Књига пророка Исаије

Послушајте


Исаија, глава 13


Бреме Вавилону, које видје Исаија син Амосов.

Presuda nad Babilonom, koju je Izaija, sin Amosov, primio u viđenju.


На гори високој подигните заставу, вичите им иза гласа, машите руком, нека уђу на врата кнежевска.

Podignite zastavu na gori goletnoj! Vičite im iza glasa! Mašite rukom, neka uđu na vrata silnika!


Ја сам заповједио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гњев мој који се радују с величине моје.

"Ja sam zapovjedio sam posvećenima svojim, pozvao sam na sud gnjeva svojega također junake svoje, koji se raduju ponosno."


Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљенијех народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту.

Čuj, vika na gorama kao od mnogoga naroda Čuj, buka od kraljevstva, od skupljenih naroda! Gospod nad vojskama pregledava vojsku.


Долазе из даљне земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње његове, да затре сву земљу.

Dolaze iz daleke zemlje, s kraja neba: Gospod i oruđa srdžbe njegove, da pohara svu zemlju.


Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од свемогућега.

Jaučite, jer je blizu dan Gospodnji! Dolazi kao munja od Svemoćnoga.


Зато ће свака рука клонути, и свако срце човјечије растопити се.

Zato sustaju sve ruke, očaja svako srce čovječje.


И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другога, лица ће им бити као пламен.

Oni su smeteni, grčevi ih i bolovi napadaju, svijaju se kao žena porodilja i jedan se koči na drugoga. Od plamenoga rumenila žare se lica njihova.


Ево, иде дан Господњи љути с гњевом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грјешнике да истријеби из ње.

Evo, dan Gospodnji dolazi, bez milosrđa, pun jarosti i gnjeva, da obrati zemlju u pustoš, da grješnike uništi na njoj.


Јер звијезде небеске и прилике небеске неће пустити свјетлости своје, сунце ће помрчати о рођају свом, и мјесец неће пустити свјетлости своје.

Zvijezde nebeske i prilike zvjezdane zaustavljaju svjetlost svoju. Sunce se mrači, kad izlazi, i mjesec ne blista više u svojemu sjaju.


И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолијех, и понос силнијех оборићу.

"Kažnjavam na svijetu zloću, i zlikovce za zlodjela njihova. Uklanjam razmetanje oholih, rušim ponos silnih.

Tweet thisPost on Facebook

Учинићу да ће човјек више вриједити него злато чисто, више него злато Офирско.

Rjeđima činim ljude nego zlato, rjeđima smrtnike nego zlato ofirsko.


Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свога мјеста од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гњев његов.

Zato puštam da se nebo potrese. Zemlja se pokreće sa svoga mjesta od jarosti Gospoda nad vojskama u dan, kad se raspali gnjev njegov.


И биће као срна поплашена и као стадо којега нико не сабира; свак ће гледати за својим народом, и свак ће бјежати у своју земљу.

Kao srne poplašene, kao ovce, kojih nitko ne prikuplja, tako hrle dalje, svaki k svojemu narodu, K svojoj kući svaki bježi.


Ко се год нађе, биће прободен, и који се год скупе, погинуће од мача.

Tko se god stigne, bude usmrćen. Tko se god uhvati, pada od mača.

Tweet thisPost on Facebook

И дјецу ћу им размрскати на њихове очи, куће ћу им оплијенити и жене ћу им срамотити.

Djeca njihova bivaju razmrskana na njihove oči, kuće njihove oplijenjene, žene njihove osramoćene.


Ево, ја ћу подигнути на њих Миде, који неће марити за сребро, нити ће злата искати.

Evo, ja podižem na njih Medijce, koji ne mare za srebro, koji se ne obraduju zlatu.


Него ће из лукова дјецу убијати, ни на плод у утроби неће се смиловати, нити ће дјеце жалити око њихово.

Lukovi njihovi rušiju mladiće. S plodom u utrobi nemaju milosrđa. Oko njihovo nema smilovanja s djecom.


И Вавилон, урес царствима и дика слави Халдејској, биће као Содом и Гомор кад их Бог затр.

Babilonu, uresu kraljevstvima, ponosnome sjaju Kaldejaca, dogodit će se kao Sodomi i Gomori, kad ih je Bog razrušio iz temelja.


Уништење Вавилона

Неће се у њему живјети нити ће се ко населити од кољена до кољена, нити ће Арапин разапети у њему шатора, нити ће пастири почивати онуда.

Уништење Вавилона

Neće više biti naseljen dovijeka, niti nastanjen kroz sve naraštaje. Neće Arapin razapeti tamo šatora, niti će pastiri sjedati tamo.


Него ће почивати ондје дивље звијери, и куће ће њихове бити пуне великих змија, и ондје ће наставати сове, и авети ће скакати онуда.

Prebivaju tamo pustinjske životinje, sove napunjaju kuće, stanuju tamo nojevi i jarci skaču sad tamo.


И довикиваће се буљине у пустијем кућама и змајеви у дворовима веселијем. А доћи ће његово вријеме, и близу је, и дани његови његови неће се протегнути.

Hijene zavijaju u palačama njegovim, čagalji u dvorima veselja. Blizu je kraj njegov i ne protežu se dani njegovi."







This goes to iframe