Претражи Живе Речи Утехе

Profesorica Phyllis Zagano o đakonatu žena - IKA IKA.HKM.HR Profesorica Phyllis Zagano, koju je papa Franjo 2016. imenovao u Povjerenstvo za proučavanje đakonata žena, u...

ekst sadrži uznemirujuće detalje. Puno ime sagovornice poznato je redakciji BBC-ja na srpskom. Avganistanka Hatidže B. živi već sedam godina u Turskoj, gde je došla da studira. U Istanbulu je sa mužem i sinom, ali je duboko uznemirena najnovijim događajima u njenoj zemlji. Posebno je plaši sudbina sestara, kao i svih žena koje su ostale u Avganistanu. „Pod vlašću talibana u Avganistanu, biti žena ili devojčica je jednako smrti. „Da li ste nekad videli smrt? One dišu, ali su mrtve. Nemaju prava ni na šta", kaže Hatidže za BBC na srpskom. Talibani, predstavnici radikalnog muslimanskog političkog pokreta, posle dve decenije su ponovo preuzeli vlast u Avganistanu, osvojivši i prestonicu Kabul.

„Mogu da živim u bilo kom delu sveta, ali ću uvek ostati Jugoslovenka. Ne zanima me da li zvanično moja domovina, od Vardara pa do Triglava, ne nosi to lepo ime Južnih Slovena. Ja ga nosim u sebi i svim svojim bićem strastveno sam posvećena ljudima i idejama u koje verujem. Smešite se? Eh, da, možda je ovo odgovor na vaše pitanje kako bih opisala sebe“. Ovako je u jednom intervjuu u prvoj deceniji 2000-ih govorila Merima Isaković. Ne više glumica već odavno klinička psihološkinja i univerzitetska profesorka koja je ovaj deo svoje karijere izgradila na dalekom Novom Zelandu. Tamo je pobegla od užasa i ratova devedesetih da odbrani svoje i pravo svog sina na mešovito poreklo koje je tih decenija postalo nepoželjna činjenica u zemlji koju je i po odlasku smatrala svojom. Oglasila bi se prelepa nekadašnja glumica s vremena na vreme u medijima te zemlje da ispriča još nešto o svojoj sudbini, o tome šta radi i kako razmišlja o svemu što se dogodilo, ali to nije bilo često. Odjeknula je kao bomba njena ispovest Nedeljniku da je i ona kao vrlo mlada bila među žrtvama svog kolege Branislava Lečića. I oni koji su još uvek dovodili u pitanje optužbe njene mlađe koleginice Danijele Štajndfeld na račun Lečića gotovo jednoglasno ponavljaju: „E, sad već verujemo…“ A Merima, koja je po sopstvenoj priči svojevremeno oprostila nasilniku kada je od nje zatražio oproštaj, progovorila je sada, 40 godina posle, jer mu je i tada rekla da će, ako čuje da je to ponovio, sve ispričati. I kada je čula za Danijelenin slučaj, to je i uradila.

Neki lik na YouTube koji se zove Elvis Duspara (u coveru na YouTube ima i ono Za dom spremni sa verovatno nekakvim glupavim opravdanjem da je to sve ok i da to nema veze sa nacističkim ustaškim usklikom), već dugo vremena pravi razne video snimke koje imaju nekakve veze sa rimokatoličkom Crkvom. Tako je napravio i ovaj video iz naslova teme MASONERIJA U CRKVI: Tko je žena na slici? Ujedno, prozvao je i portal BITNO.net (sa kojima mi imamo veoma lepu saradnju) konkretno za ovu vest u ovom slučaju https://www.bitno.net/vjera/devetnice/devetnica-gospi-od-andela/ U svakom slučaju, pogledajte o čemu se radi, ako imate malo vremena na pretek, mozda bude interesantno za diskusiju. Vidimo da je ovaj Elvis veoma popularan na netu.

– Mogu da blejim sa ortakom nasamo bez da se ta situacija seksualizuje od strane društva, rodbine, itd. – Ja zauzimam prostor i zato što sam debela ljudi mi ga omogućavaju. Time što sam debela ljudi su neviđeno oprezni oko toga da mi ne bude neprijatno dok negde sedim na primer. – Niko nikada nije insinuirao da sam dobila neki posao ili da dobro zarađujem jer sam spavala sa nekim. – Kad smo kod toga, niko me nikad nije nazvao “kurvom”. Ne postoji koncenzus oko toga šta znači biti kurva, svakako šta god značilo, taj termin podrazumeva određen nivo agresije i mizogenije koju nije nikako prijatno pretrpeti. – Dosta ljudi misle da sam pametna, iako im objektivno nikada nisam dala povod za to, ali debelim ženama se u našem društvu upisuje u najmanju ruku emotivna inteligencija i dobrota. – Znam da se retko kome dopadam, samim tim ni ne osećam presiju da se dopadnem. – Mogu da imam intelektualnu konverzaciju sa muškarcem bez da se ona bespotrebno seksualizuje. – Gro žena me ne vidi kao pretnju i mogu bez tenzije da blejim sa njihovim partnerima. – S obzirom na to da me retko ko muva, ne osećam se kao hodajuće meso za mušku konzumaciju i objektifikaciju kao mnoge moje drugarice. – S tim u skladu, kroz svoju debelost ja sam oduzela sposobnost seksualizacije moj tela posmatraču. Drugim rečima, moje salo i meso, i tako dalje, sakriva najčešće seksualizovane delove tela kao sto su “linija”, struk, jasno izražene grudi, linije vilice, itd. – Neke žene godinama rade na tome da istaknu svoje telo, da njihovo telo bude primećeno, a moje se uvek nameće i to bez napora sa moje strane. Moje telo je prosto nezaboravno. http://www.psiholjub.com/nauka/poremecaji-ishrane/privilegije-debelih-zena/

Posto sam video interesovanje za ovu temu evo postavljam je. Neko je negde rekao da dobar deo zena u stvari zeli da bude oteta. Da li je to bas tako?

Podsjetimo, kineske zdravstvene vlasti i članovi etičkog povjerenstva pokrenuli su istragu nakon što je kineski liječnik na YouTube kanalu objavio da je prvi put u povijesti uspio "stvoriti" genetski modificirane bebe Kineski znanstvenik He Jiankui sa Southern University of Science and Technology u Shenzhenu koji je genetski modificirao bebe kaže da je ponosan na svoj posao. Kaže i da je druga potencijalna trudnoća genetski modificiranog embrija u ranoj fazi, piše Daily Mail. Podsjetimo, kineske zdravstvene vlasti i članovi etičkog povjerenstva pokrenuli su u ponedjeljak istragu nakon što je kineski liječnik na YouTube kanalu objavio da je prvi put u povijesti uspio "stvoriti" genetski modificirane bebe, izazvavši zgražanje struke. U istraživanju koje bi bilo protuzakonito da je izvedeno u većini zemalja svijeta, profesor He Jiankui i kolege tvrde da su obavili izmjene na genima embrija sedam parova koji su podvrgnuti umjetnoj oplodnji. U međuvremenu je sveučilište Southern University of Science and Technology u gradu Shenzenu priopćilo da nisu imali nikakva saznanja o tom eksperimentu te da je profesor He na neplaćenom dopustu od veljače. Kineske zdravstvene vlasti su izrazile "veliku zabrinutost" tom viješću i naredile pokrajinskim vlastima da "smjesta provedu istragu i razjasne cijeli slučaj". izvor

Sve učestalija pojava da muževi postaju žrtve porodičnog nasilja, problem je što se to sakriva. U dva dana protekle nedelje uhapšene dve supruge koje su nasrnule na partnere Ilustracija Thinkstock glom razbio ženi glavu Porodično nasilje nad muškarcima nije mit u Srbiji. Tačno je da su žene u 90 odsto slučajeva žrtve partnera, ali one i te kako umeju da budu i nasilnici. Kod ove vrste rodnog nasilja dodatni je problem to što je muškarce sramota da prijave maltertiranje. Upravo zbog toga, kažu istraživači, ne postoji prava slika o ovom ozbiljnom društvenom problemu. Da žene, bez zazora, takođe uzimaju pravdu i batinu u svoje ruke, pokazuje i podatak da su u Srbiji za svega tri dana tri žene uhapšene jer su prethodono pretukle partnere. Zbog sumnje da je u svojoj kući u sokobanjskom selu Vrmdža pretukla nevenčanog supruga D. S. (49) i nanele mu lakše ozlede, policija je prekjuče privela i odredila pritvor do 48 sati njegovoj nevenčanoj supruzi Z. M. (44) zbog nasilja u porodici. D. S. je dobio batine jer je zaključao vrata kuće dok je spavao, a ključ ostavio u bravi, zbog čega Z. M. nije mogla da uđe u dom. Besna, ona je uspela da probudi nevenčanog supruga lupajući na vrata. - Još uvek omamljen od sna, D. S. je nekako došao do vrata i otvorio ih. Ispred ga je čekala besna Z.M., koja ga je svom snagom ošamarila, a onda pesnicom udarila u lice. Nesrećni čovek jedva je uspeo da se otrgne i pobegne u dvorište, a onda na ulicu, gde ga je spasla policija. U četvrtak 7. septembra policija je u Aranđelovcu uhapsila je Jovanu S., koja je nanela teške telesne povrede suprugu Milošu S., inače kamiondžiji, kojeg je uhvatila u prevari s dečkom. Jovana je tog jutra krenula na posao, ali se setila da nije ponela novčanik, pa se vratila kući. Kada je ušla u otključan stan, začula je čudne zvukove, a onda je videla, u bračnom krevetu, svog muža, kako vodi ljubav s komšijom Pericom, koji ga mazi po glavi i tepa mu "Maco moja!". U afektu, Jelena S. je uzela metalnu dršku od usisivača i njome zadala suprugu niz udaraca, a nije bio pošteđen ni njegov ljubavnik. Komšije su pozvale policiju, koja je uhapsila prevarenu ženu, kao i Hitnu pomoć, koja je morala da ukaže pomoć dvojici ljubavnika. Jeleni S. je određeno policijsko zadržavanje i protiv nje je podneta krivična prijava zbog nasilja u porodici. O slučaju iz okoline Bora, gde je razotkrivena i potom privedena nadležnim organima N. B. (73) zbog ucene i zlostavljanja muža Z. N. (75), letos je brujala cela Srbija. N. B. je prijavila svog slabo pokretnog supruga za nasilje u porodici, ali kako je kasnije utvrđeno, to je uradila da bi sa svojim prijateljima iz jednog penzionerskog udruženja mogla da ode na more. Naime, N. B. je rekla suprugu da sa prijateljicama želi da ode 10 dana na more. Objasnila mu je da to neće puno koštati, ali se muž pobunio zbog niskih penzija koje ovaj bračni par prima, skupih lekova, kao i zato što je on slabo pokretan i neko mora da brine o njemu. - Iznervirana tim odgovorom, N. B. je pozvala policiju i supruga prijavila za nasilje u porodici. Odmah je o tome obavešteno i tužilaštvo, koje "nasilniku" odredilo udaljenje iz stana i zabranu prilaska supruzi do okončanja postupka. A nakon toga, za N. B. više nije bilo nikakvih prepreka. Spakovala se i s prijateljicama penzionerkama otputovala na more, gde je uživala u čarima leta. Po njenom povratku s mora, "muž nasilnik" je nju prijavio za zlostavljanje i podneo zahtev za razvod braka, u kome se ovaj par nalazi gotovo 40 godina, a N. B. preti da "zaradi" i prijavu zbog lažnog prijavljivanja. TRI "KUĆE" ZA MUŠKARCE PRVA Sigurna kuća za muškarce osnovana je 2009. u Ćupriji, a 2012. je u Beogradu osnovan prvi Krizni centar za pomoć muškarcima žrtvama nasilja u porodici. Onda je usledilo otvaranje Sigurnih kuća i u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu... Osnivač ćuprijske NVO "Muška sigurnost" je Dušan Trifunović, koji je i sam bio žrtva nasilja od strane supruge. Osim njega, prva dvojica stanara ćuprijske Sigurne kuće za muškarce su jedan penzioner iz Ćuprije, koga su tukli i žena i sin, i jedan farmaceut kojeg je takođe vređala i tukla žena. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:685058-Svakog-desetog-Srbina-bije-zena

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas se sećaju Svete velikomučenice Jefimije, po legendi device neverovatne lepote koja je živela početkom 4. veka. Sveta velikomučenica Jefimija bila je rodom iz Halkidona i od malena je bila odgajana kao hrišćanka. Nakon što je naišao paganski praznik koji je podrazumevao prinošenje žrtava idolima, prema priči 49 hrišćana iz mesta, uključujući i porodicu Svete Jefimije sklonilo se kako to ne bi gledalo, ali se njihov čin protumačio kao izdaja i oni su izvedeni pred sudiju. Kada ih sudija upita zašto se ne pokoravaju zapovesti carskoj, oni odgovoriše “i carskoj i tvojoj zapovesti treba se povinovati, ako nije suprotna nebeskome Bogu; ako li je suprotna Bogu, ne samo ne treba joj se povinovati nego joj se treba i protiviti”. Tada ih udaraše na razne muke, i to kroz 19 dana, iz dana u dan. Dvadesetoga dana sudija, po legendi, odvoji Jefimiju od ostalih i poče joj laskati zbog njene lepote, da bi je pridobio za sebe. Nuđeno joj je da postane njegova ljubavnica u zamenu za živote svojih roditelja i ostalih hrišćana, no kako sve laskanje prođoše uzaludno, sudija naredi mučenje device. O ovome postoji jako živopisno predanje: "Mučiše je prvo na točku, no anđeo Božji javi se i izlomi točak. Potom je baciše u peć ognjenu, no Božjom silom bi sačuvana. Videvši to dva vojnika – Viktor i Sosten, poverovaše u Hrista, zbog čega su bačeni zverovima. Potom Jefimija bi bačena u rov, napunjen vodom, no ona prekrsti vodu, kad uđe u rov, i osta nepovređena". Najzad, izvedena je pred divlje zveri kada se, kaže predanje, blagodarnošću pomoli Bogu, i predade duh svoj. Postradala je 304. godine i zbog svoje volje, čestitosti i snage da izađe na kraj i sa najvećim nevoljama danas se smatra zaštitnicom devica. Njena molitva glasi: “Ovčica Tvoja Isuse, Jefimija, zove silnim glasom: “Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.” Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.” https://zena.blic.rs

Skandalozna poruka Ministarstva rada u sred kampanje za podizanje nataliteta Foto: RTS / screenshot "Nijedan poslodavac neće zaposliti takvu ženu - koja se danas zaposlila, a sledećeg dana zatrudnela. Njemu je žena potrebna da radi. Zasnivate radni odnos da biste radili, a ne da sutra odete na bolovanje". Ako ste pomislili da je ovakva skandalozna izjava došla od nekog bezosećajnog poslodavaca, prevarili ste se, poruka je stigla direktno iz Ministarstva za rad, zapošaljavanje, boračka i socijalna pitanja, tačnije višeg savetnika i šefice Odseka za poslove u oblasti populacione politike i finansijske podrške porodici sa decom Milene Antić Janić i to usred kampanje za podizanje nataliteta! (Snimak njenog gostovanja na RTS počinje od 11 minuta). Trudnice koje su poslušale savete državne kampanje da dižu natalitet u Srbiji i otišle na porodiljsko bolovanje sad su kažnjene jer neke od njih primaju naknadu za porodiljsko odustvo 900, 1.000 ili oko 2.000 dinara. Drugim rečima, neće imati "leba da jedu" sa sve svojom tek rođenom decom, ako im je to jedini izvor prihoda po novom Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom. Gostujući na RTS, Milena Antić iz Ministartva za rad, zapošaljavanje, boračka i socijalna pitanja, rekla je juče da ne znaju koliko je žena tako oštećeno i "da li su uopšte oštećene". Antićeva je, između ostalog, skandalizovala sve majke da je ta naknada zarade za porodiljsko odustvo radi nege deteta mera usklađivanja rada i roditeteljstva i namenjena je zaposlenoj ženi, koja u periodu kada se porodi koristi odsustvo u skladu sa Zakonom o radu - "dakle ženi koja stvarno radi". Objašnjavajući šta znači "žena koja stvarno radi", ona je dodala: Foto: youtube Milena Antić Janić - Znači da je zasnovala radni odnos i kod poslodavca provela određeno vreme na radu - kazala je ona gostujuću u "Beogradskoj hronici" na RTS kod novinarke Rade Đurić. Upitana šta je sa ženama koje su se danas zaposlile, a sledećeg dana zatrudnele Milena Antić je poentirala i zapanjila javnost Srbije: - Nijedan poslodavac neće zaposliti takvu ženu. Njemu je žena potrebna da radi. Zasnivate radni odnos da biste radili, a ne da sutra odete na bolovanje - pojasnila je ona situaciju. Podsetimo, po novom Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, ukoliko ste radili dva meseca i otvorili trudničko bolovanje zbog rizične trudnoće, onda se te dve plate sabiraju i podele sa 18 i tako dobijaju cifre naknada od 900 do 2.000 dinara. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/poslodavcu-zena-treba-da-radi-a-ne-da-radja-skandalozna-poruka-ministarstva-rada-u/54njx8z

Ako hrišćanka poštuje pravila i kanone svoje religije, onda u crkvu dolazi sa maramom na glavi, nenašminkana, celiva ikonu i stoji dalje od oltara. Ipak, njoj je ulaz u oltar zabranjen. Da li je to pravilo, kako smatraju sveti oci, najveći dokaz da je uloga žene u crkvi manje bitna otkrio nam je jeromonah Mihajlo iz Dalmacije. Prema njegovim rečima, najveći problem čovečanstva je muška dominacija. Uprkos tome on veruje da je samo žena sposobna da se suprostavi tom obeščovečenju, jer su jači pol u duhovnoj sferi. Ipak, kako kaže, crkveni kanoni se moraju poštovati. - Vernici se često pitaju zašto samo muškarci smeju u oltar, veruju da žene ne smeju da budu zapostavljene. Ipak, najsvetiji deo hrama je oltar. Znamo da žene ne mogu da služe liturgiju i da budu sveštena lica, pa je samim tim i jasno zašto one ne smeju da budu na tom mestu - istakao je jeromonah Mihajlo za naš portal. Međutim, postoji i izuzetak. Starija žena koja je prethodno dobila blagoslov od episkopa može ući u sveti oltar, ali samo kako bi održavala čistoću u njemu - ništa više. Ipak, Ljubomir Ranković, protođakon u Šabačkoj eparhiji smatra da su žene na taj način diskriminisane. - I sveti apostol Pavle nalaže da "žena ćuti u crkvi". Zabrana ženi da uđe u oltar je uvreda i diskriminacija, jer ceo oltar prema pravoslavnom ikonopisnom kanonu, zakriljuje ikona Presvete Bogorodice "Širšaja nebes", koja na svojim grudima nosi i rađa Spasitelja sveta. Inače, kada apostol Pavle kaže da žena ćuti u crkvi, očito je da iz njega progovara tradicionalni Jevrejin. - Zamislite Isidoru Sekulić, koja je napisala najlepše molitve na srpskom jeziku. To su psalmi njene duše šaputani u Topčiderskoj crkvi. Treba li njoj zabraniti da govori u crkvi? Ili Desanki Maksimović? Dakle, žensko pitanje za crkvu ne sme biti problem nego šansa, ogromna šansa da ostvari sebe i spase čoveka i čovečanstvo, što i jeste njena uloga - istakao je Ljubomir Janković. EPISKOP U TREBINJU PRIČESTIO DECU I ODRASLE UNUTAR OLTARA Episkop zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije je na najveći i najradosniji hrišćanski praznik Vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista od svojih sveštenika je zahtevao da se u oltar najpre uvedu deca, dečaci i devojčice, a potom i odrasli. Sveštenici su bukvalno terali žene da uđu u oltar, što je bilo prilično neprijatno i za jedne i za druge, a Episkop ih je lično pričešćivao sve, i decu i odrasle, unutar oltara između časne trapeze i gornjeg mesta. Zbunjeni i začuđeni sveštenici su objašnjavali još zbunjenijem i začuđenijem narodu kako je to što se čini inače drevni običaj u Grčkoj – posebno da žene ulaze u oltar!? Episkop Grigorije je naveo narod da učini težak greh, i da zajedno sa njim pogazi svete kanone koji izričito zabranjuju mirjanima, a naročito ženama da ulaze u oltar. - Narod koji je ušao u oltar treba pozvati na pokajanje i ispovest. U oltaru se mirjani ne pričešćuju, čak ni deca. Jer se zna gde se narod pričešćuje. Nekada su se samo carevi pričešćivali u oltaru, i niko više. Poznato je da se žensko dete čak ni posle krštenja i miropomazanja ne nosi kroz oltar, već samo muško - rekao je duhovnik koji je te 2014. godine prokomentarisao celi događaj. KANONI CRKVE KOJI ZABRANJUJU ŽENI ODLAZAK U OLTAR - Neka je zabranjeno svakome ko pripada laicima da ulazi unutar svetog oltara. Ovo, po drevnom predanju, može biti dopušteno samo vlasti i carskom dostojanstvu kada zaželi da prinese darove Tvorcu - Kanon 69. Petošestog Vaseljenskog Sabora. - Samo je sveštenim licima dopušteno da ulaze u Oltar i pričešćuju se tamo - Kanon 19. Laodikijskog Sabora. - Ne priliči da žene ulaze u oltar - Kanon 44. Laodikijskog Sabora. Dakle, ko god je u oltar ulazio, treba da ode kod sveštenika da se pokaje za to svoje neznanje. Da li ste čuli ili doživeli neko neobično iskustvo u crkvi? Ako imate bilo kakve verske nedoumice ili strahove, pošaljite mejl na [email protected]. izvor

Kad su joj rekli da žena ne može da radi taj posao, Bosiljka Novaković (82) se samo nasmejala i dobila dodatnu motivaciju. Doduše, to uopšte nije bilo lako te 1967. godine, jer žena na radnom mestu kontrolora letenja u to vreme nije bilo. Tadašnji direktor je čak postavio još jedan specijalan uslov za nju, da položi kurs za navigatora, a Bosu ni to nije sprečilo ka ostvarenju sna. Prošla je obuku, letela je avionom, dobila pomenutu dozvolu i položila zvaničan kurs, a sve sa jednim ciljem. U Saveznoj upravi za kontrolu letenja zaposlila se 1960. godine, na beogradskom aerodromu je radila svoj posao iz snova od 1967. godine, a tek deset godina nakon nje tadašnje Jugoslovenke počele su da rade u tom sektoru, i to kao asistenti. Bosiljka je u penziji od 1990. godine, rado se seća svog radnog veka koji je provela na tadašnjem aerodromu Beograd, a za Priče sa dušom podelila je deo svojih sećanja. Posetio sam je u njenoj kući kod na Zvezdari, dan pre nego što je otišla na odmor u vikendicu u Atomskoj banji. – Kao dete stalno sam gledala u nebo, volela avione i mislila kako ću jednog dana leteti. Tada nisam znala da ću ceo život posvetiti vazduhoplovstvu, ali sa zemlje. Posao koji sam radila veoma je zanimljiv i smatraju ga vrlo odgovornim. Za njega se dobija beneficirani radni staž. Kad mi je direktor Batrić Jovanović rekao da ne mogu kao žena tu da se zaposlim, ja sam ponovila da socijalizam podrazumeva da smo svi ravnopravni i da samim tim mogu da budem kontrolor letenja. Uživala sam dok sam radila, a pogotovo mi je odgovaralo to što se radilo po smenama. Jedne nedelje se počinjalo u 6 ujutru, druge popodne, a zatim noću, pa sam imala dosta slobodnog vremena za druge aktivnosti, pošto sam po prirodi radna osoba – priča Bosiljka za Priče sa dušom. U Jugoslaviji je bila prva žena na toj poziciji, a u svetu treća. Ostale koleginice, pionirke u ovom poslu bile su iz Kanade, Francuske i Nemačke. Na prvom poslovnom putovanju, sa kolegama u Moskvi – Danas je lako voditi avion kad ga vidite, a u to vreme nismo imali moderne uređaje, nismo imali računare, već smo morali da zamišljamo prostor u kojem je avion, da budemo na stalnoj vezi sa pilotima i da znamo kako da ga razdvojimo od drugog saobraćaja. Poznavanje tehnike, odnosno performansa aviona bilo je obavezno. Kad komunicirate sa pilotom morate da znate da li on nešto može da uradi ili ne, da li može da se popne na određenu visinu i kojom brzinom. Dok sam jednom pilotu koji se probijao kroz kumuloninbuse davala uputstva, rekao je: „Vala Boso, sve sam u životu pronašao, valjda ću i ovog puta uspeti“ (smeh). S radošću priča o lepim, ali ne zaboravlja i one manje lepe događaje, koji su bili sastavni deo posla. Bilo je i teških situacija kao što je nesreća u Hrvatskoj 1976. godine, kada su se sudarili avion koji je poleteo iz Splita i drugi avion sa engleskim putnicima iz Londona. Taj let je vodila zagrebačka kontrola letenja, a u Jugoslaviji je kontrola bila podeljena teritorijalno na beogradsku i zagrebačku. Godinu dana kasnije u Bosni i Hercegovini je nastradao Džemal Bijedić, predsednik Saveznog izvršnog vijeća. Tu je slučaj udesa JAT-ove „karavele” na Maganiku kojim je upravljao poznati Titov pilot, kao i priča o jedinoj preživeloj putnici, čuvenoj stjuardesi Vesni Vulović. U svojoj karijeri sretala se sa brojnim putnicima, zvaničnicima, kapetanima, kolegama iz celog sveta. Sa predsednikom SFRJ Josipom Brozom Titom imala je kratak susret prilikom otvaranja aerodroma u Beogradu, ali i kada je nakon toga došao sa suprugom Jovankom, da joj pokaže aerodrom. Otvaranju aerodroma Nikola Tesla prisustvovao je Josip Broz Tito – Bila sam dežurna kad su stigli. Želeli su da se popnu na toranj, ali je lift čuvene marke David Pajić Daka tog dana zakazao. Srećom, Titu i Jovanki to nije bio problem, pa su se popeli pešice – kaže Bosiljka i priseća se dana posle Titove smrti. – Tada smo imali veoma jak vazdušni saobraćaj, nije bilo jednostavno sve to odraditi. Drugom prilikom, prvi boing je sleteo u Beograd sa igračima Juventusa. Po sletanju kod mene je došao italijanski kapetan sa željom da, kako je rekao, „vidi tu kontrolu koja je tako dobro vodila njegov avion“. Jedan od intervjua dala je legendarnom voditelju Dejanu Đuroviću Bosiljka i danas rado ode na aerodrom Nikola Tesla. Voli da dočekuje i da ispraća drage ljude i kaže da svaki put kad se uputi ka Surčinu, u stvari ide svojoj kući. – Ostala mi je ta velika ljubav. Svojevremeno smo se svi tamo znali, pa su mi se ljudi rado obraćali kad je trebalo da putuju. Pomagala sam im. I danas danji me zaposleni na aerodromu prepoznaju, čak i mladi, koji su čuli da sam prva žena koja je bila kontrolor. Znači mi ta njihova pažnja. Kao višegodišnja radnica i penzionerka Bosa je dugi niz godina imala pravo na takozvane servisne karte, odnosno popuste. Na taj način je mogla jeftinije da putuje po svetu, od Srbije do Singapura, Indije, Meksika, Kanade… – Moji žive u Kanadi, tako da sam čest gost kod njih. Tamo sam takođe radila, u to vreme sam bila mlada da bih sedela. Uspela sam da napravim ovu kuću u kojoj ste sada i vikendicu u mojoj rodnoj Gornjoj Trepči. Imam ćerku, zeta i dva unuka i jedva čekam da postanem prabaka. Osamdeset dve su mi godine i ponosna sam na njih. Ako me pitate za recept – odgovor je rad. Kad se probudite morate imati razlog zbog kojeg ustajete, neku radost. Čak i kad je u pitanju sitnica, ja se radujem ako imam nešto da radim, a pogotovo rezultatima. Ne pušim, čašu vina popijem u društvu, idem na koncerte sa drugaricom, igramo karte. Često organizujem druženja jer volim narod. Rođena sam u porodici sa devetoro dece. A tek što volim da kuvam i da spremam hranu… – pohvalila se Bosiljka Novaković u svojoj ispovesti za Priče sa dušom. Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com

Malo tko je znao riječima tako vjerodostojno i tako inspirativno oslikati ljubav između muškarca i žene kao Meša Selimović. Odlomak iz romana “Tvrđava” je vjerojatno jedan od najpoznatijih u povijesti naše književnosti, kada je riječ o ovom uzvišenom osjećanju... Pobune su trajale kratko, toliko kratko, da ih nije vrijedilo ni dizati. Pogotovu što sam znao, ma koliko bio ljut, da mi ništa ne može zamijeniti nju, ovakvu kakva je, uskogrudu u svojoj ljubavi, netrpeljivu prema svemu što bi joj moglo uzeti ma i djelić mene, njene svojine. I brzo sam se, iz traljave pobune i tobožnje želje za slobodom, vraćao u čvrstu tvrđavu njene ljubavi, kao smireni bjegunac koji nije ni odmicao daleko od kapije. Život nam nije naklonjen, i sami stvaramo svoju malu zajednicu, svoj kosmos, u kojem namirujemo jedno drugome sve što nam nedostaje. Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje. Dobar je čovjek, i lijepa žena, ali ono što je samo za mene, to sam sam stvorio. Čak i da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao. Potrebna mi je savršena, i ne mogu dopustiti da to ne bude. Dao sam joj sve što nisam našao u životu, a bez čega ne mogu. Čak se i umanjujem pred njom, da bi ona bila veća, i ja pomoću nje. Bogato je darujem, da bih mogao da uzmem. Ja sam osujećen, ona je ostvarena, i tako sam obeštećen. Ona mi namiruje izgubljeno, i dobijam više nego što sam želio da imam. Moje želje su bile maglovite i rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u jednom liku, stvarnijem i ljepšem od mašte. Njoj priznajem sve što ja nisam, a opet ništa ne gubim, odričući se. Nemoćan pred ljudima i slab pred svijetom, značajan sam pred svojom tvorevinom, vrednijom od njih. Nespokojan pred nesigurnošću svega, siguran sam pred ljubavlju, koja se stvara sama iz sebe, jer je potreba, pretvorena u osjećanje. Ljubav je žrtva i nasilje, nudi i zahtijeva, moli i grdi. Ova žena, cio moj svijet, potrebna mi je da joj se divim i da nad njom osjetim svoju moć. Stvorio sam je kao divljak svoga kumira, da mu stoji iznad pećinske vatre, zaštita od groma, neprijatelja, zvijeri, ljudi, neba, samoće, da traži od njega obične stvari ali da zahtijeva i nemoguće, da osjeća oduševljenje ali i ogorčenje, da se zahvaljuje i da grdi, uvijek svjestan da bi mu bez njega strahovi bili preteški, nade bez korijena, radosti bez trajanja. Zbog nje, isključive, i ljudi su mi postali bliži.

Izbori u Demokratskoj stranci Na jednom od skupova Demokratske stranke, dame su nosile glavnu poruku/AFP Opozicija u Srbiji probala je mnogo toga - bivšeg predsednika, tražila nova lica od ministra u Vučićevoj vladi do državnog činovnika, bogatog biznismena - ali je veći uspeh izostao. Među tim pokušajima nema - žena. Toga se setila i Gordana Čomić, dugogodišnja funkcionerka Demokratske stranke, koja je sa svojim timom prva predala kandidaturu za predsednicu DS-a. Na izbornoj sednici 2. juna, nekada najveća opoziciona stranka izabraće novo rukovodstvo. Pored Čomićeve, kandidaturu za sada najavljuju predsednik Političkog saveta DS-a Zoran Lutovac i potpredsednik stranke Branislav Lečić. Novi lider stranku će preuzeti u trenutku kada ima 13 poslanika u Skupštini Srbije, a u Beogradu, tradicionalnom uporištu, nije ni ušla u parlament zbog istorijski niskog rezultata od 2,25 odsto. Ukoliko bude izabrana, Gordana Čomić bila bi prva žena na čelu Demokratske stranke posle šest muških lidera nakon obnove stranke 1990. godine/DS Žena u politici - prednost ili mana Gordana Čomić nije novo lice na političkoj sceni Srbije - aktivna je u Demokratskoj stranci maltene od povratka višestranačja. Diplomirana fizičarka, u svojoj biografiji navodi da je majka četvoro dece, ali i da joj je hobi pecanje. "Milje za ženu u politici je da uvek imate jedno pitanje više, dovoljno ljudi koji se pita da li će ona to umeti iako je žena", kaže Čomić. Posle skoro tri decenije u politici, "punoletstva" u članstvu u "Ženskoj političkoj mreži", kaže da je to dodatno motiviše. "Moja misija je da žene u politici ne ulaze vezanih nogu predrasudama, a ne da joj se postavljaju pitanja je l kvalitetna. Torba je kvalitetna, a o ženama se ne može tako govoriti - jer žena nije roba u politici." Saglasna je da su demokrate probale sve - zato kaže da je sad trenutak da žene iz stranke pokažu za šta su se osposobile kroz rad, pa i za svoju zamenicu predlaže ženu, Natašu Vučković. "Nikad nisam pitala šta ću da budem, nego samo šta ću da radim. Devojčice učimo da će napredovati ako rade dobro. I to vam uđe u krv." Gordana Čomić sada ima ambiciju da demokrate "sabere, obnovi i reformiše, da pokažemo da smo naučili iz grešaka i da smo našli odgovor za nasilje koje sprovodi vlast". Ako dođe na čelo posrnule stranke, spremna je da razgovara sa "muškim društvom" bivših lidera i članova DS-a koji sada pretenduju da budu deo srpske opozicije. "Treba da se dogovorimo sami sa sobom - mi bivši, sa nama sadašnjim, za nas buduće - šta treba da se uradi za Srbiju", zaključuje Čomić. Olimpija de Guž Olimpija de Guž i danas ima važno mesto u francuskom Parlamentu/Getty Images Ko Vam je ženski idol u politici? Olimpija de Guž. U vreme Francuske revolucije i Univerzalne deklaracije o pravima čoveka i građanina, ona je izašla sa deklaracijom za prava žena. I giljotinirana je. Njena argumentacija za to zašto žene treba da glasaju je - ako sam pogodna i spremna za giljotinu, onda sam spremna i da glasam. "Srpska politika nisu testosteron i muskulatura" Pre vođenja stranke, Sanda Rašković Ivić bila je na čelu srpske ambasade u Italiji/Getty Images Stranka koja je kroz nedavnu prošlost koračala sličnim putem rejtinga kao DS, a iz nje je i nastala, probala je da upravu poveri ženi. Sanda Rašković Ivić manje od dve godine vodila je DSS, uspela da stranku vrati u parlamentarne klupe, ali su je stranačke kolege ubrzo smenile. "Srbija treba da se navikava na žene u politici. Malo dete kad se rodi ne zna da hoda i govori, ali ga mi posvećeno učimo. Tako je i demokratija u bebećem periodu u Srbiji i treba da se uči i na mom primeru koji nije ohrabrujući", kaže Rašković Ivić za BBC. Ipak, i pored otežanih uslova za opoziciono delovanje u Srbiji, smatra da za žene ima mesta na čelu opozicije. "Žene imaju snage za ovu arenu jer to nije samo testosteron i muskulatura. Mi kad vaspitavamo sinove, vaspitavamo ih da budu Srbi-muškarci, junaci, a ne pripremamo ih za ovaj svet u kome će da žive." Rašković Ivić zaključuje da bi za sadašnju situaciju u srpskoj opoziciji žene bile blagotvorne jer mogu lakše da se dogovore i ne osećaju se prikraćenim ako nisu na prvom ili najvažnijem mestu. Lakše predsednica države nego stranke Trenutna predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić prva je žena na čelu srpske vlade, ali nije prva žena u višestranačkom sistemu na najvišim funkcijama. Na mesto predsednice Republike, kao privremeno rešenje koje je potrajalo 13 meseci, sa mesta predsednice parlamenta 2002. godine došla je Nataša Mićić. Žene u srpskoj višestranačkoj politici Nataša Mićić - v. d. predsednica Srbije, od 29. decembra 2002. do 27. januara 2004. godine Slavica Đukić-Dejanović - v. d. predsednica Srbije, od 5. aprila do 31. maja 2012. godine Ana Brnabić - predsednica Vlade Srbije, od 29. juna 2017. godine Nataša Mićić bila je prva žena na visokoj funkciji posle uspostavljanja višestranačja/Getty Images Seća se da su brojna novinarska pitanja o tome kako je ženi na visokom položaju obeležila njen mandat. "Osećala sam se kao da je izabrana neka životinjica, a ne žena. To je bila otežavajuća okolina jer smo mi patrijarhalna i konzervativna sredina. Bila sam izložena pritiscima - od ignorisanja do čiste mizoginije." U svom mandatu, donosila je odluke koje menjaju tok istorije, poput proglašenja vanrednog stanja po ubistvu premijera Zorana Đinđića. "Čak i moje najteže odluke koje sam po ustavu i zakonu donosila, poput vanrednog stanja, dovođene su u pitanje jer se omalovažavalo ono što sam radila izražavanjem sumnje da sam Đinđićeva marioneta To bi bilo značajno manje na tapetu da sam muškarac." Nataša Mićić u politiku je ušla kroz stranku koja je već imala iskustva sa ženama na čelu - predsednica Građanskog saveza Srbije bila je Vesna Pešić, jedna od opozicionih lideki 90-tih godina prošlog veka. Ipak, ističe da je stranački život za ženu često teži od - državničkog. "U Srbiji i u regionu, žene imaju veću šansu da budu na najvišim i najodgovornijim državnim funkcijama, nego da postanu lideri stranke. I ja sam prvo bila predsednica Skupštine, pa sam izabrana za predsednicu GSS-a." Ako žena već dolazi na čelo stranke, Nataša Mićić kaže da se to, kao po pravilu, događa u momentu kada se stranka nalazi u najtežoj situaciji i žena preuzima "vruć krompir". Izvor: BBC News na srpskom https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2018&mm=05&dd=22&nav_id=1395387

Prva žena arhitekta u Nemačkoj je bila Srpkinja 27.02.2014. | Vesti online Jovanka Bončić je prva žena sa diplomom inženjera u Nemačkoj. Akademsko zvanje, ova rođena Nišlijka, stekla je davne 1913. godine. Kako je, pre više od jednog veka, zabeleženo u berlinskim “Ilustrovanim novinama” (fotografija levo), Bončićeva je prva diplomirana studentkinja Visoke tehničke škole u Darmštatu. U Darmštatu, danas gradu nauke, 18. jula 1913. ova Nišlijka je stekla zvanje arhitekte i diplomu inženjera. Rođena je 1887. godine u Nišu, od oca Mihaila i majke Katarine, a studije arhitekture započela je u Beogradu. Otišla je u Nemačku nakon odslušanog 7. semestra i stečene prakse u Srpskim državnim železnicama. U gradiću na zapadu ove evropske zemlje pored obrazovanja, Bončićeva je našla i ljubav svog života, Ukrajinca Andreja Katerinića. Posle višegodišnjeg života po istočnoevropskim metropolama, ovaj bračni par inženjera, 1922. godine je došao u Beograd. Jovanka je srpskoj prestonici ostavila zgrade Učiteljskog i Veterinarskog fakulteta. Njena dela su i čuveni Banski dvor u Banjaluci, kao i deo banjskog kupatila u Banji Koviljači. Nakon Drugog svetskog rata je penzionisana i ostala je da živi u Beogradu do svoje smrti 1966. godine. I nagrada i ulica Koliko je Jovanka Bončić značajna u nemačkom “gradu nauke” potvrđuje i činjenica da jedna nagrada koju dodeljuje Univerzitet u Darmštatu, kao i jedna ulica u studentskom kampusu nose njeno ime. Od pre dve godine nagrada “Jovanka Bončić” dodeljuje se ženama za posebna naučna dostignuća u oblasti materijala i geonauke. Nažalost, u Nišu još nema nijedno obeležje. Jovanka Bončić prva žena arhitekta u Nemačkoj, foto: novosti.rs Nije jedina Srpkinja Kako pišu frankfurtske “Vesti” Bončićeva nije jedina Srpkinja koja je pre više od 100 godina studirala u inostranstvu. Profesorka Ljubinka Trgovčević-Mitrović sa Fakulteta političkih nauka, kaže da je tih godina u Evropi bilo dosta studentkinja iz Srbije. "Samo kao stipendistkinje Kraljevine Srbije na Ciriškom i ostalim evropskim univerzitetima visokoškolske diplome u tom periodu sticalo je 45 studentkinja", kaže profesorka Trgovčević-Mitrović. Najistaknutije u Ciriškom kružoku bile su upravo srpske studentkinje Milena Bota iz Kruševca, Ružica Dražić iz Šapca, Mileva Marić (Ajnštajn) iz Novog Sada i mnoge druge. Извор

http://www.cnsnews.com/blog/michael-w-chapman/woman-raised-lesbian-couple-i-ached-every-day-dad Heather Barwick, who was raised by her mother and her mother's lesbian partner, wrote in an essay this week that same-sex "marriage" is not the same as normal marriage between a man and a woman, that the traditional family is best, and that while growing up she "ached every day for a dad."Barwick, who is 31 now, married, and has four children, said that "same-sex marriage and parenting withholds either a mother or father from a child while telling him or her that it doesn't matter. That it's all the same. But it's not." Ad Feedback "A lot of us, a lot of your kids, are hurting," wrote Barwick in her essay for The Federalist website. "My father's absence created a huge hole in me, and I ached every day for a dad. I loved my mom's partner, but another mom could never have replaced the father I lost." "I grew up surrounded by women who said they didn’t need or want a man," said Barwick. "Yet, as a little girl, I so desperately wanted a daddy. It is a strange and confusing thing to walk around with this deep-down unquenchable ache for a father, for a man, in a community that says that men are unnecessary." Barwick stressed that she loves her gay mother and gay people in general but that "the nature of the same-sex relationship" is what caused her to come out of her own closet and write the essay about why she does not support gay "marriage." Ad Feedback (AP Photo) "Gay marriage doesn’t just redefine marriage, but also parenting," she says. "It promotes and normalizes a family structure that necessarily denies us something precious and foundational. It denies us something we need and long for, while at the same time tells us that we don’t need what we naturally crave. That we will be okay. But we’re not. We’re hurting." The traditional man-woman marriage and family "can break down and cause kids to suffer," said Barwick, through "divorce, abandonment, infidelity, abuse, death, etc." "But by and large, the best and most successful family structure is one in which kids are being raised by both their mother and father," she said. Children of divorce can note how the divorce affected them, or adopted kids may yearn to know their biological parents, but children of same-sex parents do not have that "same voice." (AP Photo) "It’s not just me," said Barwick. "There are so many of us. Many of us are too scared to speak up and tell you about our hurt and pain, because for whatever reason it feels like you’re not listening. That you don’t want to hear." "If we say we are hurting because we were raised by same-sex parents, we are either ignored or labeled a hater," she wrote. At the end of her essay, Barwick appealed to the gay community and its apparent tolerance and openness to diverse ideas, stating, "I know this is a hard conversation. But we need to talk about it. If anyone can talk about hard things, it’s us. You taught me that." According to her bio at The Federalist, Barwick is a "former gay-marriage advocate turned children's rights activist" and is "a wife and mother of four rambunctious kids."

Možda će vas iznenaditi činjenica da je ovogodišnji apsolutni hit leta „Despacito“ portorikanskog pevača Loisa Fonsija i repera Daddy Yankeeija, izašao još u januaru ove godine. Spot za ovu pesmu je u međuvremenu postao treći najgledaniji video klip svih vremena na YouTube-u, a očekuje se da će se uskoro popeti i na vrh liste. „Despacito“ je već inspirisao brdo remiksa i obrada, ali nešto kao što je uradila ova gospođa još nismo videli! Naime, ona već četiri godine mobilnim telefonom snima hrkanje svog muža, koji izgleda do sada nije pronašao nijedno mesto na svetu na kome ne može da zaspi. Uz sinovljevu pomoć, ona je napravila svojevrstan remiks pesme Despacito, gde je melodija napravljena od različitih klipova muževljevog hrkanja. Rezultat je u najmanju ruku urnebesan. Poslušajte kako to zvuči u video klipu iznad teksta. http://citymagazine.rs/video/zena-od-hrkanja-muza-napravila-remiks-hita-despacito