Као вечан и сабеспочетан Богу Оцу и Духу Светом, Он је и Творац свега (види Јов. 1, 3; ср. Кол. 1, 15 – 17 и Јевр. 1, 2 – 3), али и Извор истинског живота и неугасиве духовне светлости: „У њему беше живот и живот беше светлост људима” (Јов. 1, 4). Ову истину снажно истиче света Црква већ у првом стиху божићнога тропара, тојест свечане песме на Празник Његовог Рођења: „Рождество Твоје, Христе Боже наш, засја свету светлошћу богопознања…”. Завршним пак стихом тропара црквени песник наглашава да се на Божић предвечни Бог, нас ради, родио као Дете. Замислимо само: предвечни Бог и наизглед беспомоћно новорођенче, а једна те иста Личност! У кондаку, другој химни Празника, ову надумну Тајну наше свете вере разрађује велики византијски химнограф, свети Роман Слаткопојац: „Дјева данас Надсуштога рађа и Земља пећину Неприступноме приноси; анђели, заједно с пастирима, славослове, а мудраци, заједно са звездом, путују, јер се нас ради родило Дете, превечни Бог.” Бог – Дете! Христос се роди! Какво чудо, каква тајна, каква благовест, каква радост, мајка свих наших радости! Али не заборавимо: у свакоме од нас, до краја овоземаљског живота, живи дете. Откривење Божје, даровано нам у Христу Духом Светим, упућено је управо детету у нама. Дете слуша, чује и, штавише, духовном интуицијом разуме оно што ми, такозвани или самозвани одрасли људи, нити чујемо нити разабирамо. Дете у нама захвално одговара Богу за радост Божића, радост за коју оптерећени, посустали, цинични (читај: огреховљени) свет „одраслих” више није способан. Част изузецима, наравно! Вероватно се још једино деца не чуде томе што је Бог дошао на свет или сишао у свет у лику Детета, Богодетета, Чији Лик до данас и довека светли са светих икона, откривајући нам оно што је најтананије и најрадосније у хришћанству – тајну „вечног детињства Божјег”. „Будите као деца!”, поручује нам Господ наш (Мат. 18, 3). Ако Га послушамо, схватићемо сверадосну благовест Божића, тојест тајну Његовог Рођења. Дете је без родитељске љубави, бриге и заштите беспомоћно, али је и биће заједнице по преимућству јер не може да живи сâмо, без других, без породице, без љубави. Богомладенац Исус је по Својој људској природи такође био беспомоћан, уз то одмах по Рођењу угрожен мржњом и смртном претњом од стране обласног тиранина Ирода, опијеног својом моћи и влашћу, али апсолутно несвесног да то новорођенче, у којем види свог будућег конкурента у надметању за власт, он не може убити. Јер, Оно и није „цар јудејски” него Цар небески, Богочовек Који није дошао у свет да господари него да буде „свима слуга” и да Себе жртвује „за живот и спасење света”. Он не жели да Га се бојимо. Улази у срца наша и осваја их, али не страхом, не доказима Своје божанске моћи, већ искључиво љубављу. Не види у нама робове и слуге него Своју „малу браћу”. Њега, Богомладенца, Богодете, можемо истински волети само када смо душом и срцем деца. Срећом, „одрастао човек је способан да се врати детињству”; штавише, он „постаје одрастао онда када заволи детињство” и „када чезне за детињством”, за његовом слободом, искреношћу и радошћу (Александар Шмеман). А шта видимо данас, у свету и код нас? Да ли детињство и децу воле људи, одрасли, али отпали од Бога, када без гриже савести убијају десетине хиљада деце? Није важно чија су то деца, палестинска, арапска или јеврејска, руска или украјинска, или нека друга, међу њима и српска деца; самим тим што су деца, она припадају Господу, Животодавцу и Промислитељу, али и свима нама, васељенској породици званој човечанство. Ко је имао право да, на питање о неких пола милиона деце коју је НАТО-војска побила у Ираку, одговори да се то, упркос суровости, исплатило? Ко је дао право Хамасу да јеврејску децу отима и држи као таоце, а ко израелској војсци да за непуна два месеца побије неких осам хиљада невине палестинске деце, скоро половину од свих убијених? Ко је имао право да осуди на смрт дванаест српских беба, пре више од четврт века у Бањалуци, све у име миротворних санкција? Ко је имао право да убије девојчицу Александру Зец и целу њену породицу у Загребу, малу Милицу Ракић у Батајници, српску децу у Гораждевцу код Пећи? Ако наставимо да набрајамо жртве дечје Голготе, од Дахауа и Аушвица, Јастребарског и Јасеновца, до данашњих стратишта широм света, ова божићна порука, драга децо наша духовна, претвориће се у бескрајну тужбалицу. Треба додати и злокобну чињеницу да су одрасли успели да створе друштво у којем је све више и деце насилника, деце злочинаца. Примерâ је много, – у Америци, у Европи и другде, – али, нажалост, и усред Београда: школа „Владислав Рибникар” довољно о томе говори. Све вас, браћо и сестре, позивамо на усрдну покајничку и очишћујућу молитву за децу и за све људе у нашем народу, овде и у расејању, особито за напаћени, али усправни, верни и храбри српски народ на Косову и у Метохији, као и за све људе и народе на земљи. У туробној стварности данашњице наш једини одговор, достојан наше православне хришћанске вере, јесте божићно славословље. Зато: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лук. 2, 14; ср. 19, 38). Данас прослављамо дивни Дан Христовог Рођења и овим речима божићне песме: „Бестелесни се оваплоћује, Невидљиви бива виђен, Недодирљиви постаје опипљив, Ванвремени добија почетак у времену, Син Божји – Син Човечји постаје…” Данас нас Мајка Црква позива: „Христос се рађа – славите! Ево Христа са небесâ – Њему, у сусрет ходите! Ево Христа на земљи – узвисите се! Певај Господу, сва земљо!” Молимо се за мир свуда у свету. Апелујемо на вас да се борите за светињу брака и породице, нарочито пак за узрастање деце „у страху Господњем”, што значи у побожности и честитости, а не у робовању саможивости и болестима зависности. Позивамо вас да Бадње вече прославите у породичном кругу, са својом децом, у духу вековне традиције српског народа, уз бадњак, у атмосфери која ће вас подсетити на убогу витлејемску пећину, склониште пастирима и њиховим стадима. У њој се, на бескрајно смирен начин, родио Цар славе и био положен у обичне јасле уместо у колевку јер за Њега, највећега Госта, Емануила или „Бога Који је с нама”, „не бејаше места” у људским гостионицама онога времена (Лук. 2, 7), као што га ни данас нема не само у савременим хотелима него ни у неким људским срцима. Честитајући свима вама, браћо и сестре, и овај Божић, као и наступајућу Нову годину доброте Господње, призивамо на вас благослов Бога и Оца, нас ради Рођенога Сина Његова Исуса Христа и Светога Духа, од Којега – и Пречисте Дјеве Марије – Он и би рођен, уз сверадосни божићни поздрав: Мир Божји – Христос се роди! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2023. године Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом: Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ Епископ будимски ЛУКИЈАН Епископ банатски НИКАНОР Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН Епископ канадски МИТРОФАН Епископ бачки ИРИНЕЈ Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ Епископ жички ЈУСТИН Епископ врањски ПАХОМИЈЕ Епископ шумадијски ЈОВАН Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ Епископ западноамерички МАКСИМ Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ Епископ источноамерички ИРИНЕЈ Епископ крушевачки ДАВИД Епископ славонски ЈОВАН Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ Епископ тимочки ИЛАРИОН Епископ нишки АРСЕНИЈЕ Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН Епископ далматински НИКОДИМ Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ Епископ будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ Епископ шабачки ЈЕРОТЕЈ Епископ западноевропски ЈУСТИН Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН Викарни Епископ марчански САВА Викарни Епископ хумски ЈОВАН Викарни Епископ хвостански АЛЕКСЕЈ Викарни Епископ новобрдски ИЛАРИОН Викарни Епископ јегарски НЕКТАРИЈЕ Викарни Епископ липљански ДОСИТЕЈ Викарни Епископ топлички ПЕТАР Умировљени Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ Умировљени Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ Умировљени Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН Умировљени Епископ славонски САВА Умировљени Епископ милешевски ФИЛАРЕТ Умировљени Епископ нишки ЈОВАН Извор: СПЦ

БОЖИЋНА ПОРУКА МИТРОПОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ Г. ЈОАНИКИЈА О БОЖИЋУ 2023/2024. ГОДИНЕ Засијао јеси, Христе, од Дјеве, разумно сунце правде, и звијезда показа те смјештеног у пећини, несмјестиви. Ево благовијести над благовијестима! Ево радосне вијести од Бога, с неба! Ево рођења које анђелски хорови прослављају! Ево дјетета коме се мудраци са истока клањају и приносе дарове као Спаситељу свијета! Својим очима гледају надприродно од Дјеве Марије рођенога. Пастири витлејемски по анђелској ријечи оставише своја стада и похиташе да се поклоне ономе који је дошао да буде Пастир над пастирима. Јосиф обручник, задивљен вишњим тајинством, благодари Богу који га је почаствовао да буде чувар Дјеве и Богомладенца. Чувар онога који се од доласка у овај свијет јавио као Спаситељ душа људских. Анђели на небу и људи на земљи заједно славе. Сложно, умилним гласовима пјевају Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља. Благодаре ономе који једини може да измири завађене, да дарује мир и спокојство људима и народима у овом свијету. Када се сјећамо свих незаборавних догађаја који су пратили рођење Христово не враћамо се у прошлост него их доживљавамо као садашњост. Спасоносни догађаји имају вјечну вриједност и вјечно дејство. По Божјој милости и ми смо, Хришћани овог времена, свједоци Христовог рођења. Прослављајући овај Празник радујемо се као што су се обрадовали мудраци са истока и пастири из поља витлејемског. Велику свечаност Празника доживаљавамо као учесници светих богослужења и непосредно је окушамо кроз тајну над тајнама, кроз свето причешће на божанственој празничној литургији. Тајна Божје љубави, посвједочена рођењем Христовим, не може се до краја разумјети. По мјери наше вјере и отворености срца она се открива и Бог нас удостојава да је схватимо и прихватимо. Не у цјелини, него колико нам је потребно да би њоме живјели, ходећи путем спасења. Свједочећи своју љубав према човјеку Бог самилосно снисходи до наших немоћи, до крајње људске отуђености и ништавила до којег долазимо због наших грјехова. Зато је изабрао да се роди у витлејемској пећини чија тама указује на таму људских грјехова и крајње људске биједе. Он се добровољно изједначио са нашом биједом да би нас од ње ослободио и обукао нас у славу и љепоту дјеце Божије. Као Богомладенац изабрао је да у сточне јасле положен буде и на слами почине показајући да прима на себе наше понижење, да ће нас од грјеховног пада ослободити и својом дјечјом слабошћу обновити. Добровољно се умањио да нас узвиси и узвелича. Узама дјечјих пелена био је увезан да људе сваког узраста и сваког покољења, и све народе ослободи од уза гријеха и смрти. Гледајући на Христово оваплоћење и крајње смирење видимо каква је љубав Божја. Она има самилост да снисходи и силу да подиже. Она нас преводи из таме у свјетлост, из смрти у живот. Не оставља никог, али се ничим другим не намеће осим брзом спремношћу да својим зрацима обасја сваког ко је тражи. Богомладенац је дошао у овај свијет као Јагње које иде на заклање и свједочи љубав која се жртвује за спасење свијета. Од момента доласка Христовог на овај свијет свјетлост његовог Јеванђеља шири се по цијелом пространству земаљског шара. Ми смо поносни на наше претке који су надахнути хришћанском вјером вјековима изграђивали духовне и моралне вриједности. Међу њима је непрегледни хор светитеља и свједока Божјих који су за Христа своје животе жртвовали. Света православна вјера просвјетљавала је душе и срца наших отаца те су створили блиставу културу којом се са разлогом поносимо. Када такво насљеђе имамо дужни смо да га његујемо, и друге са њиме упознамо. Најбоље ћемо се одужити својим прецима ако и ми обиљежимо наше вријеме стваралачким трудом, добрим дјелима милосрђа и човјекољубља, и све то чинећи од срца, не ради своје славе, него ради славе имена Божјега. Православној вјери је својствено да ствара, да умножа душевне силе и дарове, да открива тајне неба и земље, као што свједоче наши духовни оци Свети Сава и Његош, а међу научницима велики наши преци Тесла и Пупин, и многи други којих се радо сјећамо. Утемељени на рођењу Христовом и на његовом дјелу спасења они су православном вјером живјели, дисали и стварали. Показали су да је она свјетлост која просвећује сваког човјека, посебно оног који љуби свјетлост истине и свој труд приноси Богу и роду. Како вријеме тече нарастају кризе у свијету, умножавају се сукоби и крвопролића. Очигледна је опасност да се садашњи ратови могу и проширити. Ми православни хришћани дужни смо да се молимо Богу за мир, стим да се потрудимо да га прво у својим душама стекнемо. Да се измиримо са Богом и својом савјешћу, да превазиђемо све заваде и несугласице са својим најближима. Ако допринесемо миру Божјем у свом окружењу, онда ће и наша молитва Богу, извору мира и сваке утјехе, бити услишена. А он ће, по своме човјекољубљу, на молитве и вапаје вјерних, нарочито оних који невино страдају, узвратити својим милосрђем, и уразумити зараћене стране да прекину са крвопролићем и да се измире, на радост и спасење њихових народа. У Црној Гори, у сваком њеном православном дому Божић је пуноћа породичног заједништва, и уз Васкрс најсвјетлији дан у години. Божић је обиљежио најљепше странице историје Црне Горе, што је највјерније посвједочила поезија, Његошев Горски Вијенац и Радованова Мојковачка битка. Када смо год у Црној Гори, окупљени око наших храмова и бадњака, славили и пјевали, увијек смо помињали распето Косово и Метохију. Видимо колико су данас наша браћа и сестре, православни Срби на том светом и свесрпском огњишту обесправљени. Како се на штету наших сународника примјењују двојни аршини пилатовске правде. Видимо и колико су моћници овог свијета неосјетљиви на српске патње и страдања. Због тога смо веома забринути, али имамо наду у Бога који неће оставити свој вјерни народ ни његове светиње. Веома цијенимо и искрено подржавамо то што је благовјерни народ из Црне Горе увијек спреман да својој страдалној браћи и сестрама несебично помогне и што је остао вјеран и одан српским светињама на Косову и Метохији. Радост овог празника обухвата небо и земљу, усхићује анђеле и просвјетљује народе. Она обједињује породице и пријатеље, мири непријатеље, јача народно јединство кријепи и јунаке и побожне народне вође. Рођење Христово је заштитни знак хришћанске породице. Породична заједница, заснована на Божјем благослову и међусобној љубави мужа и жене, призваних да постану родитељи, отац и мајка, је жива слика Цркве Божје. Рађање дјеце у брачној заједници је испуњење првобитне Божје заповијести, а Христово рођење открива најдубљи смисао рађања и борбе за очување породице. У част овог најрадоснијег празника охрабрујемо младе хришћане, младиће и дјевојке, да одговоре на позив и благослов Божји, те да на вријеме оснивају своје породице и преузму пуну родитељску одговорност за рађање и васпитавање дјеце. Драга браћо и сестре, прославимо у миру Божјем, једнодушно и заједно у братској слози и љубави овај свијетли и спасоносни Празник рођења Христовог. Принесимо Богомладенцу и његовој Пресветој Мајци наше усрдне молитве, за дјецу и омладину, родитеље и учитеље и за све православне хришћане. За мир и благостање свега свијета. Да Богомладенац Христос својим вјечним новинама и божанском љубављу обасја све и всја, болесне исцијели, тужне утјеши, сиромашне нахрани, заблудјеле обрати познањем истине и доброте Божје. Са овим мислима и молитвама, драга браћо и сестре, најсрдачније вам честитамо свијетли Празник рођења Христог и предстојећу Нову годину са најрадоснијим поздравом: Мир Божји! Христос се роди! Ваистину се роди! https://mitropolija.com/2024/01/05/bozicna-poruka-mitropolita-crnogorsko-primorskog-g-joanikija-video/?fbclid=IwAR1sTYN6TkdME1lR6ztU00K52fJsJn17RvaN368cV-ypqE1pEouasyB3qig

Придружујући се пуноћи Српске Православне Цркве, целе Цркве Христове, у прослављању најрадоснијег празника Рођења Господа Исуса Христа, свему народу, свештенству и монаштву наше свете Епархије, честитам Божић и поздрављам нашим радосним поздравом МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ! Као и сваке године, и ове године Божић нам долази као нова шанса за нови почетак, бољи почетак, а ако смо добро почели онда за обнављање доброг почетка и настављање правога начина. Божић је посебно потребан, и као празник и као догађај, у овом нашем времену, када примећујемо да, ето, пред нашим очима цео свет некако као да губи стабилност. А Божић, по својој природи јесте дан који подстиче да се саберемо око онога што је најбоље. Рођење Христово је такво. Христос долази управо да цело човечанство сабере око оног што је најбоље. Пре свега, долази нам Бог, Бог у телу који и јесте Творац и долази као Обновитељ овоме свету. Овом свету прети опасност губљења у егоизму, потребно је другачије уређење света. Господ Христос је дао здраву, одрживу перспективу живота и уређења света, и дао је прави образац како се може одржати живот. Образац је дао Собом, Својом науком и Својим примером. А перспектива коју нам даје јесте перспектива Вечнога Живота у Царству Његовоме, у Царству Божијем. Христос уређује људски живот на оним основним поставкама, Његовим Заповестима: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, и умом и целим бићем својим, проводи живот у заједници са Богом, и онда ћеш бити оспособљен да уређујеш и овај свет на здрав начин. Тако ћеш испунити и ону другу заповест: Љуби ближњега свога као себе самога. На тим поставкама ако би свет био уређиван онда не би било мржње међу људима, зависти не би било, не би било ратова. Завладао би мир! Зато Господ, долазећи на овај свет, и бива тако поздрављен, поздравом мира: Мир Божји, Христос се роди! Без присуства Божијега у овоме свету немогуће је да се појави мир и складни, хармонични, односи у творевини, између човека и човека, људи и природе. Кажемо да је Божић највећа шанса за човечанство баш због тога што Господ нас позива својим рођењем, својим доласком, да свој поглед уперимо на то што је највредније, на то што је свето и здраво, а то је тај однос међу људима у љубави. Христос долази, то треба да приметимо, не само једној групи људи, него целој творевини Божијој, целоме човечанству. И када је Он рођен, пре 2000 година, сва природа, анђелска и људска, природа одуховљена и материјална, гледала је у Њега на неки чудесан начин. И звезде су другачије трепериле тада када се Он појавио, Анђели Небески су Га поздравили, изасланици разних источних и западних народа, не само један одређени, јудејски народ, да је приметио долазак у телу Бога, на неки чудесан начин сви су били о томе обавештени, и сви су гледали у Њега као Творца, као Наду, Избавитеља. Тако нам долази Господ и на овај Божић. Он је увек ту али сада примећујемо, позвани смо да приметимо поново да је Он ту, и то баш као такав, успешан уредитељ света, на таквој основи да свет може не да уништи себе него да опстане и да вечно траје у хармонији. Зато, позивамо све да у пуноћи учествујемо у прослављању Божића и ове године. На Божић, смело говорим, ми себе представљамо на најбољи начин, и то не лицемерно што бисмо хтели да други имају боље мишљење о нама, него некако имамо тај позив изнутра, гледајући на прави образац, и у правој перспективи гледајући живот у вечности. Гледајући на прави образац, на Господа Христа, Богочовека љубави и доброте, и сами добијамо неки унутарњи подстицај да будемо бољи. И заиста јесмо на Божић најбољи у години. То је дан у години када смо најбољи. Савлађујемо некако своје слабости, надилазимо сами себе, показујемо саосећање са другима, посећујемо болесне, остареле, немоћне, усамљене. Наша Епархија успела је и ове године, преко својих делатеља, да учини много добрих ствари. Много поклона је припремљено деци, ради охрабрења, ради подстицаја, иако унапред знамо да ће они бити бољи од нас, али, ето, нека знају да нам је стало до њих. Представници разних народа су дошли да Богомладенцу Христу, када се Он родио, донесу своје дарове. А ево, ми сада, трудећи се да прославимо Божић на најбољи начин, више хуманитарних акција ћемо имати, и то приносимо директно, кроз ове немоћне и потребите, Христу! Како то? Зато што је Христос Себе поистоветио са њима, ради њих је дошао, ради немоћних, ради свих нас, и ради тужних и ради радосних. Када чинимо нешто добро то чинимо њима којима је то заиста потребно, а кроз њих, због љубави Христове према њима, приносимо те дарове Њему самоме. Ето, Божић је шанса свакоме да исцелимо свет од егоизма, и да се међуљудски односи, на тој бољој, здравој, основи успоставе и обнове, и да овај свет Божји траје и живи на прави начин. Зато, радосно све поздрављамо: Срећан Божић свима под капом небеском, свима честитамо пуноћу доживљавања доласка Сина Божијега, који живот људски проживе од самог почетка, родивши се као дете, па до краја, победоносно, побеђујући сваку слабост људску и чинећи нас способнима да и ми, угледајући се на Њега, као прави образац, такође будемо победитељи и да успешно, у радости, живимо овај живот. МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ! Срећан Божић свима. Епископ милешевски Атанасије http://milesevskaeparhija.rs/bozicna-poruka-episkopa-atanasija/

ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ Свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, празник мира и љубави, слоге и саборности, певајући са анђелима и пастирима витлејемску песму: ,,Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. Нека ови стихови и радост Празника одагнају од нас тугу, страх и неизвесност и нека се вером и искуственим знањем у нашим срцима настани охрабрујућа чињеница, да је Богомладенац Христос, оваплоћени Бог, са нама увек и довека и да нас никада неће оставити без свога старања и заштите. Са оваквим жељама и мислима призивамо благослов Божији да се у вас и ваше домове уселе мир, радост, здравље и свако духовно добро. Нека је Богом благословено наступајуће Ново 2024. лето милости Господње. МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа, ЕПИСКОП ЖИЧКИ ЈУСТИН О Божићу, у Краљеву

ер нам се роди дијете, син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: дивни, савјетник, Бог силни, отац вјечни, кнез мира! (Исаија 9,6) Овим ријечима велики и славни пророк Исаија најављује долазак мира народу Божијем, који ће се остварити рођењем дјетета по имену Емануил, што значи Бог је сишао међу нас. Вијенац спасења Бог није положио на главу цару који бијаше на власти, него дјетенцету које се рађа. Заиста, моћ Божија се кроз нејако новорођенче пројави! Ове пророчке ријечи Свети Оци тумачили су месијански и њихово остварење су, наравно, видјели у рођењу Господа Христа. Међутим, ако само мало боље размислимо, а вјерујем да ће се сви родитељи, баке и деке сложити са мном, свако новорођено дијете, донекле парадоксално, доноси мир у дом у који улази. Оно несумњиво са собом доноси и нову, изузетну динамику, тражи да му посветимо велику пажњу и бригу, жели да се игра, комуницира, радује и истражује свијет око себе. Ипак, и поред читаве те динамике у центру остаје мир, тј. спокој, и као предуслов који је дјетету потребан да би могло да чини све друго што жели, и као плод који оно, упркос свим напорима, доноси у животе својих родитеља. Када нема спокоја, дијете плаче, а сви знамо да нема много тужнијих и потреснијих призора од тога. Чује ли данас, браћо и сестре, свијет овај дјетињи вапај?! Ако га чује, а игнорише – зао је, а ако га не чује и не труди се да ослушне – безуман је или равнодушан, што је, како нас учи Свето Писмо, једна од особина које Господ најдубље презире! Свакодневно свједочимо томе да дјеца широм свијета страдају, пате, болују, дрхте од хладноће и страха и умиру! Хоће ли Господ Богомладенац опростити сузе дјетиње? Велике су љубав и милост његова, али једно је сигурно: о своме Страшном суду поновиће оно што је већ једном рекао: Све што учинисте једном од мојих малих, мени учинисте! (уп. Мт 25,40) Но, вратимо се тајни рођења Богомладенца! У једној својој чувеној бесједи, посвећеној наступајућем празнику, Св. Григорије Богослов вели како је Господње оваплоћење дјело чудесније чак и од стварања свијета и човјека (Бесједа 38.13). Oн објашњава и зашто је то тако, па каже: Дјело стварања било је чудесно јер је Бог саздао биће слично себи, даровао је човјеку сопствени образ или лик; сада пак, у оваплоћењу, Бог постаје сличан томе бићу, односно Он савршено узима на себе људски лик, постајући у потпуности човјек. И заиста, могли бисмо ово исто рећи и овако: пријатно је да желимо бити слични Богу, лакше је одлучити се за стремљење ка савршенству и лијепо је вољети оно узвишено. Али како ли је само тешко чак и помислити на то да онај који је савршен чезне за несавршеним, да онај који је најузвишенији воли оно што је понижено? Па ако би се још и могло рећи да чежња за Богом, за најузвишенијим, у нама често, када год паднемо, производи жалост и да нас боли, замислимо тек колико боли Творца то када његово љубљено створење, човјек, за којим жуди да буде у заједници, непрестано и изнова иде из пада у пад? Непрестано и изнова, чак и након што му је показао куда треба да иде, након што му је приправио пут и поравнао стазе (уп. Мт 3.3), након што га је узео на плећа и понио тим путем да како не запне о камен ногом својом (Пс 90.12). И, гле, управо ово, како каже Богослов, понајвише приличи Богу. Јер Бог нас, додаће Григоријев велики тумач Св. Максим Исповиједник, није заволио као самога себе, већ више од себе (Писмо 44). Да, то је мјера божанске љубави! На другом мјесту (Таласију 64) Св. Максим каже да је Логос постао човјек како би божанску мјеру учинио нашом мјером: није савршен онај који, каже он, природно љуби ближњега свога као самога себе, већ онај који божански натприродно брине о ближњем и љуби га више него самога себе, баш онако како, натприродно, Бог љуби нас. Дакле, љубљени народе Божији, Бог нас је задужио – оним што је сâм учинио, и то исто очекује од нас; оно што он јесте, то исто хоће да и ми сами постанемо и будемо, да достигнемо мјеру божанске љубави. Како божански премудро! Јер, видите, овдје заиста немамо изговора! За одсуство сваке друге врлине бисмо се могли позвати на нашу слабост, на нашу грешност и завапити му покајнички – помози моме невјерју (уп. Мк 9.24). А за недостатак љубави не можемо, јер гријех није изговор за недостатак љубави – и грешник зна и може да воли другога и нешто више него самога себе. Гријех није препрека за љубав! Међутим, љубав јесте препрека за гријех – ето, у томе је тајна божанске премудрости! Господ долази, другу заједницу заједничари, како каже Григорије Богослов, да нас на божански начин исцијели човјештвом, показујући нам да ниједна од наших слабости, само ако љубави имамо, не пријечи наш пут у Небеса отворена. Али још једно морамо знати: ова божанска љубав, на коју смо призвани, само се у дјелима очитује! Она није тек некакво стремљење духа, пасивна добровољност и благонаклоност, већ дјелатни огањ који собом све обухвата. Син Божији је у човјеку запалио овај огањ силаском у утробу Дјеве и ми га више не можемо угасити. Међутим, до свакога од нас је да ли ћемо му се опирати, па ће нас он и даље неописиво болно, а бесплодно, пећи или ћемо се трудити да у њему сагоријевамо наше страсти, стремећи да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески (Мт 5.48). Тада ћемо, и једино тада, у том огњу осјећати топлину, свјетлост и надасве божанску радост! Радост Божића! Тада ћемо бити у стању да на божићној јутарњој служби искрено из срца кличемо управо ријечима Григорија Богослова: Христос се рађа, славите! Христос са небеса, изиђите му у сусрет! Христос је на земљи, узвисите се! Нека пјева Господу сва земља! Мир Божији, Христос се роди! https://eparhija-nemacka.com/bozicna-poslanica-episkopa-grigorija-4/

ЛУКИЈАН МИЛОШЋУ БОЖИЈОМ СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП БУДИМСКИ И АДМИНИСТРАТОР ТЕМИШВАРСКИ свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима Епархије будимске: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! „Својевољно, пак, родивши се од Деве, проходним нам учини пут ка своду небеском. Њега по суштини једнака Оцу и људима славимо.“ (други канон Божића, Јована Монаха) Оваплоћење Бога Логоса је тајна над тајнама јер Он, будући нестворени Бога, рођен од Оца пре свих векова, рађа се у телу, од жене – Пресвете Богородице. Анђелске силе дрхте пред овим чудом а творевина прима свога Створитеља као Богомладенца и поклања му се и приноси дарове. Цар Небески се из човекољубља на земљи родио и међу људима поживео. Од самог Рођења Христовог уочавамо да домострој спасења предвиђа пројаву саборности и јединства Творца и творевине, Животодавца и света, Бога и човека али почива и на саборности и јединству човека са човеком, са ближњима. Само човек измирен са самим собом, својом савешћу и са другим људима стиче предуслове за остварење заједничког општења у заједници верних – Цркви, а кроз ту заједницу остварује се и општење са живим Богом. Живимо у времену комерцијализације свих делова друштва па и верских празника. Божић више није тајна доласка Бога у свет ради нашег спасења него је наметнут искључиво као зимски период године када домове и радне просторе украшавамо нарочитим украсима, купујемо и трошимо се као да даривање и пажња према другима не треба да постоје у друге дане осим Божића. Смисао Божића јесте у созерцању, схватању дубине овог догађаја и преношењу унутрашњег човековог молитвеног и честитог расположења на околину. У том случају оправдани су и украси и обележавање празника у материјалном смислу, ако смо најпре очистили своју душу и срце од зле савести и ако смо је украсили врлинама. Спољно деловање нас људи, наши поступци, реакције па и начин славља треба да пројављују наше унутрашње стање духа. Бог је дакле поживео са људима и проповедао им Царство Небеско, које је на послетку својим славним Васкрсењем и отворио. Он је међутим оставио и предукус Царства небеског у виду причешћа Светим Тајнама – Телом и Крвљу Господњом, а које се дешава на светој Литургији која је једина наша веза са Богом и свима из рода нашега. Животворна сила која пројављује и оживљава сваке године празнике попут Божића, али и читав циклус празника, као да се дешавају опет овде и сада, јесте богослужење на које су позвани сви људи добре воље. У дубоком осећају и поимању величине верских празника које литургијски прослављамо, попут Божића, лежи тајна литургије која преображава творевину и чини да изнова људски род мистично проживљава и окуша све оно што је својствено управо за празник који на овај начин славимо. Истинска прослава Божића јесте она литургијска која врхуни припремом за свето причешће и причешће Телом и Крвљу Христовом који је свој живот дао да га ми имамо у изобиљу. Божић је време духовне обнове, рађа се превечни Бог да би се у нама родило покајање, доброта, поштење, да би се обновио наш однос са Богом кроз литургијски живот и да би се поправио наш однос са људима који нас окружују. Божић је рођење Бога у свету али и рођење нас као верних чеда Божијих. Овога Божића посебно се молимо за све страдалнике света, молимо се за престанак ратних сукоба у којима страдају наша браћа хришћани али и друга деца Божија, молимо се за праведан мир. Драга браћо и сестре, нису само ратна дејства и убијања проблем данашњег друштва а поготово овога у којем ми живимо. Људи су се претворили у темпиране бомбе и спремни су зарад својих личних али привремених интереса да разарају друштво и ближње. Разарајуће дејство има и претешка реч која често убија, свађе и лични сукоби у којима понекад учествујемо. Нека нам путоказ буде сам Господ који нас је позвао да праштамо и љубимо једни друге јер ће се по томе познати да смо ученици Његови. Тајна Божића нам се открива у понизности, смирењу и спремности на жртву на које вас, браћо и сестре, све позивамо јер је то једини пут ка спасењу и вечном животу који Господ дарује праведницима и покајницима. Позивамо Вас драга децо духовна на духовну обнову али и на обнову нашег националног бића јер смо суочени са модерним начином живота који нас води у отуђеност од наше православне цркве па и од наше српске националне припадности. Апелујемо на све српске институције у Мађарској али пре свега на домаће цркве – српске породице, да у својим домовима деци усаде љубав према припадности нашем народу и његовој православној вери. Позивамо вас драга децо духовна на обнову нарушених односа са вашим породицама, позивамо вас на обнову нарушених односа и прекинутих пријатељстава, позивамо вас најпре на праштање и пожртвованост у изграђивању мира и јединства у српској заједници на овим просторима јер само тако можемо опстати као народ. Сви лични интереси и сукоби су ништа пред изазовом нестанка нас као народа са ових простора. Стога вас још једном позивамо на праштање и јединство и обнову српског духовног и националног бића у нашим малим и великим срединама. Позивамо вас и да са праштањем и изграђивањем тог мира почнете на сопственим кућним праговима. Тајна Божића лежи у обнови човековог палог достојанства које му је стварањем дато и у обнови Божијег лика у нама самима, према којем смо и створени. Молимо Богомладенца Христа да својим доласком међу људе донесе љубав и мир на које смо сви позвани и да нам просветли ум и срце да сагледамо истинске вредности без којих je овоземаљски живот бесмислен. Све Вас драга децо духовна поздрављамо радосним Божићним поздравом: Мир Божји – Христос се роди! Срећна и Богом благословена наступајућа Нова 2024. година! Дано у Нашој Епископској резиденцији, у Богомчуваном граду Сентандреји, о Божићу 2023. године Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом +Епископ будимски и темишварски Лукијан https://www.serbdiocese.hu/2024/01/05/bozhi-na-poslanitsa-episkopa-lukijana-3/

СЕРГИЈЕ По Милости Божјој православни епископ Епархије бихаћко-петровачке и рмањске Свештенству, монаштву и вјерном народу српском на подручју Богом чуваног Владичанства бихаћко-петровачког и рмањског у наступајућем 2024. Љету Господњем, током којег ћемо прославити два велика јубилеја: 580 година од оснивања манастира Рмањ и 100 година од оснивања Епархије бихаћке. Рођење Христово, пророковано од старозавјетних пророка и ишчекивано од старозавјетних праведника, јесте дан надрадосни који је испуњење обећано свима онима који су Господа чекали (Пс 118, 24); тражећи Га срцем, надајући Му се вјером, ишчекујући Га с љубављу, онако као што незлобива, мудра и послушна дјеца ишчекују никад виђеног Родитеља. Син Божји постаде Син Човјечји, а постајући човјек Он не престаде бити Бог, те баш зато, вођени том тајном, заједно са Светим Григоријем Богословом, можемо ускликнути: „О, новога ли мијешања! О, чудног ли сједињења! Онај Који Јесте постаје, и Нестворени ствара се“. На Божић, празник неисказане радости, мира и љубави, рађа се Спас, „Који је Христос Господ“ (Лк 2, 10-14), рађа се „Син Јединородни“ (Јн 1, 18), рађа се „Беспочетни, Несаздани, Неизменљиви, Невидљиви, Неизрециви, Несхватљиви, Необухвативи, Недомисливи, Неограничени“, Онај Који је Извор Живота (Пс 49,1; Јн 14,6), у Којем је почетак нашег спасења, наш Пут, наша Истина и наш Живот (Јн 14, 6). Зато се радујемо Божићу, чак и онда када не разумијемо довољно Свето Писмо и његову ријеч, али срцем осјећамо радост коју умом не можемо објаснити, схватити и докучити, али, као што рече Старац Пајсије Светогорски, Господ Христос увијек и заувијек куца на врата срца. Божићну радост наши сиромашни, обесправљени и прогоњени преци умјели су препознати, па је сву њихову љубав према Богомладенцу Христу и овом великом празнику наш велики пјесник, мислилац и тајновидац цетињски Петар Петровић Његош сажео у неколико стихова, рекавши: „Нема дана без очнога вида нити праве славе без Божића“. Из овога нам постаје јасно да је Божић не само празник радости већ тренутак у којем је људски род прогледао, угледавши Онога Којег до тада људско око није видјело. Христовим Оваплоћењем отворене су нам очи вјечног спасења, а Њиме су наша беспућа постали путеви истине којима нам ваља ходити, свуда и у сваком времену. Постајући Светом Тајном Крштења род плодотворни и духовни пород Његов, јер сви који смо се у Христа крстили у Христа смо се и обукли, дужни смо гледати више ка Небу него ка земљи, живјети животом Вишњег Јерусалима, одбацујући све оно што нас од Христа одваја, јер смо призвани да будемо причасници Славе Његове. Господ је наш Кормилар, а Црква Његова – Лађа спасења нашег. Зато се добрим дјелима, вјером, богољубљем и братољубљем уподобимо нашим светим прецима, који су за Богом чезнули, чувајући вјеру православну и творећи заповијести Његове. На нама је да предачки аманет испунимо, не бисмо ли и сами били препознати од наших потомака онако као што ми препознајемо претке наше, дивећи се њиховом трпљењу, јунаштву и духовној чистоти, која није била плод њихове патње и сиромаштва, већ њихове неупитне, несаломиве и чисте вјере која им је обасјавала таму ропских ноћи и видала им ране јуначке. Са нама ништа нити почиње нити завршава, али будимо Богу благодарни што смо удостојени тога да будемо само једна карика у ланцу која ће спојити претке и потомке, па зато дајмо себе свом времену и свима онима које нам је Господ дао за наше земаљске сапутнике. Будимо једни другима примјер части, оданости и поштења, да бисмо бар на трен засијали сјајем неумрлих предака, чији аманет настојимо испунити тако што ћемо се угледати на њих као што су се они угледали на Христа. Управо због тога чувајмо оно што нам је од њих остало и што смо дужни предати нашим потомцима, како бисмо и сами имали удјела у њиховој љубави према вјери православној и имену српском, баш овдје на овом благословеном крајишком тлу које нам је дато на љубав и бригу. У години која је пред нама Светониколајевски манастир Рмањ засијаће у до сад невиђеном сјају, биће окончана његова вишегодишња обнова, а у септембру мјесецу освештаће га патријарх српски заједно са архијерејима и свештенством, што ће уједно бити и врхунац прославе великог јубилеја – 580 година од оснивања манастира Рмањ. Такође, у Саборном манастирском храму Светог Оца Николе, током наредне године, биће положени земни остаци свештеника и војводе Ђурђа Карановића, који је својим животом задужио не само манастир Рмањ и Српску тромеђу већ и цјелокупно подручје Босанске Крајине, којој се постхумно враћа из Шапца да бисмо се ми вратили себи и својим крајишким коријенима. Обнова Рмња, у символичком смислу, означиће обнову Српске тромеђе, која никад није била пуста док су са њених парохијских и манастирских храмова чула православна звона и док се у њеним светињама појала Света Литургија. Због тога чврсто вјерујемо да ће духовно и материјално васкрсење рмањске светиње призвати Божји благослов на свако наше крајишко опустјело село, на сваку празну кућу и сваку богочежњиву душу, како бисмо, уз помоћ Божију, обновили живот тамо гдје га је одувијек било. У мјесецу октобру обиљежићемо још један важан јубилеј – 100 година од оснивања Епархије бихаћке, коју је својим Указом од 24. јуна 1924. године формално основао југословенски краљ Александар Карађорђевић. Овај јубилеј прославићемо у граду Бихаћу, којег се нисмо одрекли, иако нас у њему готово више и нема, али памтећи Гаравичке мученике и обиљежавајући стогодишњицу Епархије дајемо своје двије лепте страдалној Крајини и поменутом граду на Уни, да оно што нас је остало и преостало буде сјеме неког новог живота. На крају, очински, братски и синовски позивам све оне који су наслиједили земљу својих предака, на подручју Епархије бихаћко-петровачке и рмањске, да је чувају од корова, да је одржавају и да је никада, никоме и нипошто не продају, јер оно што су наши преци крваво стицали немамо право отуђивати. Чувајући оно што нам је остало, ми чувамо стопу свете крајишке земље без које не можемо постојати, јер само стојећи на њој можемо видјети себе у огледалу људске и Божије правде на коју смо крштењем позвани. Чувајући земљу сопствених предака чувамо себе од проклетства потомака, јер они који ће тек доћи на овај свијет једном ће се запитати шта је наша генерација учинила да сачува све оно што су многобројне генерације прије нас чувале и сачувале за наше покољење. Нека нам наши преци буду на уму сваки дан у години. Угледајући се на њих и на њихову жртву нећемо залутати на све узбурканијем мору живота нашег. Призивајући на све вас благослов Богомладенца Христа, драга и вољена браћо моја, желим вам срећне и благословене дане Божића – Празника радости, љубави и мира, знајући да нас Онај, Који се ради нас и ради нашега спасења у Тијелу родио, неће оставити чак ни када заборавимо себе. Зато вас, све заједно, поздрављам поздравом Неба и Земље, Анђела и Светих, Мученика, Новомученика и предака наших: Мир Божји – Христос се Роди! Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом, владика Сергије, Епископ бихаћко-петровачки и рмањски http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/bozicna-rmanjska-poslanica/

Пред Божић, године «Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља» (Лк. 2, 14) Прочитах негде лепу повест о стварању човека. Наиме, кад је Бог хтео да створи човека, позвао је на савет добре анђеле. Анђео правде рече: “Немој га стварати, јер ће бити неправедан и груб премa својим ближњима”. А анђео истине рече: “Немој га стварати, јер ће својом лажи прљати Твоју светост”. Анђео мира рече: “Немој га стварати, јер ће крвљу браће своје натопити земљу”. Напослетку, пред ноге Божије паде анђео милостиње па рече: “Господе, створи човека, али по Твоме лику и подобију! Дај му милостиво срце да би имао љубав према слабоме и невољноме!” И Бог послуша анђела милостиње, и створи човека по Своме лику и подобију. Драга браћо и сестре, Ова прича нам говори да је првобитна људска природа била добра, милостива, спремна да чини добро и воли све. Грех је унаказио човекову природу. Од праве и милостиве, учинио ју је грубом, немилостивом, несажаљивом, самољубивом и безосећајном за страдања ближњих. Али пошто је Бог волео човека, Он је послао Сина Свога Јединороднога да човек «не погине, него да има живот вечни» (Јн. 3, 16) . А ту вечну љубав коју Бог има према Сину Своме, шаље и нама (Јн. 17, 23). Јер љубав само може родити љубав. А та љубав није теоретска, философска, него стварна, која нас чини да постанемо синови Божији. А о томе овако богословствује Свети Апостол Павле: “Предодредивши нас себи на усиновљење кроз Исуса Христа, по благонаклоности воље своје….којом нас облагодати у Љубљеноме” (Еф. 1, 5-6; Гал. 4, 7; Рим. 8, 16-17). Ово је дан нашег усиновљења кроз Сина Његовог Исуса Христа. У историји не беше оваквог дана као што је данашњи дан. Христово рођење превазилази и оставља у сенци све оно што се важно збило под сунцем. Никаква битка, никакво откриће, никакав природни феномен, ниједно царство или власт, или културно дело, не може се упоредити са рођењем Сина Божијег од Пресвете Дјеве Марије. Ево испуњења пророштва Св. Пророк Исаије које гласи: «Јер нам се роди дијете, син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: дивни, савјетник, Бог силни, отац вјечни, кнез мира» (Ис. 9, 6). Родило се на хиљаде и хиљаде, владара, философа, научника, обичних људи. И већина њих је потпуно заборављена. Само их има у књигама. Али нико није толико вољен, поштован као Исус Христос. Он побеђује све забораве. Сваки крст говори о Њему. Ниједан живот није описиван као Његов. Ниједна књига није толико потребна данашњем човеку као Његово Јеванђеље. Ниједан лик није толико иконописан као Његов лик. Али с друге стране, будимо свесни и тога, да се ни против кога толико није говорило и не говори, као против Њега (Лк. 2, 34). Међутим, нико није нити може да превазићи Његов морални и свети живот. Он се родио да би помирио човека са Богом. Рече Блажени Августин: «Стварање света, показује велику моћ (Божију). А спасење света показује још већу моћ. Јер стварањем човека дао му је живот. А слањем Сина Свога показао је колико нас љуби». Па у празничној радости кличе: «Радујте се, свете девојке: Дјева вам роди Онога за кога се можете удати, а да не изгубите девојаштво; ви које не можете ни зачети ни родити, не можете изгубити оно што љубите! Радујте се праведни! Дан је рођења Онога који оправдава. Радујте се немоћни и болесни! Дан је рођења Спаситеља! Радујте се, сужњи! Дан је рођења Искупитеља. Нека се радују робови! Дан је рођења Господа. Нека се радују слободни! Дан је рођења Избавитеља. Нека се радују сви хришћани! Дан је рођења Христа». Ово је празник свих нас а поготово деце. Зато овом приликом треба да се сетимо свих који страдају, пате, који су гладни и жедни, боси и голи и немоћни, који су у болницама и старачким домовима. Сетимо се нарочито деце која пате и страдају у подручјима захваћеним ратним вихором, без обзира на расу, националну или верску припадност. Сетимо се наше многострадалне браће, сестара и деце на Косову и Метохији, који живе у великом страху свакога дана. Нека и они осете радост Божића. Хвала вам свима драга браћо и сестре, на вашим прилозима нашој Епархији, манастиру и црквама, као и свима онима којима је била потребна помоћ. Нека вам Господ врати у Својим вечним даровима. Од срца и душе поздрављамо вас радосним речима: МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Нека буде Богом благословена Нова 2024 година спасења! Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом, ЕПИСКОП КАНАДСКИ МИТРОФАН http://www.istocnik.ca/bozic2024

ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЕПАРХИЈЕ ТИМОЧКЕ Непроменљив лик Оца, одраз Његове вечности, узима обличје слуге, рађа се од Мајке која не окуси брака, а не подлеже промени. Јер какав је био, такав је остао, будући истински Бог, а какав није био прихвата да буде, да постане човек из љубави према човеку. Њему узвикујемо: „Боже, који си се родио од Дјеве, помилуј нас!“ (Стихира на Божић) Данас када се сједињују небо и земља обасјани смо светлошћу витлејемске звезде и испуњени радошћу којом су се радовали мудраци и пастири гледајући у јаслама оваплоћеног Спаситеља света. Захваљујући љубави Божјој и чињеници да се Син Божји, друго Лице Свете Тројице, родио у људском телу ради нас и ради нашег спасења, у прилици смо да Га упознамо и прославимо и тако се и ми родимо за живот вечни који нам се нуди. Пала људска природа сама у себи нема снаге нити могућности да превазиђе смрт и да постоји вечно. Због тога Христос и долази на земљу, неодвојиво излазећи из вечног наручја Очевог и у времену се рађа из девствене утробе Пресвете Богородице, да би, узевши на себе у потпуности човечанску природу, осим греха, вратио је у назначено достојанство. Рођењем Својим Богомладенац Христос подсећа нас опет на нову прилику да свој живот усагласимо са вечним заповестима Божјим и да заволимо Бога читавим својим бићем, а ближње као себе саме. Да свако од нас у своме звању и месту расте, напредује и постиже успехе на понос и славу отаџбине и наше светосавске Српске Православне Цркве. Наново смо призвани да у овим временима, када ратни вихори букте на различитим странама земљиног шара а смутње и неизвесност за личну егзистенцију и очување православног идентитета унутар наших породица расту из дана у дан, свако од нас, према мери властитих могућности, учини љубављу испуњен напор и помогне браћу и сестре који су потребити, слаби, прогнани и болешћу обремењени, да духовно загрлимо сваког човека и пожелимо му обраћење Богу и вечно спасење у Царству небеском. Призвани смо да вредним радом победимо лењивост и тугу, да молитвом победимо искушења и неслогу и на тај начин пројавимо своју христоликост. Да једнодушно са Светим владиком свесрпским Николајем и ми завапимо Богомладенцу: ,,Осветли нас умом Твојим и загреј нас љубављу Твојом. Осветли и загреј тамне и хладне пештере срца људских, као што си негда осветлио и загрејао пештеру витлејемску присуством Својим. Да би опет оживело славље Бога, да би се установио мир међу народима, и зацарила добра воља међу људима.“ Као архипастир Цркве Божје православне и светосавске у Епархији тимочкој, са пуноћом њеног свештеног клира, упућујем молитве Оцу небеском да се Христос Богомладенац роди у срцима вашим и да се у ваше домове усели мир, радост, здравље, дуговечност, а пре свега вера, нада и љубав, које дају смисао нашим животима и постојању! Желећи свима и Богом благословену наступајућу 2024. годину милости Господње, поздрављамо вас радосним поздравом: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! +Епископ тимочки ИЛАРИОН О Божићу 2023. године у Зајечару ИЗВОР

Српска школа "Никола Тесла" при цркви св. Луке у Вашингтону је 30. децембра 2023. године, организовала традиционалну дечију Божићну радионицу уочи предстојећих славља, сазнаје Радио "Слово љубве". Радионицу је кратким словом отворио протојереј др Василије Вранић, а сабрана дечица су имала прегршт разноврсних питања о радосном празнику Рождества Христовог. Учитељи-волонтери су и за овогодишњу радионицу приредили неке од деци најомиљенијих божићних активности, попут мешења српског божићног хлеба - чеснице и украшавања божићне јелке и бадњака украсима које су деца сама направила тог дана, а посебну пажњу изазвао је специјални ликовни пројекат осликавања иконе Христовог рођења на стаклу. На крају радионице, деца су уживала у укусу свеже испечене чеснице, у чијем су стварању сама учествовала. Извор: Радио "Слово љубве"

За време Светскога Рата слушао сам говор једног научника у Лондону. Он је рекао, између осталога, ове велике речи: “Христос је друга савест људи која препорођава, осветљава и појачава нашу урођену савест. У овим тешким данима код људи без Христа урођена савест лако бледи и ишчезава”. Ове речи ја сам добро запамтио, и носио их у паметуј својој као неко бисерје. Пре шест година кренула је једна група нас из Јерусалима уз Витлејем. Неки су сели у аутомобиле, други на камиле, трећи опет на коњска кола “арабије” (од ове речи постала је наша реч рабаџија), а они прави и предани богомољци пошли су пешке. Уговорисмо да се сачекамо сви у највећој радњи седефа у Витлејему, па да одатле, сви заједно пођемо у свештену пећину, где се Спаситељ света родио. Кад смо се сви искупили кренусмо једном другом улицом ка Пећини. Неки страх обузе нам душе, успори кораке и завеза језике. Пећина се налази на самоме крају вароши. Около нас трчала су арапска деца, вичући и кличући и тражећи бакшиш. Наједном пред нама се указа велика црква, сазидана Царем Јустинијаном над самом пећином. Уђосмо у цркву, па се онда низ степене спустимо у Пећину. Ту смо дакле, у хладној пећини, где је закуцало најтоплије срце у историји рода људског! У Пећини ништа особито; само је особит Он, који се родио у њој. Има и пространијих и бољих пештера у Палестини. Има их много; али он ни од пештера није хтео изабрати себи најбољу. Према истоку часна Трпеза, а испод ње, на земљи једно велико кандило, што гори дан и ноћ, кроз многе векове.Ту, где то кандило гори, родио се Он, – а наспрам тога места, на другој страни, виси цео ред запаљених кандила. Ту су биле јасле, у којима је Он, повијен, лежао. Посматрајући све ово са поштовањем и сећањем на Христа, страх нас прође и ми осетисмо чудну топлину у срцима. Некима се отеше и сузе на очи, а неки почеше гласно да јецају. Ово место дејствује као чистилиште. Човек мисли само на Христа и на себе. И кад учини сравњење, свак мора да се заплаче од стида. Мало ко од нас да није рођен у већој удобности него Он. Тако је хтео Он, Цар над Царевима и Господар над Господарима, како је назван у Апокалипсису. – Зашто се баш онда морао родити? – кроз плач упита једна жена нашег вођа, једног грчког калуђера из Патријаршије Јерусалимске. Видите како је овде у лето хладно, како ли је тек морало бити у зиму кад се Он родио? – Па Он је и дошао да буде слуга свима – одговори вођа. – Сам је рекао: Син човечји није дошао да му служе, него да служи. Знате, госпођо, да несавесним људима није било право ни што се Он овде родио, ни што се уопште родио. Тек што се родио морала је његова Света Мајка да бежи са Њим на рукама, одавде у Мисир испред мача Иродова, а шта би тек чинили завидљивци, да се он родио на бољем месту. *** Враћајући се из Витлејема нама су зујале у ушима речи: – Он је дошао да буде слуга свима, и будући слуга свима Он је био друга савест свију. Он је сав био служба и савест. Онај ко служи – онај буди савест код људи Онај пак, ко се грамзи за право и господарство – онај сагорева савести у људи. Зато су тако често слуге већи морални фактори у свету него њихови господари. То се не пише у књиге и у новине, али то се уписује на небесима, где ће многи први бити последњи. Тешко је било отпочети ма какав разговор после силних утисака о оној свештеној Пећини. Најзад први одреши језик наш вођа, показа нам једну цркву украј пута: Ето, на оном месту преноћила су три Цара са Истока, када су се после поклоњења Господу вратила дома; па после једне паузе опет рече: – Светлост Звезде довела их је до Пећине, а са светлошћу Христовом вратили су се у своју земљу. Тада се један Абисинац окрете нашем вођи и проговори: – Данас сам ја од тебе много научен. И ако сам много пута читао Јеванђеље, никад се, признајем, нисам пажљивије задржавао на речима Христовим о служби. Кад си ме подсетио на Његове речи да Он није дошао да му се служи, него да служи, открио си ми једну битну истину о Христу Господу. – Па да! одговори наш вођа задовољно. – Тако је написано. Има и других Његових сличних изрека као: А ја сам међу вама као слуга; или: Ко је међу вама старешина нека буде као слуга; или: Ко хоће да буде први међу вама нека буде свима слуга; и још друге његове речи у томе смислу. – Не само речи, брате, него и сва дела Његова показују, да је Он дошао због службе, – рече неко трећи! – Па ето и Његово рођење у пећини! Један Рус доктор уздахну: – Ја се осећам као да сам у оној Пећини душу окупао. А како ви, господине конзуле? (То беше један конзул из Каира). – А ја – одговори конзул – као да сам добио још једну савест. Били смо већ на домаку Јерусалима. При заходу сунца ми смо погађали, које је које здање у граду. Ено цркве на Сиону! Гле тамо ниже Омарове џамије! А тамо даље ено велике цркве Васкрсења! Ено Голготе! Док смо ми тако посматрали панораму Јерусалима, наш вођа се удари руком по челу, па ће рећи: – Ах, опростите нешто сам заборавио, и огрешио се! Ми заћутасмо. – Заборавио сам, вели да вам кажем један древни обичај. Ко год од Хришћана посети Пећину у Витлејему, треба да да завет пред Богом, да ће добро дело учинити. Молим вас, дакле, пренесите се духом поново у свештену Пећину, и заветујте се нешто, сваки за себе, јавно или тајно. Ми стадосмо као окамењени. Какав би завет могли дати? Толико се добрих дела може учинити у свету, али на које ми имамо сад да се заветујемо? – Знате какав завет да учинимо – рече један кога смо ми због његове ћутљивости звали философом. Један завет за све нас. Ви видите да људи свуда у свету највише чине несрећним себе и друге због јавне утакмице око власти, господства и томе слично. Хајде, ми овако сакупљени да се заветујемо, да ћемо остатак свога живота испунити служењем у име Христово, утакмицом у служби. – Сјајно! – узвикнуше сви. – Заиста сјајно! – рече Абисинац. Та Син Божији је желео очистити свет од паганског такмичења око власти, господства, које данас чини све народе несрећним и збуњеним. То је Христос, браћо! И ако смо ми крштени у Његово име треба и да служимо у Његово име. Тако се ми заветовасмо и растадосмо. Никад се више нисмо видели. Колико је ко од тих мојих сапутника испунио овај завет није ми познато. Једно знам: да је наш завет био потпуно искрен. И могу веровати, да су моји сапутници боље од мене испунили овај ретки завет. А ја за себе могу рећи, да уколико сам га могао испунити за последњих шест година, утолико осећао сам се живим, и срећним и – човеком. Свети Николај Жички https://mitropolija.com/2023/12/27/bozicna-razmisljanja-sluzba-hristova/

Патријарх српски Порфирије упутио честитке предстојатељима помесних Православних Цркава, Папи римском Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину, представницима традиционалних Цркава у Републици Србији и свим верницима који Рождество Христово прослављају по грегоријанском календару. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је божићну честитку светејшим патријарсима цариградском г. Вартоломеју, александријском и све Африке г. Теодору, антиохијском и свег Истока г. Јовану, румунском г. Данилу и бугарском г. Неофиту, као и блажењејшим архиепископима кипарском и Нове Јустинијане г. Георгију, атинском и све Јеладе г. Јерониму и тиранском и све Албаније г. Анастасију. Патријарх српски г. Порфирије упутио је божићну честитку Папи римском Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину Велбију, апостолском нунцију у Републици Србији Надбискупу Санту Ганђемију, Надбискупу београдском Ладиславу Немету, Бискупу суботичком Ференцу Фазекашу, Бискупу сремском Фабијану Свалини, Бискупу Реформатске Хришћанске Цркве у Србији Бели Халасу, Бискупу Словачке Евангелистичке Цркве а.в. Јарославу Јаворнику, заменику Бискупа Евангеличке Хришћанске Цркве а.в. Габору Долинском, као и Бискупу крстурском Ђури Џуџару. Извор: СПЦ

У уторак, 6. јуна, навршило се 35 година од канонизације Блажене Ксеније Петроградске од стране Московске Патријаршије. У част годишњице, откривен је споменик вољеној светитељки у близини капеле у којој се налазе њене мошти на Смоленском гробљу у Санкт Петербургу. Света Ксенија је канонизована од стране Руске Православне Цркве 6. јуна 1988. Претходно ју је канонизовала Руска Православна Загранична Црква 11/24. септембра 1978. године. Празник Свете Ксеније почео је служењем Божанствене Литургије у храму Смоленске иконе Богородице на Васиљевском острву у Санкт Петербургу. Службом је началствовао Његово Високопреосвештенство митрополит петербуршки Варсануфије уз саслужење низа архијереја и клирика, саопштавају из Митрополије петербуршке. Његово Преосвештенство упутио је пастирску реч о најомиљенијој светитељки Санкт Петербурга: Блажена Ксенија се одрекла свега и отишла да проповеда покајање, помагала људима, молила се за град Светог Петра, помагала у изградњи цркве. Радила је само оно што је сматрала потребним Христа ради. Она је сав свој живот посветила Њему, и ништа је није могло одвратити од Њега — ни прогон ни прекор. Света Ксенија је увек била са Христом, стога је прослављена као првобитна светитељка Санкт Петербурга… Град не може без праведника, и хвала Богу, Господ га благослови. Потребна нам је помоћ светаца и поверење у њихову помоћ. Само онај ко је са Богом може победити. Дакле, наш народ треба да се уједини, да долази у цркву, да се моли и окрепљује. Потом су Митрополит и његови пратиоци отишли у капелу Блажене Ксеније на Смоленском гробљу да благослове нови споменик светитељки и помоле се на њеном гробу. Скулптура је плаћена донацијама верних православних хришћана. https://mitropolija.com/2023/06/09/otkriven-spomenik-svetoj-kseniji-petrogradskoj-na-35-godisnjicu-njene-kanonizacije/

У календару Православне Цркве, а то истовремено значи – у великом дијелу црногорске традиције, период од Божића до Малога Божића (07. до 14. јануар, по нумерацији Грегоријанског календара), представља нарочито весели период испуњен дружењем, посјетама и братским гозбама. Разлог овој радости је прослављање догађаја рођења Богомладенца Христа, а са тим у вези и почетка новог годишњег круга. Мало људи о томе свакодневно (или уопште) мисли, али је велика ствар чињеница да се Земља са најудаљеније тачке свог елипсоидног пута, баш у ове дане, враћа ближе Сунцу. Као са ивице неког бескрајног понора, сваке године, наново, у нови покушај живота. Птицама, пчелама и цвијећу тај живот иде као од шале, некако лако. И живот и смрт. Ми људи га, по некој урођеној склоности, изразито компликујемо. Зато је чињеница да се Бог родио као човјек, извор великог оптимизма, од кад постоји библијски текст и све оно што је њим инспирисано. Као да у том догађају, сва ова наша цикличност, сва та смјена рађања и умирања, добија неку оправданост и неки разлог да у њој тражимо виши смисао. Бог, који све држи и сваком стихијом управља, постао је човјек. Мало, немоћно, и свакаквим пропадањима склоно биће. Онај без чијег присуства и наџора не бива ништа, постао је беба, људски младунац – тако слаб и незаштићен, да му је требала, под хитно, помоћ људи. Најприје Мајке која га је родила, а потом праведног Јосифа, па онда околних пастира… Научно је доказано, да је од свих младунаца, пилића и ларви, у моменту доласка на овај свијет – најнемоћнији човјек. Док осталима треба пар минута да се одупру на ноге, или пар седмица да размашу своја крила, све то код људског новорођенчета траје мјесецима и годинама. Па ето такав слабић међу живим душама одлучио је бити и Створитељ! Умни пјесник Јован Дучић поставио је монументално питање у свом ”говору Богу”, које гласи: “Јесмо ли као у исконске сате Налик на твоје обличје и данас? Ако ли нисмо, каква туга за нас, Ако ли јесмо, каква беда за те”. Међутим, садржај божићних празника побједнички надилази преко овог драматичног питања и још драматичније зебње. Он каже да је послије толико времена протеклог од ”исконских сати” стварања, Створитељ похрлио свом створењу. Да га исправи, додатно уобличи, усправи и усмјери на праву страну. И то не чини издавањем неких директива са небеса (старозавјетним маниром), него преузимањем на себе, у потпуности, људске судбине. Од деветомјесечног боравка у мајчинској утроби, преко свих фаза одрастања и сазријевања, до хватања у коштац са трагизмом човјекове судбе у историји. Зато Његошев најмудрији јунак изговара стихове како ”нема дана без очнога вида, нити праве славе без Божића”. Ова лозинка игумана Стефана није само тек једна међу толиким репликама у Његошевом књижевном опусу, него она има својство епилога, круне, посљедње поруке владике – поете. Божија Мајка, Пресвета Богородица Марија, личност која је, на разне начине, инспирисала толике умјетнике, мислиоце и народне вође, представља првог човјека који је на себе преузео улогу, парадоксалну, предивну и нестварну – Даваоца живота Богу! У свом премудром промислу Бог је благоизволио да се спусти до тог нивоа немоћи, на ком ће му, неизоставно требати помоћ људи. То је врхунац педагогије, како оне родитељске тако и оне учитељске: ”Ајде сад ти, да те видим како ти то радиш”. Од тада, од тог првог Богородичиног загрљаја уплаканог Ђетета, преко оног (”Пијета”) под крстом у ком плаче Родитељ, па све до наших данашњих загрљаја – божићна порука је максимално мотивациона: загрлимо једни друге, онако као што би (да можемо) загрлили самог Бога. С тим што Божије присуство у човјеку није ствар неке надахнуте симболике и ријетке имагинације, него нам га Божић нуди као потпуну реалност, која је ето, на дохват руке. Ако је Творац свога Сина могао учинити сином људи, онда и ми, кроз ”очни вид” овог празника можемо и морамо свакога човјека виђети сином Божијим, сликом Бога Живога, малим Господом – господином. На уобичајено ословљавање људи које сам ”понио из куће”, још ми понеко одговара љевичарски: ”Нијесам ти ја попе господин, него обични сиромах, сељак, радник”. На одређеном нивоу расуђивања овакав став је утемељен и оправдан. Али ми увјерење не дозвољава да титулу господина оставим за сталешку, социолошку употребу. Њена етимологија је дубоко богословска и самим тим, егзистенцијалистичка. Све ово ограничено и пролазно у нама, потиче од Беспочетног и Бескрајног. А направљено је да ”ради” тако да се у тај Бескрај врати. И то не као отпадак који иде на рециклажу, него као творевина која свој пуни смисао добија у Творцу. Отуда су стрпљење, ношење тренутних немоћи и неријешених питања, као и вјера у невидљиву будућност – основне карактеристике живота инспирисаног божићним порукама. Насупрот њима стоје захтјеви да се ”одмах и сада” све регулише, разријеши и да све постане видљиво, извјесно и доступно голом оку. Генијални Лесо Ивановић је одавно закључио да ”залуд око даљинама пипа”, а Петар Други Петровић да су ”будале код очију слијепе”, што се све улива у бескрајни океан древних светоотачких мудрости које кажу да се неке дубље истине боље и јасније виде срцем него физичким очима. И збиља – има људи са оштећеним видом, па и оних који су без таквог вида у потпуности остали, али нико није ступио у овај живот а да нема срце. Срце је, а не око, основни предуслов људскости. Најприје онај срчани мишић којим се баве кардиолози, али потом, још важније и дубље од тога – срце као око душе. Као најосјетљивији сензор, чуло радости и туге, чуло којим видимо оно у шта вјерујемо; чуло коме не требају материјални докази, него само откуцај другог срца на другој страни. Онај срчани мишић може и да стане, а ово духовно срце је будно и онда када човјек усни вјечитим сном. „Ја спавам, а срце је моје будно“ – каже псаламски стих који се као епитаф користи на хришћанским надгробним споменицима. Зато, у свјетлости овог празника, нема мртвих, нема несталих, нема безвриједних. И нема људи без срца. Некима је можда залеђено усљед разноразних околности, али се свако да отопити, на празничној ватри, која у божићне дане ”плама боље него игда”. https://mitropolija.com/2023/01/14/o-gojko-perovic-bozicna-radost/

Српско привредно друштво Привредник организује божићну аукцију уметничких слика. Сав новац од продаје слика иде искључиво у два Привредникова фонда за стипендирање надарених ученика и студената слабијих материјалних могућности. Слике су настале на традиционалним Привредниковим међународним добротворним колонијама које се организирају у част оснивача Привредника, Владимира Матијевића. Аутори су академски сликари из Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Словеније. Обогатите свој простор врхунским уметничким делима која можете купити по изузетно повољној цијени, а притом помажете талентоване ученике и студенте, Привредникове стипендисте. Аукција „Слика за стипендију" одржаће се у четвртак 12. јануара 2023. с почетком у 19 сати у клубу Привредников дом, Прерадовићева 18, Загреб. Привредников дом бит ће отворен од 18 сати, те ће посетиоци моћи слободно разгледати изложене фотографије прије саме аукције. Добро дошли! Извор: ТВ Храм

Хумaнитaрнo друштвo “Дoбрoтвoр” из Moстaрa и oвe гoдинe уoчи прaвoслaвнoг Бoжићa прoвeлo je свojу, сaдa вeћ трaдициoнaлну, хумaнитaрну aкциjу кaкo би и oни кojи су у стaњу пoтрeбe oсjeтили дa нису сaми и Бoжић прoвeли нa лиjeп нaчин. Прeдсjeдник Хумaнитaрнoг друштвa ”Дoбрoтвoр” Mиркo Лeчић кaжe дa je вишe oд двaдeсeт вoлoнтeрa пoсjeтилo oкo 70 прaвoслaвних пoрoдицa нa пoдручjу Хeрцeгoвaчкo-нeрeтвaнскoг кaнтoнa, oд Ивaњицe, прeкo Стoцa, Чaпљинe, Moстaрa пa дo Кoњицa и oбрaдoвaлo их прeхрaмбeним пaкeтимa и oснoвним живoтним нaмирницaмa. ”Oвe гoдинe срeдствa зa нaбaвку нaмирницa oбeзбиjeђeнa су зaхвaљуjући пoдршци Mинистaрству здрaвљa, рaдa и сoциjaлнe зaштитe нa чeлу сa министрoм Гoрaнoм Oпсeницoм кoмe сe oвoм приликoм зaхвaљуjeмo. Taкoђe, oдрeђeну кoличину хрaнe дoнирaли су пaрoхиjaни пaрoхиje Блaгajскe. Срeдствa су дoнирaли и дoнaтoри из зeмљe и инoстрaнствa”, кaжe прeдсjeдник ”Дoбрoтвoрa”. Вриjeднoст пoдиjeљeних прeхрaмбeних пaкeтa je oкo 7000 КM, aли вриjeднoст oвe aкциje je мнoгo вeћa, jeр су oни кojи су у стaњу пoтрeбe oсjeтили дa нису усaмљeни и бeз пoдршкe. ”Дoбрoтвoр” тoкoм циjeлe гoдинe пoмaжe сoциjaлнo угрoжeнe и бoлeснe нa пoдручjу Moстaрa, a вeликe хумaнитaрнe aкциje трaдициoнaлнo прoвoди зa Бoжић и Вaскрс. Извор: topportal.info Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2022. године ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свeштенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз сверадосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! …Роди нам се Дете, Син нам се даде, којему је власт на рамену и име ће му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мира (Ис 2, 14). Драга наша децо духовна, Радујмо се на овај велики и дивни празник Рођења Господа, Бога и Спаса нашег Исуса Христа, којим се остварило спасење света и човека! Придружимо се анђелима певајући: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лк 2, 14)! Зраци славе Господње су нам открили пећину која је свету постала источник Пута, Истине и Живота! Веселимо се са свеколиком творевином кличући песму нову, јер је Велики и веома Хваљени, над свима Господ, постао малено Дете! Ликујмо и, попут пастирâ у оној светлозарној ноћи, светлијој од дана, пригрлимо Онога Који је савио небеса у јасле! Празнујмо и, следујући мудрацима са Истока, неустрашиво проповедајмо блистајућу Звезду која је одагнала таму смрти и привела нас вечној Светлости и вечноме Смислу! Тајна Божића садржана је у бескрајном смирењу Превечнога Који се родио као Детенце и дозволио да га додирнемо, а умало, по свезлој замисли Иродовој, и повредимо. Но, не марећи за људске слабости, Син Божји очекује нашу љубав и омогућује нам да Га загрлимо. Тако смо о Божићу позвани да будемо судеоници Његовог одрастања у овоме свету како бисмо узрасли у меру раста пуноће Христове (Еф 4, 13). У овој богочовечанској спрези ми усвајамо јеванђелске врлине, вечне вредности које Син Божји Собом доноси на земљу. Живећи по заповестима Господњим, у окриљу свете Цркве, ми почињемо да гледамо Његовим очима, дишемо Његовим плућима и мислимо Његовим умом. На тај начин постепено усвајамо ум Христов, јеванђелски етос, вечне вредности, постајући препорођени људи, грађани Царства Небеског и укућани Дома Божјега. Браћо и сестре, ако се определимо да будемо обликовани Тајном љубави и смирења, пројављеном у Догађају Рођења Христова, преобразиће се и све око нас. Ако нам мерило свих вредности постане Божанско Чедо Које повијено лежи у јаслама, зачућемо исти онај укрепљујући глас анђела који је у првој божићној ноћи утешио пастире: „Не бојте се! Јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ” (Лк 2, 10 – 12). Oво вечно и непролазно анђелско охрабрење својом благодатном поруком и силом претвара страдални и немирима распарчани свет у место божићног мира и радости. Да би тај даровани нам мир постао делатан у наше време и у нашем животу, ми се за то морамо својски потрудити, морамо га не само прихватити него и учинити суштинским садржајем нашег живота. Братоубилачки и разорни ратови, који и данас широм планете Земље сеју смрт, показују да прави мир није просто одсуство оружаног сукоба већ плод самопрегорне жртве коју је међу људима засејао и Својим Очовечењем запечатио Сâм Господ. Мир Божји нам се открива у богочовечанској Личности Христовој, куца на врата наше слободе и позива нас да га уведемо у своје домове и школе, на своја радна места, у скровишта, ровове, животе. Позива нас да се придружимо свима који са нама деле исти, вечни, свети и непромењиви етос или систем вредности – оно што волимо и што јесмо, оно у што верујемо и што знамо. Тада ћемо и у својим ближњима препознати Богомладенца и моћи да и њих дарујемо златом животне радости, смирном искрене љубави и тамјаном истинског смирења. Драга децо духовна, Рођење Христово је одувек и од свих поштовано и као породични празник, празник домаћег огњишта и његове топлине. Зато је погрешно да се на Бадње вече, у предвечерје радосног Празника, не дочекује Богомладенац, Који је предвечни Бог и Дете нас ради рођено, у домаћој атмосфери која преко бадњака, расуте сламе и свега осталога подсећа на скромну пећину у којој је Он, Најсмиренији међу смиренима, рођен, повијен и у најобичније јасле положен, и да се уместо тога по улицама и трговима слави на полупагански начин у полупијаној атмосфери. Као што су моћници онога времена прогањали и желели да униште Богомладенца, тако и њихови данашњи наследници дижу глас против породице, утемељене у хришћанским вредностима. Одговор Цркве на ову јавну и трајну агресију не може бити другачији до јеванђелски, апостолски и божићни. То значи да Црква неодступно стоји на својим вечним и непромењивим уверењима, чувајући границе Закона како је благоизволео Бог, не намећући своје вредности никоме, али, истовремено, не одступајући од њих ни за јоту. Ниједну личност под небеским сводом ми не изводимо на свој, људски суд, нити бацамо духовно камење на оне који не деле нашу веру, али одлучно одбијамо да било чији слободни, али погрешни избор изједначимо са нашом слободом и одговорношћу која је прати. Да би, у дубоко рањеном друштву, деца могла да се одупру поплави позивâ на насиље у школама, на друштвеним мрежама, на стадионима и у спортским халама, треба да буду одгајана у здравом породичном окружењу, обликована љубављу, а не мржњом и агресивношћу. Појаву насилног и деструктивног понашања у нашим школама прате и већ поменута недопустива настојања да се читавом просветном и образовном систему, од вртића до универзитета, наметну учења, идеологије, праксе и обичаји потпуно опречни хришћанском етичком кодексу и богоугодном животу не само нас православних Срба него и свих са којима делимо животни простор. У данима божићне радости, мира и породичне топлине у нашим су молитвама и они међу којима букти ратни огањ, а најпре једноверна браћа и сестре из Украјине и Русије. Са тугом гледамо на ратне сукобе и жртве, у чему, јавно или тајно, учествују разни актери. Последице трагичног братоубилачког руско-украјинског сукоба, подстицаног свакодневно споља, страшне су, а ратни пожар, као никада до сада, прети целом свету. Због тога се са посебно усрдном молитвом обраћамо Богомладенцу Христу, а искреним братским позивом свим непосредним и посредним учесницима рата, да пронађу у себи снаге, како би престало страдање, избеглице се вратиле у своје градове и села, обновили се њихови домови, а мир се вратио у подручја захваћена ратним пожаром. Од половине ове године и у нашој заветној родној земљи, на Косову и у Метохији, вековни комшилук поставља ултиматуме, провоцира, спроводи терор и непрекидно прети преосталим, незаштићеним Србима прогоном и зулумом, уз злослутно ћутање или, чини нам се, прећутну подршку појединих моћних држава. Подсећамо све надлежне чиниоце на то да и за Србе на Косову и Метохији треба да важе универзална људска права и слободе какве имају Албанци и сви људи на свету. Лична безбедност, сигурност имовине и слобода кретања припадају свима подједнако и као таква морају да буду неприкосновена. Клањајући се Рождеству Христовом, молимо се да у нама, али и у свима са којима делимо простор и време живота и у свим народима света завладају љубав, разумевање и божићна добра воља и мир који превазилази сваки ум (Флп 4, 7). Празничном радошћу Рождества покретани, са нарочитом архипастирском бригом и одговорношћу поручујемо свим нашим саплеменицима, браћи и сестрама, православним Србима, где год живели, да је Мајка Црква увек уз њих и да их позива да буду будни за слушање и вршење Јеванђеља Христовог, а кроз то приправни да благу вест мира и љубави неућутно објављују сваком човеку и целом свету. Честитајући вам Божић и Нову 2023. годину доброте Господње, желимо вам свако истинско добро и неотуђиву радост од Богодетета Христа, уз сверадосни божићни поздрав: Мир Божји – Христос се роди! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2022. године Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом: Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ Епископ будимски ЛУКИЈАН Епископ банатски НИКАНОР Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН Епископ канадски МИТРОФАН Епископ бачки ИРИНЕЈ Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ Епископ жички ЈУСТИН Епископ врањски ПАХОМИЈЕ Епископ шумадијски ЈОВАН Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ Епископ западноамерички МАКСИМ Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ Епископ источноамерички ИРИНЕЈ Епископ крушевачки ДАВИД Епископ славонски ЈОВАН Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ Епископ тимочки ИЛАРИОН Епископ нишки АРСЕНИЈЕ Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН Епископ далматински НИКОДИМ Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ Епископ будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ Епископ шабачки ЈЕРОТЕЈ Епископ западноевропски ЈУСТИН Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН Викарни Епископ марчански САВА Викарни Епископ хумски ЈОВАН Викарни Епископ хвостански АЛЕКСЕЈ Викарни Епископ новобрдски ИЛАРИОН Викарни Епископ јегарски НЕКТАРИЈЕ Викарни Епископ липљански ДОСИТЕЈ Викарни Епископ топлички ПЕТАР ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА: Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ Епископ брегалнички МАРКО Викарни Епископ стобијски ДАВИД СПЦ

Нека радост предстојећег празника испуни душе и срца свих хришћана како бисмо сви славили име Божје у векове векова. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је божићну честитку светејшим и блажењејшим предстојатељима Православних Цркава: цариградском Вартоломеју, александријском и све Африке Теодору, антиохијском и свег Истока Јовану, румунском Данилу и бугарском Неофиту, кипарском и Нове Јустинијане Георгију, атинском и све Јеладе Јерониму и тиранском и све Албаније Анастасију. Патријарх српски г. Порфирије упутио је божићну честитку Папи римском Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину Велбију, апостолском нунцију у Републици Србији Надбискупу Санта Ганџемију, Надбискупу београдском и председнику Међународне бискупске конференције Светог Ћирила и Методија Ладиславу Немету, Бискупу сремском Ђури Гашпаровићу, Бискупу коадјутору сремском Фабијану Свалини, Бискупу Реформатске Хришћанске Цркве у Србији Бели Халасу, Бискупу Словачке Евангелистичке Цркве а.в. Јарославу Јаворнику, суперинтенданту Евангеличке Хришћанске Цркве а.в. Габору Долинском. Патријарх српски г. Порфирије, који је и администратор Епархије загребачко-љубљанске, упутио је срдачне честитке верницима Римокатоличке Цркве у Словенији и Хрватској, Надбискупу загребачком Јосипу кардиналу Бозанићу, председнику Хрватске бискупске конференције Надбискупу задарском Желимиру Пуљићу и свим члановима Хрватске бискупске конференције, као и председницима, председницима парламената, премијерима и министрима надлежним за сарадњу са Црквама и верским заједницама у Словенији и Хрватској. „Нека радост предстојећег празника испуни душе и срца свих хришћана како бисмо сви славили име Божје у векове векова”. стоји у честитки предстојатеља Српске Православне Цркве. https://spc.rs/bozicna-cestitka-patrijarha-srpskog-porfirija/

Епархија врањска је известила да, у сусрет Божићу, Свеправославно друштво "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски" и Коло српских сестара "Преподобна Анастасија" при Епархији, покрећу акцију прикупљања средстава за помоћ вишедетним породицама, самохраним родитељима и материјално угроженим породицама. Детаљи су у наставку: Свoм свештенству, вероучитељима, привредницима, друштвеним и приватним фирмама и организацијама, верном народу на простору Епархије врањске Браћо и сестре у Христу, Поводом Великог хришћанског празника, Рођења христовог - Божића, Свеправославно друштво Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски, секција жена Коло српских сестара Преподобна Анастасија при Епархији врањској, покрећу акцију прикупљања новчаних средстава за помоћ и подршку вишедетним породицама, породицама самохраних родитеља и материјално угроженим породицама. Из године у годину, Свеправославно друштво спроводи акцију са циљем да се у ове свете и Богом благословене дане сви саборно и у духу хришћанског човекољубља и братољубља окренемо једни другима, како бисмо заједно осетили лепоту, радост и светост Празника. Позивамо Вас да својим новчаним прилогом помогнете и подржите нашу акцију. Новац можете уплатити на жиро рачун Црквене општине Врање са назнаком За Божић, број жиро рачуна ЦО Врање 200-3175040101008-20. Унапред захвални, поздрављамо Вас радосним поздравом ХРИСТОС СЕ РОДИ! Извор: Епархија врањска

Епархија зворничко-тузланска је известила о Божићној акцији коју је, по благослову Владике г. Фотија, покренула Црквена општина Зворник - Стари Град, за помоћ угроженим парохијанима: Увидјевши да је новонастало вријеме још више угрозило егзистенцију оних који су и раније живјели у тешким животним условима, у сарадњи са ДОТ-ом, a по благослову Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија, Црквена општина Зворник- Стари Град, покренула је хуманитарну акцију ради помоћи нашим угроженим парохијанима. Налазећи се у данима божићног поста када се постом и молитвом, потпомогнути Божијим милосрђем, ослобађамо силе гријеха ради што достојнијег сусрета и сједињења са Богомладенцом кроз Свето Причешће, трудимо се да учинимо што више добрих дјела према нашој браћи која у сиромаштву страдају. Трудимо се да не заборавимо да је човјек биће заједнице, те да не требамо да постанемо саможиви и самољубиви већ човјекољубиви, а преко човјека који је слика Божија, Богољубиви. Овим путем позивамо све наше парохијане и све људе добре воље који су у финансијској могућности, да за новац који им претекне у данима поста или касније, помогну нашу акцију или неку сиромашну породицу у својој близини и потроше исти на Богоугодно дјело јер: „Блажени су милостиви јер ће бити помиловани“ (МТ. 5,7). Протојереј Милош Зекановић Извор: Епархија зворничко-тузланска

Хуманитарна организација "Сви за Космет" наставља традиционалну Божићну акцију, која већ већ годинама доноси велику радост српској дечици на Косову и Метохији. Позивамо вас, да према својим могућностима, узмете учешћа у овој акцији и својим прилогом улепшате Божић и након тога Нову годину бар једном српском детету које живи и расте у јужној српској покрајини. Акција ће у недељу 18 . децембра бити одржана код цркава св. Пантелејмона и храма св. Илије у Миријеву од 8 до 13 часова, а до 25. децембра односно 1. јануара 2023. године, акција се одржава у више београдских цркава, што можете видети на фотографији уз ову вест. Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Епископа зворничко-тузланског г. Фотија, доброчинством свих учесника, у Брчком ће бити организована традиционална хуманитарна акција за потребите: Велики број наших ближњих нажалост и ове године, биће без Божићних печеница. То знам из прве руке, јер кроз дугогодишњи рад у Светосавској омладинској заједници, али и као парохијски свештеник, био сам у прилици добити ширу слику стања породица који материјално преживљавају борећи зе за опстанак свакога дана. Божић и Васкрс су увијек прилике, да се барем тада, ако не и чешће окупљамо око доброг дјела и учинимо мало доброчинство, колико до нас стоји и колико смо у могућности. У нашим селима приградским насељима, ситуација је још тежа и израженија, тако да мало помоћи у виду пакета хране и хигијене или Божићних печеница, иако неће промијенити живот тих људи, свакако ће учинити да ти људи осјете да у овим празничним данима нису сами у својој муци и немогућности да живе простојно и достојно многих других породица. На нама који имамо мало више у материјалном смислу, стоји да им укажемо братску хришћанску љубав и да се пред Богом не постидимо, јер ко је гладнога и жеднога нахранио, напојио, обукао, обишао, учинио је то самоме Христу. Ове године заједничким напорима наше Цркве, благословом нашег Епископа Фотија, доброчинством свих који буду учествовали било каквом донацијом, организује се ова традиционална хумана акција, а наши светосавци као и до сада ће преузети, попаковати, пронаћи потребите породице и доставити им оно што буде прикупљено овом приликом. Унапријед хвала свима на учешћу, да у здрављу и радости дочекамо најрадоснији празник Рођења Христа Господа. Протонамјесник Кристијан Ђокић Координатор Светосавске омладинске заједнице Брчко Извор: Епархија зворничко-тузланска

Хуманитарни омладински клуб „Млади за Космет“ из Подгорице почео је божићну акцију прикупљања помоћи за Народне кухиње на Косову и Метохији и манастир Дубоки поток. “Покрећемо Божићну акцију са циљем да прикупимо 10.000 евра”, саопштили су “Млади за Космет”, позвавши све људе добре воље и племенитог срца да у складу са могућностима дају свој допринос. Народне кухиње које води ДО ,,Мајка девет Југовића”, а које функционишу под Епархијом рашко-призренском и косовском-метохијском, хране више од 2.000 људи и има их шест широм Космета. Осим основних потреба које обезбјеђују најугроженијима, реализују и друге пројекте важне за опстанак нашег народа. Растом цијена намирница и онако тешка ситуација за Народне кухиње на Косову и Метохији додатно је отежана, па им је неопходна помоћ за нормалан рад. Манастир Дубоки поток налази се у близини Зубиног Потока. Потиче из 14. вијека, а након што је неко вријеме био напуштен, обновили су га монаси из Црне Реке. Вјековима је био средиште духовног живота у Ибарском Колашину. Сачињавају га црква Ваведења Свете Богородице и обновљени конак из 19. вијека. Цркву Свете Богородице вјерни народ зове и ,,Црква Свете руке” прозвана по руци Св. Никите која се чува у манастиру. Начин уплате: Хуманитарни омладински клуб Жиро рачун 510-93398-79 (ЦКБ) Paypal сервис: [email protected] Сврха уплате: Донација https://mitropolija.com/2022/11/03/bozicna-akcija-za-narodne-kuhinje-na-kim-i-manastir-duboki-potok-ukljuci-se-i-doniraj/

Телевизија Храм Архиепископије београдско – карловачке, уз подршку Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама и братством храма Светог Саве, реализовала је у протеклој години пројекат под називом „Земљи со, а тами сјај“. У питању је музичка компилација од 12 нумера, на којој учествују бројни наши уметници и музичари. Сергеј Ћетковић, Биља Крстић, Душан Свилар, Леонтина Вукомановић, Хорови Храма Светог Саве на Врачару, Катарина Божић...само су неки од учесника који су својим учешћем дали допринос овом пројекту. На компилацији ће се наћи неке од нумера из продукције Телевизије Храм, које су обележиле претходну годину, као и потпуно нове, ауторске нумере. Ово је година неколико јубилеја везаних за Св. Владику Николаја Велимировића, стога је одабиром увршћено и неколико његових песама, до сада необјављених. Између осталих, ту је и његова чувена „Победна песма“, у потпуно новом музичком руху коју изводе хорови храма Светог Саве са гостима. Израда музичких аранжмана поверена је Растку Аксентијевићу и Небојши Брдарићу, а све нове нумере снимане су у Студију Спарта, осим једне, која је реализована у сарадњи са РТВ Војводина, о чему ће ускоро бити више речи. Песме ће бити објављиване као синглови, а ускоро се очекује и издавање самог компакт диска. Током снимања, у радосној атмосфери, свако од извођача уткао је по нешто своје и аутентично и настале су нумере, нешто савременијег звука за које смо сигурни да ће бити топло прихваћене. Прва од песама коју представљамо је Божићна нумера, „Христос се роди“. Аутор текста је Драгана Д. Мирковић, музику потписује Ана Ивановић. Учесници на песми су Сергеј Ћетковић, Леонтина Вукомановић и дечији хор „Чаролија“, Даница Крстић, Душан Свилар, Ана Ивановић и Зое Кида. Радујемо се да са вама, драги гледаоци, поделимо радост Божића, и нову, духовну музику, и заједно славимо Господа кроз песму и молитву! Датуми објављивања свих нумера ће бити објављивани путем Телевизија Храм и као и њених пратећих друштвених мрежа, све информације биће доступне на програму Телевизије Храм, сајту и друштвеним мрежама. Мир Божији Христос се роди, ваша Телевизија Храм.