Претражи Живе Речи Утехе

У навечерје празника Светог Василија Острошког, 11. маја, у манастиру Острог служена је Вечерња служба којом је началствовао Његово преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј у присуству Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и преосвећене господе епископа бихаћко-петровачког Сергија и буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила, свештенства и свештеномонаштва из више епархије Српске православне цркве. Молитвеном сабрању присустовало је више хиљада вјерника који су упркос лошем времену дошли из разних крајева на поклоњење Острошком чудотворцу. Празник је сабраном вјерном народу честитао Митрополит Јоаникије, који је бесједећи по отпусту исказао дубоку дирнутост због љубави коју су сви, поготово дјеца и омладина, показали када су и по овом великом невремену дошли у Острог: “Свима срећан празник Светог Василија Острошкога, нека би дао Бог да Свети Василије награди ваш труд! Не памтим да је било некада баш овако невријеме, али и то је дар од Бога. Тиме се показује права, истинска вјера и љубав, када било каква непогода није могла да спријечи ову дјецу и омладину, има доста и одраслих, хвала Богу, да приступе данас Светом Василију. Ту видимо какав је карактер нашега народа, јер тешко да је неко могао ову дјецу у школама научити да подносе такву жртву. Ово је нешто што су наслиједили и од својих давних и ближих предака. Наш народ је вјеран највећим вриједностима и својим светињама.” Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да Свети Василије из Острога чудотвори вјековима и да је примио много тешкоћа и суза, уздаха, надања и молитава од свога народа те да је Бог тако устројио и показао своју милост и старање о српском роду: “И послије спаљивања моштију Светога Саве послао је Светога Василија Острошкога да буде други Свети Сава и да се преко његових моштију изливају чудеса у манастиру Острог, као што су се раније вјековима изливала чудеса и исцјељења, благослов и укријепљење духовно преко моштију Светог Саве у Милешеви. Благодаримо Богу који нам је дао таквога светитеља, утјешитеља и чудотворца.” Подсјетивши да се код Светог Василија од његових светих моштију безброј људи утјешило, исцјелило, Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је нагласио да Свети Василије притиче свима у помоћ који му се обраћају на разне начине и да се често догађа да многи од оних које су љекари отписали, дођу и исцијеле се код његових моштију: “Није мање чудо када дође човјек потпуно равнодушан према вјери или без икакве вјере, или има нешто против вјере и Цркве, па се потпуно обрати Богу код моштију Светога Василија. И постане добар хришћанин, кајући се за своје претходне гријехе, гледајући да у своме животу касније што више угоди Богу, да би тиме показао да се поправио и да је нашао прави пут спасења.” На крају свог обраћања Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије позвао је сабране да заблагодаре Богу и Светоме Василију Острошкоме: “Надам се у Бога да ће овај ваш труд који сте принијели Светоме Василију, и ви који сте дошли из ближих и ви из даљих крајева, и они који су се добро сквасили и претрпјели, и они који су дошли боси, да ће сви од Бога и Светог Василија бити награђени. Амин, Боже, нека тако и буде! Свима на здравље и на срећу и радост! Да благослов Божји понесете од моштију Светог Василија у својим душама својим домовима и својим породицама. Христос Васкрсе!” Молитвена прослава празника Светог Василија наставиће се у поноћ, када ће поред његових светих моштију бити прочитан Акатист. Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служиће сјутра, на празник Светог Василија Острошког Чудотворца, са више архијереја Цркве Божије Свету службу Божију у манастиру Острог, са почетком у 8 часова, а послијеподне у 18 часова, предводиће Световасилијевску литију кроз град Никшић. https://mitropolija.com/2023/05/11/navecerje-praznika-svetog-vasilija-ostroskog-blagodarimo-bogu-koji-nam-je-dao-takvoga-svetitelja/

У навечерје празника Преподобног Данила Столпника, у среду 23. децембра 2020. лета Господњег емитовано је тридесет и прво издање емисије "Живе речи". Специјални гости емисије били су протопрезвитер Славиша Божић, Архијерејски намесник за средњу Аустрију и сабрат храма Васкрсења Христова у Бечу, и Ина Пламенац, теолог из Бара. Модератор емисије био је катихета Бранислав Илић. Господ је тако уредио да у мом животу ништа није било случајно, посебно јер сам надахнуће и пример налазио у личности своје баке игуманије Февроније, овим речима почео је своје казивање протопрезвитер Славиша Божић који је у уводном делу емисије говорио о свом животном путу. Ово је била прилика да прота истакне своје сроднике који су, поред мати Февроније, цео свој живот посветили служби Богу и роду. Отац Славиша се са радошћу присетио проте Славка Божића, умировљеног пароха београдског, свештеника који је оставио велики траг не само у његовом бићу од најмлађег узраста, већ и у срцима многих верника које је он духовно руководио као изузетан пастир словеснога стада. Била је ово прилика да се у оквиру наше емисије сетимо и нашег драгог протођакона др Дамјана Божића, главног и одговорног уредника новина Српске Патријаршије "Православље" и "Теолошких погледа". Замолили смо проту Славишу да нас упозна са особеностима црквеног живота у Бечу. У нашем храму имамо богат богослужбени живот који се савршава према устаљеном правилу, а при нашем храму имамо и две песнице. Једну предводи проф. Обрад Симулов, која негује народно црквено појање, а другу певницу предводи протиница Јелена Смиљанић која негује византијско појање. Поред тога при нашем храму имамо веронауку за одрасле што је од изузетног значаја, истакао је Архијерејски намесник за средњу Аустрију. Потребно је благодарити Господу на свему, па чак и на овој пандемији. Јеванђеље нас на неколико место подсећа колико је важно да на свему узносимо благодарност Богу, јер као слободна бића имамо дар и прилику да свој живот сместимо у категорије вечности, поучио нас је отац Славиша указујући на важност узношења благодарења Господу. Наша гошћа Ина Пламенац је говорила о вези између теологије и уметности: Веза између теологије и уметности сагледана је превасхоно у слободи која је дарована свакоме човеку, јер када се човек ослободи он стиче могућност да на најлепши могући начин искаже своју креативност. Храм Свете Тројице на Румији је освештана 2005. године, пре тачно петнаест година. Чудесна румијска литија је култ који се дуго негује и никада се није прекидао, што само указује да је народ то препознао као посебан благослов и искуство које нас преображава, истакла је Ина Пламенац у свом осврту на значај светиње на Румији. Да искушења рађају и нешто добро потврђује и позната Фејсбук група "Не дамо светиње" о којој је говорила наша Ина која је и један од модератора наведене групе која нема само информативни, већ и катихетски карактер. Бити модератор групе "Не дамо светиње" може бити сагледан и у катихетском смислу јер имамо одговорност према свим људима, а посебно одговорност да нико не изађе из групе и дијалога са неком горчином, нагласила је Ина Пламенац. Митрополит Амфилохије је нама био и отац и учитељ и пример који смо следили. Њему је свако могао да приђе и обрати му се, дословно свако ко потребује савет и било који вид помоћи. Сусрет са митрополитом Амфилохијем је определио наш животни пут, закључила је Ина Пламенац присећајући се лика и дела блаженопочившег митрополита Амфилохија. Катихета Бранислав Илић Фото: Душица Васиљевић Извор: Ризница литургијског богословља и живота

У петак, 11. септембра 2020. године, одслужена је Света Литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Гојко Перовић ректор Цетињске богословије. Оцу Гојку саслуживали су: протојереј-ставрофор Драган Митровић, као и протојереји Предраг Шћепановић и Мирчета Шљиванчанин, јереј Лека Вујисић и ђакон Душан Биговић. Свима сабранима, надахнутим пастирским словом обратио се началствујући протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Отац Гојко се у уводном дијелу осврнуо на сами живот, значај и дјеловање Светог Јована Крститеља који је у свему ишао испред Господа у свему што је Господу било намијењено: ,,Данас обиљежавамо дан усјековања главе Светог Јована Крститеља, дан његове земаљске смрти која је мученичка и смрти која нам најбоље, најсликовитије тумачи што значи кад Светог Јована зовемо крститељем, пророком и претечом. А шта значи ријеч претеча? То значи да је Свети Јован Крститељ онај изабрани од Бога човјек који иде испред Господа у свему што је Господу намијењено. Прије него што Господ каже ,,покајте се јер се приближило Царство Небеско'', иде Јован Крститељ и те ријечи говори. Прије него што Господ крштава и господњи ученици - крштава Јован Крститељ. Прије него што Господ буде суђен и бачен у тамницу, бачен је у тамницу Јован Крститељ. Такође, прије него што Господ пострада од руке силника овога свијета - пострадао је Свети Јован Крститељ. Он је прије Господа и у ад сишао да наговијести онима заробљенима у тами у безнађу ада, смрти да ће доћи Господ и раскинути и те окове.'' Он је потом нагласио да Црква Божија на земљи увијек мора бити на распећу и да по природи у овоме свијету нема икад ишта сигурно, будући да су се земаљска царства често кроз историју претварала у нешто насупрот небеском царству: ,,Овај нам данашњи дан као и велики петак као и толики други дани када славимо и обиљежавамо смрти мученика говоре испуњење оне Господње ријечи: ,,Моје царство није од овога свијета'' и оне ријечи Светог апостола Павла: ,,У овоме свијету немамо сигурнога града, него чекамо онај који ће доћи''. Просто не припада цркви Божијој да у овоме свијету има икад ишта сигурно. Господ је дошао да нам најави Небеско царство и да ако нам га покаже у свој својом слави а показао нам га је својим васкрсењем, онда било какво земаљско царство је пролазно и претвара се нажалост врло често у супротност небеског царства''. Такође, отац Гојко се надовезује да некада по Божијем промислу бида да Господ допусти да се и на земљи формирају владавине које знају за Бога, а навео је као еклатантан примјер - примјер нововјековне теократске Црне Горе: ,,Бивало је у историји по Божијем промислу да не би ми само као хришћани чекали то неко апстрактно небеско царство Господ је допуштао да и овдје на земљи се успоставе и државе и владе и царства која се моле Богу и која узносе молитву Вишњем - односно она царства која знају за Бога. Што је Црна Гора, нововјековна, него управо икона тога небескога царства, јер, није могло јасније и буквалније да буде него да се један епископ, митрополит стави на чело државе и да уређује и владу и да поставља полицију и води војску и води дипломатију и да доведе до тога да се наша земља - Црна Гора препозна и у Европи и у свијету као једна земља достојна да у њој људи живе и да се људски у њој једни према другима односе.'' Отац Гојко је у свом даљем обраћању подсјетио да је модерно вријеме и модерна Црна Гора Држава секуларног модела уређења друштва, које значи апсолутну и потпуну слободу у погледу дјеловања и мисије цркве: ,,Данас живимо у вријеме грађанског, секуларног друштва. Више никоме не пада на памет Богу хвала нити да убија хришћане, али исто тако никоме не пада на памет да прави неку државу која је само хришћанска. Данас живимо у времену када црква уз Божију помоћ и Божији благослов може у било којој држави и било којем граду да врши своју мисију.'' Напослијетку, отац Гојко је указао на то да је веома важно да благодаримо Богу на моменту слободе који је извојеван грађанским протестом и хришћанским начином, љубављу, стрпљењем и вјером у Бога: ,,Треба да се Богу захваљујемо што је дошао моменат слободе, а тај моменат слободе смо и ми сви присутни у протеклих годину дана једним финим и мирним грађанским протестом и хришћанским начином, љубављу, стрпљењем и вјером у Бога одбранили и није било никаквог плана, тактике, нацрта како ће се одбранити. Међутим, свако је од нас знао, да ако будемо упорни, Бог ће нам помоћи и како он најбоље знао, да ће нам донијети ту слободу! Ми свих ових дана славимо грађанску слободу! Јер, одбранили смо се од једног сулудог Закона, од једнога прописа који је таман хтио да укине цркву, Не директно, али, да је пригуши и да јој утрне фитиљ. А ми смо показали да то не желимо и Бог је чуо нашу молитву.'' ,,Слава великоме Бог што дан Св. Јована Крститеља славимо у грађанској слободи! Нека се наше молитве наставе, јер, требаће још много снаге, много стрпљења и много љубави да то што нам је Бог дао сачувамо.'' - закључио је отац Гојко. Извор: Храм Христова Васкрсења у Подгорици

Празник Светог Великомученика Георгија Победоносца, који је крсна слава великог броја Срба, а међу њима и Његовог Преосвештенства Епископа милешевског г. Атанасија, свечано је прослављен 6. маја 2020. године у манастиру Милешеви. Звучни запис беседе Тим поводом, Преосвећени Епископ Атанасије предстојао је литургијским сабрањем уз саслужење настојатеља манастира Светог Николаја у Бањи Прибојској архимандрита Теофила, пароха прибојског протојереја-ставрофора Ранка Милинчића, архијерејског намесника пријепољског протојереја Игора Ерића, протођакона Николе Перковића и ђакона Ивана Савића. За певницом је одговарало милешевско сестринство са својом игуманијом мати Аквилином. У току Божанске службе Преосвећени Епископ Атанасије је рукоположио у чин презвитера свог дугогодишњег ђакона Николу Перковића, који је са њим заједно прошао све недаће и искушења и у Епархији бихаћко-петровачкој али и у Милешевској епархији од њиховог доласка 2017. године до данас. Благодарећи Богу на свим даровима из Његове непотрошиве ризнице добара, Епископ Атанасије је у беседи рекао: – Благодаримо Богу што нам је дао да га славимо у Светима Његовима, посебно у Његовим Светим исповедницима и мученицима, као што беше јуче у дивном Свештеномученику Платону Бањалучком а данас у Светом Великомученику и Победоносцу Георгију. Благодарећи Богу за Његова доброчинства која исповедамо и препознајемо, посебно бих се сада обратио нашем новом свештенослужитељу, презвитеру Николи, а кроз њега опет, и свима другима који су раније примили презвитерски чин и друге одговорне службе у Цркви. – Речено је да ми треба да будемо сарадници Божији, сарадници у Његовом спасењу света. Можете ли замислити онда колико је одговорна свештеничка служба, бити сарадник Господу Христу, Њему као Спаситељу. А то је свештеник кроз служење Свете Литургије и других светих тајни, кроз проповедање Јеванђеља, поучавањем других самим начином свога живота, свим својим пастирским радом. – Ми имамо и блиских примера из нашега рода како се треба угледати на Христа и како треба испуњавати свештеничку службу у било ком чину, и уопште како треба, као прави хришћанин живети… У послушности и љубави до краја се испуњава свака служба у Цркви. Из послушности Цркви и Господу Христу, у љубави према Цркви и Господу Христу. Према Цркви то значи према свима ближњима, опет испуњење оне Христове заповести коју смо данас чули: Нову вам заповест дајем да љубите једни друге. То је заповест Христова. Све што је узвишено и добро у Цркви учињено учињено је из послушности и љубави… Тако је и светитељ кога данас прослављамо, и Господа Христа прослављајући у њему, Свети великомученик Георгије посведочио Христа на свој начин, својим мучеништвом. – На страшном Другом доласку Христовоме, када буде општа смотра свега човечанства, свих људи и преглед целе историје, онда ће бити за верне слуге Божије најрадоснији тренутак. Онда ће се пред целим светом обелоданити управо то како су они признали Христа и како сада Христос признаје и препознаје њих, беседио је Епископ Атанасије. Извор: Епархија милешевска

Празник Рођења Светог Јована Крститеља – Ивандан, свечано је и молитвено прослављен у цркви Светог Саве у Диселдорфу, у епархији диселдорфској и немачкој. Храм Светог Саве у Диселдорфу, је главна и саборна и парохијска црква Епархије диселдфорске. ЗВУЧНИ ЗАПИС БЕСЕДЕ Светом литургијом началствовао је протојереј Данило Дангубић уз саслужење протојереја-ставрофора Данила Радмиловића, протосинђела Јована Станојевића, ђакона Александра Секулића и вјерних диселдорфске заједнице храма Светог Саве Српског. Пјевницу је водио др Павле Аничић, секретар Његовог Преосвештенства Епископа диселдфорског г. Григорија. Литургији је присуствовао велики број вјерника. У току службе Божије, сабранима се ријечима бесједе обратио протојереј Данило Дангубић, који ће од идуће седмице бити парох у Дортмунду и старешина у храму Светог Апостола и Јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског Чудотворца. Отац Данило је у својој бесједи говорио о дивном празнику Рођења Светог Јована Крститеља и о његовој улози у спасењу рода људског. Извор: Радио Светигора

У храму Светог Јована Владимира у 29. недељи по Духовима, служена је Света литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Слободан Зековић уз саслуживање протојереја Љубомира Јовановића и јереја Младена Томовића. Након прочитаног Јеванђеља присутном народу поучним словом обратио се отац Слободан који је истакао да је једна од најљепших људских врлина и особина благодарност, захвалност доброчинитељу. Подсјећајући да је заједничка молитва, Света литургија благодарење Богу за сва доброчинства знана и незна, учењена нама и цијелом људском роду, отац Слободан је казао да је друге стране, једна од најружнијих особина палога човјека незахвалност – неблагодарност. О благодарности и неблагодарности, говори и данашње Јеванђеље када је Господ у једном селу излијечио десеторицу губавих људи. „Тешко је и помислити у каквој муци бједи су ти људи живјели. Губа људском тијелу је била велика несрећа. Тијело је страдало од гнојавих рана. А можемо замислити колико је њихова унутрашња патња била када су тешкој болести били изложени и понижењу“, рекао је прота Слободан објашњавајући да је у Мојсејевом закону писало да губавци треба да буду означени, тако да њихове ране буду видљиве а пролазници ријечима Нечисти упозорени на њихову близину. Господ човјекољубац, није их на лицу мјеста исцјелио, него их је упутио да се покажу свештенику. На путу они су видјели да је губа нестала и да су оздравили. Од десеторице, деветорица, који су очигледно били Јудејци, нијесу се ни окренули да заблагодаре доброчинитељу. У село се вратио само један Самарјанин и заблагодарио Господу. Тада је Господ, који је срцезналац, упитао зар се нисте сва десеторица излијечили и како се не нађе ни један од њих да заблагодари Богу него само иноплеменик. „И данас има много незнабажаца, људи који нису хришћани, који живе у заблуди по питању вјечнога спасења, али имају често пута и више страха Божјега и благодарности, спремности за молитву и добро дјело него многи од нас, хришћан, који би, по ријечи Господњој, требали да будемо са овога свијета“, истакао је отац Слободан. Протојереј-ставрофор Слободан Зековић објаснио је да је Господ кроз ову причу јеванђелску укорио тадашње Јудејце- изабрани народ Божији, за њихову окорелост, тврдоћу срца: „Али ова ријеч треба да буде опомена и свакоме од нас, да се трудимо, изграђујући себе и свој живот по Јеванђељу Христовом, да поред других врлина којима украшавамо своје срце и душу, посебно треба да се трудимо око благодарности. Да благодаримо Гоподу свакога дана и часа за сву љубав Његову, а исто тако да будемо увијек захвални једни другима за љубав и доброту коју смо позвани да једни другима указујемо.“ Нагласио је да је тај труд у изграђивању себе у врлинском животу посебно присутан у ове свете дане поста када се, кроз тај мали труд и подвиг, припремамо да измирени са Богом и једни са другима дочекамо празник Христовог рождествао и поклонимо се Витлејемском Богомладенцу. На крају протојереј-ставрофор Слободан Зековић је пренио захвалност Епархије рашко-призренске, Управе Народних кухиња на Косову и Метохији за помоћ која је прије неколико дана из Бара стигла у централну народну кухињу у село Прековац. Такође, са присутнима је подијелио информацију да је у минулих 15-ак дана четири шлепера помоћи из Црне Горе стигло на Косово и Метохију: „Свима дакле преносим њихову захвалност, посебно истичем труд чланова Српског културног друштва „Слово љубве“ који су прикупили више од половине потребних средстава за успјешно спроведену добротворну акцију у Бару.“ Велики број вјерника причестио се тијелом и крвљу Господњем, а сабрање вјерног народа настављено је у крипти храма. Извор: Митрополија црногорско-приморска