Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'sveti'.
Found 40 results
-
Karl Hjembo je major Američke mornarice (Navy) i jedan krajnje neobičan čovek, koga je sudbina na krajnje neobičan način vezala za Srbe i Srbiju. Još kao mladića intrigirao ga je istočni svet, onaj komunistički, iza Gvozdene zavese, o kome se u SAD malo znalo. To interesovanje dovelo ga je do toga da napiše knjigu o Prvom svetskom ratu, pređe u pravoslavlje, birajući na krštenju srpskog svetitelja, Svetog Savu, za svoga sveca. Dok je službovao po Evropi, putovao je po Bosni i Hrvatskoj i obilazio srpske manastire koji su ga, kako kaže, neobično privlačili. Kasnije, dok je živeo u Kaliforniji, ispostavilo se da je najbliža paravoslavna crkva baš ona srpska, u San Dijegu, u kojoj se godinama molio sa svojom porodicom. Zatim ga je vojnički poziv odveo u Afriku, misiju UN u Centralnoafričkoj republici, gde je već prvog dana zavšio u bolnici, u kojoj ga je lečio – srpski doktor! -
Sveti Apostoli Petar i Pavle, Petrovdan
тема је објавио/ла Slobodan Milošević у Духовни живот наше Свете Цркве
Sveti Apostoli Petar i Pavle, Petrovdan-
- 1
-
-
- u slavu apostola svetog petra
- - jabuka petrovka
- (и још 5 )
-
Sveti Sveštenomučenik Jovan santakruski Sveštenik Jovan Karastamatis rođen je u Grčkoj, na Androsu 1937. godine. Još kao dete želeo je da služi Bogu jednog dana, kao sveštenik. Sa dvadeset godina preselio se u SAD gde je upoznao svoju buduću suprugu Anastasiju, sa kojom se oženio u Blagoveštenskoj katedralnoj crkvi u San Francisku. Bog ih je u njihovom svetom i jakom braku blagoslovio sa dvoje dece – Marija i Fotije. 1971. godine Jovan je rukopoložen za sveštenika u crkvi Svetog Preobraženja na Aljasci, zemlji svetog Germana aljaskog, gde je služio kao paroh. Zatim je služio u crkvi Svetog Đorđa u Vankuveru, u Kanadi a nakon toga u parohiji Svih Svetih u Keninsburgu, Pensilvanija. Zbog nepogodne klime, otac Jovan i njegova popadija sele se nazad u Severnu Kaliforniju, 1979. u novoosnovanu parohiju Svetog Proroka Ilije, u Santa Kruzu. Ljubav i revnost za služenje Hristu oca Jovana, inspirisali su vernike njegove parohije. On nije bio orijentisan samo na parohijane grčkog porekla, svoje zemljake, već na sve ljude svog kraja u kome je služio. Naročito siromašne i studente obližnjeg Univerziteta. Crkva Svetog Ilije je u samom centru grada a otac Jovan se držao svog pravila ''otvorenih vrata'' kako bi bio u mogućnosti da pomogne svakom kome je pomoć bila neophodna i da odgovori na bilo koje pitanje. Služio je Svetu liturgiju na grčkom i engleskom jeziku kako bi pomogao svim svojim parohijanima da ne samo slušaju Svetu liturgiju, već i da je razmeju. Sa svojom dubokom hrišćanskom ljubavlju jednom je zapisao sledeće reči o jednostavnim ljudima, koji iako odbačeni od strane sveta ostaju odani Hristu i prate glas u svome srcu: ''Vidimo ih usamljene u masi ili kao one koji su pustinjaci dok oni postaju simbol Istine i svetionici hrišćanstva, moleći se za mir i bratsku ljubav na zemlji.'' Kroz borbu sa strastima koje nas odvajaju od Boga otac Jovan je pisao: ''Mi puštamo same Njegove životvorne energije da ispune naša srca radošću, kako bismo zadobili potpunu slobodu.'' To je i propovedao svojim parohijanima. Govorio im je o ljubavi prema Hristu i o životima Njegovih voljenih Svetitelja, nadajući se da će na taj način ukazati na stepen svetosti koji čovek može zadobiti na Zemlji, zadobijanjem blagodati Svetoga Duha. Sveti rad oca Jovana koji je dovodio duhovno siromašne amerikance ka Svetlosti pravoslavlja, nije ostao neprimećen i od našeg starog neprijatelja. Nekoliko meseci pre njegove mučeničke smrti, neki okultista oskrnavio je crkvu paganskim i satanskim simbolima. Kada je to otkriveno, otac Jovan je ponovo osveštao crkvu. U narednjim mesecima otac je primao anonimne pretnje, ali ga to nije pokolebalo u služenju Hristu i narodu Santa Kruza. To ga je učinilo još odlučnijim u svojoj službi. Govorio je: ''Dok god moje oči imaju suza, propovedaću Hrista i pravoslavlje.'' Kroz oca Jovana presveta Majka Božija slala je blagoslov crkvi Svetog Ilije. Tokom jedne svoje posete Grčkoj, sa svojom porodicom, otac je obišao manastir Svetog Nikole na ostrvu svog rođenja, Androsu. Ovde je posetio svog duhovnog oca, avu Doroteja i sa njegovim blagoslovom vratio se kući sa nekoliko sadnica ljiljana Panagije – Majke Božije. U hrišćanskoj tradiciji zna se da su ljiljani obično oslikani na ikonama u ruci arhangela Gavrila, koji ih daruje Majci Božijoj na dan Blagovesti. U manastiru Svetog Nikole, stabljike (lukovice) ovih ljiljana koji su tu godinama, nekada procvetaju na praznik Uspenja Presvete Bogorodice. Kad su se vratili u Santa Kruz, otac Jovan je rekao svom sinu Fotiju da zasadi pomenute sadnice i da ih zaliva samo Svetom Vodicom. U maju 1983. godine, nakon što su ljiljani procvetali, otac Jovan je ubrao jedan cvet i postavio ga kod ikone Majke Božije u svojoj crkvi Svetog Ilije. Cvet nije uvenuo iako nije bio u zemlji i nije bio zalivan tri, četiri nedelje. Nakon što je cvet počeo da vene, otac Jovanje zamolio ženu da ne uklanja uvele latice cveta već da ih ostavi sa stabljikom iz koje je uskoro ponovo procvetao novi ljiljan. Novi ljiljani su cvetali u narednim mesecima sve do zime 1983/4. Pre mučeničke smrti oca Jovana, dogodile su se tri čudesne stvari. Prvo, jednu nedelju pre njegovog stradanja, procvetali ljiljani su svi uvenuli i više nisu ponovo cvetali. Drugo, ikona Majke Božije je proplakala i tragovi njenih suza i dalje se mogu videti na njenoj ikoni. I treće, na tri uzastopne nedelje pre njegovog mučeništva, tokom božanstvene liturgije, dečak u oltaru prilikom davanja tople vode ocu (za pripremu svete evharistije) video je neobičan fenomen. Lice oca Jovana je sijalo. Otac Jovan mu je zabranio da ovo otkriva drugima. U subotu veče 18. maja 1985. godine otac Jovan je bio sam u crkvi, pripremajući besedu za naredno jutro. Njegova supruga bila je u Južnoj Kaliforniji u poseti njihovoj ćerki koja se bila nedavno porodila i rodila njihovo prvo unuče. Malo pre ponoći, jedan ili više napadača ušlo je i nasrnulo na oca Jovana i nanelo mu ranu nožem. Tokom borbe otac Jovan je ozbiljno prebijen i na kraju ubijen jakim udarcem u glavu. Njegov sin koji je prethodno večerao sa njim te večeri, stigao je u 01.30 sati posle ponoći u crkvu gde je porodica živela. Van njegove kancelarije video je beživotno telo svog oca, i na zidovima mučeničku krv. Treba pomenuti da postoji i jedna fotografija (ispod ovog teksta), na kojoj se vidi otac Jovan koji drži u ruci krst upravo na mestu svog mučeništva, koje je na taj način i predskazao. Nakon svog upokojenja Sveti otac Jovan se javljivao mnogim vernicima i pokazao se kao moćan zastupnik pred prestolom Božijim. On je isceljivao, tešio i utvrđivao verne u veri u Hrista, baš kao što je to činio i u svom ovozemaljskom životu. Ovde ćemo pomenuti samo jedan takav slučaj. Kad je ava Dorotej, duhovni otac Svetog oca Jovana santakruskog, čuo za njegovo mučeništvo, pisao je protinici oca Jovana da mu pošalje njegove svešteničke odežde koje je nosio kad su zajedno služili na praznik Svetog Doroteja u manastiru Svetog Nikole na Androsu, 1981. godine. Vreme je prolazilo a on nije dobijao odgovor od porodice oca Jovana. U noći četvrtog juna u manastiru Svetog Nikole, trajalo je svenoćno svetogorsko bdenije u čast Svetog Atanasija atonskog. Kako je mnogo poklonika iz Atine prisustvovalo bdeniju i kako se bdenije privodilo kraju, manastirska zvona su počela da zvone sama od sebe, u svečanom tonu. Nakon što su zastala na kratko, ponovo su počela da zvone tako harmonično da je svako od prisutnih ostao zadivljen. U strahopoštovanju verni su počeli sa čitanjem molebana Svetom Nikoli očekujući da će se dogoditi neko čudo. Tog jutra ava Dorotej je dobio poziv od Marije, ćerke oca Jovana, koja je došla u manastir naročito da bi donela svešteničke odežde oca Jovana. Donela ih je u manastir dočekana sa radošću od strane svih prisutnih poklonika. Zvona su zvonila u manastiru tog jutra tačno u trenutku kad je brod, koji je prenosio odežde sveštenomučenika, uplovio u luku. Iako otac Jovan nije zvanično kanonizovan kao svetitelj, kao što smo videli on je zaista sa Hristom u Njegovom Carstvu. Danas verujući mogu posetiti grob Svetog oca Jovana gde je sahranjen sa svojom suprugom protinicom, na grčkom pravoslavnom memorijalnom parku u San Francisku. Tropar (glas 1): Svetilo Novog Sveta i izdanak Androsa, slavu sveštenomučenika, poštujmo Jovana zaklanog u crkvi za Hrista, koji se pokazao u Santa Kruzu i koji zove sve pravoslavne da vapiju: slava Hristu koji te je proslavio, slava Njemu koji te je ovenčao svetošću, slava Njemu koji te je pokazao kao čudesnog zaštitnika svih naroda.
-
Свети Тихон Калужијски и Медински. Као млад замонашио се у Москви, па се удаљио у пусто место, на 15 врста од Медине. Ту се подвизавао и прославио светлошћу живота и даром чудотворства. Обиталиште му беше шупљина једног огромног храста, храна - трава, а пиће - вода из бунара који он сам ископа. Имађаше он кротку нарав и незлобиво срце. Његово братство састојало се само из два ученика његова: Фотија и Герасима. Поклоне они нису примали, средстава у њих није било; они су сами обрађивали неплодну земљу. Коње имали нису; и преподобни Тихон, изнурен постом и телесним недугом, себе је сама упрезао у плуг, а ученици су управљали њиме. И тако они обрађиваху своју земљу. Пошто се око преподобног Тихона сабраше љубитељи монаштва, то он на њихову молбу основа ту манастир Успенија Божје Матере, и до дубоке старости беше у њему настојатељ. Упокоји се он мирно 1492. године као схимонах. Свете мошти му почивају у саборној цркви његовог манастира.
-
Novoprojavljeni Svetitelji, u Grčkoj se praznuju danas.
- 2 нових одговора
-
- 2
-
-
-
- grčka
- novoprojavljeni svetitelji
- (и још 7 )
-
"IMAMO SITUACIJU DA JE BRANKO STEFANOVIĆ ANGAŽOVAN U FIRMI GIM I ZAJEDNO SA VLASNIKOM GIM OSNIVAČ JOŠ JEDNE FIRME REGISTROVANE ZA TRGOVINU ORUŽJEM, NJEGOV MLAĐI SIN NEMANJA JEDAN JE OD SUVLASNIKA FIRME IZ ISTE BRANŠE ZAJEDNO SA DIREKTOROM SDPR JUGOSLAVOM PETKOVIĆEM, A STARIJI SIN NEBOJŠA JE MINISTAR POLICIJE I IZDAJE DOZVOLE ZA TRGOVINU ORUŽJEM. SASVIM JE JASNO DA ČLANOVI PORODICE STEFANOVIĆ NEMAJU NIKAKVE REFERENCE KOJE IH KVALIFIKUJU ZA USPEŠNO BAVLJENJE POSLOM MEĐUNARODNE TRGOVINE ORUŽJEM OSIM BLISKOSTI I LOJALNOSTI SA PREDSEDNIKOM VUČIĆEM. TO JE, IZGLEDA, SASVIM DOVOLJNO U REŽIMU GDE JE VLAST LIČNA I GDE SE DRŽAVA TRETIRA KAO PRIVATNO VLASNIŠTVO" Pre 2012. godine nije bilo privatnih trgovaca oružjem koji su po obimu poslovanja bili čak i blizu Jugoimporta SDPR. Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, procvetale su neke privatne firme koje se bave trgovinom naoružanjem. Njihova bliskost sa SNS-om je obostrano plodna, a najbolje berbe su u vreme izbornih kampanja, kaže za "Vreme" penzionisani general Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba, a danas potpredsednik Narodne stranke. Kako, pored monopoliste poput SDPR-a, jedna privatna firma kao što je GIM, može uzimati takav veliki deo "kolača" u trgovini naoružanjem i vojnom opremom? SDPR nije monopolista već duže vreme. I nije to problem. Problem je što je državna kompanija sa višegodišnjom tradicijom i referencama gurnuta u neravnopravan položaj u odnosu na novoosnovane privatne firme bez referenci u poslu trgovine sa naoružanjem. Tako nešto može biti zbog dva razloga. Prvo – preko privatnih firmi mogu sa manje reputacionog rizika da se obavljaju poslovi na ivici ili iza granice poštovanja međunarodnih regulativa. To je mehanizam koji omogućava nečijoj državnoj administraciji da se distancira od tako obavljenog posla ako stvari krenu u lošem smeru. Drugi razlog je da se enormne zarade koje se ostvaruju u ovom biznisu na mnogo fleksibilnije načine prelivaju na privatne račune nego što je to moguće sa računa državne kompanije. Imam utisak da je drugi od navedenih razloga, preciznije interesa, toliko dominantan da je obesmislio prvi, jer se poslovi obavljaju preko osoba koje su u porodičnim relacijama sa samim vrhom režima. Ko stoji iza toga, za čiji račun se radi? Trgovina oružjem je veoma specifičan biznis. Zato je sistem izdavanja dozvola za obavljanje prometa za naoružanjem i vojnom opremom koncipiran da smanji rizik i od korupcije i od drugih zloupotreba. Da bi se dobila dozvola od Ministarstva trgovine, neophodna je saglasnost ministarstava odbrane, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova i BIA. Ovakav sistem trebalo je da obezbedi ne samo profesionalno, kompetentno i državno odgovorno sagledavanje svih aspekata za koje su navedeni organi nadležni, nego i da se smanji mogućnost korupcije. Dovoljno bi bilo da bar jedan od navedenih organa nije stranački ili na neki drugi način korumpiran, odnosno privatizovan, pa da se prikoči trgovina uticajem. Međutim, to funkcioniše samo kad sistem nije institucionalno urušen. U Vučićevoj verziji države stvari su izokrenute. Ni jedna institucija i državni organ ne može da funkcioniše shodno profesionalnim normama i pravilima struke. O svemu, a posebno o onome gde se vrte velike pare, odlučuje se na jednom mestu, a svi državni organi služe samo da stave pečat i ništa ne pitaju. Tako se obezbeđuje da povlašćene firme imaju ekspresnu prohodnost kroz državnu administraciju, a ta ista administracija ima zadatak da one druge redovno usporava i onemogućava da posluju. Dovoljno je da jedan od organa ne izda neku dozvolu ili saglasnost pa da se onemogući da posluje firma koja nije blisko povezana sa režimom. Uostalom, to je sistem koji je SNS režim doveo do savršenstva i primenio u svim oblastima – od dobijanja građevinskih dozvola i papirologije u oblasti farmacije do trgovine naoružanjem. Najliberalniji oblik funkcionisanja je plaćanje reketa da bi se dobila ničim sporna saglasnost ili dozvola ili rešenje. Naravno, uz uslov da se pronađe neko ko zna nekoga... Trgovina naoružanjem nije ni toliko liberalna. Jer samo par ljudi može da dođe do onoga ko stvarno odlučuje. Nebojša Stefanović demantuje, ali dokumenti i fotografije govore suprotno – otkud ime Branka, oca ministra unutrašnjih poslova Stefanovića na zvaničnom zahtevu za ulazak delegacije trgovaca naoružanja u Krušik? I otkud on na proslavi godišnjice te firme? U papiru u koji javnost ima uvid, sasvim jasno stoji da Branko Stefanović posećuje "Krušik" u sastavu delegacije firme GIM. Ministar Stefanović je najpre tvrdio da njegov otac nije uključen u biznis trgovine oružjem, potom da nije vlasnik firme GIM, što niko nije ni tvrdio. Na kraju je odbio da odgovara na pitanja na navedenu temu, a Vučić je, kao čovek sa ispravnom diplomom pravnog fakulteta zatečen u obavljanju posla predsednika države, presudio da Branko Stefanović nije počinio nikakvo krivično delo. To je trebalo da bude kraj ove sage. Kolika šteta po državu nastaje takvim aranžmanima, a navodno je "Krušik" čak u gubicima? I zašto je za GIM data manja cena po kontingentu nego za SDPR? Objašnjenje koje je stiglo iz "Krušika" nije baš uverljivo. Ovakvi aranžmani prave višestruku štetu interesu države. Sasvim je jasno da je povlašćeni položaj koji ima GIM po pitanju cena na direktnu štetu proizvođača, a i državne firme SDPR. Ne manji problem su uslovi rada u srpskoj namenskoj industriji gde radnici često stradaju. Enormni profiti završavaju u džepovima trgovaca, a fabrike, zaposleni i država ostaju kratkih rukava. Tehnologija proizvodnje u nekim od fabrika zastala je u sedamdesetim godinama prošlog veka, a mere zaštite na radu žrtvuju se za ispunjenje nerazumnih rokova isporuke. Na stranu što država povremeno iz budžeta pokriva rupe u poslovanju fabrika namenske industrije. A to što oružje završava na nekoj strani koja je pod međunarodnim embargom, iako je papirološki sve "čisto"? Posebna dimenzija je uključenost srpskih firmi u međunarodnu trgovinu oružjem koje završava na područjima zahvaćenim građanskim ratom, i to u rukama ekstremističkih islamističkih naoružanih grupa. To pravi nesagledivu štetu ugledu Srbije u svetu. Zar je potrebno posebno objašnjavati zašto velike sile koje podržavaju neku od zaraćenih strana prilično paze da ne ostave direktan otisak prstiju u njihovom snabdevanju oružjem. I baš je Vučićev režim zagrizao da upetlja Srbiju u prljave poslove za tuđe državne, a svoje lične interese. Sasvim je jasno da se ne radi o državnim interesima Srbije. Kao što se o njima nije radilo ni kad je izdavan srpski pasoš Jingluk Šinavatri, bivšoj premijerki Tajlanda za kojom je raspisana međunarodna poternica. Kako tumačite to što su se dokumenti o umešanosti Stefanovićevog oca u trgovinu oružjem za Jemen pojavili na bugarskom sajtu, za koji ministar tvrdi da ima svega stotinak pratilaca, šta stoji iza toga? Arms Watch nije nepoznat onima koji se interesuju za oblast koju prati, ni u Srbiji ni u svetu. Izazvao je pažnju šire javnosti u Srbiji kada je objavio materijal koji dokumentuje umešanost srpskih privatnih firmi, a posebno firme GIM i oca ministra Stefanovića u trgovinu oružjem koje završava u rukama islamističkih grupa. Indikativno je da je sajt, po objavljivanju navedenog materijala, pod konstantnim hakerskim napadima za koje se tvrdi da dolaze iz Srbije. Izgleda da režim pokazuje aspiracije da primeni svoje standarde medijskih sloboda i van granica Srbije. Poznato je da u Jemenu trenutno bukti surovi građanski rat uz indirektni sukob nekih moćnijih regionalnih i svetskih sila. To je prostor trenutno najmasovnijih stradanja civila u svetu, a stanje se kvalifikuje kao humanitarna katastrofa. Javnost u Srbiji ima pravo da zna kako se oružje proizvedeno u Srbiji, koje je iz fabrika preuzela firma za koju radi otac ministra policije, našlo u rukama jedne od zaraćenih strana. Da li je vlast u Srbiji možda zauzela stranu u tom sukobu, s kojim razlogom, šta je nacionalni interes, ko i kad je o tome odlučivao? Šta je po tom pitanju savetovao savetnik Toni Bler i da li njegovi saveti možda odražavaju interes onoga ko ga plaća, jer izgleda da ipak nije plaćen iz srpskog budžeta. Otkud u Bugarskoj, da li iza toga stoje interesi SAD, kako tvrde neki? Nije mnogo važno odakle radi ili čiji pasoš poseduje novinar koji objavi argumentovanu priču na temu od ogromnog interesa javnosti, a samim tim i razloga za glavobolju neke vlasti koja najradije operiše u mraku. Osim toga, i neki domaći novinari, konkretno BIRN, veoma podrobno su pisali o ovoj temi. Nemam dilemu da Vašington zna šta Vučić radi i u Srbiji i van Srbije. A da li Vašington ima neki problem s tim ili ne, to je pitanje za američku administraciju. Srbija i njeni građani svakako imaju problem sa Vučićevim režimom i taj problem moraćemo da rešavamo sami, bez obzira šta kaže ili radi neko spolja. Bilo bi lakše kada bi iz Vašingtona, Brisela, Berlina pokazali više interesa za stanje demokratije, ljudskih prava i institucija, ali oni trenutno imaju neke druge prioritete u Srbiji. Što se tiče priča o unutrašnjim previranjima u vrhu režima, nema tu niko ko može Vučiću dobronamerno da kaže ni da poseti lekara, a kamoli da oproba autonomnost u svom delovanju. Nije se on slučajno okružio ljudima sa lažnim diplomama i raznim drugim moralnim i radnim deficitima i kompromitujućim nasleđenim dosijeima. Šta se dešava sa SDPR? SDPR je državna firma pod punom partijskom kontrolom SNS, konkretnije, poverena je na operativno upravljanje izraslijim članovima zemunske filijale SNS. Naravno, ni ta ekipa nije prošla neki staž ni bezbednosnu proveru da se bavi poslom kojim se bavi SDPR. Ali to SNS ni inače ne praktikuje u poslovima od posebnog državnog interesa. Ima još nekih interesantnih stvari vezanih za SDPR i aktuelnu upravljačku garnituru. Imamo situaciju da je Branko Stefanović angažovan u firmi GIM i zajedno sa vlasnikom GIM osnivač još jedne firme registrovane za trgovinu oružjem, njegov mlađi sin Nemanja jedan je od suvlasnika firme iz iste branše zajedno sa direktorom SDPR Jugoslavom Petkovićem, a stariji sin Nebojša je ministar policije i izdaje dozvole za trgovinu oružjem. Sasvim je jasno da članovi porodice Stefanović nemaju nikakve reference koje ih kvalifikuju za uspešno bavljenje poslom međunarodne trgovine oružjem osim bliskosti i lojalnosti sa predsednikom Vučićem. To je izgleda sasvim dovoljno u režimu gde je vlast lična i gde se država tretira kao privatno vlasništvo. Svakim danom je sve jasnije da Srbijom vlada jedan čovek uz pomoć svoje i sa osloncem na još samo par porodica. Takav sistem vlasti obično se sreće kod nekih drugih entiteta, a duboko je suprotan ustrojstvu i funkcionisanju normalne države. Da li Branko Stefanović nabavlja džipove za MUP Ima mnogo pitanja na koja javnost čeka odgovor. Evo i novih – za Vučića, jer Stefanović ili ne zna ili ne sme da odgovori ni na jedno. Da li je tačno da GIM, preduzeće u kojem je otac ministra Stefanovića angažovan, nabavlja za MUP 49 džipova Range Rover Discovery u vrednosti 2.500.000 evra? Da li je tačno da vozila plaća GIM? Da li je u pitanju poklon firme GIM srpskoj policiji ili oca sinu? Ili je posredi neki kompenzacijski posao između GIM i MUP i šta GIM dobija u toj trampi? Da li je to naoružanje i gde ide to naoružanje? Da li je Srbija možda samo tranzitna zona i za ove džipove? Postoji li i pedeseti džip i da li je on predmet neke posebne kompenzacije? Ako je sve to istina, kako se objašnjava porodična relacija u kojoj sin izdaje dozvolu za izvoz oružja firmi za koju radi njegov otac, a onda ta ista firma kupuje džipove ministarstvu koje vodi sin? Da li je po sredi sukob interesa ili ipak samo otac i sin u zrelim godinama razmenjuju igračke – oružje za džipove? S obzirom da ni otac ni sin nisu do nedavno pokazivali neke natprirodne moći, a u skorije vreme čine čuda, kako u oblasti obrazovanja tako i biznisa, čovek se zapita – da li je uz oca i sina prste umešao neki duh, ili svetovno kum. I ko je taj kum? Davor LUKAČ
-
Hmm.. ? Šta kažu teolozi? -
Пољска: свечаности у част св. Максима Горлицког
a Странице је објавио/ла Dominika у Вести из Православних помесних Цркава
Свети Максим Сандович, познат као Максим Горлицки је један од најпоштованијих светца у Пољској Православној Цркви. Захваљајући његовој пастирској слузјби, доста становника јужне Пољске напустило је унију са Римом (гркокатоличку Цркву) и вратило се Православљу. Пољска у тадашње време била је под окупацијом Русије, Немачке и Аустрије; родна земља св. Максима била је у влади Аустрије, која борила се са Православљем. Због тога 6 септембра 1914 године отац Максим био је убијен у градићу Горлице из рука војника аустријачких. Као сваке године од 1994, када Пољска Православа Црква огласила је о. Максима светим, 6. септембра у Горлицама су свечаности посвећене овом мученику. У ствари целбрације почеле 5. септембра бденијем у саборној цркви у Горлицама. Тог дана такође православна омладина прошла је у пешачком ходочасцу око 30 километара из цркве у селу Ждиња до саборне цркве у Горлицама, где налазе се мошти светог Максима. На дан празника служене су две Литургије: прва у 6 сати пошто у то време св. Максим био је убијен, а друга, главна, у 9:45. Између Литургија био је читан акатист испре моштију светог Максима. Главну Литургију служили су архиепископ Прхемишла и Горлица Паисије и архиепископ Лублина и Хелма Абел (Пољска Православна Цркве), архиепископ Праге Михал и епископ Шумперије Исаије (Православна црква чешких земаља и Словачке). После Литургије одржана је литија са моштима св. Максима око саборне цркве у Горлицама. После службе сви верници могли су учествовати у агапи - јело и пиће припремио је парох горлицке цркве, о. Роман Дубец. Тропар и кондак св. Максиму Горлицком - појање монаха из манастира Суково у Србији Извор; превод pouke.org -
https://hr.wikipedia.org/wiki/Ciprijan_i_Justina Izpis iz Hrvatske wikipedije Životopis Prema legendi, Ciprijan je bio poganski čarobnjak koji je imao posla s demonima i đavlom. Kada se zaljubio kreposnu mladu kršćanku, imenom Justina, pokušao ju je zavesti, no odbila ga je. Tada ju je napao uz pomoć demonskih sila, no ona ih je odbila napravivši znak križa. Vidjevši to, Ciprijan je također učinio znak križa, oslobodio se utjecaja Sotone i postao kršćanin. Nakon krštenja postao je đakon, a kasnije i biskup, dok je Justina, njegova nova prijateljica, postala opaticom ženskog samostana. Za vrijeme Dioklecijanovih progona oboje su uhvaćeni i mučeni u Damasku, a potom obezglavljeni u Nikomediji na obali rijeke Gallus. Njihova tijela odnjeli su kršćanski pomorci u grad Rim i pokopali ih na imanju rimske patricijke Rufine, a kasnije u Konstantinovoj bazilici.[1] Priču o Ciprijanu i Justini zapisao je bizantski svećenik Symeon Metaphrastes u 10. stoljeću, no priču spominje još i sveti Grgur Nazijanski († 389.) i Prudencije, što znači da je nastala već u 4. stoljeću.[2] ????
-
-
Crkva se danas spominje sv. Izidora Seviljskog, biskupa i crkvenog naučitelja kojega je 2002. godine bl. papa Ivan Pavao II. proglasio zaštitnikom interneta i svih koji se njime služe. Sveti Izidor se rodio oko godine 556. u gradu Sevilli kao sin uglednog časnika i visokog činovnika, koji je službovao kod gotskog kralja Athanagilda. Prilično rano je izgubio oba roditelja pa je brigu za njega preuzeo stariji brat Leander, koji je bio opat jednoga samostana. To je bilo od presudnog značenja za svu njegovu budućnost, jer se Izidor zadojio monaškom pobožnošću, a još više ljubavlju prema knjizi i znanstvenom radu. Odgoj koji je primio od brata bio je strog, ali nije primio samo to već i svestranu izobrazbu. Pridružio se redovničkoj zajednici te postao redovnikom. U 30. godini naslijedio je brata u opatskoj službi. Tada je zapisao ovo: “U svome životu opat mora biti svojim redovnicima savršen uzor poslušnosti, uvjeren da ništa ne može zapovijedati što sam prije ne izvršava. On mora sokoliti svakoga pojedinoga prema njegovu temperamentu i potrebama.” Kao opat Izidor je želio biti jednako pravedan i objektivan prema svima, no znao je dobro da se pravednosti mora pridružiti i očinska ljubav, jer je redovnička zajednica jedna obitelj kojoj je on otac i počelo jedinstva. Stoga se svim marom trudio oko sloge i jedinstva srdaca među redovnicima. Napisao je i djelo Regula monachorum – monaško pravilo, u kojem se pokazuje pravi majstor i zakonodavac. U tom i u svim svojim drugim djelima pokazao se kao čovjek logike, reda i sustava. Prema njemu redovnički se život mora sastojati od potpunog odricanja samoga sebe, strogog siromaštva, postojanosti i ustrajnosti u dobru, liturgijske molitve i rada. Njemu se pripisuje glasovita izreka, koja je ušla u sve redovničke zajednice: “Sve što redovnik dobije ili privrijedi nije za njega već za samostan.” Izidor je bio i veliki revnitelj redovničke stege, ali je dobro znao da ona ne smije biti sama sebi svrhom već mora služiti višim ciljevima. Zato je imao i razumijevanja za ljudske slabosti svoje subraće. Pristupao je k njima ne kao strog i neumoljiv poglavar, već kao samilostan otac, koji suosjeća sa svojom subraćom. Kako je bio čovjek široke kulture, dobro je poznavao i istočnjačku pustinjačku i monašku tradiciju i literaturu te, oslanjajući se i na nju, konkretnim je primjerima protumačio oko kojih vrlina redovnik naročito mora nastojati. Izidor je bio rođeni učenjak. Zato mu je knjižnica bila kao neko svetište u kojem se jako dobro osjećao i snalazio kao kod kuće. Čitao je djela velikih učitelja, naročito Origena, jednoga od najvećih učenjaka starokršćanske aleksandrijske škole. Poznavao je dobro stare pjesnike, filozofe, povjesničare, prirodoslovce i tako je postao jednim od najboljih poznavalaca stare grčkorimske kulture. U njoj je bio enciklopedijski verziran. Uočio je sve vrijednosti starovjekovne kulture i smatrao svojim životnim zadatkom da je prenese kasnijim vremenima. Taj je zadatak odlično ispunio i u tome je njegovo povijesno značenje.Sveti Izidor, kao i toliki sveti ljubitelji knjiga, davao je prednost knjizi nad knjigama – Bibliji. U izlaganju Biblije mnogo se oslanjao na sv. Jeronima, “najvećeg naučitelja u tumačenju Pisama”. Kao vatreni štovalac aleksandrijske biblijske škole i on je prihvaćao alegorijsko tumačenje Svetog pisma. Glavno mu je biblijsko djelo Quaestiones in Vetus Testamentum (Pitanja koja se odnose na Stari zavjet). Izidor bi po svojoj naravi i sklonostima najradije ostao tihi kabinetski radnik, koji sjedi nad knjigama, ali Bog ga je čekao i na drugom mjestu. Godine 601. morao je naslijediti na biskupskoj stolici u Sevilli svoga brata Leandra. Biskupovao je 30 godina, a resila ga je svestrana učenost i veliki govornički dar: vrline tako potrebne odgovornom pastiru duša.Kako je Izidor sam bio vrlo izobražen čovjek i mnogo držao do izobrazbe, tako se kao biskup izvanredno brinuo da i njegov kler po svom odgoju i učenosti bude što više na visini svoga poslanja. Stoga je njegova teološka škola u Sevilli postala najuglednija znanstvena crkvena ustanova u čitavoj Španjolskoj onoga vremena. Biskup se brinuo da njegov kler bude uzoran u svakome pogledu, a sam mu je u tome bio najbolji primjer. Sveti Izidor je također divan uzor žarke domovinske ljubavi. Pod vodstvom Gotâ očekivao je jedinstvo čitave Španjolske i to pod zastavom križa. Da bi se to ostvarilo, napisao je veliki zbornik prava zvan Hispana, koji je u čitavoj Španjolskoj bio na snazi sve do svršetka XII. stoljeća. Svoju domovinu, a i svu Europu, zadužio je svojim glavnim djelom Etymologiae. To je prva poznata enciklopedija. To je djelo u srednjem vijeku poslije Svetoga pisma bilo najviše čitano i ponovno izdavano, a zbog njega je i proglašen zaštitnikom interneta. Na sveopćoj španjolskoj sinodi biskupa godine 633. u Toledu između 62 biskupa Izidor je bio po redu prvi. Svi su ga cijenili i kao učenjaka i sveta čovjeka. Taj, možda najslavniji čovjek stare Španjolske, umro je 4. travnja 636. u svome rodnom gradu Sevilli. Pokopan je uz svoga svetoga brata Leandra i sestru Florentinu. Na kraju, pročitajte i nekoliko misli današnjeg sveca: Neka nas moljenja očiste, a čitanje poduči! Jedno je i drugo dobro, ako se može; ako se pak ne može, bolje je moliti nego čitati. Tko želi biti stalno s Bogom, mora često i moliti i čitati. Kad naime molimo, mi s Bogom razgovaramo, a kad čitamo, Bog s nama govori. Svaki je napredak plod čitanja i razmišljanja. Što ne znamo čitanjem učimo, a što smo naučili kroz razmatranje očuvamo. Jednu i drugu blagodat pruža čitanje svetih Pisama. Ono poučava razum pameti, ali isto privodi čovjeka, otrgnuta od ispraznosti svijeta, k ljubavi Božjoj. Pravi će čitač biti daleko spremniji da radije prenese u djelo što je pročitao nego da samo zadrži spoznaju. Manja je naime kazna, ako ne znaš za čim čezneš, nego ako ne ispunjaš što si upoznao. Čitajući čeznemo za znanjem, ali isto tako imamo dužnost ispuniti što naučismo kao ispravno. Nitko ne može dokučiti smisao Svetog pisma, ako se čitanjem s njime ne sprijatelji. Stoji napisano: Ljubi ga i podići će te, proslavit će te, kad ga budeš zagrlio…” Molitva sv. Izidoru Seviljskom, zaštitniku korisnika interneta: Svemogući vječni Bože, koji si nas stvorio na svoju sliku, i potičeš nas da uvijek tražimo što je dobro, istinito i lijepo, osobito u božanskoj osobi tvoga jedinorođenog Sina, Gospodina našega Isusa Krista. Daj nam, molimo te, po zagovoru svetog Izidora, biskupa i naučitelja, da koristeći internet, tako upravimo svoje ruke i oči da ugodimo tebi, te da iskažemo ljubav i strpljivost dušama koje ćemo susretati. Po Kristu našem Gospodinu. Amen. Sveci.net|Bitno.net -
Saznaćemo u filmu Miroslava Lekića, po scenariju Milovana Vitezovića! "Večernje novosti" prenose da je u toku snimanje filma "Princ Rastko srpski", i da je u pitanju "težak i komplikovan" projekat. Naslovna rola poverena je studentu treće godine glume Filipu Hajdukoviću, koji je odabran na kastingu među čak 80 glumaca koji su želeli ovu ulogu. Film će pratiti odrastanje, učenje i život Rastka Nemanjića, sve do odlaska u manastir sa 17 godina. Ostale role tumače Žarko Laušević, Nataša Ninković, Miloš Timotojević, Sloboda Mićalović, Dragan Petrović Pele, Nina Janković… Producent Zoran Janković rekao je za "Novosti" da su prvi kadrovi već snimljeni na Fruškoj gori i u Deliblatskoj peščari, a da će snimanje biti nastavljeno u avgustu na raznim lokacijama. U planu je da film premijerno bude prikazan krajem ove, ili početkom sledeće godine. Reč je o priči o odrastanju princa koji je na kraju postao monah, o njegovom dotadašnjem životu, mladosti. Scenarista Vitezović bavio se ovom temom više od 30 godina, odlikovan je Ordenom Svetog Save zbog obrade njegovog života, a prošle godine dobili smo i blagoslov patrijarha Irineja za snimanje filma," rekao je Janković.
-
Свети Сава, први Архиепископ и просветитељ српски
тема је објавио/ла geronymo у Духовни живот наше Свете Цркве
Srecna nam slava!- 100 нових одговора
-
- 8
-
-
- српски
- просветитељ
- (и још 6 )
-
U manastiru posvećenom Svetom Pantelejmonu posebno mesto zauzima neobična ikona. Ikonu uradilo sestrinstvo crkve povodom čuda koje se dogodilo tokom NATO bombardovanja Crkva u kojoj se nalazi ikona vojnika U selu Lepčinjcu, nadomak Vranja, na proplanku okruženom netaknutom prirodom, smešten je ženski manastir posvećen Svetom Pantelejmonu, zaštitniku bolesnih. Mnogobrojni vernici, meštani i stanovnici Pčinjskog okruga rado dolaze u manastir po duševni mir ili da uživaju u lepoti koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. Ipak, ovaj manastir u crkvi koja je deo kompleksa čuva jednu specifičnost koja kod mnogih koji dolaze prvi put u manastir izazove iznenađenje. Na zidu crkve posebno mesto zauzima ikona vojnika u uniformu. Ovakvi prizori prava su retkost u pravoslavnim hramovima, a pretpostavlja se da je reč o jedinoj ikoni ovakvog tipa u srpskim hramovima. Ikona predstavlja Svetog Jovana Ruskog u stojećem stavu, obučenog u uniformu srpske vojske. - Ikonu su naslikale sestre manastira Svetog Pantelejmona povodom čuda koje se dogodilo 1999. godine, o kome smo saznali iz dopisa sveštenika u crkvi gde se čuvaju mošti Svetog Jovana Ruskog u selu Prokopion, na ostrvu Eviji - pojašnjava sveštenik Siniša Piljanović. Dopis koji je došao iz pomenutog hrama u Grčkoj stigao je na adresu Eparhije vranjske. I on je, prema rečima Piljanovića, svojevrsno svedočanstvo o pomoći koju je svetitelj ukazao našem narodu u vreme stradanja. U dopisu je opisano kako su u crkvu na Eviji te godine u vreme NATO bombardovanja došla dva čoveka iz različitih krajeva Grčke. Iako se nisu poznavali, oni su sveštenicima ovog svetog hrama ispričali gotovo istovetnu priču. Monahinje se prisećaju da je mir koji je značio i prestanak bombardovanja na Srbiju potpisan u Kumanovu, na dan kada se proslavlja Sveti Jovan Ruski, 9. juna. Svojevrsna simbolika i mir koji je usledio razlog su što se svetitelj u vojnoj uniformi srpske vojske našao u crkvi. One kažu i da je svetih vojnika iz svih vremena mnogo u pravoslavnim crkvama po celom pravoslavnom svetu. Ikona Svetog Jovana Ruskog u manastiru u Lepčinjcu je jedinstvena po tome što je to retki primer svetitelja obučenog u uniformu savremene srpske vojske. SAN Sanjali su, nezavisno jedan od drugog, Svetog Jovana kako skida svetu odeždu u koju je bio odeven i oblači vojničku uniformu. Tada je rekao: "Idem u Srbiju, da pomognem našoj braći Srbima, jer se tamo progoni pravoslavlje" - pričaju monahinje manastira Sveti Pantelejmon razlog dolaska dvojice Grka u crkvu na Eviji. GRAĐEN, PA ZAPUŠTEN Pretpostavlja se da je manastir u selu Lepčinjcu podignut u XIV veku, za vreme vladavine kralja Milutina. Ova pretpostavka potkrepljena je činjenicom što u blizini postoje temelji Spasovdanske crkve, koja je po obliku gradnje slična manastiru Pantelejmon, a sama crkva datira iz XIV veka, kako je zabeleženo u crkvenim zapisima. U periodu od 1952. do 1992. godine, manastir je bio zapušten. Dolaskom arhimandrita Pajsija 1992. godine na Prohor, počela je obnova manastira, koji je 1999. postao ženski manastir. od 1.decembra 2005. godine manastir je proglašen spomenikom kulture. http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:645846-Sveti-Jovan-Ruski-kao-srpski-vojnik
-
На предстојећем научном скупу о Светом Јовану Владимиру учествоваће научни радници из девет земаља
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Епархија
Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је Црква жељела да хиљадугодишњицу Светог Јована Владимира обиљежи заједно са државом. -У том погледу смо се обратили Влади, тражећи да се Црногорска академија наука укључи, као што то свуда бива у Европи. Међутим, Влада је сматрала да ће она сама на себе да преузме ту одговорност и формирали су свој одбор за обиљежавање хиљадугодишњице Владимира Дукљанског, како га они зову. Плод тога је један зборник. И добро је што су они то урадили, али, питање је колико је добро што је тај зборник мање-више један идеолошко-политички памфлет, изуузев појединих текстова, казао је владика Амфилохије. -То је продукт брозоморно-монтенегринске идеологије утемељене на дукљанској митологији, прецизирао је Владика црногорско-приморски. Он је додао да је Митрополија стога преузела организацију тог догађаја, као и освештање Саборног Храма Светог Јована Владимира у Бару, које је планирано за 25. септембар. -Албански Архиепископ Анастасије је обећао да ће за тај дан уступити мошти Светога Јована Владимира, од којих се већи дио чува у Тирани. Надамо се да ће нам донијети из Свете Горе и лобању Светог Јована, а и један дио моштију су нам обећали из Македонске православне цркве, казао је владика Амфилохије. Тако ће се, како је истакао, послије хиљаду година сјединити лобања са тијелом Светога Јована Владимира. На питање новинара да ли ће мошти Светога Јована Владимира остати у Црној Гори, Владика је рекао да ће мошти бити враћене. -У том погледу је ангажовано Министарство културе и полиција. Молићемо Архиепископа Православне цркве Албаније Анастасија да нам макар једну малу мрвицу од моштију Светога Јована Владимира остави за храм. Надам се да ће он ту молбу испоштовати, рекао је митрополит Амфилохије. Протојереј-ставрофор Велибор Џомић, секретар Научног одбора, рекао је да Митрополија црногорско-приморска престојећи научни скуп о Светом Јовану Владимиру, који ће бити одржан од 15 – 17. септембра у хотелу „Принцес“ у Бару, припрема већ двије године. Према његовим ријечима, скуп ће окупити научнике из разних области из десет земаља. На скупу ће педесет и пет научних радника изложити око педесет саопштења, а десетак научника, који из објективних разлога нијесу у могућности да присуствују скупу послаће радове за зборник. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
У Подгорици је 14. септембра 2016. године, у организацији Митрополије црногорско-приморске, одржана прес-конференција поводом престојећег Научног скупа „Свети Јован Владимир кроз вјекове - историја и предање (1016-2016.)“ и предстојећег освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је Црква жељела да хиљадугодишњицу Светог Јована Владимира обиљежи заједно са државом. -У том погледу смо се обратили Влади, тражећи да се Црногорска академија наука укључи, као што то свуда бива у Европи. Међутим, Влада је сматрала да ће она сама на себе да преузме ту одговорност и формирали су свој одбор за обиљежавање хиљадугодишњице Владимира Дукљанског, како га они зову. Плод тога је један зборник. И добро је што су они то урадили, али, питање је колико је добро што је тај зборник мање-више један идеолошко-политички памфлет, изуузев појединих текстова, казао је владика Амфилохије. -То је продукт брозоморно-монтенегринске идеологије утемељене на дукљанској митологији, прецизирао је Владика црногорско-приморски. Он је додао да је Митрополија стога преузела организацију тог догађаја, као и освештање Саборног Храма Светог Јована Владимира у Бару, које је планирано за 25. септембар. -Албански Архиепископ Анастасије је обећао да ће за тај дан уступити мошти Светога Јована Владимира, од којих се већи дио чува у Тирани. Надамо се да ће нам донијети из Свете Горе и лобању Светог Јована, а и један дио моштију су нам обећали из Македонске православне цркве, казао је владика Амфилохије. Тако ће се, како је истакао, послије хиљаду година сјединити лобања са тијелом Светога Јована Владимира. На питање новинара да ли ће мошти Светога Јована Владимира остати у Црној Гори, Владика је рекао да ће мошти бити враћене. -У том погледу је ангажовано Министарство културе и полиција. Молићемо Архиепископа Православне цркве Албаније Анастасија да нам макар једну малу мрвицу од моштију Светога Јована Владимира остави за храм. Надам се да ће он ту молбу испоштовати, рекао је митрополит Амфилохије. Протојереј-ставрофор Велибор Џомић, секретар Научног одбора, рекао је да Митрополија црногорско-приморска престојећи научни скуп о Светом Јовану Владимиру, који ће бити одржан од 15 – 17. септембра у хотелу „Принцес“ у Бару, припрема већ двије године. Према његовим ријечима, скуп ће окупити научнике из разних области из десет земаља. На скупу ће педесет и пет научних радника изложити око педесет саопштења, а десетак научника, који из објективних разлога нијесу у могућности да присуствују скупу послаће радове за зборник. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
-
(Слави се 30/17.јануара) Светом Антонију је било око двадесет година када су му умрли родитељи, после чега је морао да се стара о својој малолетној сетри. Посећујући стално црквене службе, младић је био ганут побожним страхом о оним хришћанима који су, како се говори у Делима Апостолским, продавали своју имовину и доносили новац и стављали пред ноге апостолима (Д.ап.4,34-35). Чувши у цркви Јеванђељске речи Христове упућене богатом младићу: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди,продај све што имаш и подај сиромасима,и имаћеш благо на небу, па хајде за мном“ (Мат.19,21). Антоније их је примио као да су оне упућене лично њему. Продао је имовину која му је остала после смрти родитеља, разделио новац сиромашнима, оставио је сестру на старање побожним девственицама у манастиру, оставио је родитељски дом и настанио се недалеко од свога села у бедној колиби и почео је подвижнички живот. Делима руку својих издржавао се и давао је храну и милостињу сиромашнима. Некада је свети младић посећивао друге подвижнике који су живели у околини и старао се да од свакога добије поуку и корист. Једном од њих обратио се за руковођење у духовном животу. У том периоду живота преподобни Антоније је био подвргнут тешким искушењима од ђавола. Непријатељ рода људскога смућивао је младога подвижника помислима, сумњама о изабраном путу, тугом за сестром, трудио се да Антонија склони на телесни грех, али је преподобни чувао чврсто веру, непрестано је творио молитву и присиљавао себе на подвиге. Антоније се молио да му Господ покаже пут спасења и он је имао виђење. Подвижник је видео човека који је наизменично вршио молитвено правило и радио, а то је био Анђео кога је Господ послао да би уразумио свога изабраника. Тада је преподобни установио строги поредак свога живота. Он је узимао храну једном у току дана, некада једном у два три дана, целе ноћи проводио је у молитви, предајући се кратком сну само треће или четврте ноћи после непрестаног бденија. Али ђаво није оставио своја лукавства и старао се да уплаши преподобнога јављајући се под видом чудовишта, али свети је непоколебљивом вером ограђивао себе животворним крстом. На крају непријатељ му се јавио у виду страшнога црнога младића и лицемрно је признао се бе побеђеним рачунајући да ће тиме навести преподобнога на хвалисање и гордост, али преподобни је отерао непријатеља молитвом. Ради веће самоће свети се преселио далеко од села у једној гробници. У одређене дане његов пријатељ му је доносио скромну храну. И овде су демони напали подвижника са намером да га убију и нанели су му тешке ране. Међутим, Господ није допустио да Антоније умре. Пријатељ светога доневши по обичају храну, видео га је да лежи на земљи као мртав и однео га је у село. Светога су сматрали да је умро почели су да припремају све потребно за сахрану. Али преподобни је у касно ноћу дошао к себи и замолио је свога пријатеља да га однесе натраг у гробницу. Чврстина светога Антонија је била јача од лукавства непријатеља. Узевши вид дивљих животиња,зли духови су га опет наговарали да напусти њихово изабрано станиште, али их је он опет отерао силом Животворнога Крста. Господ је укрепио свога угодника: у жару борбе са силама таме, преподобни је видео како се према њему са неба спушта светли зрак и тада је ускликнуо: „Где си био, милосрдни Исусе? Зашто се ниси јавио да од самога почетка исцелиш моје ране? А Господ му је одговорио: „Анотоније, ја сам био овде, али сам чекао да видим твоју храброст, сада после овога када си ти чврсто издржао борбу, ја ћу ти увек помагати и прославићу те у целоме свету“. После тог јављања преподобни Антоније је био исцељен од рана и спреман за нове подвиге. Тада му је било тридесет и пет година. Пронашавши духовно искуство у борби са ђаволом преподобни је хтео да иде у дубину Тиваидске пустиње и да у пуној самоћи послужи Господу молитвом и радом. Замолио је старца – подвижника ,коме се обраћао у почетку свога монашкога пута, да се удаљи заједно са њим у пустињу, и старац је благословио преподобнога на нови, до тада још непознати вид подвига – отшелништво, али по старачкој слабости одлучио је да са њим не отпутује. Преподобни Антоније је отишао у пустињу сам. Ђаво се старао да га заустави: бацао је пред њим скупоцености и злато, али свети не обраћајући пажњу прошао је поред њих. Дошавши до једнога брда, преподобни је видео како на њему има једна запуштена ограђена зграда у коју се уселио затворивши врата камењем. Његов верни пријатељ му је доносио два пута у години храну, а воде је било у дворишту. Донешени хлеб преподобни је узимао не проговоривши ни једну реча са пријатељем. У пуној самоћи и непрестаној борби са злим духовима преподобни Антоније је прожиовео двадесет година. и пронашао је на крају спокојство духа и мир у мислима. Када је настало време, Господ је открио људима свога великога подвижника. Дошло је време да преподобни почне да упућује многе монахе и мирјане и да руководи монасима. Људи који су се скупили пред оградом преподобнога насилно су отворили врата његовога дома и ушли су пред светога Антонија молећи га да их узме под своје руководство.Ускоро брдо на коме се подвизавао свети Антоније је било окружено мноштвом манастира и преподобни је са љубављу упућивао све који су се у њима настанили,учећи духовноме животу све оне који су дошли у пустињу да се спасу. Учио их је пре свега истрајности у прихваћеном на себе подвигу, да несмањеном жељом угоде Господу,милосрдном и несебичним односу према раду, понесеним од раније. Он је убеђивао да се не плаше демонских напада, и да прогоне врага силом Животворнога Крста Господњега. 31. г. Цркву је напало велико искушење – жестоко гоњење против хришћана које је подигао источни римски цар Максимин Дака. Желећи да пострада заједно са светим мученицима, преподобни Антоније је напустио пустињу и отишао у Александрију. Отворено је служио мученицима у њиховим затворима, присуствовао је суду и судским ислеђењима, али мучитељи га нису ни дотакли. Господу је било угодно да га сачува на корист хришћанима. По завршетку гоњења преподобни се вратио у пустињу и продужио подвиге. Господ је подарио своме изабранику дар чудотврства: преподобни је изгонио зле духове и исцељивао болесне силом својих молитава. Мноштво људи му је долазило и ометало је његову самоћу и преподобни је отишао још даље, у такозанву „унутрашњу пустињу“ и настанио се на врх брда. Међутим, братија из пустињских манастира су тражили преподобнога и молили га да их посети. Још једном је преподобном Анотонију дошло да напусти пустињу и да оде хришћанима у Александрију, да би заштитио православну веру од манихејске и аријеве јереси. Знајући да се име преподобнога Анотонија поштује у целој Цркви аријанци су измислили за њега клевету – да се он придржава њиховог јеретичкога учења. Дошавши у Александрију, преподобни Антоније је свенародно, у присуству епископа проклео аријанство. У време свога краткога боравка у Александрији он је обратио Христу велики број незнабожаца. Преподобноме су долазили незнабожачки философи желећи да својим умовањем поколебају његову чврсту веру, али их је он простим и убедљивим речима довео до тога да су заћутали. Равноапостолни цар Константин Велики (+337) и његови синови су веома поштовали преподобногАнтонија и молили га да их посети у престоници, али преподобни није хтео да остави своју братију – пустињаке. У писму које им је послао он је написао цару да се не горди својим високим положајем и да се увек сећају да је и над њима праведни Судија - Господ Бог. Осамдесет и пет година свога живота преподобни Антоније је провео у пустињској самоћи. Мало времена пре своје смрти, преподобни је причао братији да ће он убрзо преминути. Још их је поучио да у чистоти чувају православну веру, да избегавају свако општење са јеретицима, да не ослабљују у монашким подвизима. „Старајте се да изнад свега имате јединство између себе а посебно са Господом, и после са светима, да и вас приме у вечно своје утеочиште, као пријатеље и познанике“-, тако је предана предсмртна поука преподобнога у његовом житију. Преподобни је завештао двојици од својих ученика који су били са њим последњих петнает година његовог живота у пустињи да сахране тело његово у путињи и да не спремају свечану сахрану његових остатака у Александрији. Једну своју мантију је завештао светом Атанасију, архиепископу Александријском,а другу светом Серапиону,епископу Тмуитском. Преподобни Антоније је мирно сконачо 365.г у сто петој години живота и сахрањен је од својих ученика у прослављеној им пустињи на скривеном месту. Живот преподобног подвижника,преподобнога Антонија Великог опширно је написао свети Атанасије, архиепископ Александријски. То дело светог Атанасија, прво дело правослалвне агиографије, сматра се једним од најбољих његових дела. Свети Јован Златоусти каже да то житије треба да читају сви хришћани. „Ово кратко излагање је значајно у поређењу са Антонијевим врлинама, пише свети Атанасије, међутим из њега закључите какав је био Божији човек Антоније.Од младости до таквог узраста је сачувао равно усрђе према подвжништву, ни у старости није се разболео од старачких болести, ни у болести тела свога није изменио начин свога одевања ни у чему. Међутим,он није претрпео штете. Очи су му били здрави и неповређени и добро је видео. Није му испао ниједан зуб, једино они на деснима због дубоке старости. Здрав је био у рукама и у ногама. Ашто су сви говорили о њему, сви су му се дивили, и они који га нису видели волели су га - то служи као доказ његовој врлини и богољубивој души“. Од књижевног дела самога преподобнога Антонија до нас су стигли његових Двадесет говора,одн.трактата о хришћанским врлинама посебно монашких, Седам посланица манастирима о жељи према моралном савршенству и духовној борби: „Правила живота и поуке монасима“. 544.г. мошти преподобног Антонија су пренешене из пустиње у Александрију, а потом после освајања Египта од Сарацена у VII в.у Цариград. Из Цариграда су свете мошти пренете у епархијски округ Венски а у XV в.у граду Ари (Француска), у цркви светога Јулијана. Стопа преподобног Антонија чува се у Неапољу, у манастиру свете Кларе. Акатист преподобном Антонију Великом Кондак 1 Изабрани чудотворче и предивни угодниче Христов, преподобни оче Атноније, љубављу хвалећи богоугодни твој живот, приносимо због тебе благодарне песме Богу. Ти пак пошто имаш велику слободу пред Господом, ослободи нас од свих невоља да ти радосно кличемо: Радуј се ,преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Икос 1 Заволевши од младости анђелски живот жељно си хтео да ходиш у заповестима Божијим, преподобни оче, и горећи срцем ка Господу сила, узвео си ум ка Божанским стварима, у ништа сматрајући привремена и земаљска блага. Због тога дивећи се Божијем промислу о теби, са вером ти кличемо: Радуј се, достојни сине побожних родитеља! Радуј се, од њих васпитани у побожности! Радуј се, јер си од младости пошао за Христом! Радуј се, јер ни ушта си сматрао славу земаљску! Радуј се, усрдни делатељу винограда Христовога! Радуј се, велики наставниче пустиножитеља! Радуј се, јер свима желиш спасење! Радуј се, јер си показао пут истинскога монаштва! Радуј се, светиљко упаљена Божанским огњем! Радуј се, непобедиви камену вере у Христа! Радуј се, обасјани благодаћу Духа Светога! Радуј се, облагодаћени даром чудотворства! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Kондак 2 Непријатељ рода људскога виде тебе, богоносни оче, који си се вазнео на духовну висину хтеде да те погуби, али постиде се твога усрђа и смирења, јер ти си се непрестано подвизавао у посту и молитви, разбијајући главу невидљиве змије, појући скрушено Богу: Алилуја! Икос 2 Срцем и умом схвативши да су сва блага овога света брзопролазна и краткотрајна, затворио си себе у тамној пећини, умртвљујући страсти и служећи јединоме Господу. Зато похваљујући равноангелни твој живот, личемо ти: Радуј се, јер си сву наду положио на Господа! Радуј се, јер си посрамио безумље непријатеља! Радуј се, неустрашиви разоритељу ђаволских обмана! Радуј се, јер си чистотом и светошћу постао сличан анђелима! Радуј се, јер си подвизима твојим осветио пустињу! Радуј се, јер си многе упутио у Царство Небеско! Радуј се, јер си уништио омрзнуту гордост! Радуј се, јер поучаваш смерности! Радуј се, свети, јер све просвећујеш побожношћу! Радуј се, светла звездо која све осветљаваш светлошћу подвига твојих! Радуј се, јер си поживео у славу Божију! Радуј се, добри и дуготрпељиви пастиру! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 3 Сила Вишњега укрепљаваше те, преблажени Антоније, јер ти си пак, боравио у посту и молитви, непрестаним напорима и бдењима побеђујући сва ђаволска искушења певао си Богу који те је покривао благодаћу: Алилуја! Икос 3 Имајући чисте помисли и непорочну душу, блажени оче, увидео си пролазност и непостојаност овога света, и зажелевши вечна одрекао си се привремених добара. Стога прослављајући те, кличемо: Радуј се, ревнитељу доброга смирења! Радуј се, тражитељу духовне мудрости! Радуј се, јер си узашао на висину безстрашћа! Радуј се, јер си целога себе предао Богу! Радуј се, јер си незлобивошћу постао сличан Господу! Радуј се, јер си твојим сиромаштвом постао богат! Радуј се, благодатни украсе пустиње! Радуј се, пресветли светиониче свету! Радуј се, страшни прогонитељу злих духова! Радуј се, уништитељу њихових обмана! Радуј се, мудрији од мудраца овога света! Радуј се, најусрднији подвижниче! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 4 Утишавши буру великих невоља, уселио си се у пустињу, преблажени Антоније, у којој си провео тешки пут монашког живота, уништавајући сва вражија лукавства и сасецајући његове обмане, кличући Христу који те је крепио: Алилуја! Икос 4 Чувши за твој богоугодни живот, преподобни, долажаху ти људи из свих крајева тражећи правду Божију, ти си их све са љубављу примао и руководио ка спасењу. Ми пак, скрушеном душом хвалећи те певамо овако: Радуј се, правило и основе пустиножитеља! Радуј се, добри наставниче стада Христовога! Радуј се, украсе Цркве Христове! Радуј се, славо монаха! Радуј се, јер си целога себе принео на жртву Господу! Радуј се, јер си умртвио греховне страсти у себи! Радуј се, весеље анђела! Радуј се, свепагубно уништење демона! Радуј се, становнику пустиње! Радуј се, љубитељу безмолвија ( молитвенога ћутања )! Радуј се, јер упућујеш на прави пут! Радуј се, јер објављујеш Царство Небеско! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 5 Јавио си се боговођена звезда монашком чину, преподобни оче Антоније, и био си пример животом, речју, љубављу, вером и чистотом, певајући Господу: Алилуја! Икос 5 Непријатељ рода људскога виде чисти и свети твој живот, оче Антоније, много пута је подизао оружје против тебе; ти си победивши га ниси скренуо са спаситељнога пута. Ми пак, најући то,кличемо ти: Радуј се, заједничару вечнога живота! Радуј се, велики наставниче спасења! Радуј се, јер си животом твојим послужио јединоме Богу! Радуј се, јер си узео на себе бреме Христово! Радуј се, укоритељу лукавства демона! Радуј се, јер упућујеш на пут спасења! Радуј се, чувару чистоте! Радуј се, гледаоче Тројичне светлости! Радуј се, устајање палих! Радуј се, прогнање демонских сила! Радуј се,утврђени стубе вере! Радуј се, савршени учитељу ! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 6 Чувши јеванђељске речи: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде замном“(Мат.19,21), ослободио си себе, оче Антоније, од земаљских богатстава и уселивши се у пустињу, проживео си испоснички живот, стекао си себи подвизима твојим ризницу на небесима. Уразуми и нас, милосрдни оче, да се срцем не прилепљујемо за брзопролазне ствари, него да изнада свега мислимо о небесима, кличући Господу сила: Алилуја! Икос 6 Засијао си као богосветла светиљка у Египатској пустињи, оче Антоније, озаравајући све зрацима врлина и чудеса твојих. Ми пак, помињући подвиге твоје, прослављамо те говорећи: Радуј се, јер тобом се овенчавају преподобни! Радуј се, јер тобом се спасавају људи! Радуј се, благодатна посето болесних! Радуј се, помоћниче оних који тешко страдају! Радуј се, разрушитељу непријатељстава! Радуј се, истребитељу непријатеља! Радуј се, миру и утврђење вернима! Радуј се, брзо избављење од невоља! Радуј се, уништитељу злобе и лукавстава! Радуј се, посетитељу очајника! Радуј се, поборниче православнима! Радуј се, помоћниче хришћанима! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 7 Желећи да се достојно подвизаваш добрим подвигом сва привремена блага сматрао си за ништа, био си убог и сиромашан, у пустињу си се уселио да у самоћи разговараш са Богом непрестано Му певајући: Алилуја! Икос 7 Господ те заиста јави као новога наставника монасима, оче Антоније, многи пак, препознавши богоугодан и праведан живот твој и схвативши високу духовну мудрост твоју, слушаху речи твоје као речи великога Божијега угодника, коме приличи да се пева овако: Радуј се, јер си подражавао Авраама у вери! Радуј се, јер си у кротости постао сличан Давиду! Радуј се, јер си стекао ревност Илијину! Радуј се, јер си ишао стазама Крститеља! Радуј се, јер си молитвом извео воду у пустињи! Радуј се, јер си подигао одузетог од болести! Радуј се, јер си даровао прогледање слепима! Радуј се, јер си исцелио многе болесне! Радуј се, предивни и богомудри наставниче монаха! Радуј се, усрдни служитељу Христа Бога! Радуј се, премирна утехо ожалошћених! Радуј се, прељубазна похвало монаха! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 8 Блажени Антоније, видевши необичан и натприродан живот преподобнога Павла, дивио си се висини подвига и врлина његових. Душу пак, његову видео си да окружише анђели и узнеше на небеса, клицао си Богу дивноме у светима Својим: Алилуја! Икос 8 Обрадовао си се великом радошћу, оче Антоније, видевши узлазак на небо душе преподобног Амона,коју си видео прозорљивим очима. Због тога са великим дивљењем кличемо ти овако: Радуј се, јер си узводио очи твоје на небо! Радуј се, јер си изнада свега заволео славу небеску! Радуј се, јер си срце своје осветио непрестаним молитвама! Радуј се, јер си мисао твоју утврдио у Богу! Радуј се, јер си будуће догађаје видео као садашње! Радуј се, јер си смирењем твојим стекао високе дарове! Радуј се, ослободитељу мучених од злих духова! Радуј се, даоваоче душевног и телеснога здравља! Радуј се, преславни заступниче оних у невољама и недаћама! Радуј се, брзи заштитниче оних у болестима и напастима! Радуј се, јер не остављаш нас који смо на земљи! Радуј се, јер приносиш Богу молитве за нас грешне! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 9 Сва природа задиви се висини подвига твојих, преподобни, јер у слабом људском телу у свему си постао сличан анђелима и укрепљаван силом Вишњега, изобиловао си у свима врлинама.Због тога присаједињен анђелским чиновима, певаш Свесилном Богу: Алилуја! Икос 9 Красноречиви говорници не могу достојно прославити живот твој, оче Антоније: ко ће исказати сав пост, бдења, болести и напоре твоје? Ко ће исказати сузе и уздахе твоје к Богу? Но љубављу побуђени према теби: осмељујемо се да ти овако певамо: Радуј се, велики пустиножитељу! Радуј се, учитељу савршенства! Радуј се, служитељу истинитога Бога! Радуј се, прогонитељу злих духова из пустиње! Радуј се, громе који поражаваш ђаволе! Радуј се, јер изобличаваш лукавство његово! Радуј се, стану Божије благодати! Радуј се, обитавалиште Духа Светога! Радуј се, украсу постника! Радуј се, похвало преподобних! Радуј се, основе монаха! Радуј се, славо отаца! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 10 Онима који хоће да се спасу био си учитељ, преподобни, и сада нам грешнима који желимо спасење помози светим твојим молитвама, да би помагани тобом задобили Царство Небеско, где анђели неућутно певају: Алилуја! Икос 10 Чврста и необорива тврђава био си својим ученицима, чувајући их од демонских напада, и сада буди тврђава и покров од свих обмана ђаволских нама који овако вапијемо: Радуј се, анђеле земаљски! Радуј се, човече небески! Радуј се, чисти и часни стану светиње! Радуј се, станиште великих врлина! Радуј се, ревнитељу побожности! Радуј се, критиковатељу јереси! Радуј се, испуњење љубави Христове! Радуј се, поуко монаха! Радуј се, чврсто прибежиште верних! Радуј се, силно узвођење палих! Радуј се, укрепљење немоћних и болесних! Радуј се, утехо малаксалих и безнадежних! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 11 Умилне песме које ти из љубави и усрђа на похвалу теби приносимо, прими милосрдни оче Антоније, и милостиво нам се приклони, и удостој да успемо у покајању, да би твојим молитвама непрестано певали Богу: Алилуја! Икос 11 Јавио си се нама на земљи као светлоносна светиљка истинске Светлости, преподобни Антоније, јер подвизима и чудесима просвећујеш срца верних упућујући на пут врлинског и богоугоднога живота. Због тога слушаш од нас овакве похвале: Радуј се, премудри учитељу! Радуј се, благонадежни вођо! Радуј се, јер си целога себе предао вољи Божијој! Радуј се, јер си изнад свега заволео Господа Исуса Христа! Радуј се, јер си просијао трпљењем различитих недаћа! Радуј се, јер си добровољним сиромаштвом стекао вечно богатство! Радуј се, јер си живот твој провео у трпљењу и у невољама! Радуј се, јер си храбро подносио пустињачка страдања! Радуј се, будитељу лењиваца према подвизима! Радуј се, поверљиво исправљење грешника! Радуј се, сабеседниче анђела и свих светих! Радуј се, усрдни молитвениче за цео свет! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 12 Знајући од Бога дану ти благодат, побожно целивамо светлонсно насликану твоју икону, угодниче Божији и молимо се: Немој нас оставити твоје молитвене заштите пред Христом Богом, Коме благодарно певамо: Аллилуја! Икос 12 Прослављајући твој живот, хвалимо мирни твој крај, преподобни оче Антоније, и молимо ти се: буди у свему на добро брзи помоћник нама који ти овако кличемо: Радуј се, небески житељу! Радуј се, јер стојиш пред престолом Једносушне Тројице! Радуј се, весеље анђела! Радуј се, сабеседниче светима Радуј се, истинити угодниче Божији! Радуј се, изабрани слуго Господњи! Радуј се, топли посредниче за све оне који призивају твоје име! Радуј се, учитељу и надо свих оних који те поштују! Радуј се, насићени благодаћу Божијом! Радуј се, напојени из Божанског извора! Радуј се, орошени потоком спаситељних суза! Радуј се, одевени одећом нетрулежности! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 13 О, преподобни оче наш Антоније Велики, који вечно живиш у незалазном дану Царства Христовог, умоли Владара свих да се избавимо од невоља, болова, и вечних мука, да би у векове певали Њему у Царству Његовоме: Алилуја! Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1 Молитва О, преподобни и богоносни оче наш Антоније, верујемо да ти стојећи пред престолом Пресвете Тројице имаш велику смелост у молитвама пред Свемилостивог Господа, Који свагда чује тебе, вернога слугу и угодника Свога. Због тога са скрушеношћу смирено прилазимо теби, светитељу Божији, немој престати да се за нас молиш Господу Богу, у Светој Тројици слављеном, да милостиво погледавши на нас, не допусти нам да пострадамо у гресима нашим, него да нас пале подигне, да подари исправљење лошем и јадном животу нашем, отимајући нас од надолазећих падова у грех, и да нам опрости све што сагрешисмо помислима,речима и делима од рођења до овога часа. Ти подвижниче врлине знаш немоћ и жалост садашњега времена, моли дакле,непрестано Христа Бога,да нас никада не остави од Његовог неисказаног милосрђа, него да нас сачува од искушења овога света, од ђаволских замки, од телесних пожуда, да добијемо од Њега тобом и све потребно за привремени живот, ослобођење од невоља и недаћа, и непопустљиво трпљење до краја. Измоли нам да у миру и покајању окончамо живот наш, да би несметано прешли са земље на небо, да се избавимо митарстава и злих ваздушних духова и вечних мука и да се удостојимо Царства Небескога са тобом и са свима светима који су угодили Господу Богу и Спаситељу нашем Исусу Христу, коме приличи свака слава, част и поклоњење, са Беспочетним Оцем Његовим и са Пресветим и Благим и Животворним Духом Његовим, сада и увек и у векове векова. Амин! По благослову архиепископа Херсонског и таврическог Јована Написали: архепископ Херсонски и Таврически Јован и Валентина Бершадскаја Акафист преподобному Антонию Великому,Херсон,2010. http://pravoslavie.ks.ua./ruric/akafisty/article/akafist/prepodobnomu-antoniyu-velikomu.htm http://boguslava.in.ua Превео са црквено-словенског језика протојереј Животије Милојевић https://www.pouke.org/forum/topic/21119-%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/page-3#entry765965 https://www.pouke.org/forum/topic/18182-%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98/page-6#entry765966 -
Саслуживало је више свештеника уз појање црквеног хора као и ученика ОШ „Доситеј Обрадовић“. Литургијском сабрању је присуствовао др Драган Вуканић, председник Општине Вождовац, као и чланови ужег руководства. После свете Архијерејске Литургије у храму владика Андреј је предводио славску литију до Општине Вождовац испред које је био сабран велики број грађана и ученика вождовачких школа обучених у традиционалну народну ношњу. Владика Андреј је преломио славски колач и још једном бираним речима честитао славу председнику општине др Драгану Вуканићу и његовим сарадницима. У наставку свечаног и молитвеног прослављања општинске славе приређено је пригодно послужење и свечана духовна академија на којој су наступили глумци Иван Вучковић и Мирко Бабић, као и групе „Чувари“ и „Пирг“. Извор: Радио Слово љубве, фото: vozdovac.org.rs http://www.spc.rs/sr/slava_opshtine_vozhdovac -
У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике. У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту. Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог. То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим. Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву. Тропар (глас 4): Јако апостолов первозваниј, и верховнаго сушчиј брат владицје всјех Андреје молисја: мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост. -
Поводом 1700 година Миланског едикта штампан илустровани зидни календар за 2013. годину
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Цркве
Милански едикт - акт о верској толеранцији - установљава да се „хришћанима, али и свима осталима, без изузетка, даје и потврђује слобода избора и следовања вере". Његовим проглашењем 313. године, мотивисан визијом и победом коју је под стегом с крстом извојевао над Максенцијем код Милвијског моста у Риму, цар Константин извео је Христове следбенике из катакомби, прекинувши прогоне, драконска кажњавања и мучења којима су до тада били изложени. Константинова мајка Јелена, хришћанка, недуго потом упутила се у Јерусалим, намерна да пронађе крст на којем је Господ распет. Њена мисија обелоданила је драгоцену реликвију. Историја је показала да је управо од тога доба цивилизација незадрживо кренула новим током. Обележило га је хришћанство не само као вера, него и као начин живота, мишљења, стварања и васпитања. У столећима која су уследила свети цар Константин Први Велики постаје и остаје идеал хришћанског владара, а његов култ и култ свете царице Јелене нераздвојно повезани с култом дрвета Часног крста. У години 2013, у којој се обележава 17 векова од доношења Миланског едикта, одабрани примери из српског ликовног наслеђа у распону од око 1300. до средине 18. века сведоче о живом сећању на светог цара Константина, његову мајку и обретење Часног крста. Из колоплета других зидних слика ову тему је издвојио, у графичке листове преточио и златастим искричењем нагласио сликар Вељко Михајловић. Светлана Пејић Календар има 12 страна са келендаријумом за предходни, текући и следећи месец. Цена по комаду износи 400 динара са рабатом од 20%. Поручује се у Издавачкој фондацији Српске Православне Цркве електонском поштом на [email protected] или на следеће бројеве телефона: 011/3025-106 и 011/3025-210. Информативна служба Српске Православне Цркве -
Школа је настала спајањем већ постојеће ликовне секције и фолклора, а поред разних ликовних вештина, изучавања домаће радиности и традиције и разноврсних фолклорних игара, у школи ће наша деца имати прилике да уче српски језик и српско писмо ћирилицу, математику, историју, музичко васпитање и веронауку. Потпуно волонтерски и са пуно љубави, знања, искуства и ентузијазма, о деци ће се бринути и учити их основним знањима из Отаџбине гђа Мирјана Христова, гђа Татјана Ђукић из КУД Балкан, отац Пантелејмон, а, ако Бог да, планирамо да се придружи још неколико наших парохијанки са искуством рада у просвети. Просторије школе Свети апостол Тома смештене су у великој и малој црквеној сали које се налазе у оквиру нашег црквеног имања у Јоханесбургу. Поред свих осталих многобројних активности, наша жеља је да сва деца из школе Свети апостол Тома учествују у црквеним славама и прославама, приређују изложбе, учествују у школском квизу и на конкурсима који се организују у Отаџбини и приређују концерте. Надамо се подршци и успешној и чврстој сарадњи са српским министарствима просвете, културе, дијаспоре и вера. Српска православна школа Свети апостол Тома тесно ће сарађивати са Црквеним одбором у Јоханесбургу и бити под духовним руководством старешине храма архимандрита Пантелејмона, а сви заједно ће радити у синовској оданости и послушности Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју. Велика потреба за оснивањем овакве школе указала се пошто је, на жалост, Црквени одбор био принуђен да раскине уговор и невољно прекине сарадњу са школом која је претходно функционисала на нашем црквеном имању. Оно што је најважније, наша нова школа Свети апостол Тома биће органски повезана са свештеником и Црквеним одбором, деца ће савлађивати основе православне вере, а сви заједно ћемо бити једно срце, једна душа и велика и благословена српска православна хришћанска породица, а на обилну корист наше деце и на напредак, спасење, понос и задовољство свих честитих и верујућих парохијана једине Српске православне црквено-школске општине у Африци. Чланови Црквеног одбора из Јоханесбурга Извор: СПЦ -
Посебно ми као добровољна војска окружени метежом овога света тобом из непроходнога блата слободно бисмо изведени. Они пак, изведени смелошћу слично Илији Тесвићанину, моле те за спасење ,теби који још ниси прослављен од људи. Ево сада видиш царство твоје, о коме си говорио: када ја будем цар, неће бити лажи око мене; данас се показује царство оца лажи, за које до сада не царујеш у срцима народа твога.Сам дакле, о царевићу, дођи и стани овде са нама, уцеломудри нас, ако нас и не водиш; ти си посебни лекар који знаш боље од нас шта нам је потребно за спасење наше. Знамо састрадање твоје, знамо љубав твоју према народу твоме, помози недужним људима твојим, не допусти да буде запостављена Света Русија у љубави као некада, него као што сам знаш, прими смелост на спасење наше. Амин! Захваљујемо се вредном о. Животију из Параћина на преводу специјално за Поуке.орг које Вама дају на молитвену радост и ојачање. _______________________________________________ Акатист светом великомученику благоверном царевићу Алексију (Слави се 17/4.јула; у сабору Костромских светих 4.фебруара/23.јануара; у сабору новомученика и исповедника руских 7.фебруара/25.јануара; и у сабору Санкт-Петербуршких светих-треће недеље по Духовима) Кондак 1 Изабрани војводо војске, како можемо погледати на тебе, изворе чистоте, ми који смо пуни страсти и злобе, пошто имаш венце трпљења, састрадања и кротости, подари нам снагу да ти кличемо: Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Икос 1 Од анђела чувара био си послан за земљу твоју, ти, Серафиме Божији, народу твоме. Онај пак, столпник Саровски предвиде житије твоје, ужасавајући се, царевићу,овако је клицао: Радуј се, јер тобом засија правда Божија! Радуј се, јер тобом ишчезе преварна обмана! Радуј се, дозивање безнадежно палих! Радуј се, избављење покварених страстима! Радуј се, висино девства и кротости! Радуј се, дубино умнога срца! Радуј се, ношени од Свете Тројице! Радуј се, јер имаш Русију у рукама твојим! Радуј се, звездо која јављаш Сунце другога доласка! Радуј се, сасуде домостроја Божијега! Радуј се, јер тобом се обнавља Света Русија! Радуј се, јер тобом постајемо јаки! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 2 Нови Израиљ видевши себе у греховној нечистоти каза Саздатељу своме у очајању: сагрешисмо небу и пред Тобом, и нисмо достојни да се назовемо синови Твоји, међутим видевши безазлено јагње које узима грех народа одмах запева: Алилуја! Икос 2 Дете тражећи да разуме несхватљиво горко вапијаше: пошто ми не можемо бити са осталом децом? Ко ће му одговорити? Ми пак, отворивши књигу пророка Исаије видимо пророштво: Радуј се, јер си ти пред Богом као корен у жедној земљи! Радуј се, јер немаш лика ни доброте! Радуј се, јер си у болестима мањи од свих синова човечијих! Радуј се, јер си ти човек у ранама и знаш да трпиш болове! Радуј се, јер носиш наше грехе и болујеш за нас! Радуј се, јер си од нас и од Бога урачунат да будеш у тешкоћама и ранама у огорчености! Радуј се, јер си био рањен за грехе наше! Радуј се, јер се твојом раном ми исцелисмо! Радуј се, јер си као овца на заклање био вођен! Радуј се, јер си као јагње био нем пред оним који га стриже! Радуј се, ер у смирењу твој суд се узе! Радуј се, јер се са земље узе живот твој! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 3 Сила Вишњега осени тада на абдикацију (одреччњење) од царског престола богонадахнуте царске супружнике кад видеше сина свога у невољи од неговатељица да не умре, а више се бојаху пропасти душе него телесних страдања, смело кличући:Алилуја! Икос 3 Царевић имајући богопријатно срце украшено многогодишњим страдањем, задоби мученички венац. Авраамово чедо коме је име Исаак, на грудима оца веселећи се за царевића, игром као песмом клицаше му: Радуј се, јер тобом Бог искушава оца твога! Радуј се, сине јединородни, и од свих возљубљени! Радуј се, јер си ти жртва за грехе народа твога! Радуј се, јер си рукама оца твога ношен на заклање! Радуј се, јер си уклонио телесну казну народа твога! Радуј се, јер си телесне казне понео на себе! Радуј се, јер те је заволео Отац који је на небесима! Радуј се, јер кога Отац воли њега и кажњава! Радуј се, јер си четрнаест година носио дрва за жртву! Радуј се, јер грех рускога народа је као суво дрво! Радуј се, добра воља Божија Новоме Сиону! Радуј се, зиду плача руског! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 4 Имајући буру сумњалачких помисли за предавање царства сину: да ли приличи да овај златник предам кнезу света овога, да ли да дам или да не дам? Смешећи се говораху нови иродијани: дајте ћесару ћесару – рече господар. Овај јесте Божији човек, принесите се Богу, коме певамо: Алилуја! Икос 4 Чувши православнога пастира, који некада беше странац учитељ твој, непроменљивост бића Божијега кроз васцео живот твој осетиш по венцу твоме који си примио анђелски чин, хвалимо Христа Бога нашега, који обара камење и певамо царевићу: Радуј се, јагње и пастиру! Радуј се, Кремљ ти се моли! Радуј се, мучење блудних духова! Радуј се, отварање двери Царства! Радуј се, јер преобраћаш земаљске наше у небеске! Радуј се, јер отвараш очи наше небу! Радуј се, неућутна уста мале деце! Радуј се, непреклона смелости деце за чистоту! Радуј се, камену,који си поразио духовнога Голијата! Радуј се, дијаманте дијадеме Христове! Радуј се, јер се тобом одгоне страховања отаца! Радуј се, тишино и спокоју мајки! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 5 Јавио си се као боговођена звезда, јер дани наши беху мали и зли: био си очекиван десет година, поживео си мало више од тога, међутим, озарио си утешитељном светлошћу подвиг родитеља твојих, који те именоваше као претходно мајка, сунчаним зраком, благодарећи Бога: Алилуја! Икос 5 Видеше страни и друговерни на рукама неговатељице будућега владара руске државе, пустише срца њихова да виде славу Божију, која се у немоћнима показује и овако запеваше: Радуј се, јер је душа твоја у руци Божијој! Радуј се, јер се душе твоје неће дотаћи мука вечна! Радуј се, јер су безумни мислили да ћеш умрети! Радуј се, јер се исход твој урачуна у огорчење! Радуј се, јер и ако си страдао, нада твоја у безсмртност је испуњена! Радуј се, јер си за кратко време био учен, био си украшен великим врлинама! Радуј се, јер Бог те искуша и нађе те достојна Себе! Радуј се, јер те Бог искуша као злато у огњу! Радуј се, јер те је Бог примио као жртву! Радуј се, јер си засијао у животу твоме! Радуј се, јер си потекао богосветлом искром по стаблу лозе Христове! Радуј се, јер се Господ зацарио у теби у векове! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 6 Благовесни проповедник био је васпитач твој, непоколељиви Петар, који вративши се у своје отачаство, оконча подвиг свој, проповедао је по обећању наследника Христовога Царства, учећи све да певају овако: Алилуја! Икос 6 Засијавши у новом Вавилону, претходној Светој Русији, истину Божију праведне власти, хуљадугодишња сплеткарења си уништио.Због тебе свака оваква обмана паде, многи дакле, незнајући о теби ништа, него само видећи твој лик, благосрдачно плачу кличући: Радуј се, сине великомученика! Радуј се, унуку цара миротворца! Радуј се, праунуку цара ослободиоца! Радуј се, наследниче победника завере! Радуј се, благослове старца Теодора! Радуј се, наследниче мученика императора Павла! Радуј се, истога имена са тишином! Радуј се, јер си био сличан чврстом вољом као твој праотац Петар Велики! Радуј се, предсказани од матере оснивача Дома твога! Радуј се, нови царевићу Угљичски! Радуј се,с роднику Андреја Богољубског! Радуј се, рођаче Бориса и Глеба! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 7 Јован који је овенчао и затворио град Божији на земљи нашој од садашњега века хтео је да се престави са овога обманљивога света, озарио си небеском светлошћу од крштења твога, дете царевићу: он пак умним очима примивши ово: Светлост Христова просвећује свет, певао си у срцу своме у горњем олтару узносећи светлост твоју, певајући, вапијући и говорећи: Алилуја! Икос 7 Нову мученицу царицу Александру показа тобом Христос Бог, јављајући тебе новога човека Божијега,о тварајући нам нову земљу и ново небо принуђавајући нас да певамо: Радуј се, у Господу, јер те обуче у ризу спасења! Радуј се, јер ти Господ стави венац (круну) и украси те лепотом! Радуј се, јер изливаш благодат, као миро на главу, које се слива на браду Аронову! Радуј се, јер дајеш благодат онима који се теби моле! Радуј се, силни, који си запасао мач твој по бедру твоме! Радуј се, јер запињеш, успеваш и царствујеш истине ради кротости и правди! Радуј се, јер је пут твој без греха и поставиће те Бог на висинама! Радуј се, јер Бог те прослави десницом крепости! Радуј се, јер десница Божија због молитве твоје уништава непријатеље! Радуј се, пре рођења, после рођења и после смрти боравиш у руци Божијој! Радуј се ,јер побеђујеш наслеђујући Божије! Радуј се, сине Божији по благодати! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 8 Видевши у теби необично чудо, удаљимо се од света, уперивши ум на небеса; како до четвртога колена после твога убиства у песмама, књигама, у мислима и срцима народа твога, по претњи да те се сећају, очи твоје у лику неког детета неодступно нам говоре: крв твоја, царевићу на нас и на децу нашу. О, новога покајања, помилуј нас да са тобом певамо: Алилуја! Икос 8 Сав си био на висинама и нипошто не остављаш земаљске, до последње капи дуготрпљења Божијег; назовите ме Алексијем, рекао си сарадницима твојим, ако ли видите неговатеље кажите: Алексеју Николајевечу, ако ли пак, видите цара именујте: Ваше Императорско Величанство. О царевићу мучениче: ти сам знаш свакога од нас, помени у молитвама Богу нас који певамо: Радуј се, беспрекорни у целом животу твоме, јер ходиш у закону Господњем! Радуј се, јер испитујеш сведочанства Његова, свим срцем тражећи Га! Радуј се, млади, који си чувао речи Божије, и исправљаш пут твој! Радуј се, научени закону Божијем, за све си благосиљао Господа! Радуј се, јер реч Божија је била у срцу твоме! Радуј се, утешени у смирењу твоме речју Божијом! Радуј се, јер си у ноћи страдања твојих споменуо име Божије! Радуј се, јер си заједничар са свима који се боје Господа и чувају заповести Његове! Радуј се, јер си био смирен Господом, научио си се закону Његовом! Радуј се, јер су се развеселили због тебе сви који се боје Господа! Радуј се, јер је увек жива душа твоја и хвалиће Господа! Радуј се, искушавани од Господа, за кога се радују легеони анђела! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 9 Сва природа анђелска задиви се твоме великом смирењу, када су ти јавили да се твој отац одрекао царскога престола. Ни једном речју ниси питао о порфирородним правима твојим, човече Божији.Међутим, прва реч твоја била је за Русију, стога умоли Свету Тројицу пред којом сада стојиш,да нам сачува Русију ,тј.Православље, појући Богу: Алилуја! Икос 9 Многоречити говорници су као безгласне рибе, видимо пак, тебе, царевићу, јер пуно њих хоће да те оклеветају као твога оца и мајку, али у томе не успевају. Бог пак,сачувао те је недодирљивог од обмане ђаволске, због тога ти се овако молимо: Радуј се, јер ако премудри нестану као ти, неће ући у Царство Небеско! Радуј се, јер Господ не изабра премудре и силне, већ изабра тебе! Радуј се, јер одбацујеш празна расуђивања! Радуј се, јер исушујеш потоке празних разговора! Радуј се, јер тобом се посрамљују свирепи и нескромни! Радуј се, јер објављујеш смрад нових баснописаца! Радуј се, јер кидаш јудејске мреже! Радуј се, јер душе наше испуњаваш миром! Радуј се, јер срдачном топлотом преобраћаш умно незнање! Радуј се, јер утврђујеш разум у непоколебљивој вери! Радуј се, укрепљујуће чедо отаца! Радуј се, јер блудне синове отачаства твога удостојаваш за покајање! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 10 Желећи спасити хиљадугодишњу земљу Русију, твој отац је много пута попуштао блудном народу; на крају је предложио тебе уместо себе, јер „постидеће се сина мога“, ти пак, учио си се страдањима,з ато си и зажелео да будеш заштитник страдалнима и обремењенима многим гресима, кличући Богу: Алилуја! Икос 10 Тврђава си деци, младићима и девојкама, о царевићу, гној и смрад одвратних содомских грехова лако одгониш, јер добро и лако бреме у срцима људи настањујеш, глас тих и танак, мирис рајски, који нам даје сузе бесплатно да благодаримо: Радуј се, примеру ратне љубави према отечеству! Радуј се, прегледу војне целомудрености! Радуј се, јер јављаш детињу племенитост чистоте! Радуј се, јер удостојаваш децу да се овенчају царских венаца због трпљења! Радуј се, јер ствараш нове мученике – децу војнике! Радуј се, најмлађи ратнику у војсци оца твога! Радуј се, архистратигу (старешино) све убијене деце! Радуј се, јер се бориш против блудних напасти! Радуј се, јер чуваш угрожене од насиља! Радуј се, јер враћаш целомудреност онима који се топло кају! Радуј се, јер претвараш протраћену младост у невину девственост! Радуј се, јер страдањем очишћујеш оне који глуме материнство и девство! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 11 Побеђује се свака песма, трудећи се да раширимо руке са тобом који си се раширио мноштвом љутих рана, на крају ти си лежао у подруму Ипатијевога дома, усред државе твоје, заклан не могући одмах умрети. О чедо најслађе, о славо руска, о лепото неприступна. Како си се предао христомрсцима, трудећи се да се саразапнеш на Крсту распетоме Богу своме, Коме певамо: Алилуја! Икос 11 Светлоносну свећу ономе који је у тами жалости убијеном сину војводе албионском видимо тебе, царевићу; палећи пак, нематеријални огањ, састрадаваш са њим говорећи:не треба ти да будеш једини у овај час, - следећи са њим учећи нас да ти певамо: Радуј се, јер си у страдању живот свој изгубио! Радуј се, јер нам изливаш састрадалност! Радуј се, великомучениче у животу твоме! Радуј се, јер видиш страдање ближњега! Радуј се, јер си крвљу твојом обагрио царску порфиру! Радуј се, јер си уместо скиптра узео крст! Радуј се, јер крв твоју,као миро у алабастру приносиш Христу! Радуј се, јер неисцељиве болести лако исцељујеш! Радуј се, јер си због царства земаљскога примио Царство Небеско! Радуј се, јер нас уразумљујеш да волимо земаљско отачаство, да се удостојимо и Небескога! Радуј се, тобом се пресече род твој! Радуј се, јер нас рађаш за Живот Вечни! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 12 Зажелевши да да благодат деци ако и неверној, Отац Небески нам открива светлост крсне твоје славе, да би се постидели овога новога мученика царевића, који је кроз цео живот био распињан гресима рускога народа, који увек пева: Алилуја! Икос 12 Прослављајући твоје треће рођење, сви те хвалимо, духовни храме васкрсења нашега, јер нас радују твоја страдања да се ничега не плашимо осим губитка љубави Христове, учећи нас да у малим жалостима певамо теби: Радуј се, јер си детињом незлобивошћу украсио мученички венац! Радуј се, јер затвореним устима критикујеш бездушност христомрзаца! Радуј се, јер јављаш уверење истините вере! Радуј се, јер потоком крви твоје досада заграђујеш потоке безакоња! Радуј се, јер си чвстином душе постао сличан некадашњој седморици Макавеја! Радуј се, јер си мудро посматрао девојчице Веру, Наду и Љубав! Радуј се, разборити, који нас водиш безстрасноме сведочанству истине! Радуј се, јер су нам часна страдања твоје заштита! Радуј се, јер си ти прави израиљћанин у коме нема лукавства! Радуј се, јер си због тога убијен за Христа! Радуј се, јер си дугим умирањем покварио јудејску злобу! Радуј се, јер си изливањем крви твоје благодаћу испунио Цркву! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 13 О, мучениче, четрнаестогодишњи Алексеју. Када си се ти смејао у тами, гледајући покретне слике, сви који су били око тебе трудише се да те виде, јер у страдању осени те радост као радост Саре, као радост царице Јелене кад пронађе Крст, и као радост твоје мајке када те роди. Помоли се Владару и Богу твоме да не лиши и нас те радости дарованој сузама покајања, да буде наша радост већа од анђела за оних деведесет и девет неизгубљених оваца, да и ти за нас можеш певати Богу:Алилуја! (Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1) Молитва светом великомученику благоверном царевићу Алексију О мучениче, свети царевићу Алексије, о нови царевићу Димитрије, као и овај, затворио си свој дом. Постао си сличан Гаврилу Белостокском и осталој деци, посрамитеља Јудеја, Следио си младића Артемија кога је народ омаловажавао. Посебно ми као добровољна војска окружени метежом овога света тобом из непроходнога блата слободно бисмо изведени. Они пак, изведени смелошћу слично Илији Тесвићанину, моле те за спасење ,теби који још ниси прослављен од људи. Ево сада видиш царство твоје, о коме си говорио: када ја будем цар, неће бити лажи око мене; данас се показује царство оца лажи, за које до сада не царујеш у срцима народа твога.Сам дакле, о царевићу, дођи и стани овде са нама, уцеломудри нас, ако нас и не водиш; ти си посебни лекар који знаш боље од нас шта нам је потребно за спасење наше. Знамо састрадање твоје, знамо љубав твоју према народу твоме, помози недужним људима твојим, не допусти да буде запостављена Света Русија у љубави као некада, него као што сам знаш, прими смелост на спасење наше. Амин! Акафист святому великомученику благоверному царевичу Алексию http://akafist.narod.ru./A/Alexiy.htm са црквено-словенског језика превео протојереј Животије Милојевић -
Цариградска патријаршија торжествено прославила празник светог Андреја Првозваног
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Православних помесних Цркава
Његовој Свесветости је саслуживао велики број архијереја из разних крајева света. Овом свечаном и значајном догађају присуствовали су представници државе Грчке, дипломатског кора, и велики број верника из земље и иностранства. У складу са традиционалном праксом и блиским односима двеју Цркава, прослави је присуствовала и званична делегација Папе римског и Римокатоличке Цркве, на челу са Кардиналом Куртом Кохом, председником Папског већа за унапређење хришћанског јединства. Извор: Васељенска патријаршија СПЦ -
У манастиру Светог Прохора Пчињског прослављена ктиторска слава
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Епархија
Манастир Светог Прохора Пчињског, 12. новембра 2012. године, прославио је свог ктитора Светог краља Милутина. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије врањске. У току Свете Литургије, Епископ Пахомије Крстио је слугу Божијег Милутина, сина јереја Милана и Анке Ђорђевић, који су ове године били и кумови ктиторске славе. По завршетку Свете Литургије, у конаку манастира приређена је трапеза љубави. Године 2013. манастир Светог Прохора обележиће две велике годишњице, 700 година од обнове манастира од стране Светог краља Милутина и 100 година од изградње монашког конака, који је подигао Краљ Петар I Ослободилац. У историјским изворима сам манастир не помиње се све до доласка на власт српрског краља Милутина (1282. - 1321.). Освајањима започетим већ у пролеће 1282. године, како наводи његов биограф архиепископ Данило II, Краљ Милутин "... узе у почетку доласка (на престо) оба Полога са њиховим градовима, и са облашћу и град славни Скопље, потом Овче Поље, Злетово и Пијанец". Мада се изричито не помиње, вероватно је и Врањска област била српска, а манастир је већ од 1282. године у саставу Милутинове Србије. За српску цркву време владавине краља Милутина је период изузетног просперитета, јер, како наводи архиепископ Данило II, краљ, одмах по доласку на власт "... поче зидати мноштво светих цркава, а многе ... старе обнови и укрепи". Подигао је, или обновио 40 цркава и манастира, захваљујући богатим приходима Краљевине од рударства и трговине. Мада извори тога доба не говоре о манастиру Светог Прохора Пчињског, у Карловачком Родослову, из 1503. године, стоји да краљ Милутин, поред осталих задужбина "сагради и цркву Пшинскому Прохору". То непобитно доказује и сама фасада цркве са уграђеном опеком на којој је крупно уписано име архиепископа Саве III у чије време је извршена обнова храма. Неоспорно, и историјски извори, и сама архитектура олтарског дела цркве са старијим живописом, потврђују да је у време краља Милутина, односно у време архиепископа Саве III (који је на трону српске православне цркве био од 1309. до 1316. године), извршена велика обнова и живописање манастирске цркве. И то већ у духу српског средњовековног стваралаштва, још увек чврсто ослоњеног на најбоље традиције византијске уметности и градитељства. Извор: Епархија врањска
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.