Претражи Живе Речи Утехе

Porodilja preminula zbog boginja, obolela i njena beba Dvadesetjednogodišnja porodilja iz Niša preminula je na Infektivnoj klinici od komplikacija izazvanih malim boginjama, potvrđeno je za RTS. B92, BLIC, RTS PONEDELJAK, 22.01.2018. | 16:50 -> 17:25 Getty Images Porodilja je na kliniku primljena 16. januara, a preminula je jutros. Za sada se ne zna da li je ona bila vakcinisana MMR vakcinom. Direktor Infektivne klinike dr Miodrag Vrbić potvrdio je da je ova Nišlijka, koja se porodila pre oko mesec i po dana, primljena 16. januara na ovu kliniku sa kliničkom slikom morbila, komplikovanom zapaljenjem pluća. “Na Infektivnoj klinici nemaju informaciju da li je porodilja bila vakcinisana MMR vakcinom, ali kako navodi prof. dr Vrbić, porodilje spadaju u osetljivu kategoriju jer je kod njih izmenjen imuni odgovor. Za sada nije poznato ni da li je laboratorijskim analizama potvrđeno da je preminula žena imala male boginje, kao ni da li je i njena beba dobila morbile“, navodi Blic. Kako Beta saznaje u Kliničkom centru Niš, beba čija je majka jutros preminula, takođe ima boginje i zbog upale pluća nalazi se na Dečijoj infektivnoj klinici, ali nije životno ugrožena. U Nišu je zbog upale pluća izazvane vurusom morbila nedavno preminuo dvogodišnji dečak. Od malih boginja u Nišu do sada obolelo je 227 osoba.

Naučni triler o prvom srpskom krunisanom kralju Obeležavanje osam vekova od kako je prvi put na glavu jednog srpskog vladara - Stefana Prvovenčanog stavljena kraljevska kruna sa završetkom gregorijanske kalendarske godine ulazi u završnicu u kojoj primat od svečanih akademija SANU i prigodnih tribina preuzima TV produkcija sa dokumentarnim programom i iščekivanom TV serijom "Nemanjići - rađanje kraljevine". Među izdavačkim kućama koje su posebnim izdanjima obeležile "ovaj događaj, čija dalekosežnost i prekretnička uloga u istoriji srpske državnosti nema premca" nalazi se i Catena Mundi, koja je u svojoj biblioteci "Putovođe" objavila zbornik tekstova pod nazivom "Stefan Prvovenčani - osam vekova od krunisanja". "Otac tri kralja i jednog arhiepiskopa, pisac i vladar u burnim vremenima, Stefan Nemanjić predstavlja ličnost od formata i po bilansu između duhovnog i svetovnog bića sopstvene egzistencije. Izraz koji je dao svojoj ličnosti i epohi u kojoj je delovao postaće vladarski model svih potonjih izabranika i svetli uzor naroda", objašnjava urednik izdanja Srđan Petrović u predgovoru ove knjige. Prema njegovim rečima, to su razlozi zbog kojih se Catena odlučila za izbor antologijskih tekstova mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija (Radovića), Stanoja Stanojevića, Smilje Marjanović Dušanić, Ljiljane Juhas Georgijevske, Milana Kašanina, Danice Popović, Janićija Đurića, đakona Milana Kovačevića i Ljubomira Durkovića Jakšića, koji "osvetljavaju istorijski značaj drugog sina Stefana Nemanje iz različitih uglova". Među autorima je i sam kralj Stefan Prvovenčani i sam darovit pisac, autor "Žitija i podviga Svetog Simeona" - prve celovite biografije u srpskoj književnosti, koji se "predstavlja" sa "Hilandarskom poveljom". Tako je zahvaljujući ovoj knjizi moguće celovito sagledati ličnost prvog među Nemanjićima koji je ne samo krunisan za kralja nego je bio i sposoban vojskovođa, vešt diplomata, učen i duhovno potkovan sagovornik, talentovan za pisanu reč i muziku. To što sam "obred miropomazanja i krunisanja Stefana Prvovenčanog pripada kategoriji formativnih događaja nacionalne istorije i srpskog kolektivnog sećanja", kako ocenjuje Smilja Marjanović Dušanić, ne umanjuje zanimljivost drugih momenata iz njegovog života. Kao najuzbudljiviji triler čitaju se detalji o njegovom odnosu sa ocem, braćom, pogotovo nakon što je kao drugorođeni sin došao na presto za koji je spreman njegov stariji brat Vukan, njegovim političkim i dinastičkim brakovima, vladavini, pa i samom odlasku sa ovog sveta pre 790 godina. Pozivajući se na srednjovekovne pisce, mitropolit Amfilohije, između ostalog, podseća da je "Sveti Sava molitvom vaskrsao iz mrtvih svog brata kralja da bi ga zamonašio" i da je prvi krunisani srpski kralj kao "monah Simon živeo još tri sata pre nego što se upokojio 7. oktobra 1227. i bio sahranjen u naosu Studenice, preko puta svog oca Stefana Nemanje". Branimir Nešić, direktor Catene Mundi, kaže za Danas da život i ličnost Stefana Prvovenčanog ne gube na značaju ni danas, jer nam je "prvi kralj iz dinastije Nemanjića zaveštao određenu vrstu kulturno-političke sinteze, koja može biti podsticajna i u savremenom trenutku". - Jedan od glavnih razloga za objavljivanje knjige o Stefanu Prvovenčanom je naše duboko uverenje da nam ta mudrost sinteze danas nedostaje. Na kraju krajeva, nije li to i jedini mogući način na koji jedna kultura poput srpske, koja traje i izgrađuje se na ukrštaju različitih civilizacija, uopšte može da živi i ostvaruje svoje kreativne potencijale? Stefan Prvovenčani je bio vrlo vešt diplomata i pragmatičan političar, ali nikada nije doveo u pitanje identitet naroda, kao ni integritet svoje države. U kontekstu paralela sa aktuelnim trenutkom ključno je obnoviti upravo to iskustvo. A spoljne prilike, pokazuje nam istorija, za nas su gotovo uvek bile nepovoljne - naglašava Branimir Nešić. U korak sa Evropom Naučni radovi o životu, vremenu i svetskim i srpskim prilikama u doba Stefana Prvovenčanog, kao i o vladarskoj kanonizaciji u srednjovekovnoj Srbiji, govore da dvor Nemanjića ni po čemu nije zaostajao za ostalim evropskim dvorovima toga vremena. Sam čin njegovog krunisanja 1217, mada mnogi istoričari i danas ukazuju na "nerazjašnjenu nedoumicu da li je Stefan krunisan jednom ili dva puta, kao i da li je papa uslovio slanje kraljevskog venca njegovim prihvatanjem rimokatoličkog ispovedanja vere", nesporno je predstavljao "odlučujući obred u odbrani Nemanjinog nasleđa" i zajedno sa uspostavljenjem autokefalne Srpske crkve 1219. predstavlja "ulazak Srbije u krug međunarodno priznatih evropskih država". Nemanjići kao novogodišnji poklon RTS Prva epizoda TV serije "Nemanjići - rađanje kraljevine", scenariste Gordana Mihića i reditelja Marka Marinkovića, biće emitovana 31. decembra u udarnom terminu - u 20 sati na prvom programu RTS. Najavljena je kao "jedan od novogodišnjih poklona" gledaocima RTS, prva epizoda "najvećeg projekta ove kuće" smeštena je u Niš 1165. godine, kad na poklonjenje vizantijskom caru Manojlu Komninu dolaze Stefan Nemanja i njegova tri brata - Tihomir, Stracimir i Miroslav. Glavne uloge u prvoj epizodi igraju: Mladen Nelević, Dubravka Mijatović, Miodrag Krstović, Meto Jovanovski i Goran Sultanović. U ulozi kralja Stefana Prvovenčanog u ovom TV serijalu pojaviće se Vojin Ćetković. Jelena TASIĆ

Grupa lekara i roditelja iz više gradova Srbije podnela je krivičnu prijavu protiv psihijatra Jovane Stojković zbog neetičkog rada i širenja panike protiv vakcinisanja dece. Slične prijave biće podnete i protiv drugih istaknutih aktivakcinaša, među kojima su Maja Volk, Miroljub Petrović i Jelena Karleuša. Udruženja "Građani protiv šarlatanstva" i "Pedijatrija zasnovana na dokazima" oformili su grupu koja je pravnim putem krenula u borbu protiv antivakcinaša. Oni navode za Danas da je njihov advokatski tim već prosledio obiman materijal tužilaštvu u Beogradu protiv doktorke Jovane Stojković. - Njena nestručna, nehumana i sumanuta istupanja u masmedijima, na tribinama, a pogotovo kroz društvene mreže odgovorna su za pad procenta vakcinacije, pojavu epidemije i izazivanja panike. Uskoro, sličan dokazni materijal biće prosleđen Etičkom komitetu Lekarske komore Beograda i Sudu časti sa pitanjem da li doktorka Stojković zaslužuje da bude član Lekarske komore s obzirom na njenu nestručnost, mišljenja o svojim kolegama i medicini kao nauci - navode doktori, dodajući da Stojković treba pred odgovornim i stručnim ljudima da iznese svoje dokaze o štetnosti vakcina. - Takve manipulacije dokazima, kao što to radi dr Stojković, retko se viđaju u medicinskoj struci. Slične krivične prijave biće prosleđene tužilaštvu protiv serije administratora na društvenim mrežama i javnih ličnosti - navode ogorčeni lekari i roditelji. Predsednik grupe "Pedijatrija zasnovana na dokazima", pedijatar Tomislav Stevanović, kaže za Danas da su društvenu inicijativu protiv antivakcinaša u Srbiji pokrenuli pre svega mladi ljudi, roditelji, a da su im se brojni lekari u tome pridružili. - S obzirom da preko tribina i putem medija nismo uspeli da im se suprotstavimo, rešili smo da pravnim putem zaustavimo njihovo pogubno delovanje. Oni šire paniku, broj vakcinisane dece opada, a epidemija malih boginja se širi po Srbiji - kaže doktor Stevanović. On dodaje da je neverovatno da je antivakcinaški lobi u našoj zemlji sve veći, dok je u drugim državama njegov uticaj znatno smanjen. "Antivakcinalisti pobeđuju. Uspeli su da obore procenat vakcinacije MMR-om u Beogradu i većim gradovima, posredno šireći epidemiju malih boginja. Usput, i dalje tvrde da je epidemija izmišljena ili da su male boginje bezazlena bolest. Poslednjih mesec dana to je tema broj jedan, roditelji i zdravstveni radnici su preplašeni tako da se stiče utisak ozbiljnog uznemiravanja javnosti i panike. Ozbiljna upozorenja koja su dolazila od strane naših poznatih i dobronamernih stručnjaka, na prvom mestu profesora Zorana Radovanovića, kao i zvaničnih ustanova, ostala su bez efekta. Oni se nazivaju raznim pogrdnim imenima, farmakomafijaši, fašisti, ubice dece... Tragedija u Rumunija je bila poslednja opomena koju nisu mogli ili nisu hteli da shvate. Nisu krivci samo antivakcinalisti nego i sanitarni inspektori i sudstvo koji nisu radili svoj posao - nije poštovana zakonska obaveza kažnjavanja roditelja nevakcinisane dece", navode zabrinuti roditelji. Oni su pre tri meseca pokrenuli Peticiju za zaštitu prava na vakcinaciju i protiv šarlatanstva u medicini, tražeći od nadležnih da sankcionišu sve one koji šire paniku i dezinformacije, čime ugrožavaju život i zdravlje dece u Srbiji. Ukoliko izostane reakcija nadležnih, grupa roditelja će uz podršku lekara pravno goniti sve koji u javnosti iznose neistine o vakcinama i šire paniku. Od početka oktobra u Srbiji su registrovana 202 obolela od malih boginja, a epidemija je prijavljena u Beogradu, srpskim enklavama na KiM, Kraljevu, Bujanovcu, Subotici i od juče u Nišu. Najmlađi pacijent je beba od tri meseca. Svi oboleli su nevakcinisani ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Karleuša: Neka me tuže, jedva čekam Pevačica Jelena Karleuša je putem društvenih mreža u više navrata pozivala roditelje da ne vakcinišu svoju decu. Ona nije promenila svoj stav, a lekarima i roditeljima koji su najavili mogućnost tužbe, preko našeg lista poručila je: "Neka me tuže. Jedva čekam." Katarina ŽIVANOVIĆ

Sve više mladih u Srbiji žrtve opasne Fejsbuk igre "Izazov 48 sati", u kojem je zadatak da dete pobegne od kuće dok ih očajni roditelji traže. Cilj je da se što duže izdrži i da se izazove što veća pažnja K. P. 20. 10. 2017. 18:45 0 Pixabay Dečja zavera Deo izazova je i da drugovi i drugarice begunca ni po koju cenu ne otkrivaju zašto je on pobegao i gde se nalazi Branka Tišma, dečji psiholog Sve više mladih u Srbiji opsednuto je novom internet igrom "Izazov 48 sati", u kojem je zadatak da dete pobegne od kuće na najmanje dva dana dok ga očajni roditelji traže, saznaje Informer! Cilj ovog izazova, koji se prenosi preko društvenih mreža, pre svega Fejsbuka, jeste da se što duže izdrži u bekstvu i da se izazove što veća pažnja medija i policije. Kada ispune zadatak, klinci se vraćaju kući, a roditelji, srećni što im je dete uopšte živo, prelaze preko svega. Prema našim saznanjima, ova internet igra je, kao i većina drugih, stigla iz Zapadne Evrope, a bila je popularna i pre nekoliko godina, samo se tada zvala "Izazov 72 sata". - Sve više tinejdžera u Srbiji opsednuto je ovom igrom, samo se o tome malo priča jer roditelji obično prećutkuju da im je dete bežalo od kuće. Počinje tako što klinci preko Fejsbuka dobiju zadatak da pobegnu od kuće na 48 sati, a pobednik je onaj ko izdrži i duže od toga. Ako uz to izazove pažnju medija ili ako počne da ga traži policija, još bolje. Većina se uplaši, pa se vrati kući već posle jednog dana, pre nego što roditelji pozovu policiju. Međutim, neki su prešli granicu, pa je bilo slučajeva da ih policija traži i po nekoliko dana, a oni se onda jednostavno vrate kući kao da ništa nije bilo. Roditeljima posle kažu da su imali ljubavnih problema, a mama i tata zamole policiju da zaboravi na neprijatnost i cela stvar se tako zataška - kaže naš sagovornik upoznat sa detaljima ove bizarne igre. Dečiji psiholog Branka Tišma napominje da je ova igra uzela maha još 2015. godine, a onda je jedno vreme ispala iz mode. Kako kaže, deca se upuštaju u ovakve izazove kako ih drugari ne bi nazivali kukavicama. - Oni su u tim godinama kada im je zanimljivo da se čikaju, provociraju. Zato deca pristaju na ovaj izazov, kako bi drugovima pokazala da se ne plaše. Roditelji moraju da prate svoje dete i da reaguju na svaku promenu u ponašanju, a posebno je opasno ako ona noću krišom u svojoj sobi sede za kompjuterom do sitnih sati - kaže Tišma. Ona ističe da ovu opasnu situaciju dodatno pogoršava to što deca, ni pod kakvim pritiscima, neće izdati druga koji je pobegao od kuće. - Deo izazova je i da drugovi i drugarice begunca ni po koju cenu ne otkrivaju zašto je on pobegao i gde se nalazi. Ta deca ne shvataju koliko je opasno to što rade. Dragana Ćorić iz Udruženja roditelja smatra da je roditeljima problem da spreče da im deca padnu pod uticaj ovakvih izazova. - Roditelji nemaju predstavu o tome sa kakvim opasnostima im se deca susreću na internetu, jer nisu ni blizu informatički pismeni kao njihovi naslednici. Deca to koriste i iz želje da se zabave upadaju u razne opasnosti. Tipičan primer su ova igra "Izazov 48 sati" ili još gora "Plavi kit", gde se deca seku žiletima - objašnjava Dragana Ćorić. izvor

Promocija knjige „Letačke priče“ autora Suada Hamzića održana je juče u amfiteatru Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu. Zakasneloj promociji (većina tiraža knjige je rasprodata naručivanjem knjige putem interneta) prisustvovalo je oko šezdesetak gostiju: vazduhoplovnih entuzijasta, prijatelja i porodice autora. Poklon za Suada od Igora Cvetkovića / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Recenzent „Letačkih priča“ general avijacije u penziji Blagoje Grahovac / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Ko je koga ubeđivao da počne sa pisanjem i zbog čega piloti retko pišu? / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Prisutnima su se obratili autor knjige, zatim recezent, general u penziji Blagoje Grahovac, osnivač izdavačke kuće Tango Six Publishing Petar Vojinović, kao i kustoskinja Mirjana Novaković ispred Muzeja vazduhoplovstva. Jedna od tema diskusije bila je i mali broj pisanih reči u okviru pilotske profesije. O tome je govorio Grahovac objašnjavajući da ni u jednoj drugoj profesiji ne postoji tako velika smena različitih ugođaja i dramatike: – To su dramatika straha, odgovornosti, letenja u grupi i letenja noću, kao i dramatika otkaza i pogibije. Suad je sa svojim dramatikama živeo istinski, iskonski i ljudski, a onda smo mi koji smo ga poznavali počeli da ga ubeđujemo da piše. On ponešto napiše i objavi pa se digne velika frka da li je to tako ili nije tako, jer ko će verovati. To je upravo jedan od razloga zbog kojeg piloti ne pišu. – Suad priča gostima i o onim pričama i dešavanjima koje nisu ušle u knjigu / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Pitanja publike / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Suad Hamzić je ipak počeo da piše, pre svega u formi tekstova na portalu Tango Six, a zatim je svoje priče odlučio da objedini. Kako je to izgledalo objašnjava osnivač Tango Sixa Petar Vojinović: – Imali smo sve sastojke, jedno štivo koje se zaista brzo čita i počeli smo da objavljujemo. Zatim smo imali i prva prenošenja u medijima. To je jedan zanimljiv spoj Tango Sixa i klasičnih medija gde nas inače za određene teme prenose. Ovo je bio prvi put da je neka pilotska priča bila prenesena gotovo u svim onlajn medijima u zemlji i zavidnom broju u inostranstvu. Kada su došle na red priče o NLO tada su nas čak i razni fan sajtovi i NLO udruženja preneli. U tom smo periodu počeli da pričamo i o knjizi. – Svako je dobio posvetu autora / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Prema rečima autora Hamzića, te priče su uglavnom događaji za koje se ili malo ili uopšte nije znalo. Jedna od takvih tema jeste i priča o NLO, koja je kako kaže Hamzić, prilično kontroverzna: – Bio sam skeptičan, dvoumio sam se da li o tome da govorim. Znam koliko je to nepopularna tema, ali bio sam ohrabren od strane generala Grahovca, a takođe postoje i dokumenta drugih koji su o tome govorili, te sam odlučio da pišem. – Suad Hamzić i Tango Six Publishing donirali su određenu količinu knjiga „Letačke priče“ Muzeju vazduhoplovstva kao vid podrške i pomoći ovoj instituciji za koju je Suad nekoliko puta naglasio da predstavlja „kuću svih vazduhoplovaca i ljubitelja širom bivše nam domovine.“ Da li je autor neke priče prećutao, šta se novo može očekivati od Tango Six Publishinga i kako je protekla promocija možete videti u našoj video reportaži, dok sve fotografije možete naći na našem Fejsbuk fan pejdžu. Marta LUTOVAC

Na šestoj sednici Odbora za bezbednost i unutrašnje poslove Narodne skupštine juče se moglo čuti dosta interesantnih zvaničnih komentara, novih informacija i ličnih razmišljanja o budućnosti srpske, pre svega lovačke, vojne avijacije. Mediji su preneli informaciju o dolasku MiG-ova kao ključnu ali bilo je interesantnijih momenata / Foto: Ministarstvo odbrane Redovno (trebalo bi biti tromesečno) informisanje Ministarstva odbrane o svom radu poslanicima radi pirvida postojanja civilne kontrole, počelo je sa izlaganjem ministra odbrane Aleksandra Vulina koji je rekao da se ministarstvo intenzivno bavi izradom strategijsko-doktrinarnih dokumenata, da su formirane radne grupe koje su proizvele prve nacrte i da ćemo uskoro imati ažurirano sve od bele knjige odbrane do krovnih strategija nacionalne bezbednosti. Neki od ovih dokumenata imaće veze sa vazduhoplovstvom, pa ih i mi željno iščekujemo. Uvek interesantno mesto za postavljanje konkretnih pitanja o izazovima i problemima u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije / Foto: Ministarstvo odbrane Deo dvosatne sednice koji se dotakao lovačke avijacije počeo je pitanjem poslanika opozicije u vezi postojanja prethodne analize potrebe za nabavkom aviona MiG-29. Poslanik je naglasio da je jedina stavka koja je njima zvanično komunicirana po ovom pitanju suviše opšta i zatim ju je citirao: „…za nas bi bilo veoma povoljno da ruska strana prihvati mogućnost da u okvirima novčanih sredstava kojima raspolažemo omogući navedenu modernizaciju i nabavku dovoljne količine raketa za avione radi uspostavljanja ravnoteže prema zemljama u okruženju.“ Poslanika je zanimalo koliko tačno iznose ta sredstva, odakle dolaze i koje su to „dovoljne“ količine koje su nam potrebne. Ministar Vulin je odgovorio da „naravno da postoji analiza“, da je RV i PVO izrazilo potrebu i da tu potrebu izražava još od 2000. godine od kada, kako kaže, „suštinski nismo imali lovačku avijaciju“: „Radimo na povećanju plata i nagrađivanju naučnika, mehaničara…“ / Foto: Ministarstvo odbrane – Nismo imali kompletnu eskadrilu MiG-ova od 1999. godine, potrebni su nam brojniji i savremeniji PVO sistemi. Zbog čega ni jedan MiG nije nabavljen decenijama? – uzvratio je Vulin kontra pitanjem i istakao da ruska donacija MiG-ova 29 dolazi „do kraja godine“. Vulin se zatim osvrnuo i na teme zadržavanja, nagrađivanja i osnovica plata visokoškolovanog kadra u vojnim remontnim i naučno-istraživačkim ustanovama o čemu je Tango Six već pisao. Narativ je i dalje na uzlaznoj putanji obećanja u pogledu povećanja standarda ali ministar nije dao konkretne primere ni cifre osim potvrde da se „na tome radi“. Pri pominjanju zavoda Moma Stanojlović Vulin se osvrnuo na helikoptere Erbas H145M rekavši da nam je bio potreban „helikopter između Gazele i Mi-8/17“ i da ovaj zavod trenutno radi na remontu dva makedonska helikoptera Mi-17. Lazanski staje u odbranu lovačke avijacije Podjednako interesantan segment sednice bio je istup člana Srpske Napredne Stranke, narodnog poslanika i komentatora Politike Miroslava Lazanskogposvećen problemima lovačke avijacije. On je (misleći da nije u toku prenos uživo i da novinari koji su sedeli sa strane nisu prisutni) otkrio informaciju da je usled udara ptice u motor jedini operativni lovac MiG-29 van stroja i da je dežurna para spala na dvosed naoružan raketama, koji bi, kako je Lazanski naglasio, za air policing misije ipak morao da ima i topove. Lazanski je na interesantan i sveobuhvatan način objasnio zbog čega nam treba lovačka avijacija, kako je njeno postojanje povezano sa civilnim vazdušnim saobraćajem (pre svega finansiranjem njegovih najbitnijih institucija), otkrio je da su mu Rusi uputili kritike da Srbija previše javno govori o donaciji MiG-ova i da mu je takođe rečeno da je originalan rok za isporuku MiG-ova bio šest meseci od potpisivanja ugovora (što još nije isteklo). Pogledajte njegov govor: Petar VOJINOVIĆ

Neodgovarajuća primena novog Zakona protiv nasilja u porodici već proizvela apsurd i nepravdu; Greh R. K. što majci sa narušenim zdravljem nije dala da se prejeda. Sociolog zaposlena u stranoj kompaniji, R. K. (53) iz okoline Beograda, jedna je od prvih žrtava pogrešno primenjenog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Za samo jedan dan njen život se pretvorio u Kafkin "Proces", a u zatvor je dospela ni manje ni više nego zbog štrudle! - Majka je imala moždani udar 2008. godine i završila u bolnici "Sveti Sava". Zatekla sam je u strašnom stanju: vezanu za krevet jer je pokušala da beži kući, u sobi prepunoj polusvesnih ljudi. Platila sam zaseban apartman i posebnu negu, 48 dana po 57 evra - govori R. K. Zabrinuta za majčino zdravlje, ćerka je sprečavala da prekomerno jede. Sa 130 kilograma nesrećna majka jedva hoda: - Po ceo dan gleda serije, a kad ne vidim, krade hranu iz frižidera. Tog dana smo se posvađale jer sam joj iz ruku otela štrudlu od 400 grama. Vikala je da joj uskraćujem jedino zadovoljstvo koje joj je ostalo - hranu! Kasnije se ispostavilo da je majka sa prijateljicama budno pratila primenu novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Došle su na ideju da bi policija mogla da zastraši njenu kćerku, koja će onda prestati da joj dosađuje oko obroka. Međutim, nije mogla, po rečima R. K., sama da pozove policiju jer su je već notirali kao nestabilnu osobu, koja je u pola noći zvala patrolu zbog "ostavljene bebe koja plače na stepeništu" - ispostavilo se da cvili kuče. Zato je majka pozvala drugu kćerku, sa kojom je R. K. u poslednje vreme bila u narušenim odnosima, jer je prestala, kako kaže, da je finansira. Majka se požalila da je R. K. tukla i sestra je odmah zvala policiju. Po automatizmu, određena joj je zabrana prilaska 48 sati. Kad je izašla iz policije, pozvala je sestru od strica: - Lj. je došla da me pokupi, ali smo usput svratile do majčine kuće da joj ona javi gde ću biti i da vidi u kakvom je stanju. Majka je plakala, skočio joj je pritisak, htela je samo da mi policija pripreti, nije očekivala da će sve otići tako daleko. Molila me je da se vratim. Čak je na papiru, kao dokaz, napisala da želi da se vratim - priča R. K. Međutim, čim je izašla ušla u dvorište, njena sestra je pozvala policiju i prijavila kršenje zabrane prilaska. R. K. se našla na izdržavanju kazne od 20 dana u KPZ za žene u Požarevcu. - U ćeliji sam bila sa narkomankama i prostitutkama. Po ceo dan su bile na terapijama koje su ih činile obamrlim. Pomagala sam im da dođu do kreveta, obuku se... Sve su bile mlade, zvale su me "keva". Pričale su mi da sa dve mušterije dnevno mogu da plate "fiks", a sa pet kiriju i hranu. Svake noći sam pod tušem plakala - seća se naša sagovornica. R. K. su najviše potresle sudbine dve žene: jedne mlade iz Novog Pazara, koja je tu završila jer je prodavala sir na ulici, a u stvari je na nju bacio oko neki lokalni policajac, i starice od 77, koja je u kući živela sa snajom i unucima. Nisu joj davali da jede i spava, tukli su je, puštali glasno muziku, sve dok nije isekla struju i internet kablove. Zbog toga i navodne uvrede snahe, završila je 10 dana u ćeliji. Advokat Tihomir Hrnjak uložio je žalbu i uspeo da smanji kaznu R. K. sa 20 na pet dana. Njegovoj klijentkinji tužilaštvo je produžilo zabranu prilaska na 30 dana, posle čega će odlučiti da li će podići krivičnu prijavu. LjUDI NE SHVATAJU ZABRANE NAŠI građani ne shvataju šta znače zabrane prilaska. Oni kuće napuštaju bez pribora za higijenu i veša, pa kad shvate da im je to potrebno, prekrše meru. Zato je neophodno meru ublažiti bar toliko da uz asistenciju policije i poseban zahtev osoba može da uđe u kuću i uzme najpotrebnije, kaže Hrnjak. извор

Fotograf Dejvid Slejter, koji je objavio čuveni selfi majmuna, objavio je da je na ivici bankrota zbog tužbe koju je pokrenula PETA, tvrdivši da autorska prava zapravo pripadaju majmunu, ćubastom makaku, Narutu. Slejter se već godinama bori da obezbedi autorska prava na fotografiju, a nije mogao da priušti avionsku kartu do San Franciska kako bi prisustvovao najskorijem sudskom ročištu, održanom u sredu, već je ceo događaj pratio od kuće putem interneta, prenosi "Gardijan". Pored toga, on kaže da nema dovoljno novca da zameni pokvarenu fotografsku opremu, niti da plati advokata koji ga predstavlja otkad je proces počeo 2015. godine. Priča o fotografiji počela je 2011. godine kada je Slejter bio u Indoneziji i fotografisao grupu majmuna. On tvrdi da su fotografije nastale zahvaljujući njegovoj dovitljivosti da natera majmune da pritisnu dugme za okidanje fotoaparata, dok su gledali direktno u objektiv. "To nije slučajno ponašanje majmuna. Zahtevalo je dosta znanja sa moje strane, mnogo istrajnosti, znoja i muke", rekao je Slejter, prenosi "Gardijan". Fotografija je postala veoma popularna i zaradio je nekoliko hiljada funti kojim je pokrio troškove puta u Indoneziju, ali je 2014. godine postala predmet spora o autorskim pravima, nakon što je Slejter zatražio od sajtova "Tehdert" i "Vikipedija" da prestanu da koriste njegove fotografije bez dozvole. Sajtovi su odbili, rekavši da fotografija ne može imati autorska prava, jer majmun originalni kreator slike. Kancelarija za autorska prava SAD donela je odluku da autorska prava ne mogu pripadati životinjama. PETA je 2015. godine podnela tužbu, kojom su tvrdili da autorska prava pripadaju životinji i identifikovali su majmuna kao šestogodišnjeg mužjaka makaka, Naruta. Sud je 2016. godine doneo odluku protiv PETE, rekavši da životinje ne mogu biti vlasnici autorskog prava. PETA je, međutim, podnela žalbu i na osnovu nje je u sredu bilo održano ročište. Među spornim pitanjima koja se razmatraju su da li PETA ima dovoljno blizak odnos sa Narutom da bi ga predstavljala na sudu, zatim, da li vredi slati pismeno obaveštenje o autorskim pravima zajednici makaka, kao i da li je Narutu naneta šteta što nije priznat kao vlasnik autorskih prava. Sudija Rendi Smit je rekao da u ovom slučaju nema načina da makak stekne ili zadrži novac, niti da izgubi reputaciju. "Nema čak ni tvrdnje da bi autorska prava nekako mogla koristiti Narutu. Kakve finansijske koristi primeniti na njega. Nema ničega", rekao je sudija Smit. Drugi sudija, Karlos Bea, u jednom trenutku je razmatrao pitanje kako bi se autorska prava prenela na potomstvo autora. "U Narutovom svetu, postoji li legitimnost i nelegitimnost? Da li su Narutovi potomci 'deca' na način kako ih sud definiše?", zapitao se sudija Bea. Za Slejtera, to je bio bolno irioničan niz pitanja u svetlu njegove brige za svoju sedmogodišnju kćerku i uverenja da autorska prava pripadaju njemu. "Pouzdano znam da je majmun u fotografiji ženka i da su pogrešili godine. Zapanjen sam američkim sudstvom. Sigurno je bitno da me pravi majmun tuži", rekao je Slejter. On je zbog svih procesa na ivici bankrota i razmatra šta bi mogao da radi kako bi zaradio, jer prema njegovim rečima, sada nema dovoljno ni da plati porez na dohodak. "Pokušavam da postanem teniski trener. Razmišljam čak i o šetanju pasa. Ne zaradjujem dovoljno ni da platim porez na dohodak. Na ivici sam da sve batalim", rekao je Slejter za "Gardijan". B92

Novopazarci Hasib M. (45), Edib M. (43), Asmir I. (20), Nuhi B. (28) i Edis D. (29) osuđeni su na po pet godina zatvora zbog silovanja S.P. (27), devojke sa posebnim potrebama, krajem septembra prošle godine. Njih je Viši sud u Novom Pazaru proglasio krivim za izvršenje krivičnog dela obljube nad nemoćnim licem. Više javno tužilaštvo je nezadovoljno izrečenom kaznom i žalićemo se Apelacionom sudu u Kragujevcu – kaže za “Blic” portparol Tužilaštva Adnan Baćićanin. Nezadovoljni visinom kazne, o žalbi razmšiljaju i u advokatskoj kancelariji Refije Garibović koja je zastupala oštećenu. Osuđeni muškarci su proglašeni krivim jer su u 27. septembra prošle godine S.P. silovali tokom rođendanske žurke koja se održavala u kući Hasiba M., a na koju su nesrećnu devojku namamili, a potom je i napili. - Ja nikada pre toga nisam popila ni kap alkohola i nije mi bilo dobro. Kako sam završila u sobi ne sećam se, niti znam šta se sve dešavalo. Bilo je njih petorica oko mene, sećam se da su me držali za vrat, svašta su mi radili – u suzama se prisećala S.P. par dana nakon silovanja. Nakon iživljavanja nad bespomoćnom devojkom, neko od osumnjičenih je pozvao taksi i vozaču platio da je odveze “negde do Deževskog puta i tu ostavi”. Slučajno sam bila u blizini kada ju je taksista doveo. Kada sam je ugledala, umalo se nisam onesvestila. Vrat joj je bio sav modar, nije mogla da stoji na nogama i nije prestajala da plače. Tek je ujutru rekla šta se desilo, sestri pokazala ostale modrice po telu i tada je rešila da ih prijavi policiji. Nije mi jasno kakvi su ljudi mogli da siluju devojku sa smetnjama u razvoju koja jedva ima 40 kilograma – u šoku je jedna od komšinica. Policija je od S.P. uzela izjavu i ubrzo privela svu petoricu osumnjičenih. Uzeti su njihovi, kao i DNK nalazi iz sobe u kojoj je devojka bila silovana, a ona je poslata na medicinski pregled koji je potvrdio njene navode. S.P. živi sa sestrom i mlađim bratom, koji je takođe osoba sa smetnjama u razvoju, dok su joj roditelji preminuli. http://www.blic.rs/vesti/hronika/namamili-je-na-rodjendan-napili-zlostavljali-mladicima-iz-novog-pazara-po-5-godina/tr3hevb

Taimur Raza, musliman iz Pakistana, osuđen je na smrt jer je na Fejsbuku "uvredio islam" - pišu svetski mediji. Raza je osuđen u Bahavalpuru na istoku pokrajine Pandžab, a 2016. je uhapšen zbog "objavljivanja uvredljivih komentara o sunitskim vođama i ženama proroka Muhameda". Raza je pripadao šiitskom islamu i ranije ga je uhapsila antiteroristička policija nakon prijave da je "na autobuskoj stanici pokazivao ljudima uvredljivi materijal na svom telefonu". Otvorenost društvenih mreža kao platformi za javnu objavu ličnog mišljenja ili stava uvek treba pozdraviti. Iako, ključna je u celoj priči samokontrola, jer zaista treba biti oprezan šta se i kada objavljuje. Veliki je broj slučajeva u kojima su pojedinci zbog svojih objava na Fejsbuku ostali bez posla, bili uhapšeni ili su zbog pojedinog posta završili na optuženičkoj klupi… Foto: Profimedia Ali, sve je to dečja igra za tragičnu priču Taimura Raze (30) koji je osuđen na smrt zbog bogohuljenja na Fejsbuku. Nesrećni Raza je prošle godine vrlo aktivno učestvovao u javnoj raspravi na ovoj društvenoj mreži, zajedno s još petnaestak ljudi, a na njegovu žalost, jedan od učesnika rasprave je bio i tajni agent pakistanskih tajnih službi zadužen za borbu protiv terorizma. - Naša porodica je siromašna, ali pismena, takav je i Raza. Njegov je navodni zločin što se upustio u sektašku raspravu na Fejsbuku, raspravljao je i s Muhamadom Usmanom, za kog smo kasnije saznali da je agent protiv-terorističkog odeljenja. Naravno da ovo nema veze s terorizmom, tragično je to što se događa - izjavio je brat osuđenika na smrt, Vasim Abas. Vređanje ili omalovažavanje Islama kao religije ili proroka Muhameda u Pakistanu inače su označeni kao najteži “zločini”, pravo na lično mišljenje možete da imate toliko dugo dok ga ne iznosite u javnosti ili kao u ovom slučaju na društvenim mrežama. Vlasti su u takvim situacijama veoma “brze na obaraču”, ali opet su svi ostali zapanjeni kakvom brzinom i kojom lakoćom je Taimur Raza osuđen na smrt. Vlasti u Pakistanu su čak od društvenih mreža, Fejsbuk i Tviter pre svih, zatražile da aktivno učestvuju u otkrivanju i prijavi onih koji šire blasfemiju prema Islamu ili Muhamedu, a podelili su i “poziv” drugim građanima da prijavljuju one koji kritikuju njihove svetinje. Upravo ovaj deo advokat koji radi za "Human Rights Watch", Sarup Ijaz, vidi kao najveću pretnju za ionako krhku slobodu govora. Foto: Profimedia/ilustracija - Ovakve će poruke vlasti potstaći pojedince da lažno prijavljuju druge ljude. Ovo nije nikakva borba protiv terorizma nego ugrožavanje ljudskih prava, a neusklađenost pakistanskih sudova s onim što predstavljaju moderne tehnologije je fascinantna - rekao je Ijaz u razgovoru za "Gardijan". Hoće li se vlasti u Pakistanu smilovati i poništiti smrtnu kaznu za Taimura Razu niko ne zna, ali se svi tome nadaju. https://www.srbijadanas.com/it/vesti/osuden-na-smrt-zbog-statusa-na-fejsbuku-samo-je-uradio-je-ovo-2017-06-15

"Zdravo, bagro bošnjačka, srpska i hrvatska! Zdravo, balije, četnici i ustaše! Zdravo, mrzitelji, hajvani, besposleni i retardi! Ili kako god se volite nazivati samo kako biste izbjegli nazivati se 'ljudima', 'građanima', 'sunarodnjacima'. Zdravo vama kojima su anarhija i bezakonje štit i zdravo vama koji mislite da ste najpametniji, a niste se makli milimetar s mjesta..." Šokantan komentar na Fejsbuku, objavljen u prvim danima prošle nedelje obišao je čitav region nakon što ga je preneo Dnevni avaz. Napisala ga je novinarka iz Sarajeva Ika Ferer Gotić, nakon što je njena starija ćerka Saša (11), devojčica kubanskog porekla, odlučila da oduzme svoj mladi život bacanjem pod točkove automobila. Nije to bio dečji hir niti bezazlena dečja svađa: razgovor sa Sašinom majkom otkriva da je devojčica bila sistematski zlostavljana i da se ova porodica s vršnjačkim nasiljem, predrasudama i rasizmom bori već šest godina. Nedelju dana nakon, na sreću, neuspelog pokušaja samoubistva kćerke, Ika Ferer Gotić još se uvek bori s emocijama.

Istražni sudija Danica Marinković o velikoj Vokerovoj prevari kao uvodu u bombardovanje i ličnoj sudbini svedoka neoprostive istine. Bila sam pod velikim pritiscima samo da se odreknem istrage Foto: Nikola Skenderija Ni pod najvećim mukama ne bih se odrekla nijednog slova iz istrage koju sam obavila u Račku i dokazala da je Račak jedna velika prevara. Poslužio je za NATO bombardovanje, jer je Vokerova laž bila jača od naše istine. Ovako govori Danica Marinković, istražni sudija Okružnog suda u Prištini, koja je rukovodila celokupnom istragom u Račku, u zimu 1999. godine. Ustanovila je tada da tamo nisu stradali "nedužni seljani" i da nije bilo "masakra", kako je Vilijem Voker svetu predstavio poginule pripadnike terorističke bande, takozvane OVK, u oružanoj akciji sa srpskim snagama. Dokaze sudije Marinković, gotovo deceniju posle, prihvatio je i Međunarodni krivični tribunal i posle njenog briljantnog svedočenja Tužilaštvo je odustalo od tačke optužnice za Račak, protiv Miloševića i srpskih generala policije i vojske. Da nije bilo tako, jasno je kakvu bi još štetu inscenirana jednostrana interpretacija Račka nanela srpskom narodu. Šta je za takvu pravednost u istini, postojanost u profesiji i ljudsku hrabrost dobila Danica? Ona o tome kroz šta je prošla od Račka do ovih dana, odnedavno penzionerskih, prvi put govori za "Novosti". - Ne samo da Vokeru nije odgovarala istina o Račku, takva istina nije odgovarala ni nevladinom sektoru u Srbiji. Logično, jer su se neki od predstavnika tih organizacija, pa i partija, otvoreno zalagali za bombardovanje SRJ. Njima nisu odgovarale ni prethodne istine, kao ona o Klečki u kojoj su završili oteti Srbi iz Orahovca. Ta tragedija orahovačkih Srba, oteto ih je 47, dogodila se u leto 1998. godine, dakle, mnogo pre Račka. U živi kreč su bacana tela otetih i, dok živim, pratiće me te slike istrage. Ali nije to bila moja jedina istraga zbog koje sam žigosana. Prethodilo je više desetina predmeta o kojima je pripadnicima albanske terorističke bande dokazano neprijateljsko delovanje protiv države. Ubistva pripadnika policije i vojske, a sve u cilju da zastraše srpski živalj, prinude ga da napusti Kosovo i Metohiju a teroristi formiraju svoju nezavisnu državu. Što se, nažalost, i dogodilo. * Posle takvih istraga, a predmet vašeg istraživanja bilo je i delovanje Haradinaja, Ljimaja, pa i Tačija, protiv koga ste raspisali poternicu - za vas očigledno, posle okupacije, nije bilo života u Prištini. - U prvom danu posle potpisanog Kumanovskog sporazuma, meni je javljeno: "Dano, moraš da ideš. Sad. Odmah. Tebe će prvu tražiti." Tako je i bilo. Kfor praćen terorističkim banditima, ili banditi praćeni Kforom, svejedno, najpre su u Prištini upali u Okružni sud. Traže da im predsednik suda odgovori gde sam. Na odmoru je, rekao je. Pitali su: kada se vraća. Odgovorio je: ne znam. Posle su pretresli moju kancelariju. Zapisničarki naredili da otvori kasu. I sve što su našli, sve predmete, pokupili su. Ali, imala sam neku, valjda sudbinsku potrebu da sve što sam radila, svaki svoj predmet fotokopiram, sačuvam svaki dokument. To je moja dragocenost. Kad su mi javili da moram da idem, spakovala sam sve to i ponela. To je zaista dragocenost. Kako bih bez toga oborila sve one laži u Hagu. A dva puta sam svedočila. * Okružni sud iz Prištine, u tim danima okupacije, izmešten je u Niš. Vi i vaše kolege nadate se, celu godinu, da ćete se vratiti. Onda dolaze petooktobarske promene. Šta su vam donele? - Ignoranciju prema nama, sudijama i tužiocima sa Kosova i Metohije. Potpunu ignoranciju. Niti nas raspoređuju, niti nas bilo ko o tome obaveštava. Prema meni, lično, odnosili su se kao prema gubavcu. Pravom gubavcu... Vladimir Božović, sećam se, tada je bio koordinator Centra za Kosovo i Metohiju, jedan zaista pravedan i hrabar mladi čovek. Uredio je, nekako, da nas prime u Vladi Srbije, da se tamo sretnemo sa predstavnicima pretpostavljenih institucija. Kolege predlažu da ih ja predstavljam. Kako, ljudi?! Mene ne prihvataju, neće me zbog Račka i sastanak će propasti. Ne, kažu oni, Dano ti ideš i niko drugi. Dolazi ministar pravde, da ga ne imenujem, pokojni je, kaže nam: svi ćete na minimalac. Odgovorila sam: minimalac ili ne, mi želimo da radimo. A on će: ako vam se ne sviđa, vratite se odakle ste došli. Zoran Perović, tada sudija Ustavnog suda, svaka mu čast, kasnije je pomogao da se snađemo, da počnemo da radimo. Ja sam dobila mesto u Kragujevcu, u Okružnom sudu. Tamo sam i završila radni vek, i svaki svoj predmet završila. FLjORA BROVINA KADA je, 2003. Vlada Srbije donela odluku da pusti sve zatvorenike Albance iz niškog i drugih zatvora, prvo je oslobođena Fljora Brovina, a bila je osuđena na deset godina zatvora za neprijateljsku delatnost prema državi Srbiji - govori Danica Marinković. - Posle pet dana vratila se među zatvorenike i kazala: svi ćete ubrzo na slobodu. Tako je i bilo. Slobode su se domogli i zločinci osuđeni na po dvadeset godina zatvora. Među njima i braća Mazareku, osuđeni za Klečku. Na Kosovu i Metohiji dočekani su kao heroji. To je za mene, kao profesionalca, bio šok. * U međuvremenu ste bili bez posla. Niste reizabrani, u januaru 2011, upravo na jedanaestogodišnjicu događaja u Račku. Simbolika, slučaj, ili... - Nemam dilemu da me je žigosalo svedočenje o Račku. To su mi potvrdile i kolege u koje imam puno poverenje. I sami su mi govorili: mani se, Dano, Haga i Račka... Ipak, ubrzo sam bila ponovo u Hagu, svedočila u odbrani generala policije Đorđevića. Pitala sam se tada: šta ako tužilac ospori moje svedočenje činjenicom da nisam nikakav stručnjak jer u Srbiji nisam reizabrana za sudiju? Pitala sam se: je li to moja bruka ili bruka države? * Kako su vas, onda, vratili da nastavite posao do penzije? - Poslanici Narodne skupštine na jednoj sednici postavili su pitanje: kako je moguće, kako su rekli, da jedan takav sudija kao što je Danica Marinković ostane bez posla. Valjda je ta javna prozivka uticala na nadležne. Vratili su me na posao i ponovo u Kragujevac, grad koji nisam uspela ni da upoznam, toliko sam radila. Toliko sam volela i da radim. Na posao sam vraćena u mandatu ministra Snežane Malović. Ali mi je direktno skrenuta pažnja, verujem da to nije došlo od nje, a rečeno mi je: sad si se provukla kroz iglene uši, ubuduće vodi računa. * Satisfakcija za sve kroz šta ste prošli ipak je, na neki način, stigla. Ove godine u februaru, povodom Dana državnosti, odlikovani ste Zlatnom medaljom za profesionalni integritet, ličnu hrabrost i poštenje. Kako ste primili ovo odličje? - Dirljivo i sa zahvalnošću. * U predlogu za odlikovanje, između ostalog, stoji i to da je vaš rad lekcija iz koje se uči. Kako biste to prokomentarisali? - Ovako, na primer: budi hrabar, iskren i postojan. Čovekoljubiv, razuman i pravedan u istini. Istina će biti svuda gde reč o njoj odjekne. I tamo gde je utajena, prećutana i nedorečena, ona stigne da kad-tad popravi naopako rečeno i lažno svedočeno. U tom uverenju treba istrajati, uprkos žrtvi, jer je bez istine život lišen smisla i dostojanstva, ne samo u našem sudijskom poslu, nego i u svakodnevnom životu. NOVA KNjIGA SVE što do sada nije rekla, a tek deo onoga što je kazala za "Novosti", Danica Marinković objavila je u svojoj knjizi "Sudija u miru i ratu - svedočim", koja će biti promovisana 20. marta u 18.00 časova u Ruskom domu u Beogradu. Reč je o zbirci dokumenata i svedočenja neprocenjive vrednosti, koji dokazuju golgotu srpskog kosmetskog naroda. HAŠKI ISTRAŽITELj DANICU Marinković pozvalo je, najpre, Tužilaštvo Haškog tribunala, kao svedoka. Ona se seća da je na vrata njihovog porodičnog doma banuo nenajavljeni istražitelj. To ju je zapanjilo. - Da me saslušavate u kući, to kod nas u Srbiji nema - kazala je. - Pošaljite poziv preko Palate pravde, odazvaću se. Ubrzo su je pozvali, negde na Dedinje. U kancelariji istražitelj i prevodilac. Razgovara se na engleskom. Kada su sudiji, u ovim okolnostima potencijalnom svedoku Tužilaštva, pokazali zapisnik i preveli, pola od toga je odbacila. A oni, nezadovoljni, odbacili nju kao svedoka. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:654434-Danica-Marinkovic-Lomili-su-me-zbog-Racka-ali-me-nisu-slomili

- Razočaran sam kaznom od samo tri godine i dva meseca, na koju je osuđen muž moje sestre, koji je pet godina seksualno zlostavljao moju ćerku, i to dok je bila dete! Nije trebalo da dobije manje od 12 godina - plačnim glasom kaže za "Blic" J. S. iz Kusatka. Foto: Facebook / FacebookOsuđen na 38 meseci: Zlatko Bat (61) U Višem sudu u Smederevu su, kako su se pravdali, ceo dan bili sastanci u vezi s godišnjim izveštajima i niko nije hteo da prokomentariše skandaloznu presudu sudije Gorana Mladenovića, koji je Zlatka Bata (61) za obljubu deteta osudio na samo 38 meseci. - Predmet više nije u Višem sudu, već u Apelacionom jer se tužilaštvo žalilo na odluku o ukidanju pritvora - kratko je rekla za "Blic" Slađana Bojković, predsednica Višeg suda. Posle prvostepene presude smederevskog Višeg suda, kojom je Bat osuđen samo dva meseca više od minimalne kazne, porodica sada 17-godišnjakinje S. S., koju je teča počeo da seksualno zlostavlja kada je imala samo šest godina, u šoku je. - Plakao sam kada sam čitao presudu. Kakve grozote je radio mom detetu! To normalan čovek ne može ni da zamisli. I to rođak, neko ko vam dolazi u kuću, ko je oženjen mojom sestrom od strica - kaže J. S. Prema njegovim rečima, Bat je počeo da seksualno zlostavlja njegovu ćerku pre 11 godina. Devojčici je pretio i ona iz straha nikome nije pričala kroz kakvu seksualnu torturu prolazi kada ode u tetkinu kuću. Tek je prošle godine uspela da progovori o zlostavljanju, kada je bila u srednjoj školi. Ispričala je razrednom starešini kroz šta je sve prolazila pet godina. Razredna je obavestila Centar za socijalni rad, a oni policiju i sve je razotkriveno. Foto: LJ.Milošević / RAS SrbijaU Kusatku godinama trajalo seksualno zlostavljanje devojčice - Danima je davala izjave policiji, a ja nisam znao za to. Samo je jedne večeri rekla da mora nešto da mi kaže. I počela je da priča šta joj je sve radio teča. Nisam znao za sebe. Zlostavljao je 2005, 2006. i sasvim normalno se ponašao prema nama da niko nije mogao da nasluti šta radi mojoj ćerki kada ode kod njega u kuću. Pitao me je da njegovom sinu, na svadbi, budem starojko. A on je seksualno zlostavljao moje dete! Njegova žena, moja sestra od rođenog strica, do svoje 20. godine živela je u mom domu. A moje dete kada je odlazilo kod nje u kuću seksualno je zlostavljano... - neutešan je J. S. On se samo nada da će žalba tužilaštva uroditi plodom, a najvažnije mu je da njegova ćerka ima normalan život, koliko je to moguće posle svega što je preživela kao dete. - Samohrani sam otac. Odnegovao sam nju i sina, odškolovao. Trudio se da ih zaštitim. Ali nisam uspeo da je sačuvam od zlotvora, i to rođenog - kaže J. S. Sudovi prave kompromise - Činjenica je da sudovi često prave kompromis kada nema dovoljno materijalnih dokaza. Sudija zna da je optuženi kriv, nema dokaza da to potkrepe, pa pribegavaju kaznama blizu minimuma. Videćemo šta će reći Apelacioni sud, on gleda samo papire - kaže za "Blic" bivši tužilac, a sada advokat Aleksandar Milosavljević. Pušten iz pritvora Zlatko Bat je rodom iz okoline Belog Manastira. Ima srpsko i hrvatsko državljanstvo, a godinama je živeo u Švajcarskoj, čiji je penzioner. Zbog obljube maloletne S. S. sedam meseci bio je u pritvoru i pušten je pretposlednjeg dana 2016. - Kada sam uzeo presudu, u centru sela, ispred kafane video sam njegova kola. On sedi u kafani, a njegov advokat će se žaliti na presudu. Strašno... - konstatuje J. S. http://www.blic.rs/vesti/hronika/plakao-sam-zbog-grozota-koje-je-radio-mom-detetu-pedofil-se-izivljavao-nad-rodakom-5/ysjq1lt

Rusija: Pričao o jogi, pao zbog “misionarske aktivnosti“ Instruktor joge u Rusiji optužen je za “ilegalnu misionarsku aktivnost“ zbog kontroverznog zakona u cilju borbe protiv terorizma, prenosi “Gardijan“. IZVOR: B92 ČETVRTAK, 12.01.2017. | 14:48 Foto: GettyImages Kako se navodi, kompjuterskog programera Dmitrija Ugaja policija je zadržala u Sankt Peterburgu u oktobru dok je na jednom festivalu držao predavanje o filozofiji joge. Ugaj ističe da su ga prekinuli posle 40 minuta priče, stavili u automobil i odveli u policijsku stanicu, a da ga nisu informisali o tome koje je prekršaje navodno napravio. “Gardijan“ piše da je 44-godišnjak sada optužen za “sprovođenje ilegalne misionarske aktivnosti“, što je prekršaj po novom Jarovaja zakonu – paketu zakonskih amandmana donetih u cilju borbe protiv terorizma, a nazvanih po autorki poslanici Irini Jarovajoj. Saslušanje Ugaja pred sudom u Sankt Peterburgu zakazano je za sledeću nedelju, prenose ruski mediji. Jarovaja amandmane zakona u julu je potpisao ruski predsednik Vladimir Putin. Oni uključuju niz zabrana verskim grupama, kao i zabranu misionarskih aktivnosti koje bi mogle da naprave “pritisak na građane“ izvan onoga što vlada naziva “tradicionalnim religijama“. Policija je Ugaja privela na festivalu pod optužbom da je “misionarski monah“, a po pritužbi Naila Nasilbulina. Nasilbulin je za ruske medije izjavio da je „Ugaj regrutovao mlade ljude u redove pseudohinduističke organizacije pod maskom kulturnog događaja“. Ugaj navodi da je policija istog dana tražila od njega da potpiše blanko papir, što je on dobio. Kako kaže, pustili su ga bez bilo kakvih informacija o tome za šta je optužen. Dva meseca kasnije saznao je da je optužen za “ilegalnu misionarsku aktivnost“ na osnovu dokaza tri svedoka, od kojih dva dokaza nisu bila prisutna dok je on držao govor. Ugaj navodi da se deklariše kao hindus, ali negira bilo kakvu “misionarsku aktivnost“. „Govor je bio zasnovan na specijalnim publikacijama korišćenim na svim univerzitetima na kojima se izučava indijska filozofija. Nisam pomenuo nijednu versku organizaciju u govoru, niti sam koristio neku versku knjigu, kao ni nijednu versku figuru osim Hrista i Bude“, ističe on. Ljudi koji praktikuju jogu u Rusiji burno su reagovali na hapšenje. Tako je, na primer, poznati ruski pevač, glumac i televizijska ličnost Sati Kazanova napisao: „Znači ,sve nas koji praktikujemo jogu i držimo časove joge mogu da dođu i uhapse? Prošli smo kroz eru staljinizma, živimo u zemlji koja ljudima daje slobodu misli, govora i najvažnije verovanja“. “Gardijan“ ističe da joga ima mnogo sledbenika u Rusiji, kao i da je redovno praktikuje i ruski premijer Dmitrij Medvedev. Oni tu podsećaju da je Medvedev 2007. godine izjavio – „korak po korak, postajem sve bolji u jogi“. Zbog te izjave dobio je pratioce opisane kao „devojke Medvedeva“ koje su na Crvenom trgu izvodile vežbe promovišući jogu. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=01&dd=12&nav_category=78&nav_id=1219493