Претражи Живе Речи Утехе

Понекад нам се деси да наступи најцрња ноћ у души, када нам се чини да је Бог далеко од нас. Али то је само обмана, зато што нам је Бог ближи него само наше дисање. Овакви тренуци су по Божијем допуштењу, како би смо се што више приљубили уз Њега, слично као када мајка, пуна љубави, постави дете на своје ноге, и удаљи се од њега, па испружених руку чека да дете начини прве кораке. Ова мајка је увек спремна да дете прихвати и узме га у наручје чим види да оно посрће. Међутим, она зна да је потребно да се удаљи на кратко, да би њено дете научило да само стоји на своје две ноге. Тако је и са нама. Када видите да вам је тешко да се молите, упалите кандило испред икона и седите у тишини. Реците Богу: „Тужан сам и болан, и не умем да Ти се обратим, а тако ми је потребно да у свом срцу чујем Твој глас. Понекад се највећи духовни раст постиже управо у тренуцима потпуне сломљености, зато што у тим тренуцима увиђамо колико нам је Бог потребан и колико од Њега зависимо. Не бојте се, драги моји, јер је Бог близу и неће вас напустити. Господ допушта тренутке духовне суше, када се човек уплаши да га је Он напустио, како бисмо Му завапили. Када смо у борби или када патимо, тада постајемо духовно јачи у вери. Молитва ће се вратити ако искористимо тренутак тишине, дозволимо Богу да делује у тој тишини, и када ослушнемо Његов глас. Родитељ који домаћи задатак свога детета стално ради уместо њега, не чини му никакву услугу, зато што то дете никада неће научити да се брине о себи и увек ће бити зависно од свог родитеља. Господ жели да ојачамо у вери, и да у исто време наш однос Њим буде све зрелији. Ако не научимо да се бринемо о себи, заувек ћемо бити као зависно дете које никада неће умети да досегне висине, него ће заувек остати слабашно и плашљиво. С љубављу у Христу, игуман Трифун http://sveti-jovan-krstitelj.blogspot.com/p/blog-page_4203.html

Понекад се и у теби, ревносном хришћанину који се каје за грехе, после извесног времена угаси пламен, охлади ужарено угљевље које је твоје срце претворило у жртву паљеницу, заспи вулкан који је избио у теби. Твоја вера је кипила, а сада се хлади, и ти почињеш да се колебаш. Променио сам се, нисам исти као што сам био. Сада немам ту жељу, не желим да водим духовни живот. Зато касним у цркву, не долазим рано, не осећам много од онога што сам раније доживео. То је веома велика тајна, која се дешава свим људима. Мораш бити искрен, утемељен, стваран и знати да се то дешава свим хришћанима који се боре. Сви су прошли и проћи ће овим путем. Када упознаш Христа, доживљаваш чудо и занос. Нешто касније, међутим, Христос те напушта. У ком смислу те оставља? Васпитно, односно Он жели да се потрудиш и својим трудом и борбом стекнеш ово чудо, које си напрасно доживео. Они који се труде, они то доживљавају и знају. То је суштина духовног живота и то треба разумети јер је веома важно. Када кажем "суштина" мислим на једну главну тачку, коју човек мора добро разумети, иначе постоји ризик да све напусти. У ствари, ово је добар и важан тренутак на твом духовном путу, а ти не осећаш да све иде добро. Мислиш да с тобом нешто није у реду, јер те савладавају слабост, досада, лењост, засићеност, умор у молитви. Да ли желиш да будеш близу Бога? То ћеш показати сопственом борбом. Не без потешкоћа. У том тешком часу када осетиш да су те сви напустили – и што је најтрагичније, чак и Бог (да, има тренутака када осећаш да те је и Бог напустио), – у часу када осећаш да те савладавају искушења и обузима те талас отпора, конфронтације и духовног безвољности – у тај час ти је Господ најближи. Када мислиш да је Бог одсутан, Он је веома снажно присутан у твом срцу. Ово је велика ствар, и ако ово разумеш , престаћеш да кривиш Бога. Тако се рађају свеци. Међу искушењима. Тако расту душе. У духовном животу човек мора имати велико стрпљење. Сви Божији људи су прошли кроз ово. Инсистирај, не очајавај, не одустај. Неки људи мисле да, пошто су отишли у цркву на Велики петак и заплакали, то значи да је то Божји додир са душом. Греше. То није додир са Богом. Ово је сентименталност. Ако је то заиста био додир Бога, онда би требало да промене свој живот. Да, има тренутака када човек оклева. И свети апостоли су оклевали. Светитељи наше Цркве наишли су на тешкоће, други су изгубили веру и повратили је. Код трећих се душа загрејала, охладила и поново загрејала. Свачији пут је мистерија. На крају крајева, не грешиш са задовољством, не грешиш намерно, већ се бориш. Борио си се, пао, видео своју слабост, па покушавај поново! Само Христос је савршен. Да си се припремио за рај, Он би те узео. Бити жив – упркос свим искушењима – значи да Бог има неку врсту мудрог плана. Моли се да се твоје срце, твој ум отвори, да видиш ове тајне, схватиш зашто кроз све ово пролазиш. И на крају ћеш разумети велику љубав Божију. Такве душе улазе у рај – које су се подвизавале, које су у рукама Божијим постале добре. Арх. Андреј Конанос https://pravlife.org/ru/content/arhimandrit-andrey-konanos-bogoostavlennost

Према агенцији Вимаортоксиас.гр, пожар је настао у нижим пределима близу арсане Светог Василија и брзо је обустављен. Уз то је још седморица људи изашло да пешке смирују преостале делове ватре. За сада је узрок пожара непознат, а нема података ни о штети или повређенима. Извор: Српска Православна Црква

Звучни запис предавања Извор: Радио Слово љубве

Цркве „духови“ близу реке Јордана, где је Свети Јован Претеча крстио Господа Исуса Христа, можда ће поново бити отворене поклоницима у оквиру пројекта уклањања мина. Наиме, хиљаде мина је постављено на обалама реке која је некада била ратна зона између Израела и Јордана. После заузећа Западне обале 1967. године Израел је поставио мине изненађења око седам данас православних и католичких цркава ради заштите од јорданских упада. Две земље су склопиле мир 1994. године, али чишћење мина је почело после неколико година. Хало Траст, добротворна организација са седиштем у Шкотској, сада настоји да скупи 4 милиона америчких долара како би очистила преосталих 4.500 мина на западној обали реке. Минирано подручје је само пола миље удаљено од већ очишћене локације у Каср ал Јахуду (око пола сата вожње од Јерусалима), где хришћански поклоници већ долазе у великом броју. Фондација наводи да би требало две године да се очисти ова област, и да постане безбедно како би се цркве поново отвориле, а тај посао подржавају израелске, јорданске и палестинске власти. Није јасно где се тачно налази локација наведена у јеванђељу као „Витинија с оне стране Јордана“; обе земље тврде да је Витинија на њиховој страни реке. Први доказ манастира близу места Исусовог крштења потиче из шестог века, када је поменуто да је он подигнут по наредби византијског цара Анастасија I (491-518). Јорданска страна реке је проглашена Унесковим местом културног наслеђа 2015. године, после отварања 2012. године. Израелска страна је отворена 2011. године и примила је више поклоника, али цркве су остале затворене. -Сваке године ова места привуку више од 450.000 туриста и поклоника из целог света, и ми смо сигурни да ће локална привреда процветати након што се очисте мине на територији око цркава, као и после њихове обнове, рекао је Ронен Шимони, директор пројекта Хало Траста за чишћење мина. Извор: Православие.ру (Превод – Информативна служба СПЦ)