Претражи Живе Речи Утехе

Da razmišljamo pozitivno ništa nam drugo ne preostaje, al ponekad razmišljati pozitivno znači zažmuriti... Zen učitelj objasnio zašto je “pozitivno razmišljanje” jako loš savjet Pozitivno razmišljanje je jednostavno filozofija licemjerja – da je nazovemo pravim imenom. Kada vam se plače, ona vas uči da pjevate. Je li vam ikada rečeno da samo razmišljate pozitivno i da će vaši problemi nestati? Ili da ćete svoje ciljeve u životu ostvariti samo tako što ćete ih vizualizovati, uz pozitivan stav prema njima? To je filozofija koja je već decenijama popularna zahvaljujući knjigama “Kako steći prijatelje i naklonost ljudi” i “Misli i obogati se”. Međutim, da li nam to zaista pomaže da vodimo srećniji i ispunjeniji život?… Ne baš. Zapravo, prema duhovnom učitelju Oshou, to je možda jedna od “najglupljih filozofija” ikada. Kada su ga pitali šta misli o pokretu “pozitivnog razmišljanja”, Osho je rekao da vjeruje da on nanosi više štete nego koristi. Zašto? Zato što to znači da poričemo stvarnost i da smo neiskreni prema sebi. “Filozofija pozitivnog razmišljanja znači biti neiskren, vidjeti nešto i poricati da si to vidio, zavaravati i sebe i druge… Pozitivno razmišljanje je jedna glupa filozofija koju je Amerika iznjedrila – ništa drugo. Dale Carnegie, Napoleon Hill, i hrišćanski sveštenik, Vincent Peale – svi ti ljudi ispunili su umove Amerikanaca ovom potpuno apsurdnom idejom o pozitivnoj filozofiji… A ona se naročito sviđa osrednjim umovima … Knjiga koju je napisao Dale Carnegie, ‘Kako steći prijatelje i naklonost ljudi’, prodata je u istom tiražu kao i Biblija. Nijedna knjiga nikada nije dostigla taj nivo popularnosti. Čak ni Biblija nije adekvatna konkurencija, jer je manje-više dijeljena besplatno i gurana ljudima u džepove. Knjigu koju je napisao Dale Carnegie ljudi su kupovali vlastitom voljom. Dale Carnegie je započeo cijelu tu školu pozitivne filozofije, pozitivnog razmišljanja: Ne gledajte negativnu stranu, mračniju stranu. Ali time što je vi ne vidite, mislite li da će ona nestati? Samo se zavaravate… Negativne stvari su dio života koliko i pozitivne. One su u međusobnoj ravnoteži. Osho je iskoristio ovu priliku da baci sijenku na nevjerovatno popularnu knjigu “Misli i obogati se”: Što se tiče Napoleona Hilla, sjećam se da je on sam bio siromašan čovjek. To je dovoljan dokaz da ospori cijelu njegovu filozofiju. On se obogatio prodajući knjigu ‘Misli i obogati se’. Ali nije se obogatio zbog pozitivnog razmišljanja – već zbog budala širom svijeta koje su kupovale njegovu knjigu, zbog svog truda i rada. Ali kada je tek počinjao, kada je njegova knjiga izašla, on je stajao u knjižarama i ubjeđivao ljude da kupe njegovu knjigu. Slučajno se desilo da je Henry Ford došao u najnovijem modelu svog automobila i ušao u knjižaru da nađe neko lagano štivo za čitanje. Napoleon Hill nije htio da propusti ovu priliku. Prišao mu je sa svojom knjigom i kazao, ‘Upravo je objavljena odlična knjiga – bićete zadovoljni njom. I to nije samo knjiga, to je sigurna metoda za uspjeh.’ Henry Ford je pogledao čovjeka i rekao, ‘Jeste li vi pisac te knjige?’ Napoleon Hill je ponosno rekao, ‘Da, ja sam pisac ove knjige.’ I mogao je biti ponosan: knjiga koju je napisao je bila umjetničko djelo. A napraviti umjetničko djelo od govana je prava umjetnost. Henry Ford, ne dodirnuvši knjigu, upitao je, ‘Jeste li došli svojim autom ili autobusom?’ Napoleon Hill nije shvatio njegovu namjeru. Kazao je, ‘Došao sam autobusom, naravno.’ Henry Ford je rekao, ‘Pogledajte vani. To je moj privatni automobil, a ja sam Henry Ford. Vi obmanjujete druge, nemate čak ni privatni automobil, a pišete knjigu koja se zove ‘Misli i obogati se’! Ja se nisam obogatio misleći, tako da ne želim gubiti vrijeme sa vama. Vi mislite i obogatite se! – I kad se obogatite, onda dođite kod mene. To će biti dokaz. Knjiga nije dokaz.’ Kažu da Napoleon Hill nikada nije smogao hrabrosti da ponovo ode kod Henry Forda, iako je postalo malo bogatiji. Ali u poređenju sa Henry Fordom uvijek je bio siromašan čovjek i takav je zauvijek i ostao. Ali logika Henry Forda je bila jasna. Ne, ja ne vjerujem u filozofiju pozitivnog razmišljanja. Poluistina je opasna Osho kaže da prisiljavati sebe da stalno misliš pozitivno znači jednostavno poricati realnost svog života, a ona će se na kraju vratiti da nas ugrize: “Pitate me jesam li protiv pozitivne filozofije. Jesam, zato što sam jednako tako i protiv negativne filozofije. Moram biti protiv obje zato što obje biraju samo pola činjenice, i obje pokušavaju da ignorišu drugu polovinu. A zapamtite, poluistina je daleko opasnija od cijele laži, zato što će cijela laž biti otkrivena prije ili kasnije. Koliko dugo može ostati neotkrivena? Laž je, naravno, laž, to je kula od karata – mali povjetarac i cijela kula nestaje. Ali poluistina je opasna. Možda je nikad nećete otkriti, možda ćete nastaviti da mislite da je to cijela istina. Tako da je pravi problem ne cijela laž, već poluistina koja se pretvara da je cijela istina i to je ono što ovi ljudi rade. Negativne misli moraju se oslobađati, a ne potiskivati Osho dalje tvrdi da je štetno sputavati negativne emocije: “Negativne ideje vašeg uma moraju se osloboditi, a ne potiskivati pozitivnim idejama. Morate stvoriti svijest koja nije ni pozitivna ni negativna. To će biti čista svijest. U toj čistoj svijesti živjećete najprirodniji i najsrećniji život … Ne sviđa vam se neka osoba, ne sviđa vam se mnogo stvari, ne sviđate se sami sebi, ne sviđa vam se situacija u kojoj se nalazite. Sve to smeće se nakuplja u vašem nesvjesnom biću, a na površini se rađa licemjer, koji kaže, ‘Ja volim svakoga, ljubav je ključ za sreću.’ Ali vi ne vidite sreću u životu te osobe. Ona u sebi drži cijeli pakao. Ona može zavaravati druge, i ako nastavi dovoljno dugo sa zavaravanjem, može zavarati i sebe. Ali to neće biti promjena. To je jednostavno uzaludno trošenje života – koji je izuzetno dragocjen jer ga ne možete vratiti. Pozitivno razmišljanje je jednostavno filozofija licemjerja – da je nazovemo pravim imenom. Kada vam se plače, ona vas uči da pjevate. Možete uspjeti ako pokušate, ali te suzdržane suze će se u jednom trenutku vratiti, u nekoj situaciji. Postoji granica do koje možete potiskivati. A pjesma koju ste pjevali je bila apsolutno besmislena, jer je niste osjećali, nije došla iz vašeg srca.”

Citirao sam jednog velikog coveka zato sto je izgovorio nesto sto mi se cini da je velika istina. Moje je pitanje: sta mislite da li je moguce da politicar ne laze i da bude istinoljubiv? Obrazlozite?

SAMO U SRBIJI Država joj je platila školovanje u inostranstvu uz uslov da se vrati, a sada je tera nazad iz NEVEROVATNOG RAZLOGA Aleksandra Tabakov iz Zrenjanina vratila se u Srbiju kao specijalista kliničke farmakologije, ali ovde ne može da radi kao lekarka jer nijedan državni organ ne može ili neće da joj prizna papire. Da apsurd bude veći, stipendiju za dodatno usavršavanje dobila je upravo od države Srbije! Tabakov je, kako piše portal 021,m kao odličan, svršeni student medicine, 2008. godine dobila stipendiju Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta. Stipendija joj je omogućavala da završi master studije u Madridu, gde se i uputila u nameri da radi na svom obrazovanju. Ugovor koji je potpisala sa Fondom obavezao ju je da se, po završetku studija, vrati u Srbiju i radi najmanje pet godina. Pošto je završila master, uvidela je da može da dobije i specijalizaciju u Španiji, te je, uz "amin" Fonda za mlade talente, ostala da se usavršava. Međutim, kada se 2015. godine vratila u Srbiju da radi, sačekalo ju je iznenađenje - niko ne može da joj nostrifikuje zvanje! Šetnja po ministarstvima - Odmah po povratku, obavestila sam Fond za mlade talente da sam se vratila. Nisu imali nikakvu posebnu reakciju. S obzirom na to da pri Ministarstvu prosvete postoji ENIC/NARIC centar za priznavanje diploma, prvo sam se njima javila u nameri da mi se srede papiri. Tamo su me obavestili da više ne rade nostrifikaciju specijalističkih lekarskih diploma jer im je to suviše komplikovano, te da je procedura prebačena u Ministarstvo zdravlja. Međutim, u Ministarstvu zdravlja negiraju i tvrde da se nikada nisu time bavili i da je nadležno Ministarstvo prosvete - priča Aleksandra Tabakov svoje doživljaje sa srpskom administracijom i prebacivanjem "vrućeg krompira", piše portal 021. Tabakov je, kako piše portal 021,m kao odličan, svršeni student medicine, 2008. godine dobila stipendiju Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta. Stipendija joj je omogućavala da završi master studije u Madridu, gde se i uputila u nameri da radi na svom obrazovanju. Ugovor koji je potpisala sa Fondom obavezao ju je da se, po završetku studija, vrati u Srbiju i radi najmanje pet godina. Pošto je završila master, uvidela je da može da dobije i specijalizaciju u Španiji, te je, uz "amin" Fonda za mlade talente, ostala da se usavršava. Međutim, kada se 2015. godine vratila u Srbiju da radi, sačekalo ju je iznenađenje - niko ne može da joj nostrifikuje zvanje! Šetnja po ministarstvima - Odmah po povratku, obavestila sam Fond za mlade talente da sam se vratila. Nisu imali nikakvu posebnu reakciju. S obzirom na to da pri Ministarstvu prosvete postoji ENIC/NARIC centar za priznavanje diploma, prvo sam se njima javila u nameri da mi se srede papiri. Tamo su me obavestili da više ne rade nostrifikaciju specijalističkih lekarskih diploma jer im je to suviše komplikovano, te da je procedura prebačena u Ministarstvo zdravlja. Međutim, u Ministarstvu zdravlja negiraju i tvrde da se nikada nisu time bavili i da je nadležno Ministarstvo prosvete - priča Aleksandra Tabakov svoje doživljaje sa srpskom administracijom i prebacivanjem "vrućeg krompira", piše portal 021. To je samo početak - s obzirom na to da je bila uporna u nameri da dobije prave odgovore, pisanim putem je pisala ministarstvima i dobila, nažalost, samo negiranja nadležnosti. U sektoru za zdravstvo rečeno joj je da bi univerzitet na kojem je diplomirala mogao da uporedi specijalizacije i reši probleme, ali je i u ovoj ustanovi dobila negativne odgovore. "Što si se uopšte vraćala?" - Dočekana sam sa odgovorom da se "pobogu, ovde niko nikad time nije bavio". Čak su mi poručili da se vratim u inostranstvo i lepo tamo nastavim život, što sam se uopšte vraćala. Međutim, ja ovde želim da radim i da ostanem u Srbiji, a dobijam samo pečat na papir i odgovor - nismo nadležni. Ja sam se u roku predviđenom za povratak vratila i sada mi ne omogućavaju da radim u Srbiji, a na to su me obavezali - priča Aleksandra Tabakov. Aleksandra je dobila 13.000 evra da se usavršava, a ukoliko uskoro ne sredi papire, kršiće ugovorna načela i trpeti posledice - sve zbog državnog aparata. Uvek isti odgovor: Mi nismo nadležni Ivana Knežević iz ENIC/NARIC centra kaže za 021 da se ovo krilo Ministarstvo prosvete ne bavi priznavanjem stranih specijalizacija. - Centar radi priznavanje stranih isprava sa osnovnih, master i doktorskih studija - tvrdi ona. Svetlana Zeković iz Ministarstva zdravlja kaže za 021 da nostrifikacija diploma lekara specijaliste nije u njihovoj nadležnosti. - Upućujemo vas da se obratite Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja iz razloga što je članom 14. stav 1. Zakona o ministarstvima propisano da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na istraživanje, planiranje i razvoj predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja i učeničkog i studentskog standarda, dopunsko obrazovanje dece domaćih državljana u inostranstvu, te nostrifikaciju i ekvivalenciju javnih isprava stečenih u inostranstvu", navodi ona, piše ovaj novosadski portal. U Regionalnoj lekarskoj Komori Vojvodine poralu je rečeno da se obrate - Pokrajini. Međutim, pokrajinski sekretar za obrazovanje Mihalj Njilaš kaže da ovaj organ nije nadležan za visoko obrazovanje, već Ministarstvo prosvete i Univerzitet. "Biću primorena da ponovo odem iz zemlje" U Vladi Srbije nisu za 021 odgovorili da li postoji i koji je nadležan organ za ovaj postupak, a uzimajući u obzir da svi negiraju da im je to posao. Time država Srbija suštinski tera svoje obrazovane lekare u inostranstvo, gde će njihovo obrazovanje biti cenjeno, istovremeno kukajući kako ostajemo bez vrednog lekarskog kadra, zaključuje poral. - Sada ne radim u struci, jer ne mogu, ni u državnim, ni u privatnim ustanovama. Ukoliko se država ne organizuje i konačno uredi ko je nadležan za svaki postupak prema građanima, biću primorana da se vratim u Španiju i nastavim da živim i radim - zaključuje Aleksandra Tabakov. Inače, klinička farmakologija je na zvaničnom spisku deficitarnih oblasti medicine u Srbiji za 2017. godinu. Izvor

STATUS KOJI JE ZAPALIO REGION: Nije vas briga ni ako neko umre, važna je samo ta šaka lajkova! Pokušaj samoubistva dvanaestogodišnjakinje koja je dospela u žižu javnosti snimkom na Jutjubu u kom priča o tome kako je ostavio dečko, glavna je vest u regionu. Naravno da niko nije ostao ravnodušan prema tome, naročito oni koji su svesni koliko na svest čoveka, naročito deteta, može da utiče podsmeh izazvan preko interneta, dok su ti koji to rade udobno zavaljeni u svoje fotelje i krevete i skupljaju lajkove. Jedan momak odlučio je da ukaže na sve to, kroz ogromnu dozu ironije i sarkazma protkane besom, ali da je uspeo u svojoj nameri – uspeo je. Jer drugačije izgleda i ne može. Ovo je njegov status s Fejsbuka, koji vam prenosimo u celosti. „Dete od 12 godina pokusalo da se ubije, a ljudi sa interneta kažu pa nismo mi krivi sto smo dete prozivali i izvrnuli ruglu podsmehu i satanizaciji, krivi su roditelji. A oni su nežne pahulje visoko moralnih vrednosti, čija deca k’o i oni pišaju duge i kenjaju jednoroge. Pa bukvalno treba sve ove fejk moraliste prozivati do Sudnjeg dana, naneti im ozbiljne psihičke tegobe, bogove humora zatrti u korenu, klikbajtaše urnisati, a ja cu da vrištim od smeha. Nemoj posle jbg. Jednom se slično desilo kada se devojka psihički bolesna deset dana nakon hejta i smeha po internetu ubila. Kako niko ne razmišlja da sutra to može biti njegovo dete, osoba koju voli, koja mu znači, nebitno. Da li ljudi sa interneta misle da žive toliko savršeni zivot u savršenom telu, da je sve manje ispod toga vredno masovnog hejta? I kao roditelji su krivi jer nisu znali. A oni kao znaju. Pa 80% veza i brakova bi puklo samo da njihov partner na dva dana ima pristup njihovim profilima na društvenim mrežama. Ali oni znaju. Mo’š mislit’. Eto kao aj’ ismevamo dete jer kuka zbog raskida. https:// Isti oni koji raskidaju zbog lajka, komentara, objavljene slike sa ko zna kim jer su im ljubavi toliko jake da skoro svaka rendom osoba je u stanju samo svojim komentarom da im poljulja ljubav, kojom se opet diče svakog dana. Isti oni koji pale i gase profile jer su nesigurni ili ljubomorni, jer ne veruju ni sebi, a kamoli osobi koju navodno vole. Isti oni koji se navodnom voljenom biću pravdaju zbog lajkova neznanaca, rečima da on jeste nepoznat, ali lajk je bitan. Isti oni koji ne znaju da živimo u eri interneta dok oni sami ne znaju šifru od mejla da resetuju. Isti oni željni pažnje koju pokušavaju dobiti jeftinom patetikom i humorom na Tviteru ili lažnim hedonizmom i golotinjom na Tviteru. Isti oni koji kradu statuse zarad šake lajkova. Oni isti koji glas na izborima prodaju za tri kutije cigara. Isti oni koji ne umeju kuče da sačuvaju da im ne pobegne, ali znaju kako bi valjalo odgajati decu. Skoro svaki drugi brak završi razvodom, abortusi se broje desetinama hiljada, instant veze nastaju i pucaju preko noći, ali hej hajde da izvrnemo ruglu jedno od milion dece koja vise na internetu. Pa gori ste od penzionera koji su ostali u prošlom veku, oni su svesni toga, a bogme ovde mnogi misle da su ultra ful moderni i ispred svog vremena, a ograničeni k’o balkon u blokovima. Patetični do bola. I ko je za to kriv? Ah ne, njihovi roditelji nikako, savršeni kao i uvek, sjajno je društvo u kome živimo. Mada, nakon te beskrupulozne borbe za lajkovima, retvitovima i šerovima, pa makar to bilo i na račun deteta, nisam siguran kome je falilo roditeljske ljubavi. Da l’ za šaku dolara ili lajkova, ovo su situacije u kojima svako pokaže svoje cenu“, zaključio je ovaj momak. izvor

http://www.samojako.rs/2017/02/saopstenje-pokreta-beli-samo-jako.html?spref=fb петак, 10. фебруар 2017. Iako se do sada nismo oglašavali po pitanju ovakvih klasifikacija, ovoga puta smo odlučili da reagujemo, pre svega zato što ne dolazi od botovskih snaga, vec od gospođe Pešić sa čijim se stavovima privatno možemo i ne moramo slagati, ali za koju svakako smatramo da iznosi sopstveno mišljenje, pa kakvo god ono bilo. Utoliko više iznenađuje neobaveštenost gospođe Pešić po pitanju naše grupe. Prihvatamo da smo mi lokalna skupina, te da niko nije obavezan da bude detaljno upućen u naše poteze, ali bismo onda i očekivali da takve površne i neinformisane stavove ne uključuje u tobož ozbiljne analize. Elem, sam tekst gospođe Pešić je odgovor na argumentaciju Dušana Pavlovića povodom (navodne) krađe glasova na prethodnim izborima. Bez želje da ulazimo u raspravu oko snage i validnosti argumentacije bilo koje strane, prosto moramo da se osvrnemo na deo u kome se klasifikujemo kao prevaranti glasača bilo koje skupine, pa i vladajuće. Prvo, Beli ima dve strane. Svima poznatu (a opet često pogrešno tumačenu) parodičnu stranu u kojoj JEDNA figura poseduje sakralnu belinu koja osvetljava put – volim Vas, doktore Beli. Druga strana okuplja deo ozbiljnih, (uglavnom) školovanih, na lokalu prepoznatljivih i politički neukaljanih građana. To su oni koji se bave skupštinskim delovanjem, tumačenjem materijala, pitanjima kao što su stranačko zapošljavanje, nenamensko trošenje svakako malih budžetskih sredstava, kvalitet vode (ako se tako može nazvati), izmišljanje radnih mesta za stranačke vojnike, unižavanje lokalnih institucija… Ukoliko nekoga zanima (gledam u Vas, gospođo Pešić), samo mali deo tih aktivnosti se može naći na sajtu samojako.rs Ovo je bitno zato što smo mi bili jedina skupina koja je objavila listu sa imenima PRE skupljanja potpisa za izbore, dok su i najveće stranke (valjda one koje nisu prevarantske kao mi, gospođo Pešić) odlučile da svoje odavno poznate kadrove ostave u tajnosti i potpise skupljaju na imena republičkih vedeta. Dakle, naši glasači su znali poimence za koga glasaju i pre skupljanja potpisa, a kamoli pre izbora. Kako su glasali za očigledno odlično osmišljen “perfektni eksperiment”, kako ste Vi to nazvali, tako su davali glasove i ‘ozbiljnoj’ ekipi čiji rad Mladenovčani vrlo cene. Svestan sam da Vi niste prisutni u Mladenovcu, te da to ne možete videti na terenu, ali ‘morate nam verovati’, što reče gospodin Radulović jednom drugom prilikom. Drugo, ako ste ispratili tu ‘prevarantsku’ kampanju, videli ste obećanja kao što su pravljenje mora tako što ćemo sipati so u Markovačko jezero i uvesti ajkule, odbijanje štapom mase investitora koji se tuku za fabričke pogone u Mladenovcu, javno obećanje da će samo Beli i Prilepak da kradu, kao i da će Beli raditi u tri smene u više fabrika dok ne stanu na noge itd. Ako mislite da je 5200 Mladenovčana ozbiljno shvatilo bilo koje od tih obećanja, te da su oduševljeni šansom da ‘već za dve do tri godine’ idu na more u Markovac, onda sam još više zapanjen Vašim rezonovanjem, nego što sam bio kada sam video Vaše tumačenje našeg izbornog uspeha. Dakle, izborni uspeh nije došao zbog “super laganja”, kako ste vi to nazvali, već zbog odlične parodične kampanje, ali i iskrenog rada i poverenja koje ozbiljni kandidati na listi uživaju u svojoj sredini. Treće, što se tiče Vašeg pitanja oko toga “otkud u Mladenovcu toliki opozicionari, pored već postojećih opozicionih stranaka”, podsetio bih Vas da oko 50% građana sa pravom glasa uopšte ne izlazi na izbore, kao i da su članovi do skoro velikih opozicionih stranaka, spali na to da za njih glasaju članovi uže porodice, kako na nivou republike, tako i na lokalu, te da su mnoge stranke prešle census jedva i to uz poprilično neprirodne koalicije. Eto otkud 5200 opozicionara, gospođo Pešić. Nije ih Beli ukrao nikome, niti ih je prevario, već se došlo do tog broja zahvaljujući ličnim vrednostima i minulom radu svih ostalih stranaka, bilo da su u vlasti, ili realnoj ili fiktivnoj opoziciji. Naši glasači JESU anti-sistemski, ali nisu samo protiv aktuelnog sistema, već i tog i svih onih koji su mu prethodili. Još bih Vas zamolio da dokumentujete to priznanje na koje se pozivate i na osnovu koga kažete da se Beli hvalio kako je namagarčio bilo koga, a kamoli režimske glasače. Bez ikakve želje da se određujemo po pitanju analize gospodina Pavlovića, kao i tumačenja mogućnosti da je bilo krađe, moram Vam reći da je ono što Vi zovete “kontekstualnom analizom” vrlo površno i potpuno netačno shvatanje istog tog konteksta na koji se pozivate. Da li ste kontekst zaista pogrešno shvatili zbog frapantne neupućenosti, ili ste odlučili da Belog nazovete prevarantom, a 5200 Mladenovčana kompletnim idiotima iz nekog drugog razloga, samo Vi znate. Sportski pozdrav i SAMO JAKO, gospođo Pešić.