Претражи Живе Речи Утехе

Ime koje nosimo traje sa nama ceo život i zato ga roditelji uvek s velikom pažnjom biraju za svoju bebu. Trendovi se menjaju vremenom, te smo proverili koja su to zvanično najpopularnija imena za dečake i devojčice u Srbiji. Kako kažu podaci Republičkog zavoda za statistiku, jasno se izdvajaju imena koja roditelji najviše daju deci u Srbiji. Ubedljivo najpopularnije žensko ime u 2020. godini je Sofija, a muško Luka. Evo kako izgleda cela lista najčešćih imena za bebe u našoj zemlji. Devojčice Sofija Dunja Mila Teodora Sara Milica Tara Una Nađa Nikolina Dečaci Luka Lazar Vasilije Stefan Aleksa Bogdan Vuk Filip Mihajlo Vukašin A prema nepisanom pravilu svako ime ima i svoje značenje, te tako i ova popularna imena nose određenu simboliku. Devojčice Sofija – poreklom iz starogrčkog jezika, ovo ime označava znanje, rad, mudrost, pamet, stoji na sajtu značenjeimena.net. Dunja – ranije je davano devojčicama koje su rođene u mesecu maju ili junu, kada cvetaju stabla dunje. Takođe, plod dunje je od prastarih vremena simbol zdravlja i lepote, pa su roditelji davali svojoj deci ovakvo ime kako bi pre svega sve Dunje bile zdrave, lepe, jedre i vesele. Mila – smatra se da je žensko ime Mila staro srpsko i pravoslavno ime, a sa značenjem „mila i draga“ i da potiče od srpskog prideva „mila, mio“. Teodora – ovo žensko ime je najčešće davano ženskoj deci koja su dugo željena, a zbog svog značenja predstavlja i „dar od boga“. Sara – ona koja dominira; ona koja je važna; žena koja vlada i upravlja; „izaslanica od Boga“; princeza; boginja; „svetost“. Milica – ime Milica jeste staro ime, srpsko ime, i vodi poreklo od reči „mila“. Šire posmatrano, označava dragu i milu osobu, onu koja je „rođena da bude draga, odnosno mila“. Tara – najčešće se povezuje sa imenom planine Tare u Srbiji, odnosno imenom reke Tare u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, pa se može prevesti kao – osoba koja je stamena ili pak koja je lepa kao pomenuta reka ili planina. S druge strane, Tara ima poreklo iz takozvanog kurdskog jezika, a sa značenjem – veo; prozračnost; lakoća. Una – poreklom od latinske reči “una”, ima značenje – jedna; jedina; unikatna; jedinstvena. Druga teorija kaže da je ime poreklom od keltske reči “Oona”, a koja znači u slobodnom prevodu jagnje ili jagnješce. Nađa – ime je izvedeno od ličnog ruskog imena Nadežda i pored osnovnog značenja povezanog s nadom, postoje i značenja – ona koja je plemenita, dobra, koja je širokogruda, koja svima misli dobro. Nikolina – i ovo žensko ime, kao i muški parnjak, izvedeno je od dve reči – „nike“ sa značenjem pobeda; uspeh; osvajanje, i reči „laos“, što znači narod; svet; ljudi; čovek, te se žena sa ovim imenom prevodi kao – „osoba koja voli ljude“; „ona koja je pobednica“; „žena koja daje pobedu ljudima“. Dečaci Luka – u osnovi lične imenice Luka, nalazi se grčki koren „luks“ što znači svetlost, sjaj, blistavost, dan, „ono što je svetleće i što obasjava“. Smatra se takođe, da značenje imena Luka ima veze sa apostolom Lukom Jevanđelistom, i da su sva muška deca rođena pod ovim ličnim imenom, predodređena da budu „nosioci svetlosti“ i da pomažu drugima. Lazar – u originalnom prevodu i sa hebrejskog i sa aramejskog jezika ime Lazar znači – „Bog je pomogao“; „Božja pomoć“; „Bog je poslao pomoć“; „Bog pomaže“; „Bog će pomoći“; „uz Božju pomoć rođen“. Vasilije – značenje muškog imena Vasilije u prenesenom smislu može da se protumači kao – “onaj koji je kruna uspeha”; “onaj koji je rođen da vlada”; “onaj koji ima uspeha u životu”; ali i “osoba koja je zdrava” ili “ona osoba koja je mirisna kao bosiljak”, “onaj koji je “zelen” (u smislu reči naivan ili nezreo kao osoba)”. Stefan – u prevodu sa grčke reči „Stephanos“, označava krunu, vladara, „osobu koja je ovenčana, krunisana“. Veruje se i da će se tradicija rađanja sinova i muške dece nastaviti, te da će svaki rođeni Stefan dalje imati muške potomke. Aleksa – kao kraći oblik imena Aleksandar, Aleksa takođe u odnosu na prevod sa grčkog jezika znači „onaj koji je zaštitnik ljudi“; ili samo „zaštitnik“ ili pak „ona vrla osoba koja pomaže svima“. Bogdan – u bukvalnom prevodu sa grčkog znači dat od Boga, te se dečaci sa ovim imenom smatraju – „Darom od Boga“, „onima koji su radost i nada svojih roditelja“; „osobama koje su štićene i voljene“. Vuk – značenje imena Vuk je danas preneseno, te predstavlja „osobu koja je zaštitnik“; „koju ne treba ljutiti“; te „osobu koja je borac protiv zla i nepravde“; „muškarac koji je snažan; neustrašiv i hrabar“. Filip – „osoba koja voli konje“ ili „onaj koji je ljubitelj konja“, ali u prenesenom značenju Filip predstavlja „pravog prijatelja“; „odanog saputnika“, „onog koji je postojan“, „jaka osoba i karakteran čovek“. Mihajlo – obično se tumači kao – “onaj koji je kao Bog”; “poslat od Boga”; “sluga Božji”; “bogumili”; “anđeo”; “sveti i bezgrešan”; “čovek koji živi po pravilima i koji se kloni svih ovozemaljskih grehova”. Vukašin – ova varijanta staroslovenskog imena Vuk osim značenja zaštitnika ranije je predstavljala i štit od zlih duhova i bolesti. https://zadovoljna.nova.rs/beba-i-porodica/zvanicno-najpopularnija-imena-za-bebe-u-srbiji/?widget=frontpage&segment=nova-ladylife&article=Zvanično najpopularnija imena za bebe u Srbiji

Epidemiolog Predrag Đurić izjavio je da se „sasvim tiho i daleko od javnosti“ gasi veliki broj zdravstvenih ustanova u Srbiji, naročito u malim sredinama, što, kako je naveo, vodi ka još većoj centralizaciji upravjanja u zdravstvu. „Teče proces najveće transformacije zdravstvenog sistema u Srbiji nakon Drugog svetskog rata. On ima za cilj gašenje velikog broja zdravstvenih ustanova, posebno u manjim sredinama i Vojvodini, a minimalno u Beogradu, odnosno dalju centralizaciju upravljanja u zdravstvu i isključivanja građana iz kreiranja zdravstvene politike“, rekao je Đurić za portal Storiteler (Storyteller). On je ocenio da je zabrinjavajuća činjenica to što je sve više građana spremno da ustane i bori se „da bi se sačuvala tamo neka bara za koju do juče nisu ni čuli ili parkić u kvartu u kojem šetaju svog psa“, ali zato gotovo niko neće ustati da bi se sačuvao njegov dom zdravlja ili zavod za javno zdravlje. „Nažalost, iako bitne, pojedine ekološke teme potpuno neopravdano su nametnute kao pitanje života i smrti i potisnule su mnoge druge ključne teme, kao što su i ove zdravstvene ili one iz domena obrazovanja. Od toga korist mogu da imaju samo vlasti, nikako građani. Posebno zabrinjava ćutanje zdravstvenih radnika. Razumljiva je preopterećenost pandemijom i poslom, ali posledice tog ćutanja biće tragične“, kazao je Đurić. Dodao je da je pandemija pokazala koliko su zdravstvo i zdravlje bili decenijama nisko na listi prioriteta političara, a rezultat toga je strašno mali broj zdravstvenih radnika i nizak kvalitet zdravstvenih usluga. „Primera radi, u Novom Sadu je 2019. godine jedan lekar u službi opšte medicine pokrivao 2.700 pacijenata. Optimalan broj pacijenata trebalo bi da bude 1.000 na jednog izabranog lekara, a idealno 500“, naveo je Đurić. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/epidemiolog-djuric-zdravstvene-ustanove-u-srbiji-gase-se-daleko-od-ociju-javnosti/

Na današnjem zasedanju generalne skupštine Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija u Madridu, Mokra Gora je proglašena za najbolje turističko selo sveta. Za ovo prestižno priznanje apliciralo je više od 170 sela iz 75 zemalja sveta. Mokra Gora, je živopisno planinsko selo koje se prostire između planina Tare i Zlatibora, obiluje prirodnim ambijentom pejzažnih lepota, a Šarganska osmica, Drvengrad i termalne vode su glavna obeležja ovog sela koje postaje sve značajnija turistička destinacija, sada već na svetskoj turističkoj mapi. Povoljni uslovi za život i infrastrukturna opremljenost bili su takođe značajni podaci koji su uticali ne samo na odluku već pre svega i uslov za apliciranje za ovakvu titulu. Ovo značajno priznanje, doprineće da turizam postane još snažniji pokretač ruralnog razvoja, unapređenjem uloge turizma u vrednovanju i očuvanju mokrogorske ruralne zajednice uz očuvanje prirodnih i kulturnih vrednosti. Pored Mokre Gore, za najlepše turističko selo sveta, iz Srbije su konkurisala i sela Gostilje i Tršić, a za koje god da ste „navijali“ – vest da je jedno srpsko selo proglašeno za najbolje je ogroman podstrek za dalji razvoj seoskog turizma u Srbiji. ,,Mokra Gora u Srbiji je sa razlogom proglašena za jedno od najboljih turističkih sela 2021. godine u svetu. Svetska turistička organizacija prepoznala je Mokru Goru kao izuzetan primer ruralne destinacije sa ogromnim potencijalom za unapređenje seoskog turizma. Mokra Gora je turističko selo koje neguje kulturu i čuva tradiciju, slavi raznolikost, pruža mogućnosti za razvoj održivog turizma i čuva biodiverzitet”, rekla je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. Ona je dodala da je Mokra Gora selo koje je dočekalo svoj „novi život“ u 21. veku i da zahvaljujući jedinstvenoj Šarganskoj osmici, kao i gradu Mećavnik – Drvengrad, predstavlja turističku atrakciju u Zapadnoj Srbiji koju godišnje poseti veliki broj turista iz zemlje i sveta. https://nova.rs/magazin/putovanja/srpsko-selo-proglaseno-za-najbolje-na-svetu/?ref=fbnova&fbclid=IwAR1XxgKWtB9MdIqMWsYmt-DwfOpdXkeBLlCE3atBT_GelvX5gqum4sGkpjs

Radnici uvežbavali aplauz za Vučića u KC Srbije? (VIDEO) Na društvenim mrežama deljen je danas video snimak navodne pripreme radnika da aplaudiraju Aleksandru Vučiću prilikom obilaska radova na Kliničkom centru Srbije. „To je jedan od pet najvećih kliničkih centara u svetu, ne u Srbiji ili Balkanu ili nekoj tamo Evropi, već u svetu“, kaže stariji muškarac grupi radnika, i hvali vlast, ministara Lončara, pominje i Jevreje. „Kada je prethodni režim vladao, on je već počeo da daje dozvole za rad nekim državama tipa Jevrejima ili Izraelcima. Šta bi bilo od nas da su oni došli? Pa ništa, umrli bi od kovida i raznih gluposti. Tako da sam hteo da vam kažem kakvih državnika ima“, govori taj čovek radnicima i nastavlja – „mi ćemo njih ovako da pozdravimo kad budu ovde, ja ću početi da aplaudiram, pa i vi aplaudirajte“. „Nemam pojma ni šta su uradili radnici, niti sam to od njih očekivao“, rekao je Vučić upitan o tom snimku. „Vidim da vas to muči i mori gde god da dobijem aplauze, šta ćete, vama sigurno aplaudiraju spontano, a meni samo namešteno. Ako će to da vam pomogne da mislite o sebi još malo bolje i lepše“, odgovorio je Vučić na pitanje novinara.

"U državi se vodi kampanja za natalitet i rađanje trećeg deteta, a porodilje, koje spadaju u osetljive grupe, su na nižim nivoima prinuđene da se bore sa birokratijom, mesecima prepisuju i dopisuju, umesto da budu blažene i da se posvete odgoju deteta", priča za “Blic” Leskovčanka Jelena Dodić Ivanović, ogorčena zbog neredovnog primanja naknada za porodiljsko bolovanje. Foto: M. Ivanović / RAS Srbija"Umesto da uživamo u roditeljstvu, borimo se sa birokratijom": Majka Jelena sa bebom Ova majka dve devojčice, od devet meseci i od četiri godine, magistar je farmacije zaposlena u Apoteci Leskovac, zbog čijih službenika je tri i po meseca bila bez dinara tokom trudničkog bolovanja. Sa kašnjenjem isplata od mesec i po dana nastavilo se i kada je otvorila porodiljsko bolovanje. Nažalost, ovo je problem skoro svake mlade majke u Srbiji, a ne samo Jelene iz Leskovca. - Kada sam protestovala tokom trudnoće, objašnjavali su mi da je službenica računovodstva, koja se razume u materiju, na odmoru, a da drugi to ne znaju da rade. Sada kada je po rešenju Sekretarijata za dečiju zaštitu određen fiksni iznos i kada ne treba velika filozofija i znanje, nego da se brojke prepišu samo iz prethodnog meseca, opet ima problema, sasvim nepotrebno. To što službenik neće ili ne zna da popuni formulare, ne oslobađa ga odgovornosti, kao ni direktora Apoteke, kome sam se više puta žalila – priča mlada majka. Naknadu za trudničko i porodiljsko bolovanje plaća poslodavac, ali država je refundira u roku od sedam dana po podnetom zahtevu, tako da firmu ne košta ni dinar. U jednom od dopisa Draganu Stamenkoviću, direktoru Apoteke Leskovac, čiji račun nije blokiran iako je finansijska situacija veoma teška u toj gradskoj ustanovi, Ivanovićeva je pisala: - Ovako sam u jako nezavidnom položaju, takođe i moja porodica, da na svaka dva ili tri meseca dobijam isplatu, a opomene i utuženja za moja dugovanja prema državi i banci ne kasne. Na ovaj dopis Jelena nije dobila odgovor. Njen suprug Milan je istovremeno pisao ministarki bez portfelja Slavici Đukić Dejanović, zaduženoj za demografiju. -Raduje me vaša aktivnost za povećanje nataliteta u ovoj našoj napaćenoj zemlji, ali za početak bi bilo najbolje da kontrolišete samovolju direktora, vlasnika i ostalih samozvanih gazdi u isplati porodiljskog odsustva i ostalih naknada trudnicama i porodiljama. Naime, ja i supruga imamo dvoje dece, supruga je trenutno na porodiljskom odsustvu sa drugim detetom, ali naknadu za porodiljsko odsustvo nije primila od decembra meseca 2016. godine, pod obrazloženjem da je to komplikovano i da nema ko da izvrši obračun predmetne naknade. S tim u vezi, samo da Vam napomenem, nije potrebno da izmisljate nove zakone kako bi poboljšali populacionu politiku, već da naterate ove gore navedene samozvance da poštuju postojeće zakone - pisao je Jelenin suprug, ali mu odgovor nije stigao. U međuvremenu, Jelena je pokušala da preko suda naplati zapostale naknade, ali je sud odgovorio da je to nemoguće jer rešenje o isplati nije i izvršno. Ovaj slučaj nije izolovan. Trudnice i porodilje u Leskovcu, a i u ostatku Srbije, uglavnom se sreću sa istim problemom, iako ustanove i preduzeća njihova bolovanja ne koštaju ni dinar. Prosto, neodgovorni i nezainteresovani direktori, vlasnici preduzeća i računođe postaju jači od zakona i države kojoj su, bar načelno, deca, trudnice i porodilje na prvom mestu. http://www.blic.rs/vesti/drustvo/muke-porodilja-i-trudnica-u-srbiji-platu-ne-dobijam-jer-je-sluzbenica-na-odmoru-i/cp9kvqh

Foto: Nikola Krstic / Alamy / Alamy / Profimedia Sinoć smo po onoj kiši, baka od 70 i kusur i ja šetale pse po kraju. Kaže mi da joj je penzija 18.000 dinara. Baš toliko je svojevremeno dobio i moj otac kad je zbog bolesti dobio rešenje o invalidskoj. Diplomirani mašinski tehničar, radio je kao konj, od jutra do sutra, dok nije dobio rak. I ova baka s iscepanom jaknom i bušnim patikama s kojom šetam je radila. Sad je zaslužila da napokon živi, deca su otišla, još je u dobroj formi, ali, čini mi se, ništa od toga, deluje pregladnelo i noge su joj mokre. Stari ljudi u beogradskom naselju u kom živim retko imaju osmeh, umro je kad su treći put došli na kasu u Maksiju i shvatili da im fali 10 dinara za paštetu. Prvi put im je kasirka progledala kroz prste, drugi put su im neki momak ili devojka iz reda dodali, treći put su ostali gladni. A ako im je i posle toga ostalo nešto malo dostojanstva, sahranili su ga kad im je posle višesatnog čekanja u Domu zdravlja lekarka kroz zube, besna što su došli, rekla da pregled kod specijaliste ne mogu da zakažu jer su svi termini popunjeni bar naredna dva meseca. Ne plaše se stari bez razloga odlaska u bolnicu. Ja sam dedu koji je imao 80, ali se i dalje penjao na drveće, kosio travu, išao u nabavku, kuvao i bio pokretniji i zdraviji od pola mog društva, odvela u Klinički s početkom upale pluća. Davali su mu pogrešnu terapiju, vezivali ga za krevet “da se ne bi povredio kad odlazi u toalet”, ukinuli mu lekove za šećer jer im to nije bilo bitno… Umro je za sedam dana. Nisu mi ni javili, zatekla sam prazan bolnički krevet. S druge strane, jedna od stvari koje su me fascinirale na svakom putovanju su bake i deke koje u penziji zaista počnu da žive. Idu na skijanje, izlete, okupljaju se jednom nedeljno u klubovima gde plešu sambu, vode unuke na more i u akva parkove, skupljaju se u poslastičarnicama gde degustiraju nove kolače, frizer, pedikir, manikir svake nedelje, pevaju u nekim horovima. Jedna 70-godišnja Francuskinja je na vrhu od 3.200 metara otvorila kafić gde radi zimi, a ostatak godine putuje svetom. Sama, pocrnela i s osmehom koji poklopi svaki moj uzdah. Druga se u 67. preselila iz Norveške na grčko ostrvo i tamo drži azil za mačke. Treća bakuta iz Engleske putuje sa Mladim istraživačima po Evropi i volontira. U pauzama, klincima pravi sendviče i pije pivo. Da bi to mogli, treba da budu zdravi, da imaju pristojne penzije, pa elan za životom lako dođe. Da, dosta je do nas kako ćemo oblikovati svoju starost, ali kad krče creva, a noge su mokre, nema tu nikakvog oblika. Samo čekanje bolne i spore smrti. I ko je kriv, razmišljam? Nije teško pronaći krivce, čak i kada starim građanima Srbije poručuju da će im penzije porasti ČAK šest odsto. Juhu! Moja baka iz kraja će biti bogatija za čitavih 1.140 dinara i tad će shvatiti pravo značenje “zlatnog doba”. https://nova.rs/magazin/bebaiporodica/zasto-se-plasim-da-ostarim-u-srbiji/

U petak, 17. juna u Laguninim klubovima čitalaca i knjižarama Delfi od 17 sati do ponoći održaće se četrnaesta regionalna manifestacija Noć knjige pod pokroviteljstvom Eurobank Srbija. IZVOR: PONEDELJAK, 13.06.2016. | 14:10 Ovo će biti još jedna prilika da se po najpovoljnijim cenama kupe najnoviji svetski hitovi, knjige domaćih autora, knjige za decu i druga izdanja. Popusti na Lagunina izdanja: za kupovinu jedne knjige biće 25 odsto, za dve knjige 30 odsto, za tri knjige 35 odsto, a za četiri i više knjiga 40 odsto. Popust na strana izdanja biće 20 odsto, a naslovi ostalih izdavača biće sniženi do 20 odsto. Cene raznovrsnog gift asortimana biće snižene za 10 odsto. Svi popusti moći će da se ostvare i na sajtu www.delfi.rs. U toku Noći knjige članski popusti Laguninog kluba čitalaca i količinski popusti neće se sabirati sa akcijskim, odnosno sa popustima koji će važiti samo za Noć knjige. Pred čitaocima će se naći nova knjiga Svetislava Basare „Očaj od nane“ i „Bajka“ Dobrice Ćosića. Priče savremenih srpskih pisaca možete naći u zbirkama „Priče o Kosovu“ i „Orlovi ponovo lete“ u okviru Lagunine edicije „Talasi“. Jedan od najtraženijih naslova u Noći knjige sigurno će biti nova knjiga Jelene Bačić Alimpić, „Molitva za oproštaj“. Nakon romana „Noć kada su došli svatovi“ i „Knjiga uspomena“, u završnici trilogije „Kazna za greh“ pratimo dalju sudbinu čestite, lepe i obrazovane Emilije Nojbauer. Isidora Bjelica u potrazi za izlečenjem najtežeg oblika kancera jajnika prošla je dvanaest zemalja i razne vrste terapija kod najvećih svetskih eksperata integrativne, odnosno natur medicine. Znanja i metode Isidora je sabrala na jednom mestu i nesebično ih podelila sa svojim čitaocima u knjizi „Spas 3“ koja će se premijerno pojaviti u Noći knjige. Budući da je Noć knjige praznik čitanja, izdavačka kuća Laguna spremila je velike svetske hitove za čitaoce: novu knjigu Paula Koelja „Biti kao reka“, novu knjigu Trejsi Ševalije „Plodovi na vetru“ i novu knjigu Lusinde Rajli „Sedam sestara“. Knjiga koja će privući veliki broj čitalaca je „Deset dana u ’Islamskoj republici’“, prvi detaljan izveštaj iz srca terora. Ovaj važan istorijski dokument donosi nam krajnje autentičan uvid u neshvatljivo brutalan način razmišljanja boraca Islamske države. Nije se skoro desilo da jedan pisac tako „kupi“ čitaoce u Srbiji kako je to učinio Skandinavac Ju Nesbe. Njegovi romani iz serijala o inspektoru Hariju Huleu postali su najiščekivanije knjige kod nas. Laguna je do sada objavila osam od ukupno deset romana o Huleu. U Noći knjige stiže još jedna obavezna doza Nesbea, roman „Bubašvabe“. Posle trinaest godina slavni češki pisac Milan Kundera čitaocima je predstavio svoj novi roman „Praznik beznačajnosti“. Roman je nadahnut vremenom koje je postalo komično jer smo izgubili svaki smisao za humor. U Noći knjige čitaoci će moći da pronađu i knjigu nobelovke Svetlane Aleksijevič „Černobiljska molitva“ i roman kineskog nobelovca Mo Jena „Smrt na sandalovom kocu“. Sve mališane, ali i njihove roditelje, obradovaće novo izdanje čuvene „Zmajeve riznice“, novi roman Uroša Petrovića „Karavan čudesa“ ali i maštovite avanture Krtića u slikovnicama „Krtić i ribica“, „Krtić i njegov mali auto“, „Kako je Krtić došao do svojih pantalona“. Noć knjige će se održati u 26 gradova u Srbiji i regionu, na više od 50 lokacija. Regionalni karakter manifestaciji daju Lagunini klubovi čitalaca u Banjaluci, Tuzli, Sarajevu, Podgorici i Nikšiću. Noć knjige je manifestacija koja se već sedam godina održava u Beogradu, Srbiji i regionu. Dva puta godišnje, u junu i decembru, za samo nekoliko sati Lagunine klubove čitalaca i knjižare Delfi poseti nekoliko desetina hiljada čitalaca i kupaca. Interesovanje za knjigu, posećenost manifestacije, kvalitet i raznovrsnost ponude knjiga, kao i neuobičajeno veliki popusti mogu se porediti samo sa značajem koji ima Beogradski sajam knjiga. Broj posetilaca Noći knjige raste iz godine u godinu, a sama manifestacija se širi po regionu i predstavlja priliku koja se ne propušta, jer samo u Noći knjige naslove svih žanrova možete kupiti po neverovatno niskim cenama, upoznati se sa novim naslovima i družiti se sa domaćim piscima. I ove godine manifestaciji Noć knjige priključile su se mnogobrojne biblioteke iz Srbije, ali i Crne Gore i Republike Srpske, koje će organizovati posebne programe za čitaoce. Izdavačka kuća Laguna sa produkcijom od preko 550 naslova godišnje, od kojih je 350 novih naslova, s pravom se naziva jednom od najvećih izdavačkih kuća u zemlji i regionu, a nakon prestižnog Londonskog sajma knjiga, gde se našla u najužem izboru za najboljeg izdavača, visoko se pozicionirala i na svetskoj mapi izdavača. U okviru knjižarskog lanca Delfi posluje trideset osam knjižara, kao i najveća internet prodavnica u regionu www.delfi.rs. http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2016&mm=06&dd=13&nav_id=1142999

Ovo nije obična košarkaška priča. Nikada i nije bila. Nije košarkaška, iako počinje sa našom reprezentacijom. Nije čak ni klasična sportska. Iako je njeno centralno mesto zauzela fotografija koju je napravio član stručnog štaba naše nacionalne selekcije. Jedan od pomoćnika selektora Aleksandra Đorđevića u stručnom štabu "orlova", Adam Tatalović, tokom obilaska srpskih manastira 2018. godine je blizu Studenice zapazio neobičnu scenu na regionalnom putu. Uzbrdica, a na njoj jedna invalidska kolica. U njima čovek, kog uzbrdo gura - ćerka. Adam Tatalović nije baš običan košarkaški radnik. Kada smo vam ga prvi put predstavili, mogli ste da saznate da srpski baš i ne poznaje savršeno jer je rođen, odrastao i još uvek živi u Sjedinjenim Američkim Državama, ali dušu našeg naroda poznaje bolje od mnogih koji su u Srbiji od malena. Inače, odrastao je u porti jedne crkve, prosto je kuća njegove porodice delila dvorište sa hramom, pa je i sam sanjao da će jednog dana, "sigurno", biti sveštenik. Otišao je, međutim, u košarkaške vode. I dostigao velike visine.

30.01.2020. • 18:12 Srbija Danas/Telegraf DA LI SRBIJI PRETI EPIDEMIJA? Deca od 5 do 14 godina su najviše ugrožena! Foto: Srbija Danas U istoj nedelji zabeleženo je 13449 oboljenja sličnih gripu i to najviše među decom od pet do 14 godina Virus gripa u Srbiji pojačao je svoj intenzitet, a najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" koji će tek sutra biti objavljeni, pokazuju da njegov intezitet više nije nizak već srednji i da je široko geografski rasprostranjen. Samo od 20. do 26. janura virus gripa je potvrđen laboratorijski kod 92 osobe u Srbiji. - U četvrtoj nedelji nadzora od 20. do 26. januara testirane su 172 osobe, a grip je potvrđen kod 92 - kažu za Telegraf.rs u Institutu "Batut". U istoj nedelji zabeleženo je 13449 oboljenja sličnih gripu i to najviše među decom od pet do 14 godina. - U cirkulaciji su sva tri virusa gripa AH1pdm09, AH3 i tip B - navode u Institutu Batut. Da podsetimo, muškarac star 82 godine preminuo je od komplikacija sezonskog gripa u Nišu prošle subote. Reč je o virusu gripa podtip B. Nišlija, koji je inače bio dugogodišnji bubrežni bolesnik, primljen je na Infektivnu kliniku u veoma lošem stanju. Za većinu ljudi, grip predstavlja nekoliko dana osećaja malaksalosti, ali za jedan deo populacije koju čine mala deca i stariji ljudi, grip može biti opasan po život. Grip može biti okidač za pogoršanje hroničnih stanja, ali i novih koji, u određenim slučajevima mogu dovesti do smrti. Jedno od tih stanja je pneumonija - grip izaziva povećanje tečnosti u plućima i smanjivanje kiseonika što dovodi do otkazivanja ostalih organa. Ujedno grip kod dece može dovesti do febrilnih napada, odnosno neuroloških oštećenja koja karakterišu konvulzije ili brzi trzaji. To je uobičajeno kod telesne temperature iznad 39 i obično ne ostavljaju dalje posledice.

Svetski dan dece obolele od raka obeležava se danas u 40 gradova Srbije, a na beogradskom Trgu Republike održana je centralna manifestacija na kojoj je između ostalog, promovisan humanitarni broj 1150, na koji se SMS porukom može donirati 100 dinara. Foto: Privatna arhiva Organizacija roditelja dece obolele od raka Nurdor organizovala je širom Srbije manifestaciju koja za cilj ima da deca koja boluju, ali i njihovi roditelji, znaju da u borbi nisu sami. Svaki dan razboli se jedno dete Član upravnog odbora Nurodora Todor Mančić, rekao je Tanjugu da je na ovaj dan, koji se obeležava u celom svetu, važno znati da se u Srbiji svaki dan razboli po jedno dete. - Dok mi pričamo i obeležavamo ovaj dan, neko dete se leči i neki roditelji žive jedan paralelni život i misle samo o svom bolesnom detetu. Mi smo tu da ukažemo da takvi ljudi postoje svakodevno - istakao je on. Iz Nurdora se godinama trude, rekao je on, da se današnji dan obeleži u što više gradova Srbije. - Trudimo se da u svakom gardu roditelji znaju da postoji neki njihov sugrađanin koji je lečio dete i da na njega može da se osloni i da se obrati za savet i podršku - poručuju u ovoj organizaciji. Pošalji SMS na 1150 Na Trgu Republike je danas promovisan humanitarni broj 1150 na koji se može poslati SMS poruka u vrednosti od 100 dinara i time pomoći deci koja boluju od raka. Svetski dan dece obolele od raka se obeležava u celom svetu 15. februara. Iako su maligne bolesti u dečijoj dobi retke, one, posle saobraćajnih nesreća, predstavljaju drugi uzrok smrtnosti dece. U Srbiji svakog dana jedno dete oboli od raka, a svake nedelje jedno dete umre od opake bolesti. Maligne bolesti kod dece imaju posebnu socijalnu-medicinsku dimenziju, jer osim deteta, pogađaju i njegovu porodicu. http://www.blic.rs/vesti/drustvo/najtuznija-statistika-svaki-dan-jedno-dete-u-srbiji-oboli-od-raka/tz1p51k

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je u subotu 7. septembra pokazno-taktičkoj vežbi “Povratak-2019“ i nakon njenog završetka se, kao što je to već uobičajno, obratio medijima i odgovarao na pitanja novinara među kojima je bilo najviše onih koja su se odnosila na dalje opremanje vojnih i policijskih snaga Srbije. Jedno od postavljenih pitanja na koje je predsednik dao interesantne odgovore, ticala su se nabavke bespilotnih letelica iz Kine kao i transfera kineske tehnologije koja će biti upotrebljena u daljem razvoju domaćih bespilotnih letelica odnosno konkretno Pegaza. Vučić je izjavio da se nabavljaju tri baterije sa 6 ili 9 bespilotnih letelica koje se na različite načine, između ostalog i sa automobila u pokretu, mogu podizati u vazduh (što ukazuje da to neće biti mnogo puta u medijima spominjane BPL tipa Wing Loong II), da će letelice biti naoružane i sa značajnom “razornom moći“. One će u roku od 6 meseci biti na teritoriji Srbije a to je samo početak saradnje sa Kinom. Novi detalji o kupovini kineskih bespilotnih letelica / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Ne želeći da govori o tipu letelice, predsednik je prvi put izneo zanimljiv podatak da one nisu na spisku za sankcije i da „on mora da vodi računa da nas neko u svetu ne sankcioniše“. Ti isti, kako je naglasio, su uzeli sebi za pravo da mogu da rade šta hoće a da mi smemo (da nabavimo) samo ono što oni zaborave da stave na listu. U daljem izlaganju Vučić je rekao da je ono što je za nas važno jeste transfer tehnologije kao i da se naši Pegazi upravo razvijaju uz pomoć kineske tehnologije. Otkrio je i da ćemo “naše čuvene Pegaze“ uskoro videti na našem nebu kao i da će oni u početku biti nenaoružani a tek kasnije naoružani kao i da će u prvo vreme služiti za osmatranje terena i slanje neophodnih podataka. Hronologija priče o „Kinezima“ Prva zvanična i konkretna izjava da će Srbija kupiti naoružane bespilotne letelice inostrane proizvodnje, stigla je još krajem jula prošle godine kada je predsednik Vučić, nakon pokazne vežbe na poligonu Tehničkog opitnog centra za naoružavnje i vojnu opremu Nikinci, rekao da Srbija „razgovara“ sa nekoliko zemalja o nabavci naoružanih bespilotnih letelica sa naglaskom da je to ono „u čemu naša pamet nije dovoljno daleko odmakla“. “Novosti“ su potom sredinom septembra 2018. donele ekskluzivnu vest da je tokom zvanične posete srpske delegacije koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić u Pekingu, postignut dogovor o nabavci najsavremenijih sistema dronova za Vojsku Srbije. Odmah sutradan ovo pisanje je potvrdio v.d. pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse dr. Nenad Miloradović i izneo nešto više detalja o ovoj kupovini. Da će Srbija nabaviti kineske naoružane bespilotne letelice, predsednik Srbije je definitivno potvrdio po završetku jednog od segmenata vojne vežbe „Vek pobednika“ kada je izjavio da su kupljene bespilotne letelice kineske proizvodnje, da su u pitanju letelice težine 750 kg koje mogu letei na visini od 5 km i da se nabavljau dve baterije po tri letelice vrednosti 30 miliona dolara. Nakon nabavke ovih letelica će, kako je predsednik tada rekao, doći i do uzimanja tehnologije sa njih koje će biti primenjene na domaću bespilotnu letelicu Pegaz. Živojin BANKOVIĆ

Pozivajući se na Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, televizija „Zvezda“prenela je krajem prošle nedelje informaciju da će zajednička rusko-srpsko-beloruska vojna padobranska vežba „Slovensko bratstvo-2019“ biti održana u Srbiji u periodu od 14. do 27. juna. Vežba će početi 14. juna u bazi Specijalne brigade Vojske Srbije u Pančevu a na manevrima će učestvovati oko 600 vojnika. Na dan otvaranja vežbe izvršiće se postrojavanje vojnih kontigenata, podizanje zastava i parada učesnika vežbe i vojne tehnike. Takođe u okviru „Slovenskog bratstva-2019“ biće organizovana izložba naoružanja, vojne i specijalne tehnike. Nakon ceremonije započeće prva faza vežbe – koordinacija jedinica i razrada zadataka kontraterorističke taktike. Tog dana takođe će biti izvedene aktivnosti iz vazdušno-desantne i vatrene obuke. Biće ovo peto „Slovensko bratstvo“ / Foto: Ministarstvo odbrane Rusije Iz Rusije će na ovogodišnjem „Slovenskom bratstvu“ učestvovati oko 200pripadnika Pskovske desantno-jurišne divizije, oko 300 srpskih i oko 60 beloruskih vojnika. Ukupno će ne vežbi biti korišćeno preko 50 jedinica borbene i automobilske tehnike kao i avioni vojno-transportne avijacije Il-76MD. Biće to peta vežba “Slovensko bratstvo“. Prva je održana u Rusiji 2015. godine, potom je novembra 2016. domaćin bila Srbija, juna 2017. vežba je održana u Belorusiji, u rejonu grada Brest a prošle godine ponovo u Rusiji, u Rajevskom okrugu Krasnodarskog kraja. Živojin BANKOVIĆ, T6

Šarčević: Deca moraju da idu u školu i budu vakcinisana, u suprotnom slede kazne za roditelje Deca moraju da idu u školu i moraju da budu vakcinisana, izjavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević, odgovarajući na pitanje mogu li mališani koji nisu vakcinisani da se upišu u prvi razred. On je pojasnio da se u lekarskom uverenju za dete, koji roditelji pribavljaju radi upisa, nalazi i vakcinalni status, odnosno informacija o tome da li je dete vakcinisano ili nije. - Ukoliko dete nije vakcinisano prekršen je Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, za roditelje slede i novčane kazne. Škola može da upiše dete i da vas upozori da imate vremena da to obavite. Ako neko tera inat sa državom, ulazi u sistem kazni - naglasio je ministar. On je podsetio na epidemiju malih boginja, koju je Srbija nedavno imala, što je direktna posledica nevakcinacije. - Mislim da niko razuman ne može da zastupa takve stvari - zaključio je Šarčević. Istovremeno, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da su sve vakcine, predviđene za imunizaciju dece pri upisu u prvi razred osnovne škole, dostupne u svim domovima zdravlja. "Sve vakcine koje su predviđene Programom imunizacije i kalendarom imunizacije dostupne su na vakcinalnim punktovima u dovoljnim količinama za svu predškolsku decu - navodi se u saopštenju Instituta. Iz Instituta apeluju na roditelje da decu vakcinišu u domovima zdravlja kod izabranih pedijatara, vakcinama koje je država obezbedila, a koje su u skladu sa Kalendarom imunizacije. - Vakcine koje se ovih dana spominju u medijima nisu predviđene važećim Pravilnikom i Kalendarom imunizacije, te je nepotrebno da ih roditelji kupuju u apotekama. Ističemo da su sve vakcine koje su potrebne, dostupne na vakcinalnim punktovima i da domovi zdravlja spremno očekuju buduće prvake da dođu na potrebnu vakcinaciju - stoji u saopštenju. Извор Ministar prosvete je naglasio da u osnovnim školama u Srbiji ima dovoljno mesta za sve prvake Upis đaka prvaka u Srbiji počeo je danas, a roditelji treba da donesu samo lekarsko uverenje i potvrdu o završenom predškolskom programu, dok škole od ove godine elektronski pribavljaju izvod iz matične knjige rođenih i potvrdu o prebivalištu. Ministar prosvete je naglasio da u osnovnim školama u Srbiji ima dovoljno mesta za sve prvake, i dodao da postoji nekoliko tačaka u Srbiji gde ima više đaka, kao što su škole u Novom Sadu, u Beogradu u naselju Mirijevo i pojedinim delovima Novog Beograda, kao i u Raškoj oblasti, u Novom Pazaru. Ipak, uprkos ovoj izjavi, na društvenim mrežama pojavile su se fotografije, koje navodno prikazuju kolonu roditelja u Beogradskom naselju Mirijevu, koji u redu čekaju da bi upisalu decu u prvi razred, jer nema dovoljno mesta. Kako se navodi, red je počeo da se formira sinoć u 22 sata uveče... Pogledajte fotografije: Građani su u komentarima zbog pomenutog izrazili svoje nezadovoljustvo, a jedna tviterašica nadovezala se sa pričom iz naselja Altina. Naime, ona je napisala da je na Altini upisano skoro duplo više dece od pristojnih kapaciteta. Mnogi roditelji se bune, navodeći da se upisuju deca roditelja, "koji nisu stali u red". Bilo je i onih koji su za red ispred škola našli opravdanje, navodeći da u Mirijevu postoje samo dve osnovne škole, te da je to malo. Odgovarajući na pitanje u vezi sa informacijom koja se pojavila na društvenim mrežama, da su formirani redovi ispred dve osnovne škole u Mirijevu i da roditelji od sinoć čekaju u redu da upišu dete, Šarčević je rekao da su škole "Despot Stefan Lazarević" i "Pavle Savić" prebukirane i imaju po 1.800 učenika, ali i najavio da u Mirijevu počinje gradnja nove osnovne škole. Извор

Mediji nas konstantno bombarduju najavama novih automobila na električni pogon, koji će, čim se mi kupci „opametimo“ i odlučimo da ih kupimo, spasiti planetu od ekološkog uništenja. Sa druge strane, svako mišljenje koje se usudi da ukaže na nedostatke električnih vozila proglašava se nazadnim. Nećemo se baviti teorijama zavera naftnih kompanija, već samo iznosimo realne probleme koji čekaju vlasnike električnih automobila u Srbiji. Nećemo se baviti ni stanjem u razvijenim zemljama, jer ono zaista ne može da se poredi sa stanjem u Srbiji. Ima tamo i besplatnih punjača za električna vozila, nama nezamislivih subvencija prilikom kupovine, poreskih olakšica, besplatnog parkiranja... Dakle, samo Srbija. Jeftina vožnja na struju? Ništa od toga. Zamislimo da veći broj vozača pređe na „struju“ i napusti benzin, dizel i plin. Danas je akciza na jedan litar dizela 54 dinara i to bez PDV-a od 20%. Mislite da će se država tek tako odreći ovog novca? Neće! Stoga postoji više opcija: da drastično poskupi struja da se na električna vozila uvedu potpuno nove takse i porezi da se drastično poveća PDV, tj. porez na sve ostale proizvode koje kupujemo kombinacija svega navedenog... Koja opcija bi vam najviše odgovarala? Dakle, čitava priča o jeftinoj vožnji na struju se svodi na sledeće: neće biti toliko jeftina koliko se misli manjak u državnom budžetu će se verovatno „prebiti“ preko leđa vozača koji nemaju električno vozilo i/ili ostatka stanovništva koje nema nikakvo vozilo Struja tri puta skuplje u crvenoj zoni Ako trošite mnogo struje, možete da uđete u crvenu zonu, u kojoj jedan kWh košta 16.880 din, u odnosu na 5.628 din u zelenoj zoni, kada je u pitanju viša tarifa. Niža tarifa je svaki dan od ponoći do 08h narednog dana u letnjem sistemu računanja vremena, a u zimskom od 23h do 07h narednog dana. Prosečno domaćinstvo obično bude u plavoj zoni, ali ako počnete da punite svoj električni automobil, potrošnja lako može da probije u crveno. Viša tarifa Niža tarifa Zelena - do 350 kWh 5.628 din 1.407 din Plava – od 351 do 1.1600 kWh 8.440 din 2.110 din Crvena – preko 1.600 kWh 16.880 din 4.220 din Gde napuniti električni automobil? Osnovna ideja jeste da svako može da ga napuni u sopstvenoj garaži ili dvorištu. Međutim, garažu ili dvorište najčešće imaju samo vlasnici kuća u predgrađima ili prigradskim naseljima, a električni se zbog slabe autonomije promovišu upravo kao idealan prevoz za vožnju po gradu. Ako živite u zgradi, gde ćete puniti vozilo? Stoga su proizvođači i vlasti u mnogim evropskim i američkim gradovima počeli da postavljaju stanice za punjenje, a na mnogima može i besplatno da se napuni baterija. Bogatim gradovima i državama takve investicije nisu veliki problem, ali u npr. Beogradu ili Novom Sadu, neuporedivo pametnija investicija bilo bi unapređenje javnog prevoza. Koliko može da se pređe sa jednim punjenjem? Kao što proizvođači imaju tendenciju da sakriju istinu u vezi potrošnje benzina i dizela, dogodi se da sakriju istinu i po pitanju autonomije svojih električnih vozila. Posebno treba imati u vidu način vožnje - snažna ubrzanja i velika brzina smanjiće obećani broj kilometara i za više od 50%. Na primer, Nissan Leaf, najpopularniji električni automobil u svetu, po fabričkim podacima može da pređe 135 km sa jednim punjenjem. Međutim, ako je zima, pa koristite brisače, grejanje kabine, grejanje retrovizora, grejače zadnjeg stakla, svetla za maglu i slično, autonomija drastično opada. Isto važi i za korišćenje klima uređaja leti. Ne zaboravimo i činjenicu da sam kapacitet baterije opada pri niskim ili ekstremno visokim temperaturama. Šta ako „crkne“ baterija u saobraćajnoj gužvi? Zamislite sledeću situaciju: baterija vašeg automobila je potpuno napunjena i samouvereno krenete do lekara. Zima je i pao je sneg. Na pola puta nailazite na saobraćajni kolaps. Krećete se centimetar po centimetar, dok sneg i dalje neumoljivo pada. Pošto je napolju 5 stepeni ispod nule, neophodno vam je grejanje u kabini, što nemilosrdno crpi energiju iz baterije, isto kao i brisači, grejači retrovizora… Ubrzo shvatate da autonomija ispisana na displeju, tj. broj kilometara koji kompjuter procenjuje da možete da pređete sa trenutnom napunjenošću baterije i trenutnim stilom vožnje, ne obećava da ćete uspeti da se „dovučete“ do bilo kojeg mesta za punjenje. Na sreću, saobraćaj se raščišćava i vi sa novom nadom hitate ka obližnjem tržnom centru, znajući da tamo ima nekoliko mesta za punjenje. Kada stignete na lice mesta, radost zamenjuje šok, a njega očaj, pošto shvatate da se ispred svakog mesta za punjenje već nalazi po 5-6 vozila. Sporo punjenje baterija? Brzina punjenja baterija razlikuje od vozila do vozila, pri čemu kod nekih postoje i različite vrste/brzine punjenja. Na primer, na kućnom priključku mora da se puni celu noć (8h), a na super-punjaču, kakav obično može da se nađe pored nekog velikog tržnog centra, za samo pola sata. Verujte, priča oko punjenja je znatno komplikovanija nego što na prvi pogled deluje.... Životni vek baterije Baterija bi trebalo da traje 7-8 godina, što zavisi do vrste, proizvođača, načina punjenja (brzo ili sporo) i vožnje, vremenskih uslova (ekstremne temperature joj skraćuju vek), itd. Međutim, poseban problem je to što bateriji vremenom opada kapacitet, tako da i čitavu deceniju možete da koristite istu bateriju, ali ćete na kraju sa jednim punjenjem moći da pređete samo 15-20 kilometara. Nissan za bateriju koju ima najnoviji Leaf garantuje da će i posle 5 godina imati između 66% i 72% kapaciteta, ali garancija važi samo do pređenih 100.000 kilometara. Ekologija? Šta država misli o ekologiji, pokazuje povećanjem akcize na ekološko gorivo kao što je tečni naftni gas, tj plin. Dakle, na prvom mestu je novac, tj. punjenje budžeta, a ekologija je sporedna stvar. Dakle, čitava priča o električnoj energiji kao ekološkom pogonu u startu pada u vodu. Polovni električni? Kod nas se prodaje sve manje i manje novih automobila. Polovni su preuzeli tržište. Stoga je lako zaključiti da ako i dođe do ozbiljnije popularizacije električnih vozila, većina će biti polovni, što nas dovodi do sledećeg problema - u kakvom će stanju biti baterija tog polovnjaka nakon 5, 7 ili 10 godina? Onaj ko nema novca za nov automobil, obično nema ni dodatnih nekoliko hiljada evra za novu bateriju. Nije stvar samo u tome da li je ona potpuno otkazala, već i u tome koliko je kapaciteta preostalo, o čemu smo već govorili. Na primer, dok je bila nova, sa jednim punjenjem moglo je da se pređe 135 km, ali nakon pet godina korišćenja ona može da se napuni samo toliko da sa jednim punjenjem može da se pređe manje od 60 km. U roku od godinu-dve dana, ova autonomija će možda pasti na samo 50 km. Cena? U Evropi Nissan Leaf može da se kupi za tridesetak hiljada evra, u zavisnosti od države, a slična je i cena njegovih glavnih konkurenata. Međutim, mnoge zemlje daju razne subvencije, oslobađaju vlasnike poreza i taksi, nude besplatno punjenje, besplatan parking, vožnju u trakama rezervisanim za autobuse... Po nepisanom pravilu je drugi ili treći automobil u domaćinstvu U razvijenim zemljama je uobičajeno da porodica ima više automobila, pa uvek postoji rezerva ako električni mora da ostane na punjenju. Kod nas je situacija znatno drugačija. Nepredviđene situacije Prirodna katastrofa ili ljudski faktor – uglavnom, struja je nestala i ko zna kada će doći. Sećate li se poplava 2014. godine? Takođe, zamislite da zimi dođe do ozbiljnog udesa na auto-putu, zastoja zbog snega ili gužve na granici – stotine električnih automobila čije se baterije prazne iz sata u sat zbog grejanja stajaće u mestu, a ne možete da im dopremite gorivo kao što to može da se uradi sa benzinom i dizelom. Zaključak Niko ne sumnja da će doći do ozbiljnog tehnološkog napretka na polju baterija, koji će električne automobile učiniti vrlo poželjnim, ali niko ne može ni da predvidi kada će se to desiti. Naučnici grčevito rade na novim idejama, tehnologijama i konceptima. Nećemo ih nabrajati, zato što će proći još mnogo godina pre nego što krenu u serijsku primenu. Ipak, ostaje pitanje koliko će neka nova baterija, koja će zameniti litijum-jonsku, koštati, hoće li biti dovoljno sirovina za njenu proizvodnju i slično? No, kako god bilo, činjenica je da električni automobili unose nove mogućnosti i nova uzbuđenja u auto-industriju, a tako i treba da bude. Dragan Romčević https://www.polovniautomobili.com/auto-vesti/saveti/zasto-u-srbiji-nikada-nece-zaziveti-elektricni-automobili.php

Izgleda da će SBB pokrenuti prvi 4K TV kanal, i to će biti "Sport Klub".

ŠTA JE SLEDEĆE??? Rijaliti šou-programi, koji su u našoj zemlji u ekspanziji zadnjih deset godina, postaće prošlost u poređenju s onim što nas uskoro očekuje. Seks ispod jorgan-planine će otići u istoriju te ćemo moći uživo da gledamo najeksplicitnije scene kao u porno-filmovima. - Ozbiljna produkcija, iza koje stoji televizija sa nacionalnom frekvencijom, uveliko pravi kasting za nova lica koja će biti učesnici novog TV-formata pod nazivom "Porno-rijaliti" - ispričao je za Alo dobro upućeni izvor, blizak producentima. On je dodao da su već odabrali šestoro egzibicionista koji će se, gotovo bez imalo odeće, šetati po kući, te upražnjavati seks između sebe. - U ugovoru će svim učesnicima stajati da moraju da budu goli, da imaju seks bez prekrivača i to na svakih sat vremena, a da se između sebe dogovaraju ko će, kada i sa kim to raditi - priča izvor i dodaje ekskluzivne detalje ugovora. On kaže da će za ovaj vid zabave zaljubljenici porno-sadržaja, morati da plate kako bi gledali ono što su producenti ovog rijalitija osmislili. - SMS-om će se obavljati plaćanje, tako da, svako ko želi da gleda "Porno-rijaliti" za to će morati da izdvoji određenu cifru. Da bi učesnici, odnosno porno-glumci, zaradili pozamašni honorar za egzibicije koje se od njih očekuju, producenti će taj sadržaj morati da naplaćuju. Neće biti besplatan - kaže sagovornik. Glavno promo lice ovog potpuno novog rijaliti formata u našoj zemlji, ali i u svetu, prema saznanjima biće Nenad Marinković Gastoz. - Sa Gastozom se u najstrožoj tajnosti odvijaju pregovori, ali se o tome do daljeg u javnosti neće govoriti. Nije još poznato da li će on samo promovisati ovaj format ili će se naći u ulozi voditelja, te učesnika istog - završava izvor. Prema dosadašnjim planovima ovaj rijaliti trebalo bi da ugleda svetlost dana već sredinom naredne godine, kada će se završiti emitovanje "Zadruge 2" i "Parova".

U Narodnoj bašti u Pančevu, uz kafe galeriju, postavljena je biblioteka na otvorenom sa solarnim napajanjem. Osnovna ideja je da knjige i časopisi u ovoj biblioteci budu dostupni svima zainteresovanima za čitanje, ali i razmenu po principu: ko donese i ostavi knjigu koja mu više ne treba, može da uzme neku drugu iz biblioteke. Biblioteka je postavljena u javnom prostoru uz praktičnu upotrebu solarne energije, a svaki komad ugrađen u nju specijalno je napravljen na osnovu projekta arhitekte. Luka Mladenović, mladi arhitekta i direktor Arhitektonskog biroa Dominante iz Beograda, koji je dizajnirao i projektovao izgled biblioteke, objasnio je zašto je komad urbanog mobilijara baš ovakav i koliko je za mlade arhitekte važno da imaju punu slobodu prilikom kreiranja nekog novog proizvoda.U procesu projektovanja, kako kaže, prošao je kroz više različitih varijanti same forme, dok se na kraju nije odlučio za ovaj oblik koji je izrađen i postavljen u Narodnoj bašti u Pančevu.„Mislim da je veoma izazovna i atraktivna i nadam se da će biti jedno mesto susreta u parku. Ovde je poseban izazov bio formu pretvoriti u kvalitetan funkcionalan element koji je postavljen u park. Zahtevna su bila i vrata od pleksiglasa, zbog kojih je sada potpuno izolovana od svih atmosferskih uticaja i hermetički zatvorena. Odlučili smo se da bude plave boje jer je to boja neba i boja beskraja i pomislio sam kako beskrajno ljudsko znanje koje je zapisano u knjigama zaslužuje da ima boju beskraja“, objasnio je Luka Mladenović, stipendista Fonda za mlade talente.Nemanja Rotar, član Gradskog veća zadužen za kulturu i mlade Pančeva kaže da je grad podržao realizaciju ovog projekta pre svega jer je jedinstven u zemlji, ali i regionu.„To je projekat koji se bavim jednim savremenim vidom razmene knjiga, koji afirmiše knjigu i čitanje. Ovo je nešto što je pre svega uobičajeno u zapadnim zemljama, pre svega Skandinaviji, gde su čitanje, knjige i biblioteke na najvišem nivou razvoja u Evropi“, rekao je Rotar.

Vazduhoplovna istorija Jugoslavije i Srbije je veoma bogata, ali i prepuna nepoznatih detalja, od kojih je jedan svakako da se kod nas i dalje nalazi skoro jedna eskadrila od oko 18 „migova” koji su pripadali Sadamu Huseinu. Reč je, naime o deset aviona tipa „mig 23″ i osam lovaca tipa „mig 21″ iračkog ratnog vazduhoplovstva, koji su zbog ratova koji su izbijali, najpre na Bliskom istoku, a potom i u bivšoj Jugoslaviji, ostali zaglavljeni na Balkanu, a njihova sudbina je i dalje neizvesna. Ono što je interesantno jeste da ove letelice nikad nisu bile u sastavu jugoslovenskog, niti kasnije srpskog vazduhoplovstva, mada su neke od njih nosile oznake RV i PVO nekadašnje JNA. Čak devet od deset aviona „mig 23″ je i dalje rastavljeno, u drvenim sanducima, dok jedan sklopljeni koji je bio izložen ispred Muzeja vazduhoplovstva u Surčinu danas dalju sudbinu čeka u zavodu „Moma Stanojlović” u Batajnici. Priča o iračkim „migovima” koji su stigli u bivšu Jugoslaviju počinje posle završetka iračko-iranskog rata 1988. godine, kada su Iračani ambiciozno krenuli u obnovu resursa lovaca „mig 21″ i „mig 23″. S nizom država, od kojih su neke pripadale Varšavskom ugovoru, potpisani su sporazumi o obnovi lovaca, a tu se našla i SFRJ, koja je sa Irakom imala plodnu vojnotehničku saradnju. SFRJ je od Iračana dobila ponudu da remontuje „migove 21″, ali i „migove 23″, koje inače Jugoslavija nije imala u naoružanju niti su ikada remontovani u domaćim zavodima. Ugovor o srednjem remontu lovaca tipa „mig 23″ i generalnom remontu „migova 21″ potpisan je 1989. godine. Nosilac posla bio je zavod „Zmaj” iz Velike Gorice kod Zagreba, koji je inače remontovao jugoslovenske „migove 21″ i G-4. Remont „migova 21″ nije bio problem, ali je „dvadesettrojka” za Jugoslaviju bila veliki izazov. Sa RV Mađarske postignut je poverljiv dogovor prema kojem je dvojica pilota, probni pilot zavoda „Zmaj” Omer Avdaković i Željko Mendaš iz 127. lovačko-avijacijske eskadrile koji je leteo na lovcu „mig 29″, ali i dvojica tehničkih oficira trebalo da prođu obuku na lovcu „mig 23″. Piloti JNA prošli su obuku na verzijama „mig 23 UB” i „mig 23 MF” u bazi Papa kod Balatonskog jezera. Problem je, međutim, bio u tome što su se mađarski „migovi” razlikovali od verzije „mig 23 ML” koji su imali Iračani. Dokumentacija o „dvadesettrojkama” mogla se dobiti samo na uvid, ali su Mađari velikodušno dozvolili da odabrani tim transportnim avionom „An-26″ doveze fotokopir aparat i kopira sve dokumente koji su bili značajni za radove na „migu 23″. Mesec dana pre početka obuke naših pilota na „migu 23″, avgusta 1989, Iračani su u Jugoslaviju počeli da šalju transportnim avionima „iljušin 76″ svoje rasklopljene lovce. Tako je prevezeno deset „migova 23″ verzije ML. Prva dva serijska broja – 23252 i 23269 – stigla su 10. avgusta, a ostalih osam stiglo je do 17. januara 1990. „Migovi” su najpre rastavljeni na delove, dok je jedan ostao čitav i služio je kao probni sto. Prvi probni let izveden je jula 1990. godine na visini od 1.000 metara, a izveo ga je lično Avdaković pri brzini od 550 km/h. Pojava „čudnih aviona” sa još „čudnijim oznakama” na nebu iznad Zagreba izazvala je zaprepašćenje građana. Sve je izgledalo savršeno i činilo se da će unosan posao teći bez problema, kad je 2. avgusta 1990. godine Sadam Husein napao Kuvajt. Savet bezbednosti UN uveo je sankcije Iraku. Oni su, doduše, pre toga uspeli da veći deo „migova 21″ vrate. Nametanjem embarga na isporuku oružja, međutim, u Jugoslaviji je ostalo zarobljeno još osam „dvadesetjedinica” i deset lovaca „mig 23″. Usledila je odluka da se obustave svi radovi na iračkim „migovima”. Na jednom je remont bio završen, dok su ostali bili u različitim fazama. Na nekima je remont tek započeo, dok su neki bili u završnoj fazi. Avioni su konzervirani. Nije, međutim, prošlo ni godinu dana, a SFRJ je ušla u građanski rat. U leto 1991, kada je došlo do prvih oružanih sukoba, većina zaposlenih više nije dolazila na posao u „Zmaj”. Zagrebački aerodrom „Pleso” (danas „Franjo Tuđman”) od 13. septembra 1991. bio je u blokadi. Zbog učestalog puškaranja, sklopljeni „mig 23″ sklonjen je u jedno od armiranih betonskih skloništa. U slučaju upada hrvatskih paravojnih snaga planirano je da se letelica digne u vazduh. Pošto je hrvatsko rukovodstvo procenilo da bi upad na aerodrom bio uzaludan, odlučili su da uz pomoć evropske posmatračke misije krenu u pregovore s JNA da napusti aerodrom. Jedan „mig 23″ (serijski broj 23292) demontiran je i spakovan u sanduke, a odlučeno je da avion s brojem 23269 preleti na aerodrom „Željava” kod Bihaća. Prema uslovima sporazuma, hrvatska PVO preuzela je obavezu da ne dejstvuje. Uprkos tome, Avdaković, koji se nalazio za komandama aviona, odmah po poletanju, oko 15.40 časova, letelicu je podigao na 4.000 metara visine. Naruku mu je išla i sumaglica, tako da je bio zaštićen od dejstva lakih prenosnih PVO sistema. Avion je leteo na ruti Sesvete-Ivanić Grad-Bihać, gde je sleteo nešto posle 16 časova. Odmah je smešten u pretpolje podzemne galerije „A”. Dva dana posle sletanja dobio je propisane oznake RV i PVO JNA, sa sve petokrakom. Avion je u Bihaću ostao do 2. februara 1992, kada je preleteo na Batajnicu. Poslednji put vinuo se u nebo krajem aprila iste godine. Avion je uspešno preživeo NATO agresiju 1999. godine, a novembra 2000. prebačen je u Muzej vazduhoplovstva, gde je ostao narednih devet godina. Preostali razmontirani „migovi” smešteni su u 160. logističku bazu u Pančevu. Čitava priča o iračkim „migovima” postaje aktuelna 2009. godine. Naime, 20. decembra 2009. tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac rekao je da se pregovara sa iračkim vlastima o povratku 19 aviona tipa „mig 21″ i „mig 23″. Pregovori očigledno nisu urodili plodom jer su letelice i dalje u Srbiji – rasklopljene. Šta će dalje s njima biti, nije poznato, ali je malo verovatno da će biti vraćeni Iraku. – Tim avionima je istekao životni vek, ne postoji baza za remont. Iračani su to prevazišli. Njima, s jedne strane, Amerikanci isporučuju F-16, a s druge strane, od Rusa su dobili Su-25, borbene helikoptere „kamov”, Mi 28. U takvoj situaciji pitanje je svrsishodnosti upotrebe aviona „mig 23″. Naprosto, taj avion je prevaziđen, zahteva velika ulaganja, mnogo vremena, a ništa od toga ne može da opravda vraćanje na tu temu. Propušten je momenat kada je o tome moglo da se razgovara – ocenjuje vojni analitičar i autor nekoliko tekstova na tu temu Aleksandar Radić. Na pitanje šta bi Srbija mogla da radi s tim rasklopljenim „migovima”, Radić odgovara: – Ako se reši problem statusa aviona, onda možemo da pričamo o avionima koji su svrsishodni kao muzejski eksponati. Sve drugo je nerealno. S druge strane, publicista i autor nekoliko knjiga o „migovima” i borbenim avionima Danko Borojević za „Ekspres” kaže da ono što je SFRJ nudila Iračanima nije mogla da uradi bez ruske podrške. – Pitanje je da li bi Rusi dozvolili da mi modernizujemo avione njihove proizvodnje s njihovom opremom pored njih samih?! Negde 2013. ili 2014. zvao me je prijatelj iz SDPR-a da mu pomognem oko plana navodne modernizacije aviona „mig 23″. Moja prva primedba je bila: „Pa, jeste li vi normalni, kako mislite to da uradite, a svu opremu morate da uzmete od Rusa?” Normalno, on je potvrdio da sam u pravu, ali je ipak tražio da mu pomognem s nekim predlozima i slično. Dao sam par predloga, ali ideja je prošla kako sam i očekivao. Ništa nije moglo da se uradi jer je bilo nerealno – kaže Borojević. Da bi „dvadesettrojke” trebalo da završe u muzeju, slaže se i penzionisani pukovnik i pilot na „migu 29″ Božidar Martinović. – To nikome više ne treba i ne bi imalo nikakve svrhe remontovati ih. Nema smisla. Ja sam čak jednom seo u Astrahanu u taj avion, ali mi se ta letelica nikada nije dopadala. Imali su ih Kubanci, Mađari, Bugari… Za njih ne postoje rezervni delovi, ne postoji ništa za njih, i to jedino može da postane muzejski eksponat – kaže Martinović. Naime, interesantno je da su irački „migovi” bili jedna od bitnih tema nekadašnjeg saveznog sekretara za narodnu odbranu – generala Veljka Kadijevića i poslednjeg ambasadora SAD u SFRJ Vorena Cimermana, koga su ove letelice veoma zabrinjavale, da je o tome bilo reči i tokom razgovora predsednika Predsedništva SFRJ Borisava Jovića i američkog predsednika Džordža Buša tokom sastanka u Vašingtonu. Pomenuti sastanak na kojem su bili spomenuti irački „migovi” održan je 3. oktobra 1990 godine, dva meseca pošto je Sadam Husein okupirao Kuvajt. Kadijević je pomenuti stenogram objavio u svojoj knjizi „Protivudar: moje viđenje raspada SFRJ”, koja je objavljena u Moskvi. Stenogramska beleška sastanka Kadijević-Cimerman ukazuje na to da se od početka govorilo o ratu u Zalivu. Naime, Cimerman iznosi stav Kadijeviću da Jugoslavija nije bila otvorena prema SAD povodom iračkih „migova”, gde Cimerman kaže da zna koliko tih aviona ima i gde se oni nalaze. – Mi živimo s obećanjem jugoslovenske vlade da avionima neće biti snabdeven Irak. Prvi put kad sam pitao u SSIP-u, dobio sam od Lončara (Budimir Lončar, poslednji ministar spoljnih poslova SFRJ, primedba autora) informaciju da je stvar zaustavljena. To je bilo pre tri-četiri nedelje, i to nije bilo tačno. Drugi put je bilo od hrvatske vlade. Rečeno je našem generalnom konzulu u Zagrebu da su avioni bili u vazduhu nad zagrebačkim aerodromom. Naš konzul je meni telefonirao i ja sam tražio informaciju od SIV-a te dobio podatak da avioni nisu bili u vazduhu. Ja sam to poslao u Vašington i sutradan sam morao da kažem da informacija nije bila tačna. Moje pitanje je da li postoji način da ovi avioni budu vidljivi jer ako postoji, mi bismo imali konkretan dokaz da su ti avioni u Jugoslaviji. To može biti neformalno, nezvanično, samo treba da imamo dokaz da možemo da kažemo Vašingtonu: nema problema, avioni su tu, oni su viđeni – kaže Cimerman po transkriptu. Kadijević kaže da u pogledu iračkih aviona JNA nikada nije dala netačnu informaciju. On je napomenuo da je Borisav Jović u razgovoru s Džordžom Bušom starijim izneo detalje o servisiranju iračkih „migova” kod nas i da će SFRJ poštovati rezoluciju Saveta bezbednosti UN. Naime, radi se o dva aviona, kako kaže Kadijević, koji su bili rastavljeni i servisirani, te je procenjeno da je za Jugoslaviju jeftinije da se radovi završe, kao i da su radovi na ostalim avionima prekinuti. – Na kraju krajeva, ti avioni, s obzirom na to da nam Iračani mnogo duguju, jedino su sredstvo. Ako se Irak nikada ne pojavi, da se može naplatiti dug, naravno, kad se ukinu sankcije. Kada su ta dva aviona završena, obavljen je probni let, i oni su bili pod potpunom kontrolom. A što se tiče, gospodine ambasadore, vojske, inspekcije bilo kakve vrste u bilo kakvoj formi, to ne dolazi u obzir – bio je jasan Kadijević po transkriptu. Cimerman je, inače, rekao i da je generalni konzul u Zagrebu informaciju o „migovima” dobio od Vrdoljaka da su na zagrebačkom aerodromu. Priča o „migovima” u transkriptima završava se konstatacijom da je Jugoslavija iz celog posla s Kadijevićem izvukla deblji kraj. U svakom slučaju, Sadamova eskadrila će i dalje buditi interesovanje vazduhoplovnih entuzijasta, ali i javnosti u Srbiji. https://vojnopolitickaosmatracnica.wordpress.com/2018/08/28/eskadrila-sadama-huseina-prica-o-irackim-mig-23-u-jugoslaviji-i-srbiji/

BEOGRAD - Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd ima veliki problem sa nedostatkom vozača i pitanje je hoće li 3. septembra uopšte moći da vozi po redovnom redu vožnje. "U doglednoj budućnosti može da se desi da Srbija ostane bez vozača", rekao je za TV Prva predsednik samostalnog sindikata GSP Beograd Zoran Antić. "Imamo potpisano saopštenje sa Skupštinom grada Beograda da će od oktobra kroz kolektivni ugovor posebno za vozače GSP biti značajnih povećanja primanja, jer smo na dnu lestvice po platama", istakao je on. Kako je rekao, cilj je da se zadrže postojeći vozači da ne odu, jer imaju "čvrst dogovor sa Skupštinom da će se osetiti značajno poboljšanje".GSP trenutno ima između 2.800 i 3.000 vozača, a Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja tvrdi da celoj Srbiji nedostaje vozača, oko 5.000."Postojao je čitav niz aktivnosti da se zadrže i poveća broj vozača. Razmišljalo se da se pomeri starosna granica, da se vozi od 20. i 21. godine, kao što su uradile Hrvatska i Slovenija, tj. sve zemlje koje imaju problem sa vozačima, a sada tamo odlaze i naši zbog novca", rekao je Božović.

Aarohi Pandit (22) i Keithair Misquitta (23) započele su misiju svojih života. Planiraju da oblete oko sveta za manje od 90 dana, preko 21 države, leteći na zapad u ultralakom avionu Pipistrel Sinus 912. Za misiju promocije ravnopravnog učešća žena u vazduhoplovnoj industriji u Indiji izabrane su od strane Navy Blue fondacije u svojoj školi letenja gde su se obučavale za pilote putničkih aviona. Sa samo 200 sati nakon završene osnovne obuke i tek stečenog CPL-a Pipistrel im je preporučio da preobuku za ultralako letenje, na njihov Sinus urade u Srbiji. Iako je za Aarohi i Keihair prekjučerašnje sletanje u našu zemlju deo planetarnog plana leta nakon Pakistana, Irana i Turske, one su na aerodromu u Vojki već bile. Centar za obuku ultralakih letača Pipistrel Srbija bio je prva preporuka za preobuku od strane slovenačkog proizvođača mladim Indijkama. One su upravo u Vojki pre četiri meseca dobile svoja „krila“ (kada je ultralako letenje u pitanju) i to ne samo na Alpha Traineru, Sinusu i Virusu, već kako nam je njihov instruktor letenja Dragan Vrencev ispričao i u Pioniru 300 ali i motornom zmaju. Na taj način dobile su najbolju moguću obuku i pripremu za vrstu avijacije koja ne trpi loše vreme i koja nije toliko jednostavna kako se čini na prvi pogled. Preleteće 21 državu za manje od 90 dana / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Kada VT-NBF bude preletao okean u njemu će smeti da se nalazi samo jedna devojka / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Oko sveta za 90, možda 80 dana Mlade pilotkinje izabrane su u jakoj konkurenciji u svojoj civilnoj školi letenja nakon završetka CPL obuke. Obe poseduju Instrument Rating i ukupno 200 sati TT sa nešto multi-engine letenja. U ime Navy Blue fondacije leteće preko pomenute 21 države radi ostvarenja plementih ciljeva. Primarni cilj je podizanje svesti i osnaživanje neprivilegovanih žena u Indiji u pogledu mogućnosti njihovog zaposlenja u vazduhoplovnoj industriji. Ovim činom postaće prve Indijke u istoriji koje su obletele planetu. – Želimo da prikupimo sredstva u cilju direktnog obrazovanja u oblasti avijacije za 100 devojaka i da inspirišemo njih 1000. – rekle su za Tango Six. Sa Alpha Trainera na Sinusa pa potom na Virusa / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Saradnja srpskog i indijskog vazduhoplovstva na najinteresantniji mogući način / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Za put ih je pripremio Rahul Monga, bivši pilot indijskog ratnog vazduhoplovstva koji je identičnu misiju izveo 2007. godine ali leteći istočnom rutom oko planete. Devojke imaju brojne sponzore i slojevitu logističku podršku za svaku zemlju preko koje lete i u koju sleću. Najizazovniji deo će im svakako biti prelet dva okeana prilikom kojeg će samo jedna od njih smeti da se nalazi u letelici zbog bezbednosti – da bi se u Sinusu našlo mesta za deblju odeću za slučaj ditchinga kao i čamac za spasavanje. Nakon Srbije lete za Sloveniju gde će u Pipistrelovoj bazi imati prvi ozbiljniji tehnički pregled letelice. Kako im je tekla priprema, kako su odabrane za svoju jedinstvenu misiju i kako je iz ugla Srpskih instruktora tekla njihova obuka za ultra-lako letenje pogledajte u video reportaži ispod: Petar VOJINOVIĆ

Vrlo, vrlo zanimljivo istraživanje.

Dve stotine navijača splitskog Hajduka koji su pokrali gotovo ceo asortiman u prodavnici na benzinskoj pumpi u Srbiji, ostavili su za sobom pustoš i - ustaške simbole. U noći između srede i četvrtka, karavan od više desetina vozila, uključujući i petnaestak kombija, zaustavio se u Vrčinu na svom putu iz Hrvatske ka Bugarskoj, gde Hajduk igra sa Slavijom iz Sofije revanš meč 2. kola kvalifikacija za Ligu Evrope. Nakon što su nasuli gorivo, huligani su masovno utrčali u prodavnicu na pumpi, u kojoj je u tom trenutku bilo prisutno troje zaposlenih, dve žene i jedan muškarac. Šutnuli su radnika, a krenuli su da kradu sve što im je došlo pod ruku. Najpre su ispraznili rafove sa energetskim pićima, potom su se bacili na najskuplje čokolade, a zatim i na izložene cigare. Bili su izuzetno neprijatni, besni u svakom trenutku, a neprestano su pevali i vikali. Pred izlazak su pokupili i sve šunke do koji su mogli da dođu, a onda su ostavili grafite za sobom. Uradili su to uz potpis "Torcida Split" koji su "ukrasili" ustaškim simbolom "U", uz docrtani krst. "Profesionalnost zaposlenih doprinela da ne dođe do eskalacije incidenta" Kompanija u čijem je vlasništvu pomenuta pumpa potvrdila je "Blicu" istinitost ovih dešavanja, a o detaljima incidenta pismenim saopštenjem izjasnila se ovako: "Tokom prethodne noći desio se incident na servisnoj stanici kompanije MOL Serbia u Vrčinu, na kojoj je grupa navijača sa obeležjima Fudbalskog kluba Hajduk Split napravila pauzu na putu ka Bugarskoj. Ovom prilikom učinjena je manja materijalna šteta na objektu, u vidu polomljenih stakala i ispisanih grafita na samoj servisnoj stanici, kao i krađa veće količine alkoholnih pića i drugih proizvoda. Zaposleni su doživeli neprijatnost jer se grupa navijača ponašala nasilnički, ali niko od ljudi koji su u tim trenucima bili na servisnoj stanici nije povređen. Treba napomenuti i da su se zaposleni ponašali profesionalno i u skladu sa internim upustvima za ovakve situacije, što je doprinelo da ne dođe do većih incidenata na licu mesta. Nadležni organi su odmah obavešetni i istraga je još uvek u toku, a servisna stanica u Vrčinu je u potpunosti vraćena u funkciju i dostupna je za sve korisnike", navodi se u saopštenju. Слике на сајту блица https://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/izivljavanje-hrvatskih-huligana-u-srbiji-dvesta-navijaca-hajduka-na-pumpi-pokrali-sve/6w1qv8p

Kako Tango Six saznaje, juče je sa vojnog aerodroma Batajnica, nakon skoro 10 meseci od pristizanja u Srbiju, poleteo prvi lovački avion MiG-29 koji je doniran od strane Ruske Federacije. Kako saznajemo reč je jednosedu 9.12A evidencijskog broja 18151. Podsetimo, u periodu od 2. do 4. oktobra prošle godine Srbiji je iz Rusije isporučeno 6 lovaca MiG-29 od kojih je jedan (jednosed 9.13) zbog isteka resursa odmah vraćen na generalni remont u ruski 121. remontni zavod iz Kubinke. Tako je 20. oktobra piltikom manifestacije ‘’Sloboda-2017’’ prikazano 5 aviona i to jedan jednosed 9.12A, dva jednoseda 9.13 i dva dvoseda 9.51A. Radovi na „ruskim“ MiG-ovima na Batajnici / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Odmah nakon završetka ovog događaja na doniranim ruskim avionima su u hangaru aerodroma Batajnica započeli radovi koji su obuhvatali sve neophodne preglede i radnje kako bi se utvrdilo njihovo tehničko stanje radi daljeg produžetka životnog veka a ujedno je i rađeno na dovođenju ovih aviona na nivo postojećih srpskih aviona koji su u periodu od 2007. do 2011. u velikoj meri dovedeni na standard MiG-29SD. Treba napomenuti i da šesti donirani avion još uvek nije stigao sa remonta u Rusiji. U međuvremenu srpska lovačka avijacija je i dalje u teškoj situaciji. Od tri dostupna MiG-a 29 koja uključuju jedan dvosed, na dva aviona (jednosed i dvosed) su u majuistekli resursi ali su oni i pored toga nastavili da lete. Četvrti MiG-29 u inventaru Vojske Srbije nije leteo još od 2010. godine. Takođe, leteo je i samo jedan dvosedi MiG-21 koji je dorađen kako bi mogao da bude naoružan raketama vazduh-vazduh i tako čak bio korišćen i u dežurstvima pare lovaca u okviru sistema PVO. Preostala dva dvoseda MiG-21 koja su poslednjih godina bila aktivna nisu skoro primećena u letu.