Претражи Живе Речи Утехе

Мир Божији, Христос се роди! Благословена Нова година доброте Господње! Поздрављајући се, браћо, овим чудесним поздравом, исто је као да кажемо: човјек се роди! Прави и истински, вјечни човјек се роди! Рођењем Христа Богочовјека, човјек од смртнога бића постаје бесмртно биће, богочовјечанско биће. Тјелесно рођење од мајке представља рођење за смрт. Христово рођење од Богомајке призива свако срце мајке да постане срце Богомајке, по пјеснику, како би свако новорођенче рођењем ”водом и Светим Духом” – тајном крштења, задобило дар богочовјечности, квасац бесмртности и вјечног људског достојанства. То је оно што дарује Црква Божија као Тијело Христово, призивајући свако људско биће, сав људски род у вјечну и непролазну заједницу Оца и Сина и Духа Светога, Бога љубави. Јер, земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека. Као свједочанство своје богочовјечанске љубави, Исус Христос, савршени Бог и савршени Човјек, оставио нам је тајну Светог Причешћа тијелом и крвљу, распетог и васкрслог тијела свог. Има ли веће и савршеније љубави од те и такве саможртвене Христове љубави, којом нас Богочовјек храни и призива?! Милиони људи из свих земаљских народа и покољења постали су и постају чланови те Заједнице и причасници те и такве Богочовјечанске љубави широм свијета. Само Господ знаде колико је било за вјечни живот и љубав опредјељених душа и на овим нашим просторима, од великог цара Константина, па и прије њега, од кад је овдје одјекнула Божанска ријеч и блага Христова вијест. Опипљиви свједоци овог Божијег народа, Цркве Божије од прадревних времена, јесу древне крстионице, древни храмови, обнављани и подизани до најновијих времена, па и бројне њихове рушевине. Све је то подизао крштени народ Божији, у славу Божију, за своје и своје дјеце спасење и преображење, просвећење вјечном свјетлошћу Божијом. Својатање светиња од било које власти или властодржаца, нарочито оних обезбожених, секуларизованих, једно је од безумља и безакоња наших дана. Наследници богоубица и братоубица, за које не постоје ни Бог ни душа ни вјечно људско достојанство, који се клањају златном земаљском телету и празном богатству, обоготворују културу без култа (=богослужења) који је рађа. Жељели би, посебно у нашој Црној Гори, да својим нељудским законима, подвргну свете храмове своме властољубљу и частољубљу, отимајући их од Цркве Божије која их је изњедрила и која их рађа. Нарочито храмове из времена крштене Црне Горе краља Николе, одричући се свега онога суштинског што је красило тадашњу Црну Гору: њене вјере православне, Крста часнога, њеног хришћанског морала, вјерности вјечном људском достојанству. Ови модерни идолопоклоници и идолослужитељи кличу својој држави да је вјечна, лишавајући је притом и уништавајући у њој све оно што је чинило и чини истински вјечном. Зато сваког разумног човјека радује овдашња молитвена и црквена пробуђеност, која је најдивнији украс и најчудеснији божићни бадњак и храм данашње Црне Горе. Пробудила се у народу вјера и вјерност Божијој истини и правди, вјера и вјерност Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Преподобног Стефана Пиперског и Светог Петра Другог. Утамничен у пагански маузолеј, Ловћенски Тајновидац се, са распетог и оскрнављеног Ловћена, радује свом духовно пробуђеном народу, с једне стране, а с друге стране, понавља своју потресну јадиковку: ”Црни дане, а црна судбино! / О кукавно српство угашено, Зла надживјех твоја сваколика, А с најгорим хоћу да се борим!”. У нади, међутим, да ће бити изведен из тамнице и враћен у своју обновљену задужбину посвећену Светом Петру Првом, он се тим, такође, припрема да поново запјева радосну божићну пјесму на Ловћену: ”Славио сам Божић у Витлејем, / Славио га у Атонску Гору, / Славио га у Свето Кијево, / Ал је ова слава одвојила / Са простотом и са веселошћу…” Благодарећи патријарсима Цариградском и Јерусалимском, Антиохијском и Московском, Митрополиту украјинском Онуфрију и Митрополиту Илариону Руске Заграничне Цркве и свим представницима васељенске Православне Цркве и свима људима добре воље, на божићним молитвама и подршци распетој Цркви и народу Црне Горе, и ми пјевамо ову божићну пјесму Ловћенског Тајновидца и Пророка, као и ону анђелско-пастирску из Витлејема: ”Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља.” Све вас и све људе на земљи поздрављамо поздравом свеспасоносне истине и вјечног богочовјечанског људског достојанства: Ваистину се Христос роди! Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас у манастиру Дуга морачка код Биоча Свету архијерејску литуругију поводом храмовне славе ове свете обитељи. Звучни запис беседе Митрополит црногорско-приморски Амфилохије своју архипастирску бесједу у Цркви Успења Пресвете Богородице је почео ријечима: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи Твојој, које је Пресвета Богородица изговорила одговоривши на благу вијест да ће родити Сина и да ће Му име бити изнад свакога имена – Исус. „Пресвета Дјева је родила Сина Божјега, родила је Бога савршенога и савршенога човјека и зато се и зове Богородицом“, истакао је владика подсјетивши да је око назива Богородица било дугих разговора вјековима и на Светим саборима Цркве Божије. Трећи Васељенски сабор потврдио је тај свети назив за Богородицу, јер је било оних који су учили лажна учења да је Она родила само човјека, да је човјекородица. Али Црква Божија надахнуто Духом Светим је посвједочила и свједочи да је она Богородица и да је родила Бога и човјека. Владика је казао да је од тада до данас, и до краја свијета и вијека, једино истинско мјерило свега што се догађа у историји и свијета и човјека Богочовјек. „Човјек савршени сједињен са Богом у једну личност, једну ипостас, и Бог који постаје Бог са нама – Емануел (Са нама је Бог)“, казао је пастирском слову Митрополит. Објаснио је да бесмртна Божанска свјетлост, која је засијала са лица Божијега на гори Таворској, сија до данас и у вјек вјекова обасјава свако људско биће и открива вјечни смисао људског живота – призвање на преображење смртне људске природе у бесмртну природу. На гори Преображења се то појавило и открило, и потврдило у Тајни Христовог распећа, као што се потврдило и открило и у Тајни личности Пресвете Дјеве и у Њеном Успенију које данас прослављамо, бесједио је Високопреосвећени владика Амфилохије. Подсјетио је да је Богородица на дан упокојења сабрала око себе све апостоле, одсутан је био само апостол Тома и када је три дана послије Њенога упокојења, дошао открили су гроб Пресвете Дјеве у којем нијесу нашли Њено тијело које се вазнело: „Она која је родила живога Бога није могла остати подвргнута трулежности и пролазности него је и Она савскрсла Христу. Послије Христовог Васкрсења, Пресвета Дјева је васкрла и узнела се на небеса с десне стране Свете Тројице“, нагласио је Високопреосвећени Митрополит и појаснио да Пресвета Дјева није само причасник Божанске свјетлости пошто је Њена утроба примила Онога који дарује и обасјава том свјетлошћу, што значи да је Њена утроба шира и савршенија од свеукупне васионе. Човјек је призван да буде вјечно непролазно биће, истакао је Архиепископ цетињски и објаснио да је то јединство са Богом и једних са другима вјечно јединство у Христу Богочовјеку које нам се непрекидно дарује у Цркви Божијој. Додао је владика да је све у овоме свијету у знаку крста и Богочовјека који је кроз Своје распеће посвједочио да је Бог са нама, да је Бог вјечна љубав која се дарује кроз жртву. Кроз Пресвету Богородицу свако људско биће је призвано да постане заједничар те Божанске љубави. „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи Твојо! Нека би те ријечи Пресвете Дјеве биле и наше ријечи, да наша душа буде слушкиња Божија, да чујемо глас Господњи и служимо Господу свим срцем, душом и бићем својим, и да волимо Бога свим срцем својим и једни друге вјечном и непролазном Божанском љубављу – Оца и Сина и Духа Светога“, казао је на крају литургијске бесједе Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. По завршетку Литургије, Успењски храм опходила је литија, након чега је прочитан акатист Часном крсту који су данас донијела браћа из Русије, а чиј је долазак, по ријечима Митрополита, велики благослов и дар који потврђује да смо ми једна душа и срце у тајни Христовога Крста и тајни Пресвете Дјеве и Њенога Успенија. Крст сједињује све православне широм васељене, сједињује небо и земљу и братими све људе и земаљске народе: „Будућност Европе и свијета је у Цркви православној. Нажалост Европа је постала антихришћанска, данас гора по безбожништву од стаљинистичког Совјетског Савеза, а заједно са њом и Америка. Дај Боже да тајна овога Часнога крста засија у срцима свих европоских, америчких и земаљских народа, да сви будемо једно у Богу, као што је Господ Христос једно са Оцем и Духом Светим“, поручио је Митрополит Амфилохије. Високопреосвећени Архиепископ цетињски је благословио славске приносе а домаћин овогодишње славе Видак Радевић кумство за следећу годину предао је Срђану Лазаревићу из Пипера. Заједничарење у Христу је настављено за трпезом љубави. Прослава Успења Пресвете Богородице храмовне славе манастира Дуга морачка почела је синоћ у навечерје празника служењем празничног бденија у току којег је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије замонашио искушеницу ове свете обитељи, Марију Бошковић давши јој име Василија, по Светој мученици Василији Сремској. Извор: Митрополија црногорско-приморска

„Свјетлост која је засијала са лица Христовог на Гори таворској је вјечна свјетлост, свјетлост у којој Бог почива и обитава и која обасјава сваког човјека који се рађа на овој земљи. Та свјетлост Духа Светога је наше звање и наше призвање, призив на живот, не само овдје на земљи него на живот вјечни“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је то свјетлост која човјека преображава из смртног у бесмртно биће. „Она сваког новокрштенога човјека преображава у малог богочовјека. То је оно што Црква Божија чува у себи и предаје људскоме росу са покољења на покољење. Та свјетлост Духа Светога је, ево, стигла и у ову благословену земљу Аргентину и на овај континент Јужне Америке, нарочито присуством Цркве православне – једне, свете, апостолске, католичанске Цркве Божије, нагласио је он. Подсјетио је да на јужноамеричком континенту има већ петнаест православних епископа и много свештеника који проповиједају Христа распетога и васкрслога. „Ево и наша Црква помјесна, Црква Светога Саве, и она овдје има своју мисију са осталим православним епископима, да и она обавља мисију апостолску на овом континенту и да призива све који се рађају на овом континенту да се просвијетле свјетлошћу Христовог Преображења. Присуство њеног Епископа овдје није да само проповиједа Јеванђеље онима који су поријеклом из наших крајева, из старога краја, него да проповиједа Јеванђеље свима који се овдје рађају, на овоме континенту, да сви постану чланови једне, свете, саборне и апостолске Цркве Христове“, поручио је Митрополит Амфилохије. У овом храму ће у недјељу, 2. септембра бити обављено свечано устоличење изабраног Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила (Бојовића). Данашњој служби присуствовали су и гости који су из Црне Горе допутовали у Буенос Аирес на устоличење Владике Кирила: Епископ диоклијски г. Методије, протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, јереј Игор Балабан, Радован Бојовић (брат Епископа Кирила) и драматург Радисав Јеврић. Извор: Митрополија црногорско-приморска