Претражи Живе Речи Утехе

фото: Танјуг СПЦ

Приспевши у Крагујевац у вечерњим часовима 15. новембра, Митрополит се поздравио са домаћином, Епископом Јованом и пожелео му срећно навечерје крсне славе, празника Обновљења храма светог Георгија - Ђурђиц. Том приликом, Високопреосвећени је Епископу Јовану уручио несвакидашњи дар - оргинале осам фотографија снимљених на празник Врбице у Јагодини 1933. Ове фотографије - историјско сведочанство свога времена, су преко једног љубитеља старина, који их је набавио од продавца половних књига, дошле до митрополита Амфилохија који је расудио да им је најприкладније место у фототеци Епархије шумадијске, међу хиљадама фотографија које је својим трудољубљем прибавио и оставио за потоње генерације блаженог спомена Епископ шумадијски Сава Вуковић, као и оним које је придодао садашњи Владика шумадијски. Потом је владика Јован госту са Цетиња показао најзнаменитије просторије новоосвештаног дела Епископског дома, капелу и библиотеку. Том приликом посебно је скренуо пажњу митрополиту Амфилохију на фреску новомученика крагујевачких и шумадијских, постарадалих од нацифашиста у Шумарицама. Истовремено, указао је и на најзначајније књиге из библиотечког фонда Епархијске библиотеке којој је придодао и књиге које је прибављао од младих дана, по ступању у манастир Студеницу, преко служења као викарни Епископ тетовски и Епископ средњезападноамерички, до оних које је прибавио на овогодишњем сајму књига, пре двадесетак дана. На сам празник Ђурђиц, свету Литургију у крагујевачкој Саборној цркви служили су митрополит Амфилохије и домаћин, Епископ Јован уз саслужење четрнаест свештеника и четири ђакона и молитвено учешће великог броја верног народа Божјег. У току богослужења, Митроплит је обавио свети чин крштења младенца Јоване, погрузивши је у свету воду и помазавши је светим миром. У беседи коју је изговорио са двери крагујевачке Саборне цркве, Митрополит је, тумачећи јеванђелске речи о љубави и трпљењу, навео да је свети великомученик Георгије увек савремени пример и универзални образац верности Христовим речима о верности Божјим заповестима, до проливања сопствене крви која је и најбољи показатељ љубави према Богу и ближњима. Литургијско сабрање имало је своју пуноћу у светом причешћу великог броја присутних верника. Пред отпусни благослов, митрополит Амфилохије је благословио и са слављеником, епископом Јованом преломио славски колач, честитајући и њему и свима који светог Георгија славе као крсно име, небеског заштитника. Радост празника настављена је у гостољубивом дому Епископа шумадијског за славском трпезом на којој је владика Јован домаћински угостио преко двеста угледних представника културног, политичког, административног, јавног и интелектуалног цвета Шумадије. Међу угледним честитарима били су и градоначелник Крагујевца г. Верољуб Стевановић, народни посланици из Шумадије као и Преосвећена Господа Епископи Браничевски Игњатије и Врањски Пахомије, ректор Богословије Света три Јерарха др Зоран Крстић, архијерејски намесници и игумани и игуманије шумадијских манастира. Радост празника и сабрања употпуњена је презентацијом документарног филма снимљеног у продукцији Епархије, поводом десет година архијерејске службе владике Јована на трону Епископа шумадијских, као и песмом косовским јунацима коју је повео митрополит Амфилохије и оном коју је уз гусле отпевао. У здравици коју је, пред сабраним цветом народа Шумадије подигао домаћину, митрополит Амфилохије је истакао да је Шумадија изродила Карађорђевиће и да су нам они узор за сналажење у свим тешкоћама које преживљавамо као народ и појединци. Због тога је и одговорност садашње генерације шумадинаца пред њима и историјом утолико већа. Митрополит је споменуо и јуначки подвиг краља Петра и његовог сина Александра, команданта српске војске, који су у ове дане, пре стотину година, коначно раскинули ланце турског ропства српском народу на Косову и Метохији и Јужној - старој Србији. Истовремено, Митрополит је рекао да садашње стање у коме се налазе светиње Косова и Метохије, народ и земља, нису ништа бољи него током предходних периода робовањ, али да нас вера у правду Божју и узори наших славних предака морају крепити да истрајемо у верности косовском и светолазаревском предању. Своје слово Митрополит је завршио ускликом многољетствија домаћину, епископу Јовану и свему клиру и Христу верном народу Шумадије. У поподневним часовима Митрополит је посетио манастир светог Георгија - Липар код Крагујевца, срдачно поздрављен од сабраних верника, братства и настојатеља архимандрита Саве Аврамовића, који је у своје време део монашког послушања вршио и у манастиру Светог Стефана - Дуљево у Митрополији црногорско-приморској. Отпевавши са свима сабраним под манастирским кровом неколико богомољачких песама, Митрополит је подстакнут речима песме Владике Николаја "Говори Господе" изрекао неколико поучних речи, истакавши да је српски Златоуст био богонадахнут проповедник и тумач Речи Божје кога требамо сви следити у верности Отачком наслеђу, чувајући срце своје и ум од обмана и замки које Ненавидник добра плете кроз разне илузије, а међу њима и преко смутњи око начина и традиције богослужења у разним деловима наше помесне Цркве. текст и фото П. Кондић

Митрополит Иларион освештаће у суботу, 17. новембра, обновљену Иверску капелу и Руски некропољ на Новом гробљу у Београду, док ће у недељу, 18. новембра 2012. године, саслуживати Патријарху српском на светој архијерејској Литургији у београдском Саборном храму. Извор: СПЦ

Саопштење Светог и Свештеног Синода Одговарајући на медијску вест из Софије, Васељенска Патријаршија изјављује следеће: 1. Његовој Светости Васељенском Патријарху г. г. Вартоломеју пришао је и у светом олтару саборнога храма светог Александра Невског поздравио га г. Стефан који се представља као човек који је на челу скопске Цркве. Њему је Патријарх пожелео да се по њиховом питању нађе решење које ће их увести у стање каноничности. 2. Његово Блаженство Патријарх српски г. Иринеј, који је стајао у близини Васељенског Патријарха, придружио се Васељенском Патријарху у тој жељи. 3. Никакву изјаву у вези са овим Васељенски Патријарх није дао средствима извештавања за време свога дводневног боравка у Софији. Ово саопштавамо ради васпостављања истине. У Патријаршији, 12. новембра 2012. Из Генералног секретаријата Светог и Свештеног Синода * * * Шта рећи после овога кристално јасног саопштења? Ограничићемо се на неколико чињеница. 1. Саопштење није „појашњење” Стефанове изјаве, како тврде скопски медији, његови очигледни конкуренти у истинољубивости, него је дато „ради васпостављања истине” и представља изричити деманти једне јавно изречене неистине. Значење грчке речи апокатастасис је јасно и недвосмислено. 2. Заиста запањује лукава вештина са којом је мудро и добронамерно формулисана жеља да се изнађе пут и начин за увођење стања каноничности преиначена у „подршку процесу признања” расколничке структуре, без њеног покајања и без било каквих услова и ограничења. 3. Васељенски Патријарх – као ни други источни патријарси, као ни архиепископ атински – никада, ни приватно, акамоли званично, не употребљавају синтагму „Македонска Православна Црква” него једино и искључиво израз скопска Црква у протоколарним, идејно неутралним текстовима, баш као што је случај са овим саопштењем, или израз скопски раскол у текстовима који изражавају еклисиолошку оцену или црквено-правни став. 4. У овом оквиру пажњу заслужује чињеница да вођу раскола Васељенска Патријаршија не назива ни архиепископом охридским ни митрополитом скопским, а поготову га не назива „македонским”. Зна се, наиме, кога и Васељенска Патријаршија и све помесне Православне Цркве познају и признају као Архиепископа охридског и Митрополита скопског – то је онај јерарх који, на тражење расколничке јерархије, болестан чами у затвору, у нељудским условима, и подноси гоњење каквог нигде нема још од Стаљинових времена. Штавише, у саопштењу цариградског Синода он није назван ни просто архиепископом, што он иначе јесте без обзира на његов неканонски статус и што би био минимум у једном аксиолошки уздржаном обраћању. Напротив, врло строго и прецизно, без коришћења еуфемизама и дипломатски „коректних” фраза, означен је као „господин Стефан” који се представља (ферóменос у изворном тексту саопштења) као онај ко се налази „на челу скопске Цркве”. 5. Најзад, учтиви отпоздрав на нечији поздрав прогласити за изјаву – ни то не може свако. Васељенска Патријаршија одлучно уклања сваку недоумицу: никакве изјаве није ни било. Оно што је било јесте лепа реч и добра жеља која сведочи о савести и одговорности првог епископа православне васељене, као и о савести и одговорности нашег Патријарха, који је на лицу места поновио исказану лепу реч и добру жељу. Сведочи, нажалост, и о стању црквене свести и хришћанске савести, као и о вапијућем дефициту одговорности, код онога ко својим неистинама успева само то да испровоцира овакав деманти. Још једна напомена: исти човек, архиепископ Стефан, као и његов портпарол, тврди да је њихова Црква већ четрдесет пет година аутокефална и да то што самопроглашена аутокефалност није призната није њихов проблем него проблем Цркава које је не признају и тиме сведоче о својој незрелости (sic!). Питамо и питамо се: ако тако мисле, зашто онда стално салећу и Српску Православну Цркву и друге Православне Цркве да им се удели признање? Јер, ваља запазити да они никад не постављају питање канонског решења него увек изјављују да под решењем подразумевају само безусловно признавање канонског пуча који су њихови претходници и учитељи извршили 1967. године. Њима јединство Цркве није циљ по себи. За разлику од њих, канонској Охридској Архиепископији јесте. За тај свети циљ канонски Архиепископ плаћа здрављем чамећи у тамници. Ту се показује духовна провалија која дели Цркву од раскола. То је једино реално питање у читавом замешатељству које намеће болна и тужна стварност постојања раскола, ма где он постојао и ма каквим псеудоразлозима био мотивисан. Sapienti sat – паметноме доста! Епископ бачки др Иринеј Извор: СПЦ

Од 1989. до 1992. г. је студирао богословље у Кранмер Холу и у семинарији Светог Јована, у Дараму. Након дипломирања постављен је за капелана у цркви у Естлију (Нанитон), где је служио до 1995. године. Затим је постао старешина цркве Светог Јакова у Саутему, а касније викар цркве Светог Михајла и Свих Анђела у Афтону, у Ковентријској дијецези од 1992. до 2002. г. После тога, 2007. године постао је намесник Ливерпула да би 2011. године био изабран за Епископа Дарама. Богословље бискупа Јустина Велбија представља јеванђељску традицију у оквиру англиканства. Неки његови текстови истражују однос између финансија и религије, попут његове књиге «Managing the Church?: Order and Organisation in a Secular Age and Explorations in Financial Ethics» Иначе, као посланик Дома лордова, од 2012. г. седи у Одбору парламентарне комисије за банкарске стандарде. Иначе, Велби је успоставио посебан дан за ожалошћене родитеље у катедрали у Ковентрију. Сада се сваке године одржава молитвена служба у знак сећања на животе деце која су умрла. Кабинет британског Премијера објавио је 9. новембра 2012. г. да је бискуп Јустин именован за новог кентерберијског Архиепископа. Очекује се да преузме дужност као 105. архиепископ Кентерберија у Кентерберијској катедрали 21. марта 2013. г., након пензионисања садашњег архиепископа Роана Вилијамса. Британска краљица је потврдила избор бискупа Велбија. Архиепископ кентерберијски је истовремено и поглавар Англиканске заједнице. Информативна служба СПЦ

Из животописа Архиепископа Тихона Пошто је стекао звање мастера богословља на Академији светог Тихона 1993. г., где је постављен за предавача Старога Завета на овој Академији. Његова ужа струка су Пророци, Псалми и друге поучне књиге Старога Завета. На овој Академији држао је курс постдипломских студија с нагласком на место Старог Завета у црквеном богослужењу и светоотачкој књижевности. У сарадњи са игуманом Александром Голициним објавио је дело Живи сведок Свете Горе, класично илусторвано дело које је издала Академија Светог Тихона. Године 1995. замонашио се добивши име у част светог патријарха Тихона, просветитеља Северне Америке. Године 1998. уздигнут је у чин игумана, а 2000. у чин архимандрита. У децембру 2002. митрополит Герман га је изабрао за настојатеља Светотихоновског манастира. У епископски чин је хиротонисан 14. фебруара 2004. у манастиру светог Тихона Задонског, да би у трон епископа источне Пенсилавније био уведен 28. октобра 2005. године у Саборном храму светог Стефана у Филаделфији.. извор: http://theorthodoxchurch.info

Овом приликом поводом трогодишњице упокојења на гробу блаженопочившег Патријарха српског Павла биће служен помен. Богослужење почиње у 8 часова. Извор: СПЦ

Заупокојену Литургију су служили сви бугарски епископи, као и представници свих помесних православних Цркава. У име Српске Православне Цркве на светој Литургији саслуживао је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а началствовао је Високопреосвећени Митрополит трнавски г. Григорије, местобљуститељ патријарашког трона. Опелом је началствовао Његова Свесветост Патријарх цариградски и васељенски г. Вартоломејем II, коме су саслуживали Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Његово Блаженство Архиепископ атински г. Јероним и Његово Блаженство Архиепископ албански г. Анастасије. Светој Литургији и опелу присуствовао је државни врх Републике Бугарске са председником Росеном Плевнелијевим на челу, као и многобројни културни и јавни радници. Припадници гарде Републике Бугарске све време су држали почасну стражу код одра блаженопчившег патријарха Максима, као и на улазу у Катедрални храм. На опелу од блаженопочившег патријарха Максима опростио се Његова Свесветост Патријарх Вартоломеј, који је подсетио на велики значај вишедеценијске архијерејске службе патријарха Максима, праћене политичким збивањима која су се у многоме одразила и на Бугарску Православну Цркву, као и на његов одлучан став и допринос на очувању канонског јединства са Васељенском Патријаршијом и осталим помесним православним Црквама. У име Синода Бугарске Православне Цркве, свештенства, монаштва и верног народ од блаженопочившег патријарха Максима опростио се Митрополит пловдивски г. Николај, који је изнео животни пут Патријарха од смерног монаха Тројанског манастира - у коме ће сада, по његовој жељи, почивати - па до доласка на место поглавара Бугарске Цркве 1971. године. После опела и помена испред Катедралног храма блаженопочивши Патријарх је испраћен за Тројански манастир, где су похрањени његови земни остаци. У свом опроштајном говору Његова Светост Патријарх српски Иринеј такође је нагласио велику улогу блаженопочившег патријарха Максима не само за Бугарску Цркву, већ и за суседне Цркве, јер је, пре свега, био добар човек који је мудро водио брод своје Цркве кроз буру, сциле и харидбе у тешким послератним и обезбоженим временима. Такође, Његова Светост је посебно истакао да су односи двеју сестринских Црквава, Српске и Бугарске, били увек коректни и братски, иако је у прошлости, нажалост, између наша два народа било сукоба, несугласица и ратних дејстава. На крају, Патријарх Иринеј је пожелео Свештеном Синоду Бугарске Православне Цркве да на њиховом свенародном сабору изаберу достојног наследника на трону ове древне Цркве, коју ће са истом духовном снагом и мудрошћу водити као патријарх Максим. У послеподневним часовима чланови делегације Српске Православне Цркве посетили су храм свете великомученице Недеље, где су целивали мошти светог српског краља Стефана Милутина. Протођакон Стеван Рапајић Извор и фотогалерија: СПЦ

У суботу је служена архијереска Литургија предвођена Епископом ремезијанским Андрејем уз саслужење Епископа Луке, старешине храма протојереја Душана Ердеља, гостију прославе: проте нирнбершког Маринка Радмило, високопреподобног јеромонаха Јустина Јеремића, као и гостију Руске и Цариградске Патријаршије. На светој Литургији је обављена хиротесија у чин чтеца Роберта Кнежевића и Слађана Ђекановића. Литургији је присуствовао велики број верног народа уз беседу владике Андреја. Прослава је настављена сабором верног народа из холандских парохија уз културно-уметнички програм гостију ''КУД Чајетина’’ са Златибора и ''КУД Кирило и Методије’’ из Нирнберга. У недељу је света Литургија служена у парохији светог Николе у Зандаму, парохија амстердамска, у присуству многобројног верног народа. Владика Андреј је и овом приликом одржао предавање на тему Миланског едикта. После је у црквеној сали одржан програм ''КУД Чајетина’’ са Златибора и ‘’КУД Кирило и Методије’’ из Нинберга. Tиме је завршена прослава великог јубилеја наше Цркве у дијаспори. Управа парохије Нејмеген Извор: СПЦ

У самом предговору епископ Јован каже да "отприлике у време подневнога сунца, када је већ почело залазити, сопственим очима сам, рече цар, видео на самом небу знамење Крста постављено пред сунцем, од светла сачињено, и натпис са њим повезан који каже: Овим побеђуј. Овим речима нас први црквени историчар, Јевсевије Памфил, обавештава о чудесном виђењу Крста које је равноапостолни цар Констатнтин имао пред одлучујућу битку са Максентијем код Милвијског моста на реци Тибру, нешто северније од Рима. Ова битка се одиграла 28. октобра 312. године и била је прекретница у Константиновој каријери.“ Читаоци ће у књизи наћи шта су свети Оци рекли о тајни Крста Господњег, затим текстове светог владике Николаја Српског О три крста, аве Јустина Поповића Крст Господњи – спасење душе од греха“, владике Атанасија Јевтића Овај народ је крстоносан, митрополита Амфилохија Радовића О тајни Крста Христовог, епископа Јована Пурића Крст – једини пут ка спасењу, диван акатист Часном и животворном Крсту Христовом, у којем се преплићу поетски кондаци и икоси као облици црквеног песништва. Владика Јован Пурић ову књигу завршава молитвама Часном и животворном Крсту Господњем и текстом Часни Крст у животу Цркве. Горан Раденковић, професор Богословије Светога Саве Извор: СПЦ

Епископ Андреј се обратио верном народу пригодном беседом нагласивши борбу светог Димитрија за очување хришћанства, нагласивши да и у данашње време један Христов војник страда као и свети Димитрије: - Сетимо се у нашим молитвама Његовог Блаженства Архиепископа охридског и митрополита скопског г. Јована који данас страда у затвору у БЈРМ. Архиепископија београдско-карловачка

Њене вредне руке још увек праве традиционалне српске спесијалитете које често кушамо после свете Литургије. Она је са својом породицом претходног дана прославила крсну славу, светог Димитрија. Литургији је присуствовао и римокатолички свештеник Леонардо Лукеро Лутенко, чија је мајка Српкиња родом из Ниша. Извор: СПЦ

Извор: СПЦ Сабор канонских епископа Латинске Америке 7. Новембар 2012 - 15:59 Свеправославни сабор канононских епископа Латинске Америке одржава се од 4. до 8. новембра 2012. г. у у грчкој цркви у Каракасу под председавањем Високопреосвећеног Архиепископа Атинагоре, митрополита Мексика Цариградске патријаршије. Сабор је почео светом архијерејском Литургијом, после које је служен помен блаженоупокојеном Патријарху бугарском Максиму. Сабор ће се бавити најважнијим питањима у животу Православне Цркве на овим просторима, а највише јачањем веза православних канонских мисија на тлу Латинске Америке. Високопреосвећени Митрополит црногоско-приморски г. Амфилохије, епископ-администратор Епархије буеносаиреске и централно-јужноамеричке Српске Патријаршије, због обавеза, не учествује у раду Сабора, већ га замењује презвитер Александар Ђурђевић, парох у Каракасу и Венецуели. Учесници сабора су представници Васељенске, Московске, Српске и Румунске патријаршије, као и Пољске митрополије.

Свети Синод је примио и начелно прихватио оставку Преосвећеног владике Василија, али га је уједно умолио да, упркос тешкоћама, руководи животом Епархије зворничко-тузланске до редовног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у мају 2013. године, и то из два разлога: први је тај да је коначно разрешење од управљања Епархијом у надлежности Сабора, а не Синода; други пак јесте чињеница да је Свети Синод истовремено умолио Преосвећеног епископа Василија да заврши започете градитељске и друге важне пројекте у повереној му Епархији. Све ван ових чињеница спада у област субјективних претпоставки и конструкција. Ниједан епископ не бива „приморан” на овакав корак него, кад осети да више нема довољно снаге за пуно служење Богу и Цркви, тада по диктату сопствене савести и осећања одговорности тражи од Цркве решење насталог проблема. Најзад, ни долепотписани ни други одговорни људи у Цркви не могу бити доступни новинарима док им трају службене обавезе, а посебно не на велике празнике у току богослужења и за време одсуства из службених просторија. Стрпљење се исплати сваком, па и медијским посленицима. Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Православне Цркве http://spc.rs/sr/sao...je_za_javnost_4

Патријарх Иринеј, који је у петак присуствовао сахрани бугарског патријарха Максима, изразио је у интервјуу за бугарску телевизију спремност за наставак разговора о регулисању македонског црквеног питања. Међутим он је нагласио то неће бити могуће док је архиепископ Вранишковски у затвору. "Док је архиепископ Јован Вранишиковски у затвору, не може се разговарати", рекао је Иринеј и додао да му је поглавар МПЦ Стефан обећао да ће се "то питање решити", али се то није десило, преноси Верска информативна агенција. "Ми смо да тако кажем до јуче били један народ, зашто да не урадимо нешто што би позитивно деловало на наше народе. Ако се држимо ината, нећемо ничему допринети", рекао је Иринеј и истакао да су оптужбе против Вранишковског "измишљене". Патријарх Иринеј оценио је да пред православљем на Балкану стоји "позитиван период". "Људи се враћају цркви, исконским вредностима и традицији, и да православни народи треба да помажу једни другима", додао је патријарх. На питање новинара бугарске телевизије да ли Бугари у Србији имају богослужење на матерњем језику, патријарх је одговорио да се служи на црквенословенском, као и да то није проблем, јер Бугари у Србији знају српски, а Срби разумеју бугарски језик. "Између српске и бугарске цркве односи су добри, било је сложених ситуација међу нашим народима и црквама који нису били у духу хришћанства. Треба гледати у будућност, успоставити односе у складу са новим временом у коме живимо", закључио је патријарх Иринеј. Извор: РТС

Блаженопочивши Патријарх Максим биће сахрањен у Тројанском манастиру у којем је својевремено примио и монашки постриг. Инфо служба СПЦ

Причестио се велики број верних, од којих половина деца. У својој проповеди Патријарх Иринеј се осврнуо на јеванђелску причу о богаташу и сиромаху, подсетивши, између осталог, да богатство, само по себи, ако се подели са другим људима није грех, нити је сиромаштво залог за улазак у Царство небеско. И сиромах и богаташ подједнако су драги Господу ако живе по законима јеванђелским. Памте се многи богати људи који су своје богатство завештали народу, какав је био и велики добротвор Сима Андрејевић Игуманов, ктитор Призренске богословије (1871). Извор: СПЦ

У току године више пута свенародно обављамо задушнице, а сваке суботе, поред осталих служби, служи се и служба за упокојене. Али није само субота дан посвећен молитвама за покојне, јер се у Цркви увијек молимо како за живе, тако и за упокојене. То је потпуно у сагласности са нашом вјером и са Јеванђељем, јер Господ наш Исус Христос је разапет на Велики петак, а на Велику суботу је почивао у гробу, и та субота је основа сваке суботе. У дан недјељни Господ је васкрсао и однио побједу над смрћу, даровавши свима нама нови живот, нову заједницу, ново заједништво са Богом и једних са другима. Православни хришћани, ако су у прилици, сваке суботе треба да дођу у цркву, запале свијећу и у молитвама се сјете својих покојних сродника. Веома је важно да се заједно помолимо Богу за све, да освештамо жито у спомен на оне који су преминули у благочестивој вјери православној. Важно је за оне који су отишли од нас. Њима су потребне наше молитве, а такође, њихове молитве су потребне нама. Треба да знамо да се и они моле пред лицем Божијим. Они су добили слободу да се моле Господу, а ми се надамо да ће за све оне који су крштени, који су са вјером живјели, који су живјели у страху Божијем, Господ наћи мјеста у Царству небеском. Њих неће бити мали број, већ много више од оних 365 имена које читамо за сваки дан у календару, али нам све то још није откривено. Гледано из божанске перспективе, они који су у наручју Божијем имају прави живот, а то су светитељи Божији, и према њима ми смо у смрти, а они су у животу. Од оних који су отишли из овог свијета у нови свијет ми не знамо колико их је светих, јер је Господ само поједине пројавио као светитеље још овдје у историји, али, у Царству небеском ће бити много више оних који ће се показати као свети, праведни и који су задобили живот вјечни, задобили близину Божију. Митровданске задушнице послије оних прољећних, задушница пред Васкршњи пост, имају највећи значај. Код нас се и на Видовдан врше посебни помени за наше претке, као и на михољске задушнице, и то је нешто што постоји само код српског народа. Митровданске и прољећне задушнице су свеопште, а не треба, свакако, да заборавимо ни оне које се у свим црквама врше у суботу уочи Тројичиндана. То је устројство које важи за све Цркве Православне, али знамо, да свака помјесна Црква има и нешто своје што није обавезујуће за остале Цркве, него чини једно богатство у тим различитостима. То су разлике које доприносе јединству, а не раздвајају, него нам је драго кад код других - наше браће православних хришћана са којима смо у јединству вјере, љубави и евхаристијског заједништва - видимо нешто посебно, као што многе задивљује наша крсна слава. Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије

Извор: СПЦ

Овај духовни подвиг у виду лепе књиге издала је Епархија шабачка у Шапцу 2012. године. Садржај ове књиге су јединице објављене у сабраним делима епископа Николаја, издаваним у организацији Епархије западноевропске, у Диселдорфу од 1976. до 1986. године. Био-библиографске јединице су поређане по годинама издања дела. Кад је у питању наслов на страном нјезику, првенствено на енглеском, аутор Протић доноси и превод на српском уз нека додатна појашњења. „Ова библиографија владике Николаја Велимировића, са малим изузетком, рађена је de vizo. Обухвата максимално могуће наше изворе; страни извори су коришћени само у извесној мери, јер су нам многи били недоступни, што значи да се тај посао мора наставити када се укаже могућност да се дође до извора“, каже аутор у уводу, протојереј Милисав Д. Протић. Овим делом је заокружен издавачки подухват Епископа Лаврентија. Наиме, требало је претходно објавити Николајева дела у петнаестак томова како би се тек на крају могла сачинити био-билиографија. Протић је, да поменемо, први главни и одговорни уредник патријаршијских новина, сада већ листа са традицијом и репутацијом, Православља. Такође, овај свештеник је вредно скупљао рукописе епископа Николаја Велимировића, сређивао их, фотокопирао, прекуцавао, јер је владика писао на обичној хартији писаним, читким словима како би свако могао да чита. Те рукописе је уручио епископу Лаврентију, тада западноевропском и аустралијском, са седиштем првобитно у Диселдорфу, који их је постепено, том по том, објављивао. Било је то у доба комунизма, тако да је у Службеном гласнику свака од њих била забрањена и, самим тим, није могла бити легално унета у земљу. Међу њима су Молитве на језеру, Религија Његошева, Охридски пролог, Мисионарска писма, Омилије на празнике, Омилије на недељна чтенија, Беседе под гором, Нове беседе под гором, Изнад греха и смрти, Касијана, Једини Човекољубац, Српски народ као Теодул, Вера Светих – Катихизис (првобитно на енглеском и касније преведан на српски), Духовна лира, да споменемо само нека дела која су постала класична. Дело пред нама наводи његове две докторске дисертације одбрањене у Швајцарској пре Првог светског рата, затим коресподенцију са значајним личностима, рецимо са научником Михаилом Пупином или чичестерским бискупом Белом, и низ значајних беседа о народним проблемима, богомољачком покрету и другим животним, горућим, егзистенцијалним и хришћанским проблемима. Овај највећи Србин после Светога Саве је имао нечувену социјалну интелигенцију. Знао је народне патње, болове, скривене ране и ожиљке, и био је невероватан видар душе. Обраћао му се и најобичнији свет и највећа српска, и не само српска, елита. Још 1914. године у Енглеској придобија јавно мњење, те ова земља стаје на страну Србије када се овај народ, са својим краљем и воловским колима, пео на своју Голготу прелазећи Албанију, на путу где цвета лимун жут. Обраћао се и возачима локомотива и посрнулима и палима, и радничкој класи, и где год је пролазио, носио је са собом јеванђељску реч, која је насушна потреба људском бићу. Његове беседе су биле јасне, речи бистре као изворска вода, а реч упућена народу била је реч упућена од срца срцу. Ничег ту није било од демагогије, лажних обећања. Имао је невероватан смисао за дух времена. Знао је шта доноси добро, шта доноси зло. И поред овог обимног рада, велика штета је за овог великана људског духа што није имао свог секретара као Гете. Наиме, Гете је знао да је његов секретар Екерман из дана у дан записивао силне и неухватљиве мисли и расуђивања овог генија и сва збивања око њега, његове разговоре, недоумице, размишљања. Ми, данас, овом немачком генију не можемо прићи без Екермановог дела, а владики Николају можемо прићи кад год то желимо, јер су његове речи - речи свечовека. За њега кажуда је најтајанственије догматске истине успео да изрази обичним речником! Његове мисли су дубоке као океан, а у њима има нешто крилато и лако, као у сигурном лету орла над литицама и врховима, кад кликће своју јеванђељску поруку која дуубоко потреса душу свих нас. Доказ тога је и ова књига. Дугујемо захвалност великом прегаоцу хришћанске духовне културе, проти Милисаву Д. Протићу на овом дару, јер је својим подвигом отргао од заборава дело великана, Српског Златоуста. Горан Раденковић професор Богословије Светога Саве у Београду Извор: СПЦ

Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц'' МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо. ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме? МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве. ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ? МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење. ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација? МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану. А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога. ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје? МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима. ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус? МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма. ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду? МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно. ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно? МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе. Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот? Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем. Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in Превод: Поуке.орг тим

После свете архијерејске Литургије, којој је молитвено присуствовало више стотина верника овог приградског насеља, Патријарх је уручио признања и архијерејске грамате верницима заслужним за подизање светог храма: Кости Ђорђевићу, Драгици Тодоровић, Милану Божићу, Оливеру Ратковићу, Небојши Арсићу, Стеви Цвијићу, Драгану Милановићу, Милораду Балевићу, Миленку Ђурићу, Николи Манојловићу и Војкану Петровићу - сви из Лештана. Овом приликом, Њењгова Светост је Петру Тодоровићу, председнику Грађевинског и Црквеног одбора у Лештанима, уручио орден Светога Саве трећег степена, за његово несебично залагање и уложени труд приликом изградње новога храма, као и за даривање плаца за изградњу. Извор: СПЦ

Монсињор др Никола Вирвол са својим сабратом др Албертом Раухом већ од 1974. г. налази се у управи Института за источне Цркве у Регенсбургу, који је основан после посете тадашњег регенсбуршког бискупа Рудолфа Грабера цариградском патријарху Атинагори и српском патријарху Герману, све у циљу пружања могућности постдипломцима православних богословских факултета и академија за изучавање немачког језика и даље праћење богословља на том језику. У овом Институту немачки језик су изучавали поједини наши епископи, професори, катихете, пароси, од којих су неки остали на служби у иностранству, укупно њих 70 лица. У овој академској години 2012/13. у Студентском дому овог Института налази се 8 српских постдипломаца од укупно 11, колико овај Дом може примити. Иаче, други разлог посете др Вирвола, који добро говори и српски језик, јесте издавање његове књиге на српском језику Петровско или политичко првенство, која је преведена и ускоро улази у штампу. СПЦ

Екскурзија се изводи у сврху продубљеног упознавања са великим мартиријумом православних Срба, Јевреја и Рома, са логорима смрти у циљу свеколиког праштања и подсећања на велика и срамна људска посрнућа. Током путовања ученици су били примљени на благослов код Преосвећеног Епископа бањалучког г. Јефрема у његовом седишту у Бањалуци. Двадесети век ће се „дичити међу свијема вијековима“ управо по својој историји логора у којима је страдало више људи него на фронтовима и борбеним стратиштима. Извор: СПЦ

Православна црква у Винковцима представила се новим сјајем, сличним оним каквим је одисла 1793. године када је на овом месту била подигнута и постојала све до последњег рата. Освећење и благослов новог храма велики је догађај за цјели град и све православне вјернике, који сада имају мјесто за молитву. Епископ осечко-пољски и барањски Лукијан освештао је у недјељу, 28. октобра 2012. године, новосаграђени храм Силаска Светога Духа у Винковцима, који је саграђен на темељима и у истој величини као и стари који је срушен у рату 1991. године. У Часну трапезу светог храма положене су мошти светог кнеза Лазара. Епископу Лукијану је саслуживало шест свештеника и епархијски ђакон, а пјевао је хор Епархије осечко-пољске и барањске. У својој пропшовједи Преосвећени Владика је, предајући овај дар православним вјерницима и граду Винковцима, захвалио министарствима Републике Хрватске која су омогућила да се храм подигне, а све грађане позвао да слиједе Божије заповјести о љубави према Њему и ближњима. Освећењу храма и светој Литургији присуствовали су: жупан вуковарско-сријемски Божо Галић и дожупан Ђорђе Ћурчић, градоначелник града Винковаца др Младен Кралић, министар финансија у влади Републике Српске др Зоран Тегелтија, конзул Републике Србије Живорад Симић, саборски заступници СДСС у Хрватском Сабору Драган Црногорац и Миле Хорват, као и председник СДСС др Војислав Станимировић. Овом приликом протојереј је Предраг Азап одликован највишим одликовањем Српске Православне Цркве које се додјељује мирским свештеницима - правом ношења напрсног крста, чиме је добио звање протојереја-ставрофора. „Ово здање је знак нашег идентитета, знак наше присутности у овом граду и овој земљи. Ко год дође у овај град и наиђе крај ове цркве, препознаће да ту живе православни Срби“, рекао је, у својој поздравној ријечи, протојереј-ставрофор Предраг Азап. Извор: Епархија осечко-пољска