Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'атини'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. По молби Амбасаде Републике Србије у Атини, и са канонском дозволом Атинске Архиепископије, и ове године је традиционално прослављен Видовдан у Атини. У храму Светог оца Спиридона Тримитунтског Чудотворца на Панкратију 25. јуна 2021. године служено је вечерње, а наредног дана јутрење и света Литургија на српском језику. Начелствовао је протојереј Небојша Тополић, старешина храма Рођења Пресвете Богородице у Земуну, који је на крају богослужења присутном народу пренео поздраве и благослове Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. Саслуживали су старешина храма Свете Тројице – Руске цркве архимандрит Синесије Викторатос, протосинђел Василије Гавриловић и јеромонах др Амвросије Весић, у молитвеном присуству Митрополита Боцване и патријарашког егзарха Калахарија г. Генадија, јерарха Александријске Патријаршије и великог пријатеља српског народа. За певницом је појао г. Страхиња Шабић, студент Теолошког факултета Националног каподистријског универзитета у Атини. У наставку свете Литургије традиционално је одслужен помен – парастос за све пострадале од Косовског боја до данас. Литургији су присуствовали представници Амбасаде Републике Србије: министар саветник (конзул) г. Милан Вукосављевић и изасланик одбране пуковник г. Драган Петковић са породицама. Током богослужења зарад духовне окрепе верног народа, изнете су на поклоњење и частице моштију Светог великомученика Лазара Српског и Косовског као и Светог мученика Вида, а након Литургије уприличено је и скромно окупљање уз послужење у просторијама Парохијског дома храма Светог Спиридона. јеромонах др Амвросије Весић
  2. Понеки пут свако од нас у своме животу доживи такве падове какве нисмо ни сањали да могу да нам се десе. Живећи врло често у илузији моралног савршенства сами себе приморавамо да постанемо “светитељима“ и то пре свега да би се другима приказали као добри људи и хришћани. И онда одједном деси се такав пад да као кула од карата почиње да се руши Вавилонска кула наше духовне и моралне умишљености. Такав један пад десио се свештенику Николаосу како је он сам то посведочио тадашњем младом студенту медицине, а данас доктору и свештенику Евангелосу Папаниколау, захваљујући којем смо чули и ово чудесно житије. Наиме, школске године 1987. тадашњи студент Евангелос заједно са својим пријатељима студентима медицине био је послат од стране Медицинског факултета у Атини на обавезну праксу у Психијатрију “Дафни” и то на одељење лечења од зависности од алкохола и наркоманије. Дошавши у Клинику приметио је међу болесницима и једног римокатоличког свештеника, који је био врло уредан и педантан док је његово понашање одавало да је у питању један врло образован и учтив човек. Студент Евангелос био је врло побожан и волио је византијско појање, и често је ишао у једну другу Болницу за лимоидне болести у атинском предграђу Светој Варвари. Тамо је служио блаженопочивши старац Евеменије Сардикакис, духовно чедо Светог Никифора губавог. Своје школске распусте Евангелос је проводио на Светој Гори где је постао духовно чедо Светог Старца Јефрема Катунакијског и Пајсија Светогорца. Као такав млади студент Евангелос мислио је да има духовно искуство, као и што многи ми мислимо ако имамo старца светог живота, да смо аутомаски и ми свети, међутим то није баш тако. Видевши приликом те прве посете оца Николаоса студент Евангелос рекао је у себи “хвала Богу да није православни свештеник овде на Психијатрији већ овај римокатолички!“ Иако је приметио да отац Николаос има лепе господске манире и да све фино односи са осталим пацијентима, рекао је у себи да је то та спољашна римокатоличко-протестантска углађеност. Тако створивши у себи слику о оцу Николаосу о једном врло културном пацијенту ипак је млади студент био у себи изненађен са којим су се поштовањем опходили према њему остали болесници и како су га пажљиво слушали. Причајући са осталим болесницима о оцу Николаосу увидио је да није као остали западњачки свештеници који мисионаре са наметањем хришћанске вере, како су радили и раде римокатолички мисионари широм света, кобајаги бринући се за спасење човечанства. По сведочењу осталих болесника отац Николаос иако и сам на терапији, био је врло пажљив и стрпљив слушалац свачије муке и проблема, без да држи час веронауке и моралног исправљања било коме, као што би рекли код нас “без да попује”. Једна унутрашња сила излазила је из њега и привлачила болеснике, медицинско особље, а на крају и самог младог студента Евангелоса. Једно велико изненађење, а тиме уједно и шок, које је тада доживео причајући са болесницима о оцу Николаосу било је да он заправо није био римокатолички свештеник већ наш православни свештеник из грчке дијаспоре у Америци. Тиме је уједно и прва лажна духовна маска пала са лица душе студента Евангелоса, који је увидио, а и сам то исповеда, да је спољашни изглед врло често обмана за истинско духовно стање. Сви смо навикли да православно свешетенство има дугу браду, а монаштво и косу, да су озбиљни, помало намргођени и да притом лако судимо оним владикам и свештеницима који имају кратаку косу и браду и који су више насмејани него тужни. Та лажна слика коју носимо у себи врло често нас одводи у грех осуђивања и постављања себе изнад других, као да смо ми сами духовно савршениjи. Видевши да је пала та прва маска Евангелос је одлучио другог дана да приђе свешетенику Николаосу и да започне са њим разговор. Од тада почиње једно од најнеобичнијих путовања у животу младог студента где кроз разговор са свештеником Николаосом бива ношен из изненађења у изненађење. Као и сваки млади човек Евангелос је хтио да сазна што више детаља из живота оца Николаоса, а пре свега како то да један свештеник постане овисан о алкохолу и да заврши на терапији. Отац Николаос, који је те 1987. године имао око 53 година, рођен је у Америци од родитеља из Македоније, највероватније из Катерине. Већину својих летњих распуста провео је код своје побожне баке и деке у Катерини, а пошто је близу Света Гора чим је мало порастао скоро свако лето ишао је на поклоњење светињама Атоса. У Америци је уписао Богословски факултет Часног крста у Бостону, и за професоре је имао оца Јована Романидиса и оца Георгија Флоровског, који му је био и духовник. Боравећи на Светој Гори упознао је Светога старца Јосифа Исихасту који га је научио умно-срдачној молитви и борби са помислима. У личности оца Николаоса сусреле су се и уједниле у његовој души три духовна великана 20. века, васељенски свеправославни протојереј Георгије Флоровски, један од највећих богослова протеклог века, отац Јован Романидис који је својим животом и књигама описао оно што је живио Свети Старац Јосиф Исихаста, враћајући Православно исихастичко богословље на катедре Богословских факултета у Атини и Солуну. Ипак, како да се деси пад, и то у зависност од алкохола, једном таквом ученику тако великих учитеља какве је имао отац Николаос, запитао се млади студент Евангелос. Зар вас сећање на тако велике духовнике нијес сачувало? “Дете моје, зар се не сећаш шта је рекао Бог Светом апостолу Павлу кад га је молио да му уклони искушење, довољно ти је моја благодат, заједно са њом се бори да се спасеш. Тако је исто и у моме случају…“ Међутим, млади студент не потпуно задовољан одговором рекао је да је шокиран што је видио једног православног свештеника да је постао зависан од алкохола и да се налази на лечењу у Психијатриској клиници. А одговор је био такав да је не само Евангелосу него и свима нама духовно и морално умишљеним, и кобајаги скандализованим и шокираним, зачепио уста на сва времена. “Нисам те шокирао дете моје, већ сам те највероватније преплашио, јер си схватио да сам и ја као и ти био некада млад и да сам имао унутрашњу сигурност, и да нисам имао ову страст, а сада си се ти највероватније уплашио променљивости људске природе.“ Значи, није био у ствари шокиран и скандализован, већ преплашен због променљивости људске природе. Ми смо врло често самодовољни, мислимо да смо чисти јер нисмо пали у неке грехове и врло често се бојимо да не изгубимо моралну чистоћу и да не учинимо некакву грешку, и тиме да изгубимо добро мишљење о нама самима, као и добро мишљење које имају други о нама. Ипак пре свега се бојимо да не изгубимо добро мишљење о нама самима. Оно што је схватио млади студент тада је да je духовно искуство, као и присуство благодати Божије, чувало оца Николаоса, јер је кроз смирење говорио, ма шта да направио и у који грех пао, држаћу се Господа Христа и викаћу “Господе Исусе Христе помилуј ме грешног и спаси како умеш и знаш“ . Притом је отац Николаос рекао нешто толико дубоко што је најдубљи израз смирења: “Док боравим овде на Психијатрији говорим: Боже мој, сви ови овде болесници ће се спастити док ћу ја у пакао, и ако се деси да се и ја спасем, то ће бити због њихових молитава за мене грешног.“ Тада је погледао Евангелоса упутивши кроз њега реч свима младима: “Твоја младост је лош саветник као и мени некада, али са временом ће се повећавати благодат у теби и надаћеш се само у Христа и Богородицу.“ “Верујем у милост Божију која дарује Рај онима који мисле, верују да су ван Раја“, закључио је отац Николоаос. Видевши духовну жеђ, али и искреност младог студента, на крају је отац Николоас признао оно што је била тајна коју је само знао директор Психијатрије, који је био пријатељ оца Николаоса. Наиме, отац Николаос је дошао у Атину због конкурса на место професора Атинског универзитета, али пошто се конкурс одужио договорио се са својим пријатељем, директором Психијатријске болнице у Дафнију (предграђе Атине) да проведе једно време са болесницима на Психијатрији као болестан, иако заправо није био болестан. Уствари његов боравак у болници био је споља гледајући дио једног научног пројекта за који нико није смио знати, јер се отац Николаос специјализовао у Америци у области „зависности од алкохолизма и наркоманије”. Боравећи у болници кобајаги као један од болесника, он је вршио своја научна истраживања у очима медицине, али као свештеник био је један од ретких који је без проповедања са cвојим молитвним исхастичиким присуством истеривао зле духове из болеснике, тако да ко год је изашао из болнице у периоду док је боравио отац Николаос, одлазио je духовно и психички излечен и више се никад није враћао. Његово жеља да задобије професорско место у Атини није била плод гордости да задобије неко боље место у друштву, које долази са тим положајем, јер је већ био професор на једном од најпрестижних Универзитета у свету на Харварду, где је наследио оца Георгија Флоровског на Катедри за паламистичке студије. Хтио је да се врати у отаџбину и да пренесе искуство својих учитеља новим генерацијама богослова и свештеника. Нажалост на Атинском универзитету нису имали слуха за њега, као ни за његовог учитеља оца Георгија Флоровског кога су одбили 30 година двадесетог века. Кад је све то сазнао млади студент Евангелос био је изненађен, стога га је упито: “Ма како сте могли оставити жену и четвoро деце и положај на Харвадру и дођете овде на психијатрију здрав, зар нисте полудели овде након толико месеци?“ Отац Николаос му је одговорио: “Ма шта кажеш, да сам полудио!?! Присило сам се да останем овде! Било је то једно искуство као да те постављају у гроб. Да знаш колико сам пуно пријатеља Христових овде упознао, који сматрају да нису достојни Раја док уствари ја их већ видим у Рају. Раширило се срце моје овде на психијатрији и размишљам о часу кад ћу да се упокојим уздајући се у милост Божију, у милост Цркве и њених молитва.” Те речи биле су пророчке јер већ следећи дан кад је добио дозоволу да изађе из болнице на викенд, отишао је да се духовно напоји у један манастир близу Атине. Одслужио је Божанствену литугију баш на Теодорову суботе и после примања Светих дарова, пришао је Часној трпези да јој се поклони и ту пред њом испустио је душу своју Господу за кога је живио, жртвујући сав комфор једног угодног професорског живота у Америци зарад ближњих у Психијатријској установи “Дафни”. Отац Николаос, смирени слуга Божији, ученик великих отаца Цркве 20 века и професор на Харварду потпуно је презрео славу, богатство и част овог света зарад тога да се уподоби самом Подвигоначелнику смирења Господу Исусу Христу, који се јавио на земљи и са људима поживеo, оваплотивши се од Свете Дјеве, понизивши Себе узео обличје слуге и постао једнак телу смирења нашег, да нас учини једнакима лику славе Његове. Архимандрит Евсевије Меанџија Фото: https://srpska.pravoslavie.ru/133931.html Извор: https://mitropolija.com/2021/03/02/nesvakidasnji-svestenik-na-terapiji-od-alkoholizma-na-psihijatriji-u-atini
  3. Понеки пут свако од нас у своме животу доживи такве падове какве нисмо ни сањали да могу да нам се десе. Живећи врло често у илузији моралног савршенства сами себе приморавамо да постанемо “светитељима“ и то пре свега да би се другима приказали као добри људи и хришћани. И онда одједном деси се такав пад да као кула од карата почиње да се руши Вавилонска кула наше духовне и моралне умишљености. Такав један пад десио се свештенику Николаосу како је он сам то посведочио тадашњем младом студенту медицине, а данас доктору и свештенику Евангелосу Папаниколау, захваљујући којем смо чули и ово чудесно житије. Наиме, школске године 1987. тадашњи студент Евангелос заједно са својим пријатељима студентима медицине био је послат од стране Медицинског факултета у Атини на обавезну праксу у Психијатрију “Дафни” и то на одељење лечења од зависности од алкохола и наркоманије. Дошавши у Клинику приметио је међу болесницима и једног римокатоличког свештеника, који је био врло уредан и педантан док је његово понашање одавало да је у питању један врло образован и учтив човек. Студент Евангелос био је врло побожан и волио је византијско појање, и често је ишао у једну другу Болницу за лимоидне болести у атинском предграђу Светој Варвари. Тамо је служио блаженопочивши старац Евеменије Сардикакис, духовно чедо Светог Никифора губавог. Своје школске распусте Евангелос је проводио на Светој Гори где је постао духовно чедо Светог Старца Јефрема Катунакијског и Пајсија Светогорца. Као такав млади студент Евангелос мислио је да има духовно искуство, као и што многи ми мислимо ако имамo старца светог живота, да смо аутомаски и ми свети, међутим то није баш тако. Видевши приликом те прве посете оца Николаоса студент Евангелос рекао је у себи “хвала Богу да није православни свештеник овде на Психијатрији већ овај римокатолички!“ Иако је приметио да отац Николаос има лепе господске манире и да све фино односи са осталим пацијентима, рекао је у себи да је то та спољашна римокатоличко-протестантска углађеност. Тако створивши у себи слику о оцу Николаосу о једном врло културном пацијенту ипак је млади студент био у себи изненађен са којим су се поштовањем опходили према њему остали болесници и како су га пажљиво слушали. Причајући са осталим болесницима о оцу Николаосу увидио је да није као остали западњачки свештеници који мисионаре са наметањем хришћанске вере, како су радили и раде римокатолички мисионари широм света, кобајаги бринући се за спасење човечанства. По сведочењу осталих болесника отац Николаос иако и сам на терапији, био је врло пажљив и стрпљив слушалац свачије муке и проблема, без да држи час веронауке и моралног исправљања било коме, као што би рекли код нас “без да попује”. Једна унутрашња сила излазила је из њега и привлачила болеснике, медицинско особље, а на крају и самог младог студента Евангелоса. Једно велико изненађење, а тиме уједно и шок, које је тада доживео причајући са болесницима о оцу Николаосу било је да он заправо није био римокатолички свештеник већ наш православни свештеник из грчке дијаспоре у Америци. Тиме је уједно и прва лажна духовна маска пала са лица душе студента Евангелоса, који је увидио, а и сам то исповеда, да је спољашни изглед врло често обмана за истинско духовно стање. Сви смо навикли да православно свешетенство има дугу браду, а монаштво и косу, да су озбиљни, помало намргођени и да притом лако судимо оним владикам и свештеницима који имају кратаку косу и браду и који су више насмејани него тужни. Та лажна слика коју носимо у себи врло често нас одводи у грех осуђивања и постављања себе изнад других, као да смо ми сами духовно савршениjи. Видевши да је пала та прва маска Евангелос је одлучио другог дана да приђе свешетенику Николаосу и да започне са њим разговор. Од тада почиње једно од најнеобичнијих путовања у животу младог студента где кроз разговор са свештеником Николаосом бива ношен из изненађења у изненађење. Као и сваки млади човек Евангелос је хтио да сазна што више детаља из живота оца Николаоса, а пре свега како то да један свештеник постане овисан о алкохолу и да заврши на терапији. Отац Николаос, који је те 1987. године имао око 53 година, рођен је у Америци од родитеља из Македоније, највероватније из Катерине. Већину својих летњих распуста провео је код своје побожне баке и деке у Катерини, а пошто је близу Света Гора чим је мало порастао скоро свако лето ишао је на поклоњење светињама Атоса. У Америци је уписао Богословски факултет Часног крста у Бостону, и за професоре је имао оца Јована Романидиса и оца Георгија Флоровског, који му је био и духовник. Боравећи на Светој Гори упознао је Светога старца Јосифа Исихасту који га је научио умно-срдачној молитви и борби са помислима. У личности оца Николаоса сусреле су се и уједниле у његовој души три духовна великана 20. века, васељенски свеправославни протојереј Георгије Флоровски, један од највећих богослова протеклог века, отац Јован Романидис који је својим животом и књигама описао оно што је живио Свети Старац Јосиф Исихаста, враћајући Православно исихастичко богословље на катедре Богословских факултета у Атини и Солуну. Ипак, како да се деси пад, и то у зависност од алкохола, једном таквом ученику тако великих учитеља какве је имао отац Николаос, запитао се млади студент Евангелос. Зар вас сећање на тако велике духовнике нијес сачувало? “Дете моје, зар се не сећаш шта је рекао Бог Светом апостолу Павлу кад га је молио да му уклони искушење, довољно ти је моја благодат, заједно са њом се бори да се спасеш. Тако је исто и у моме случају…“ Међутим, млади студент не потпуно задовољан одговором рекао је да је шокиран што је видио једног православног свештеника да је постао зависан од алкохола и да се налази на лечењу у Психијатриској клиници. А одговор је био такав да је не само Евангелосу него и свима нама духовно и морално умишљеним, и кобајаги скандализованим и шокираним, зачепио уста на сва времена. “Нисам те шокирао дете моје, већ сам те највероватније преплашио, јер си схватио да сам и ја као и ти био некада млад и да сам имао унутрашњу сигурност, и да нисам имао ову страст, а сада си се ти највероватније уплашио променљивости људске природе.“ Значи, није био у ствари шокиран и скандализован, већ преплашен због променљивости људске природе. Ми смо врло често самодовољни, мислимо да смо чисти јер нисмо пали у неке грехове и врло често се бојимо да не изгубимо моралну чистоћу и да не учинимо некакву грешку, и тиме да изгубимо добро мишљење о нама самима, као и добро мишљење које имају други о нама. Ипак пре свега се бојимо да не изгубимо добро мишљење о нама самима. Оно што је схватио млади студент тада је да je духовно искуство, као и присуство благодати Божије, чувало оца Николаоса, јер је кроз смирење говорио, ма шта да направио и у који грех пао, држаћу се Господа Христа и викаћу “Господе Исусе Христе помилуј ме грешног и спаси како умеш и знаш“ . Притом је отац Николаос рекао нешто толико дубоко што је најдубљи израз смирења: “Док боравим овде на Психијатрији говорим: Боже мој, сви ови овде болесници ће се спастити док ћу ја у пакао, и ако се деси да се и ја спасем, то ће бити због њихових молитава за мене грешног.“ Тада је погледао Евангелоса упутивши кроз њега реч свима младима: “Твоја младост је лош саветник као и мени некада, али са временом ће се повећавати благодат у теби и надаћеш се само у Христа и Богородицу.“ “Верујем у милост Божију која дарује Рај онима који мисле, верују да су ван Раја“, закључио је отац Николоаос. Видевши духовну жеђ, али и искреност младог студента, на крају је отац Николоас признао оно што је била тајна коју је само знао директор Психијатрије, који је био пријатељ оца Николаоса. Наиме, отац Николаос је дошао у Атину због конкурса на место професора Атинског универзитета, али пошто се конкурс одужио договорио се са својим пријатељем, директором Психијатријске болнице у Дафнију (предграђе Атине) да проведе једно време са болесницима на Психијатрији као болестан, иако заправо није био болестан. Уствари његов боравак у болници био је споља гледајући дио једног научног пројекта за који нико није смио знати, јер се отац Николаос специјализовао у Америци у области „зависности од алкохолизма и наркоманије”. Боравећи у болници кобајаги као један од болесника, он је вршио своја научна истраживања у очима медицине, али као свештеник био је један од ретких који је без проповедања са cвојим молитвним исхастичиким присуством истеривао зле духове из болеснике, тако да ко год је изашао из болнице у периоду док је боравио отац Николаос, одлазио je духовно и психички излечен и више се никад није враћао. Његово жеља да задобије професорско место у Атини није била плод гордости да задобије неко боље место у друштву, које долази са тим положајем, јер је већ био професор на једном од најпрестижних Универзитета у свету на Харварду, где је наследио оца Георгија Флоровског на Катедри за паламистичке студије. Хтио је да се врати у отаџбину и да пренесе искуство својих учитеља новим генерацијама богослова и свештеника. Нажалост на Атинском универзитету нису имали слуха за њега, као ни за његовог учитеља оца Георгија Флоровског кога су одбили 30 година двадесетог века. Кад је све то сазнао млади студент Евангелос био је изненађен, стога га је упито: “Ма како сте могли оставити жену и четвoро деце и положај на Харвадру и дођете овде на психијатрију здрав, зар нисте полудели овде након толико месеци?“ Отац Николаос му је одговорио: “Ма шта кажеш, да сам полудио!?! Присило сам се да останем овде! Било је то једно искуство као да те постављају у гроб. Да знаш колико сам пуно пријатеља Христових овде упознао, који сматрају да нису достојни Раја док уствари ја их већ видим у Рају. Раширило се срце моје овде на психијатрији и размишљам о часу кад ћу да се упокојим уздајући се у милост Божију, у милост Цркве и њених молитва.” Те речи биле су пророчке јер већ следећи дан кад је добио дозоволу да изађе из болнице на викенд, отишао је да се духовно напоји у један манастир близу Атине. Одслужио је Божанствену литугију баш на Теодорову суботе и после примања Светих дарова, пришао је Часној трпези да јој се поклони и ту пред њом испустио је душу своју Господу за кога је живио, жртвујући сав комфор једног угодног професорског живота у Америци зарад ближњих у Психијатријској установи “Дафни”. Отац Николаос, смирени слуга Божији, ученик великих отаца Цркве 20 века и професор на Харварду потпуно је презрео славу, богатство и част овог света зарад тога да се уподоби самом Подвигоначелнику смирења Господу Исусу Христу, који се јавио на земљи и са људима поживеo, оваплотивши се од Свете Дјеве, понизивши Себе узео обличје слуге и постао једнак телу смирења нашег, да нас учини једнакима лику славе Његове. Архимандрит Евсевије Меанџија Фото: https://srpska.pravoslavie.ru/133931.html Извор: https://mitropolija.com/2021/03/02/nesvakidasnji-svestenik-na-terapiji-od-alkoholizma-na-psihijatriji-u-atini View full Странице
  4. Његово Блаженство архиепископ тирански и све Албаније Анастасије (Јанулатос) отпутовао је 11. новембра 2020. авионом у Атину, где ће бити лечен од вируса кoрона. „Не брините се, превазићи ћемо тешкоће“, рекао је архиепископ тирански и све Албаније Анастасије мало пре укрцавања у авион који га је пребацио у Атину на лечење, јер је био позитиван на КОВИД-19. Осврћући се на здравствени проблем са којим се тренутно суочава, Ариепископ тирански је изјавио на МЕГА ТВ каналу, да (људи) „не би увек требало да гледају на негативну страну“. „Симптоми су мали. Јуче смо се суочили са већом тешкоћом. Осећам бол у плућима. Мислим да ћемо ово пребродити. Данас поподне ћу бити у болници Евангелизмос... И не узнемиравајте се. Савладаћемо сваку препреку. Дакле, било да живимо или умиремо, Господњи смо. Те ствари су нам велика утеха,“ додао је. Његова Светост патријарх цариградски Вартоломеј упутио је своје најбоље жеље првојерарху Албанске Цркве у којој је казао и: „Молимо се за Вас током Вашег лета за Атину, где ћете бити хоспитализовани. Желимо Вам да наставите са својим креативним и корисним радом доприносећи хришћанству, човечанству и слави Божијој дуги низ година.“ Извор: Orthodoxtimes.com Архиепископ Анастасије у Атини на лечењу од короне | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] WWW.SPC.RS
  5. Архиепископ атински и све Грчке Јероним одслужио је Божанску литургију на Духове у митрополијској Саборној цркви Благовештења у Атини, док му је саслуживао владика ореијски Филотеј , главни секретар Светог Синода Цркве Грчке. У наставку Божанске литургије обављена је духовска вечерња. Неколико верника је присуствовало службама, поштујући све мере предострожности и држећи се удаљености једни од других како би се зауставило ширење вируса корона. Извор: Orthodoxtimes.com (са енглеског Инфо-служба СПЦ)
  6. Црква је потпуно другачија стварност, за разлику од религије. То је догађај који се одвија у оквиру односа у заједници. У Пиреју у недељу, 20. октобра, у оквиру програма емисије ΕΝΟΡΙΑ εν δράσει (Парохија на делу), одржан је редак сусрет две веома важне особе – представника светске православне теологије, у „Парохијском архондарикију“ Благовештењске цркве. Високопреосвећени митрополит Црногорско-приморски, г. Амфилохије Радовић и професор емеритус философије на Универзитету Пантеон и писац Христос Јанарас учествовали су у занимљивом разговору, који је обухватио различите проблеме. Разговор је водио протојереј Спиридон Цимурис, теолог. Црква, истина и искуство Први део разговора односио се на Цркву онако како се она чини нашим очима, са много проблема, али и наде. Теме о којима се разговарало биле су мисија Цркве, Црква и религија, Црква као Христово тело. Господин Јанарас је истакао да су та питања болна. Престали смо, нагласио је, да разликујемо Цркву од религије. Религија је догађај који је усредсређен на појединца. Бирам веру која има одређене обавезе, има морал, испуњавао га ја или не. Ствари су у религији изграђене на начин да заштитите его. Црква је потпуно другачија стварност, за разлику од религије. То је догађај који се одвија као однос у заједници. За Цркву, Бог је тројична заједница личности, Оца, Сина и Светога Духа. Тајна истинског постојања је у дефиницији Бога из Светог писма, а то је „Бог је љубав“. То је Његов начин постојања. Света Тројица је све, истакао је заузврат Митрополит црногорски. То је корен постојања, само постојање. Све што постоји у Њему налази подршку, опстанак, прави начин постојања. А у Божанској литургији, у „Благословеном Царству …“ Црква заиста постоји као догађај, а не као идеологија, као религија. То је Царство, а Црква је тело Христово. Црква позива све да постану удеоници Тајне. Црква је позив на преображај кроз покајање, позив на промену живота. Отварање свог постојања искуству тајне Бога као Љубави.Христова величина је у Његовој жртви, у љубави без граница. Он даје Себе и непрестано преноси тајну Божанствене љубави у Цркву као своје тело и крв. Кроз Тело и Крв Христову повезујемо се са Богом и повезујемо се једни с другима. То је заједница вечности, тај сусрет са Христом. А то је Тајна Цркве, наставио је Митрополит. И велико је Божје дело што ова Тајна опстаје и данас у свету. Упркос свим искушењима и прогонима Цркве, ова Тајна се дарује читавој Васељени. Као што је господин Јанарас нагласио, наша Црква је живела свој најаутентичнији период, за време турске окупације, када није било где да се проповеда, само делима. И све је било дељење. Да запалим свећу у кући, да умесим просфору, да постим, да освештам нешто, да одем на причешће што је био централни друштвени догађај. Све ово нису били извори зараде, то је очигледно. Дељење је чин, а не идеолошка одлука. Велики је Божији благослов да смо чланови Тела Христовог, напоменуо је Митрополит црногорски. То је јединство засновано на самом постојању света и постојању Бога. Саборност Друга тема разговора била је о саборности као начину живота у Цркви. Овакав начин живота је Богочовечански, нагласио је Високопреосвећени, понављајући речи свог старца, Светог Јустина Поповића. Христов начин живота је једини начин живота за човека. Први пад Адама је порицање Божје речи која даје живот. То је обоготворавање створеног света (створеног постојања) без Бога и Његове речи. Ствари су повезане, приметио је господин Јанарас. Када кажемо да је вера постала убеђење, учење одмах постаје разумско учење. Убеђење је засновано на доказима. Дакле, онда подучавање није педагогија, руковођење, већ испирање мозга. Знање није само кад нешто разумем. Прво треба да се догоди просветљење, што онда значи да искуствено делим оно што знам. То је разлика код западног човека- ако сам разумео онда постојим. То је друга култура. Ми смо то узели и покушали да применимо и у Православљу. Сабор у Цркви био је некад израз очинства. Данас свештенике називамо очевима али духовно се не рађамо. Због тога се одржавају сабори, који су општа сабрања више јерархије. Очинство значи рађање, оживљавање. На сабор је једном дошао образовани пастир, свети Спиридон, узео је циглу и показао све, каже господин Јанарас. Јер светитељ је знао како треба рађати. Како поново пронаћи те ствари и рећи такве ствари. И како да их потражимо као што би тражили да утолимо жеђ. Јер, до неког времена, епископи су били свесни тог очинства. Данас је сабор административно тело. Ствари су повезане. Када се истина не проповеда, него преноси, када знање није самопоуздање, већ просветљење, тада очинство може да обавља свој посао, сабор може да обавља свој посао. Овај сукоб између знања и живота Цркве као стварног просветљења и преображаја, посебно је био присутан у 14. веку, у време светог Григорија Паламе, приметио је Митрополит црногорски.И у свом учењу, које је било учење Цркве, суочио се са учењем Запада. Том приликом Митрополит је нагласио: Комуникација са Богом није идеологија, али је од суштинског значаја. Бог се као сам живот даје и заједничари ( улази у однос ). Саборност и примат Дискусија се, затим, фокусирала на службу Првог међу једнакима у оквиру саборног постојања. Служба Првогa у сабору је служба односа, приметио је господин Јанарас. Током времена њему је поверено да буде гарант јединства. Да буде тамо и да служи јединству. Да свештенослужи јединство епископа. Као пример једног таквог Првог (међу једнакима) Високопреосвећени је навео блаженог спомена српског патријарха Павла. На сабрањима јерархије он није владао, већ је себе давао као жртву. Такав примат, то је право очинство. У складу са тим, господин Јанарас се такође осврнуо на личност блаженог спомена Васељенског патријарха Димитрија. Димитрије је остао упамћен као велики патријарх. Благослов и осмех свуда. Његово присуство је сламало кости. Потребан нам је повратак у прва три века цркве, наставио је Митрополит црногорски, када је Црква била под прогоном. Црква је одувек имала дух мучеништва у себи. И данас се опет ослања на ту жртву Господа, на Богочовечански начин постојања. То је једини вечни начин постојања за Цркву. А ако данас Црква заиста жели бити Једна, Света, Саборна и Апостолска, пре свега треба да се ослободи етнофилетизма, људских тежњи и примата папског типа. Треба да се врати да буде онаква каква је била у прва три века. Истинска саборност је она коју имамо у Делима апостолским и у животу Цркве кроз векове. Примат у духу жртве, а не власти. Закључак Као закључак, г.Јанарас је навео цитат из књиге „Лавсаик“, који каже да је језик Цркве апокалиптичан онда када пројављује презривост . Језик који не робује само закону и ограничењима све спашава. Дао је, такође, и личну изјаву о Митрополиту Амфилохију, примећујући емотивно да је у његовим очима овај старац прави сведок. Био је сведок догађаја на Косову и г.Јанарас му се захвалио што му је дао наду. Његово Високопреосвештенство поменуо је и свог старца св.Јустина Поповића, који је студирао у Србији, Енглеској, Русији и Грчкој, али највише је научио од једне бакице у подножју Партенона. Она га је подстакла да провери и напише 12 томова „Житија Светих“. Ово је тајна Цркве, очинства и мајчинства у Цркви. Превод са грчког: Љиљана Поповић Лектура: Василије Ускоковић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. Његово преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић) говорио је данас у Атини, на Међународном богословском симпосиону „Православно богословље и Просвета, допринос Светог Јустина Поповића и о. Георгија Флоровског“, под покровитељством Светог синода Грчке цркве, на тему: Отац Јустин – сав Јеванђеље и јеванђелист. “Божанска љубав излиће се на све и божанска светлост све ће обасјати, али не принудно и тирански, већ по мери отворености и пријемчивости свакога. Сви Анђели и људи биће возглављени у Телу Христовом и моћи ће да учествују у Заједништву Светога Духа, и обитаваће у дому Оца свога, као умно другачија лична и непоновљива бића, јер у Оца мога небеског станови су многи (Јн. 14, 2), дакле, и различити – али опет сједињени и личећи једни на друге, јер ће у свима бити једна енергија и познање једне благодати вечног живота Свете Тројице”. Владику Атанасија дочекала је у Атини његова нова књига на грчком језику Ο Πρώτος Λόγος, коју је приредио професор Догматике са солунског Универзитета “Аристотелио”, г. Јован Курембелес. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Поводом празника светог Димитрија, 26. октобра 2019. године, а на позив управе храма светог Димитрија Оплон у Атини, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије служио је свету Литургију у истоименом храму. Том приликом, Владика Сергије је донио дио Моштију преподобномученика медљанских Авакума, Серафма и Мардарија на дар том храму, а у исто вријеме на велко изненађење и радост добио ђелове светих Моштију, светог Димитрија Мироточивог, Лазара четвородневног, Нектарија Пентаполешког и Дионисија Егинског. Извор: Епархија бихаћко-петровачка
  9. Његово високопреосвештенство Митрополит пирејски г. Серафим дочекао је у недјељу, 20. октобра 2019. године, у Саборном храму Свете Тројице у Пиреју, Његово високопреосвештенство Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, који је позван да говори на трибини у оквиру програма које организује «Енориа ен Драси» Благовјештенског храма у Пиреју. Обраћајући се свом сабрату и саслужитељу Митрополиту црногорско-приморском, Високопреосвећени Митрополит Серафим је казао: ”Поздрављамо Вас испред вјерног народа и клирика наше Митрополије са много поштовња и љубави, јер нам доносите благослов Цркве светосавске и Његове светости Патријарха српског г. Иринеја. Као духовно чедо преподобног и богоносног, васељенског оца и учитеља оца Јустина (Поповића) мученика и исповједника за истину, и једног од највећих богослова ХХ вијека, онога који је својим богонадахнутим дјелима разобличио свејерес сигретистичког екуменизма, окрепљујете нас и и надахњујете. Наше данашње саслуживање је и наша скромна подршка Вашој борбе против расколничке, псеудоцркве у Црној Гори, коју настоје да наметну познате мрачне силе, које сплеткаре у пријатељској Црној Гори, желећи да је претворе у протекторат, одвајајући (одсијецајући) је од свог духовног предања и заједнице са Мајком Црквом Српском. Одбацујуемо лажну цркву у Црној Гори, која заједничари са скоро основаном, неважећој по Свештеним канонима, религиозном заједницом у Украјини, и на тај начин подржавамо истрајност у Вашој праведној борби. Ваше данашње архијерејско служење у Катедралном храму у Пиреју, доноси нам благослов Новомученика српског рода, 880.000 мученика, који су заклани од фашистичке хорде римокатоличких усташа и подсјећају нас на трагедију одвајености од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христове, која чини човјека демонском јазбином и непоправљивим. Потврда томе је и скорашња беатификација немилосрдног злочинца и духовног вође фашиста усташа, Загребачког кардинала Алојзија Степинца, осуђеног за злоче против човјечности.“ Током Свете литургије, прочитан је Диптих , тј. помињање поглавара Помјесних Цркава, у складу са Свештеним канонима. Предходни дан, у суботу 20. октобра, Његово високопреосвештенство Митрополит др Амфилохије говорио је на симпосиону на тему : «Црквено јединство и канонске јурисдикције». Симпосион је одржан у предивном културном центру Архиепископије атинске, а у организацији удружења теолога « Метексис». Предходни симпосион је био на тему генетике и личности на којем је учествовао умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. др Атанасије Јефтић. У недељу, 21. октобра, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је био учесник отвореног разговора са познатим грчким философом професором др Христом Јанарасом на теме које су актуелне за Цркву и савремено друштво. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. Спомен новог свештеномученика Козме Етолског, равноапостолног, свечано је прослављен у митрополитској Саборној цркву у Атини 24. августа 2019. године. Стотине верника је присуствовало Литургији, а могли су и целивати мошти Светог Козме које су се тада налазиле у тој цркви благовољењем епископа Тиране и целе Албаније Анастасија. Извор: Српска Православна Црква
  11. Дан Светог Саве Српског и јубилеј 800 година самосталности Српске Православне Цркве у Атини је прослављен достојно и величанствено. На молбу Амбасаде Републике Србије у Атини, са благословом Његовог Блаженства Архиепископа атинског и све Јеладе г. Јеронима и Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у храму Светог оца Спиридона Тримитунтског Чудотворца на Панкратију 25. јануара 2019. године уприличено је вечерње богослужење, а наредног дана јутрење и света Литургија на српском језику. Богослужбено обележавање празника већ традиционално се врши готово две деценије, зарад духовног окрепљења православних верника српског говорног подручја уз свесрдну помоћ Архиепископије атинске. На крају Литургије освећено је кољиво и преломљен славски колач у част Светог Саве. Вечерњу су служили мр Саша Станојевић и др Амвросије Весић. Литургију је служио јеромонах др Амвросије Весић, парох при храму Светог Спиридона на Панкратију, уз саслуживање архимандрита Евсевија Меанџије и протосинђела Василија Гавриловића. Богослужење су појањем украсили игуманија манастира Светог Николе у Грабовцу мати Ирина Ђорђић, др Гордана Благојевић из Етнографског института САНУ, српски клирици у Атини и студенти Теолошког факултета Националног каподистријског универзитета у Атини. Литургији су присуствовали амбасадор Босне и Херцеговине проф. др Бранко Докић, министар саветник амбасаде Републике Србије г. Милан Вукосављевић и изасланик Министарства одбране потпуковник Драган Петковић са породицама. На крају Литургије, јеромонах др Амвросије Весић, у својству изасланика Његове Светости, пренео је патријарашке поздраве и архипастирски благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја окупљеном верном народу, честитајући празник Светог Саве и јубилеј 800 година самосталности Српске Православне Цркве. Истог дана, 26. јануара 2019. године у 19 часова, у организацији Српске допунске школе и Амбасаде Републике Србије одржан је пригодни програм у изузетно репрезентативном простору Културног центра Атинске архиепископије, који је благовремено уступљен са благословом Његовог Блаженства Архиепископа атинског и све Јеладе г. Јеронима. У програму су учествовали ученици Прве српске допунске школе, студенти који изучавају српски језик на Философском факултету у Атини као и српски уметници из Атине у организацији учитељице допунске школе гђе Биљане Турањанин Николопулос. јеромонах др Амвросије Весић Извор: Српска Православна Црква
  12. Богослужбено обележавање овог Празника већ се традиционално врши готово две деценије зарад духовног окрепљења православних верника српског говорног подручја. После божанске Литургије обављен је парастос за све невино пострадале оце и браћу од Косовског боја па све до данас. Извор: Српска Православна Црква
  13. У уторак, 26. јуна 2018, на молбу Амбасаде Републике Србије у Атини, по благослову и по канонској дозволи Његовог Блаженства архиепископа атинског и све Јеладе Јеронима, као и по благослову Његове Светости патријарха српског Иринеја, у храму Светог Оца Спиридона Тримитунтског Чудотворца на Панкратију, у Атини, одслужена је Литургија на српском језику поводом празника Светог великомученика кнеза Лазара Косовског – Видовдана. Богослужбено обележавање овог Празника већ се традиционално врши готово две деценије зарад духовног окрепљења православних верника српског говорног подручја. После божанске Литургије обављен је парастос за све невино пострадале оце и браћу од Косовског боја па све до данас. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. На позив васељенског Патријарха Вартоломеја, више од 200 личности из подручја богословља, природних наука, политике, природе, грађанског друштва и штампе учествовало је у међународном еколошком симпосиону „За зеленију Атику: Очување Земље и заштита њених становника“, који је ових дана одржан у „Музеју Акропољ“ у Атини и на Саронским острвима. Циљ симпосиона, који је један у низу ранијих сличнијих иницијатива овог, „зеленог Патријарха“ био је да размотри драматичне еколошке проблеме у Грчкој, а посебно да анализира везу између екологије и економије, укључев и последице великог прилива избеглица. У свом кључном предавању Свесвјатејши Патријарх је истакао да је еколошка криза јасно ставила до знања до које мере је овај свет постао „расклимана целина“. Он сматра да се проблеми не могу више решавати на локалном нивоу или сводити их на регионални ниво. Атика, околина Атине, мора да у знак глобализације плати високу цену, подсетио је Васељенски Патријарх и указао на многобројне депоније ђубрета у брдима Атике и на огроман број пластичних предмета у мору, који представљају претњу биљном и животињском свету. Отварању симпосиона присуствовао је и председник грчке државе Прокопис Павлопулос, са којим се Свјатејши Патријарх Вартоломеј претходно састао. Међу учесницима симпосиона били су представници Православне Цркве, међу којима митрополит Пергама Јован Зизјулас и митрополит Нове Јоније Гаврило (Папаниколау), који је на челу великог харитативног друштвеног рада Атинске архиепископије, али и нигеријски кардинал Џон Онајекен и холандски рабин Аврам Сетендорп и други, међу којима и представници Исламске заједнице. На челу организационог одбора налазио се архиђакон Јован Хрисавгис, који је, између осталог, објавио и документацију еколошких иницијатива патријарха Вартоломеја под називом „On Earth as in Heaven“ („И на Земљи као што је на небу“). Ускоро ће се појавити и његова књига „Creation and Sacrament“. Извор: Српска Православна Црква
  15. Више од 200 личности из свих делова света учествовало је у симпосиону „За зеленију Атику: Очување Земље и заштита њених становника“ На позив васељенског Патријарха Вартоломеја, више од 200 личности из подручја богословља, природних наука, политике, природе, грађанског друштва и штампе учествовало је у међународном еколошком симпосиону „За зеленију Атику: Очување Земље и заштита њених становника“, који је ових дана одржан у „Музеју Акропољ“ у Атини и на Саронским острвима. Циљ симпосиона, који је један у низу ранијих сличнијих иницијатива овог, „зеленог Патријарха“ био је да размотри драматичне еколошке проблеме у Грчкој, а посебно да анализира везу између екологије и економије, укључев и последице великог прилива избеглица. У свом кључном предавању Свесвјатејши Патријарх је истакао да је еколошка криза јасно ставила до знања до које мере је овај свет постао „расклимана целина“. Он сматра да се проблеми не могу више решавати на локалном нивоу или сводити их на регионални ниво. Атика, околина Атине, мора да у знак глобализације плати високу цену, подсетио је Васељенски Патријарх и указао на многобројне депоније ђубрета у брдима Атике и на огроман број пластичних предмета у мору, који представљају претњу биљном и животињском свету. Отварању симпосиона присуствовао је и председник грчке државе Прокопис Павлопулос, са којим се Свјатејши Патријарх Вартоломеј претходно састао. Међу учесницима симпосиона били су представници Православне Цркве, међу којима митрополит Пергама Јован Зизјулас и митрополит Нове Јоније Гаврило (Папаниколау), који је на челу великог харитативног друштвеног рада Атинске архиепископије, али и нигеријски кардинал Џон Онајекен и холандски рабин Аврам Сетендорп и други, међу којима и представници Исламске заједнице. На челу организационог одбора налазио се архиђакон Јован Хрисавгис, који је, између осталог, објавио и документацију еколошких иницијатива патријарха Вартоломеја под називом „On Earth as in Heaven“ („И на Земљи као што је на небу“). Ускоро ће се појавити и његова књига „Creation and Sacrament“. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×
×
  • Креирај ново...