Претражи Живе Речи Утехе

Да ли умиремо зато што смо твари створене из земље (а земља из ништа), или зато пто је Адам био непослушан (сагрешио)? Па извол'те. Очито да се теологије на БФу сукобљавају око овога.

Завичајни клуб Билећана у Србији, у својим просторијама је трећи годину у низу прославило своју крсну славу Пренос моштију Светог Саве. Овогодишња слава протекла је у сјети за недавно преминулим свештеником Радом Зеленовићем. Наиме, када су прије три године Билећани уселили у своје просторије он их је освештао. Такође, према његовом приједлогу и благослову Билећани су након усељења почели да обиљежавају ову славу, која је била и логичан избор, јер Билећа слави Светог Саву. У знак захвалности и љубави према свом духовном оцу, Билећани су у галерију својих бесмртника на посебно мјесто поставили портрет прота Рада, који је свој вјечни мир нашао у својој задужбини – манастиру Светог Петра Зимоњића у Данићима. Поштујући завјет предака и вјере православне, славски обред обавио је надлежни парох, свештеник Саборне цркве у Београду Арсен Миловановић. У пресјецању славског колача учествовали су предсједник удружења Миодраг Дунђеровић, потпредсједници Борислав Кркелић и Ђуро Вујадиновић, секретар Жељко Милинић, мр Божидар Бобан Вукоје, предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта и бројни чланови Удружења. Познати по свом хуманитарном раду, завичајни клуб Билећана прошле јесени организовао је, на иницијативу успјешник пословних људи проф. др Миленка Џелетовића и мр Божа Бобана Вукоја, донаторско вече посвећено обнови Храма Светог Саве у Билећи. Том приликом сакупљено је 60.000 КМ. Како нам је испричао предсједник удружења Миодраг Дунђеровић радови на обнови билећког Саборног храма приводе се крају . – Након успјешно проведене донаторске вечери нашег Завичајног клуба Билећана, крајем прошле године, и захваљујући другим бројним донацијама, Храм се налази пред завршетком радова. Тачније, преостало је да још иконописци заврше свој дио посла, осликавање његове унутрашњости, након чега ће Храм засијату у новом руху – рекао је Дунђеровић и додао да ће то бити празник не само становника Билеће, већ свих Билећана ма гдје да се налазе. Потпредсједник удружења Билећана Борислав Кркелић најавио је да ће традиционално окупљање 800 припадника Школе резервних официра ЈНА из свих бивших југословенских република, сада самосталних држава, одржати 16. и 17. јуна 2018. године у Билећи. На тај дан Билећани на улице износе своје производе и тиме увеличавају овај догађај. Кркелић је најавио да ће Завичајни клуб наградити три најбоља ученика Гимназије „Голуб Куреш“ са лаптоп рачунарима, а већ су почеле припреме на организацији традиционалне „Вечери Билећана“ које ће се по традицији одржати крајем године у Београду. Говорећи о другим активностима клуба, потпредсједник удружења Билећана Борислав Кркелић рекао је да је за 13. јул у Београду заказано откривање споменика славном холивудском глумцу Младену Секуловићу или Карлу Малдену, како му је било умјетничко име. Славни оскаровац, чији је отац Петар стигао у Америку из билећког села Подосоје, од малих ногу говорио је српски језик и увијек са поносом истицао своје коријене. – Споменик ће бити у Југословенској кинотеци, која је иницирала подизање споменика и у којој се налази и Легат великог умјетника – рекао је Кркелић. Тим поводом посебан гост Билећана био је велики Секуловићев пријатељ легендарни Добривоје Танасијевић Ден Тана. Он је испричао да је са чувеним глумцем друговао 50 година и да је Карл Малден до посљедњег дана живио као поносни Србин. Ден Тана је открио да ће споменик чувеном Билећанину открити амерички глумац Мајкл Даглас. – Мајкл Даглас је увијек истицао да је пресудан утицај на његову каријеру имао Карл Малден и изразио је велику жељу да дође у Београд и открије споменик – рекао је Ден Тана и додао да ће тим поводом у Београд стићи и ћерке Карла Малдена са својим породицама. Међу гостима је био и вајар који је аутор споменика Карлу Малдену професор Здравко Јоксимовић. Копија његовог рада биће постављена и у Билећи. Присутан је био и новинар Александар Влајковић који ових дана завршава са преводом аутобиографске књиге Карла Малдена „Како сам успео”. Овом скупп присуствовао је херцеговачки пјесник и филозоф Божидар М. Глоговац, предсједник удружења Невесињаца у Београду Зоран Јањић и секретар Наташа Глигорић, секретар Удружења Требињаца Миливоје Мишо Рупић, потпредсједник Клуба Гачана Слободан Драшковић и многи други. Након славског обреда, слављеници су се преселили у парохијски дом Цркве Светог Марка, гдје је за све госте био припремљен славски ручак. Билећани, познати као велики љубитељи епске поезије са великом пажњом и уживањем су слушали мајстора на струнама Срђана Авдаловића, члана најбољег гусларског друштва у Србији „Стара Херцеговина”. Текст: Жељко Ђекић / Трифко Ћоровић фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

Градски завод за јавно здравље пријавио је епидемију малих богиња у Београду, али то не значи да је проглашена епидемија што би подразумевало одређене мере попут забране посете болницама, јавног окупљања... Заводи су у обавези да пријављују сваки случај заразе, а како су морбиле болест која је предвиђена за елиминацију и један случај заразе сматра се епидемијом. У Београду није проглашена епидемија, што, иначе, може да учини само Министарство здравља и то на предлог Института за јавно здравље Батут. Епидемија неке заразне болести проглашава се када постоји масовно обољевање људи са тешким обликом болести, а у појединим случајевима чак и смртним исходом, и када оболевање има утицаја на економске и друштвене токове. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” саопштио је да је пет особа у Београду оболело од малих богиња и да су све те особе биле у контакту са оболелима из српских енклава на Косову и Метохији. Оболели нису били вакцинисани, односно „непознатог су вакциналног статуса”. Међу оболилима има и деце и она су збринута у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”, док су одрасли смештени у Клиници за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, наведено је на сајту Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Код једне од оболелих особа дијагностикована је упала плућа, што је једна од тежих компликација малих богиња. Од почетка октобра на територији Србије регистровано је 65 случајева малих богиња и то у српским енклавама на КиМ, Бујановцу, Краљеву, Београду. Од четворо пацијената, који су због компликација изазваних малим богињама збринути у Инфективној клиници Клиничког центра Србије, двоје се опоравља, док је двоје у озбиљном, али стабилном стању. „У овом тренутку на Клиници за инфективне и тропске болести лечи се четворо оболелих од малих богиња, од тога су два пацијента већ у фази почетног опоравка, а два последње примљена пацијента су у озбиљном, али стабилном стању”, рекао је Танјугу директор Клинике Горан Стевановић. Сви пацијенти имају запаљење плућа, што је најчешћа компликација изазвана вирусом малих богиња. „Осим упале плућа мале богиње могу да изазову бројне друге компликације, а једна од најтежих је упала мозга енцефалитис, који оставља трајне последице”, појашњава Стевановић. У ризику да се заразе малим богињама су и деца и одрасли, односно сви који нису вакцинисани и немају заштитни имунитет. „Деца су специфична популација, јер имају слабији имуни систем. Међутим, вирус малих богиња не прави разлику да ли се ради о одраслој особи, детету, некоме ко је активан спортиста или хронични болесник. Ко није вакцинисан, ко нема имунитет обавезно ће оболети”, појаснио је он. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у Србији је од почетка октобра до данас од малих богиња оболело 65 особа, а епидемија је пријављена у српским енклавама на КиМ, Бујановцу, Краљеву, Београду. Епидемиолог Института Батут Горанка Лончаревић каже да број оболелих није нешто неуобичајено и да су то очекивали због смањеног броја вакцинисане деце ММР вакцином и нарушеног колективног имунитета. Појашњава да су мале богиње болест која је предвиђена за искорењавање, те и када се јави један оболели то је епидемија. Нема места паници због тога што је у Београду пријављена епидемија, наглашава она и додаје да су то редовни задаци надлежних здравствених институција у систему. Заводи су у обавези да пријаве сваку епидемију, али то не значи да је проглашена епидемија малих богиња. Лончаревић каже да епидемију проглашава Министарство здравља на предлог Института Батут. Проглашење епидемије подразумева увођење ванредног епидемиолошког назора и ванредне вакцинације становништва, где се проширује горња старосна граница за имунизацију која је у овом тренутку до навршених 14 година живота. „Мере могу да подразумевају и редукцију путовања, редукцију јавних окупљања и друге активности које закон налаже”, појаснила је Лончаревић. Она је позвала родитеље да вакцинишу децу, јер је имунизација најефикаснија мера у заштити од малих богиња. „Важно је да родитељи вакцинишу децу и да се тако заштити најосетљивији узраст на адекватан начин. Међу том најмлађом популацијом имамо и децу која не могу бити вакцинисана трајно и то начин на који ћемо и њих заштитити, јер вакцина спречава појаву епидемије у предшколским и школским установама”, појаснила је Лончаревић. Она додаје да број оболелих претходних година био три до шест заражених пацијената на 100.000 становника или ако се говори у апсолутним бројкама то је од 300 до 450 оболелих. Тако је, рецимо, 2015. години на територији Србије регистровано 393 оболелих од малих богиња, а пријављено је било 13 епидемија, од чега су две биле на територији Београда са 72 оболелих. Током 2016. године била је нешто повољнија ситуација, те је било 11 пријављених случајева малих богиња и то један пацијент на територији Београда и 10 из епидемије у Општој болници у Крушевцу. Највећа епидемија малих богиња у Србији била је 1997. године када је оболело око 4.000 људи и умрло седам особа. Десет година касније Србија јавила се још једна епидемија која се у Војводини пресликала из маргинализованих група у општу популацију и када је заражено око 380 људи.